Šabac
Uoči konačnog obračuna sa doktorom za pljačku budžeta
Čovek koji je izbegavao tendere
Dosadašnji predsednik skupštine grada Šapca, dr Slobodan Mirković, član UO KCS,
član
Glavnog odbora DS-a, bivši predsednik opštinskog i okružnog odbora DS-a i smenjeni
direktor Zdravstvenog centra Šabac, ovih dana smišlja načine kako da izbegne
krivičnu odgovornost za kriminalne
radnje koje je počinio tokom svoje vladavine gradom i važnim gradskim
ustanovama. Istovremeno, ovaj čovek vrlo samouvereno, pokušava da opstane
"na vrhu". No, mahinacije kojima se bavio, nikako neće proći nekažnjeno.
Na neke od njih, podseća i ovo istraživanja
M. Hadžić
Istaknuti šabački "demokrata" dr Slobodan
Mirković, već godinama je poznat kao čovek koji je nameštao tendere pribavljajući za sebe
veliku materijalnu korist. Svoje malverzacije pokrivao je time što je govorio
kako "...o svojim poslovima obaveštava" tadašnjeg ministra Dušana
Petrovića!
Dok je druge u to uveravao, i sam je poverovao da je nedodirljiv!
Tako su vremenom njegova osornost i politički
bestijalizam kulminirali. Rasla je njegova željom za sve većom vlašću i
dominacijom, a počeo je da zapada u teško licemerje, paranoidne reakcije, želju
za kontrolom medija, za sve većim bogaćenjem. Naravno, spopala ga je i
strast ka primeni sile! Godišnji budžet Zdravstvenog centra u to vreme je iznosio
1,6 milijardi dinara, od čega je 400 miliona odlazilo na javne nabavke i održavanje...
Tender za lekove vredan preko 120
miliona dinara nameštao je šabačkom Medikomu
prema kriterijumu dostava leka za 15 minuta i tu je davao najviše poena. Pojedini
ugovori su sklapani pre zasedanja tenderske komisije, a bilo je i dobavljača koji su
nudili dvostruko povoljnije uslove i cene, ali nisu mogli da dobiju posao. Na
tenderima su uglavnom prolazila ista preduzeća (Medikom,
Paroko, Globex, Zanat).
Neću donaciju, hoću proviziju!
Postavljenjem v.d. direktora Zdravstvenog centra dr
Milorada Mićića i
novog Upravnog odbora 2007. godine od strane Vlade Srbije, formirana je
komisija koja je ispitala malverzacije dr Slobodana Mirkovića.
PU vezi s tim, do danas nije izdato zvanično saopštenje,
ali...
Upućeni znaju da je on, kao predsednik skupštine
grada, potrošio čak 200.000 evra iz budžeta, za gradnju fontane na Trgu
slobode! Projektant iz Slovenije uradio je njen nacrt pre 20 godina i poklonio
je gradu. No, Mirković je ipak plaća sa idejom
da otme proviziju!
Mirković je umešan u uzimanje provizije za
"amortizaciju ekspresnog rušenja" nacionalnog vodotornja za koju su
Slovenci platili 80. 000 evra, pre gradnje Roda centra, a radove je
izvodila firma legendarnog Radeta Bosanca, Interkop.
Prethodno je nameštena prodaja bolničkog zemljišta u površini od
skoro 1,5 hektara na kojem je sada Roda centar. Prodaju je obavio
Mirković i
njegov tadašnji Upravni odbor Zdravstvenog centra, a tadašnji predsednik UO
dobija stan u Šapcu (Benske Bare) kao nagradu za lojalnost.
Dr Mirković je na banalan način pljačkao bolnicu
preko nezakonitih nabavki. Recimo nabavka video - laparoskopske opreme, tačnije
nabavka argonskog elektrokautera Erbe Vio za hirurgiju. Njegova
"ukupna vrednost" sa svim pratećim elementima, bila je oko 5
miliona bez PDV-a ( oko 70 000 evra).
U to vreme, 2006. godine, za nabavku vrednu preko 2,5
miliona raspisan je i tender. Ali, da ne bi kupovina išla na
tender, Mirković je zajedno sa firmom Paroko iz Novog Sada
dogovorio da se uređaj nabavi "u više
akata". Tako što je podelio aparat i opremu na delove i sumu na više
iznosa, koja ne podleže tenderskoj proceduri!
To ispada kao da je kupio gaće, a lastiš naknadno,
ili levu pa posle desnu cipelu! Potpisao je četiri odluke u različitim
vremenskim razmacima sa specifikacijom zahteva.
Pod takvim uslovima Paroko šalje najpovoljnije ponude koje prolaze u
dogovoru sa Mirkovićem
uz dobru proviziju.
Da zlo bude veće u svemu ovome, predsednik Gradskog
odbora URS-a, Nemanja Pajić (budući
isposlovani kradonačelnik sa završenom višom
farmaceutskom školom-
Fabus) i Branko Vujković lekar opšte prakse, odradili su posao sa Hemofarmom
pred izbore vredan 11,8 miliona dinara, navodno za krečenje
internog odeljenja u šabačkoj bolnici! I za sve je ovo Mirković znao,
misleći
da će
ga postaviti na mesto direktora bolnice!
Zašto je
nabavka reverzne osmoze 2001 godine, bila pretplaćena i zašto nije išla na
tender, kad je uveliko prelazila cifru od dva miliona dinara? Zašto i gde je potrošio ogroman novac
(400.000 evra) za izgradnju krova na hirurškom bloku, a sve to je odobrio
predsednik Upravnog odbora?
Zašto je sistem za pripremu
vode 2004. godine pretplatio u vrednosti 2,2 miliona dinara, i zašto ga dobija
firma Lad Grup ispred PTM-a koji je imao najnižu cenu, a rok
isporuke Lad-u je bodovan najviše?
Zašto je Zanat,
inače
firma bivše
direktorke finansija Zdravstvenog centra i kućne Mirkovićeve
prijateljice, Gordane Lukić (i njenog muža), kreči ambulantu
u medicinskoj školi za 1,5 miliona dinara?
Zašto bivša-smenjena
direktorka finansijskog sektora Zdravstvenog centra, Gordana Lukić uz
saglasnost Mirkovića 28. decembra 2006. godine prebacuje bolnički novac,
milion dinara (12.000 evra) na račun firme Zanat, a potom tu
istu sumu u roku od 24 sata ponovo vraća na bolnički račun, što se može videti sa
platne kartice ustanove?
Zašto Gordanu
Lukić
posle svega, Mirković
unapređuje
na mesto finansijskog kontrolora u opštini, gde je danas obrt novca preko 3,5
milijardi dinara u budžetu?
Zašto je
holedohoskop plaćen
firmi Paroko skoro milion dinara a vredeo je u to vreme upola
manje? Zašto Mirković ne pravi
tender za nabavku elektrokautera za operacioni blok (1,5 miliona dinara),
holedohoskopa (746.130 din), elektro stetoskopa (149.640) i aparata za
anesteziju Dreger (skoro 2 miliona)i kako ga je dobila Mirkovićeva firma?
Gde je završilo
100 bolesničkih
kreveta koji su poslati u firmu Sfinga na popravku?
Velike mahinacije Mirković je u
bolnici radio sa firmom Makler. Predstavnik te firme je bio jedan popularni
lik po nadimku Paun (koji je sada u zatvoru), sa kojim je sarađivao na
veliko.
Recimo samo da je Mirković kupovao i
plaćao
biohemijske analajzere Paunu po ceni od 20.000 evra, a oni su vredeli 12 000
evra!
Mirkovićev pokušaj prevare
veka bio je prodajom Zorka Farme Hemofarmu 2002. godine. Dogovor je bio
da se prihvatanjem socijalnog programa u čijem sastavu je tačka 13. koja
kaže
da će
kupac investirati 2 miliona evra za kupovinu dijagnostičke opreme šabačkoj bolnici
od celokupne isplaćene sume. Međutim, navodno opština nije
mogla da obezbedi adekvatan prostor za opremu (Zorkin dispanzer) i saopštava da
bolnici više nije potrebna medicinska oprema,jer je kobajagi ona
"kupljena", što iz sopstvenih sredstava, što iz donacija.
Mirković koristi
situaciju i izmišlja priču o projektu "Bolnica
pod jednim krovom", u koju bi se navodno uložio taj novac za gradnju. To
je u stvari bila maska, preko koje bi se Mirković, tadašnji
predsednik OO DS-a domogao gotovog novca. Potom, neverovatno, on traži da se te
pare prebace na žiro račun koji će njemu
biti dostupan!
Međutim, predsednik koncerna Hemofarm, Miodrag
Babić to
odbija i traži
da Hemofarm sam kupi opremu i isporuči je šabačkoj bolnici, što Mirković, naravno,
decidirano odbija na štetu građana...
Konačno, treba reći i to da bi nabrajanje Mirkovićevih
prestupa stalo u jednu deblju knjigu, ukoliko bi tužilaštvo, policija i pravosuđe
hteli da je ukoriče.
Ispravka
(Pismo Saveta
za informisanje Gradskog odbora Nove
Srbije Šabac, povodom teksta pod naslovom "Konj koji se oteo",
Tabloid br. 263)
Poštovani prijatelji,
Kao neko ko redovno prati, a
preko različitih društvenih mreža i deli vaše tekstove, bili smo zaista
neprijatno iznenađeni tekstom objavljenim u broju 263 pod naslovom "Konj
koji se oteo" nekoga ko se potpisao kao A. Nađ. Konstatujući da je veliki
deo teksta sličan ili istovetan stavovima koje je naš predsednik Božidar Katić
iznosio na više KZN-a, konstatovali smo i određenu dozu nepoznavanja prilika
vezanih za Novu Srbiju i naše izabrane predstavnike.
Moramo da primetimo samo
najkrupnije neistine :
1. Nije tačno da je Božidar Katić
počeo da radi kao spiker na TV Šabac posle izbora 2008. godine. Radio je na
ovoj televiziji od 2005. godine. I svo to vreme, uz neke druge poslove (vođenje
nekih drugih emisija), radio je
spikerski posao. Tri godine pre izbora svako drugo ili treće veče u 19 i
22 sata Božidar Katić je čitao Vesti, u to vreme jedine u gradu. Da je onaj ko
je ovaj tekst pisao ikada prošao pored Šapca, to bi znao.
2. Nije tačno da je Novoj Srbiji
trebalo vremena da reaguje na otimanje odbornika NS od strane Demokratski
stranke. Nova Srbija bila je nemoćna jer se taj događaj "slučajno"
desio u isto vreme kada i odluka Ustavnog suda Srbije da su odbornici vlasnici
mandata.
3. Nije tačno da je Božidar Katić
dobio drugi posao, od gradonačelnika ili bilo koga drugog kada se odrekao
funkcije u Gradskom veću. Vratio se na svoj stari posao administrativnog
radnika u OŠ "Vuk Karadžić" gde je, inače zaposlen od 31.08.2005.
godine. Dok je bio član GV Šapca, radni odnos u ovoj školi je mirovao, kako to
i propisuje Zakon o radu. Da se autor teksta raspitao znao bi ovo. A ako autor
smatra da je nagrada za suprostavljanje DS-u, da vam plata umesto 86.000 dinara
bude 22.000 dinara, onda ozbiljno ima problem sa matematikom.
4. Koliko je Božidar Katić
rezervni igrač DS-a najbolje pokazuje to što ga od aprila više nema na TV Šabac,
što više nema ni taj honorar i što sa nezaposlenom ženom i dvoje male dece živi
od plate koja je u julu mesecu iznosila tačno 22.032
Savet za informisanje Gradski
odbor Nove Srbije Šabac Đorđe Petrović, šef
Saveta