Natrag
Vojvodina
Kako su građani Vojvodine teško zarađenim novcem platili dugogodišnju prevaru o separatizmu i planovima za "otcepljenje" od Srbije?
Pljačke, sve do Bačke
Vojvodina jeste i ostaće višenacionalna. Time se sa pravom diče svi Vojvođani. Srbi, kao dominantno, većinsko stanovništvo, oduvek su bili garant te međuetničke stabilnosti. Ta činjenica jasno govor da Srbija nije i neće biti ugrožena od nekakvog "vojvođanskog separatizma". U poslednjih dve decenije, propadali su svi pokušaji vladajućih oligarhija da posvađaju višenacionalnu Vojvodinu. Priču o "vojvođanskom separatizmu" stvarali su negovali i do današnjih dana održavali predvodnici političkih i kriminalnih grupacija, spremnih na sve, samo da bi u ovoj bogatoj regiji održavali svoje feude, svoje finansijske imperije stvorene pod okriljem prolaznih režima. Kao i mnogi pre njih, i vođe sadašnje naprednjačke vlasti, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, došle su na ideju da pljačku Vojvodine prikriju (koju sprovode pokrajinske vlasti) prikriju lažnim "patriotskim" akcijama, poput "rešavanje pitanja ustavne nadležnosti" i slično. Zato nije ni bilo čudno što je vojvođanska skupština, skoro plebiscitarnom odlukom, izglasala oduzimanje dotadašnjih 22 ustavne nadležnosti pokrajine. Dakle, Vojvođani se nisu bunili. Šta je to Vučić ponudio ispod žita, koga je sve podmitio, kako bi sve izgledalo kao "čvrsti stav Republike Srbije" u odnosu na "vojvođanski separatizam"? U čemu je tajna prevare koju su naprednjaci spakovali u formi Statuta Vojvodine, a ''autonomaši'' to podržali?
Arpad Nađ
Ustavni sud Srbije je krajem prošle godine osporio dve trećine dotadašnjih odredbi Statuta Vojvodine. Na taj način je osporena ustavnost 22 nadležnosti pokrajine, zbog čega je, Skupština Vojvodine, 14. maja ove godine, usvojila Statut Vojvodine, za koji je glasalo 99 poslanika (protiv je bilo šest poslanika iz opozicionih Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije DSS, a nisu glasali poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine LSV).
Koliko su Vojvođani iz budžeta, preko Fonda za kapitalna ulaganja, platili svoje vlastodršce? Ko "neguje" marginalne grupe lažnih "autonomaša" i sa kojim ciljem? Ko je zaboravio na činjenicu da su najveći izvršioci pljačke Vojvodine oni koji su "doneli demokratiju" i oni koji hoće "evropsku Vojvodinu", poput Bojana Pajtića i njegovih prethodnika?
Mada su mnogi požurili da zaključe kako je osporavanjem pojedinih nadležnosti Vojvodine, Srbija kao država porazila separatističke ideje u pokrajini, izjavama da je "...odlukom Ustavnog suda Srbija otklonjena opasna mogućnost da se raspadne, jer se Vojvodini spremao crnogorski scenario", iza svega, ustvari, stoje interesi malih političko-kriminalnih oligarhija. One, ponovo, pod izgovorom da "rešavaju pitanje pokrajine" rade svom snagom na razmeštanju svojih "ćelija" i "komesara" u lokalnim samoupravama i na preuzimanju njene imovine.
Takozvani vojvođanski separatizam, ustvari je drugo ime za pljačku Vojvodine, koju sistematski, decenijama, sprovode razne političke elite i oligarhije, počev od one socijalističke, preko Miloševićeve "patriotske", Đinđićeve "demokratske", pa sve do ove današnje, neoradikalske, na čelu sa Vučićem, koja je i smislila novi "paraustavni provizorijum", odnosno Statut pokrajine, koji može, po volji vlastodržaca uvek biti promenjen.
Tokom predizborne kampanje 2012. godine, desio se i susret Tomislava Nikolića sa predsednikom Saveza Vojvođanskih Mađara, Ištvanom Pastorom, što je bio jasan znak da će naprednjaci u Vojvodini voditi politiku "zajedničkih interesa". Tačnije, ponuditi "podelu plena" u slučaju da pobede. Dobro upućeni u naprednjačke "kombinacije" u pokrajini, nimalo nisu bili iznenađeni kada je Ištvan Pastor predložio "vladu nacionalnog jedinstva", jer je to značilo da je Vučić ponudio da svako iz vladajuće koalicije uzme svoj deo plena u zamenu za "mir u kući".
Kupovina tog mira u Vojvodini ne može dugo trajati. Zapadne vlade i dalje će insistirati na "posebnosti Vojvodine" (što se videlo u pograničnom mestu Bač, gde je šef misije Evropske unije u Srbiji, Majkl Devenport, uručio lokalnom katoličkom župniku preko 800.000 evra donacije za održavanje kulturnog nasleđa u ovom mestu, i to u vreme užasnih poplava u Srbiji, polovinom maja ove godine).
Istovremeno, nekada bogate vojvođanske regije, kao što su Srem i Bačka, danas su pretvorene u jedno veliko sirotište. Mrtvi su i gradovi i sela. Stopa odlaska mladih ljudi i stopa smrtnosti u stalnom su porastu. Ali, dok traje potpuni socijalni raspad Vojvodine, lokalni politički i kriminalni klanovi opstajavaju. Braći Oliveru i Modestu Duliću iz Subotice, nikada nije suđeno. A, bilo je puno razloga za to jer su bili (i ostali) akteri pljačke Vojvodine. Pre njih, Suboticom i Vojvodinom harao je Jožef Kasa. Ali, po pravilu, "kad jedan padne, dvojica novih niču".
Tu su i povezani političko-privredni klanovi Demokratske stranke i Srpske napredne stranke u Zrenjaninu i Pančevu, koji po značaju ništa manje uticajni za Pajtićevu, ali i na Vučićevu "misiju". Za nepunu deceniju i po, svi ministri poljoprivrede u Srbiji su bili iz Vojvodine: Dragan Veselinov, Ivana Dulić-Marković, Saša Dragin, Dragan Glamočić...Da li su oni usrećili vojvođanske paore?
Predsednik Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine u vreme najveće pljačke pokrajinskog budžeta, bio je Dušan Elezović, inače, konobar po zanimanju, koji je uspeo da kao tridesetjednogodišnji momak, za samo godinu dana "rada", kupi stan od 150 kvadrata u centru Novog Sada i dva lokala u istoj zgradi, od po 70 kvadrata!
Ukratko rečeno, Vojvodinu već godinama rastura njeno rukovodstvo u Novom Sadu, na čelu sa Bojanom Pajtićem, a sada mu u tom kriminalnom poslu pomaže Aleksandar Vučić, sa naprednjacima, forsirajući samo svoju glad i žeđ za vlašću i novcem. Društvo koje se u Briselu sastalo 2003.godine, da razmatra ''Strategiju za Vojvodinu"' , računalo je baš na ovakav scenario. Da taj prljavi posao za njih odrade vlastohlepni izdajnici kojima nikada nije dosta ni novca ni moći. Prilikom višednevnog boravka u SAD tokom 2012. godine, Vučiću je jasno skrenuta pažnja na "delikatnost" Vojvodine.
U Vojvodini je dobro samo krupnom kapitalu i kriminalnim. Sve je ovo posledica nasilja koje sprovode velike svetske i evropske bankarske korporacije, kojima je ova velika panonska žitnica glavna meta na Balkanu. Zbog toga je i stvorena predstava o "Vojvodini kao evropskoj regiji" koja treba da vodi nekakvu drukčiju politiku od ostatka Srbije.
Ta nova politika EU, prema Vojvodini, počela je još ranije, kada je pokrajinom počela da hara i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), i to u svojstvu investitora, preko "demokratskih" tajkuna, poput Miodraga Kostića i Ružice Đinđić. Sve je isto kao i za vreme vladavine Borisa Tadića (i onih pre njega), samo što je na sceni gospodar Vučić, koga se u trećem činu ove predstave više niko neće sećati...
Kapitalna pljačka
Koliko su Vojvođani platili svoju veru u vlastodršce u Novom Sadu? Koliko je koštala dugogodišnja propaganda Demokratske stranke i Bojana Pajtića o "evropskoj Vojvodini"?
Takozvani Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kojim je godinama upravljala Demokratska stranka, oteo je više para građanima Vojvodine nego ijedna strana okupacija tokom prethodnih vekova. Samo je izgradnja Urgentnog centra "pojela" preko tri milijarde dinara. Nezvanično, još toliko su na svoje račune i u sefove stavili predvodnici demokratske pljačke. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, hvalio se kako je preko milijardu dinara uloženo u Institut za plućne bolesti nazvan "Kamenica 2". Istina je, i to znaju svi izvođači radova, da je na svaki dinar uložen u ovaj projekat, moralo biti doplaćeno još toliko, zbog pomeranja rokova i porasta cena. Između jedne i dve milijarde dinara, sebe su pronašli Pajtićevi prijatelji i stranački operativci. Mnogo njih je "namireno" preko projekta "Kamenica 2".
Izgradnja mosta na Tisi u Adi, i dvadeset kilometara pristupnih saobraćajnica, za koji je rečeno da će povezati blizu polovine stanovništva Vojvodine, koštao je preko dve milijarde dinara (opet nezvanično), koštao je dva puta više, a na tom poslu su zaradile vođe i miljenici Demokratske stranke. Tim parama je i Bojan Pajtić platio svoj opstanak u politici i liderski položaj u stranci. Nema sumnje da je most bio neophodan, ali, njegova precizna cena nikada nije izračunata, kao ni cena pristupnih puteva. Da bi se došlo do neke realnosti, zvanične cifre treba odmah pomnožiti sa četiri.
Tu je i projekat nazvan "Konačna sanacija tamiških nasipa, od Sečnja do državne granice", koji je pokrenut sa idejom da se sačuva 43.480 hektara obradive zemlje. I tu je otišlo milijardu dinara. Pola na projekat, pola u budžet mafije. Na tom delu Vojvodine je veliki broj privrednih objekata, tako da su vlastodršci sa lakoćom krenuli da nude "zaštitu" i naplaćuju reket.
Izgradnja Poliklinike Instituta za zaštitu zdravlja dece i omladine koštao je skoro milijardu dinara. Jedna trećina je zaista uložena u taj projekat a dve trećine su otišle u nepoznatom pravcu.
Za adaptacija i opremanje zgrade Srpskog narodnog pozorišta (SNP) u Novom Sadu, Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine zvanično je platio 450 miliona dinara. Ali, i vrapci na grani znaju da je oko SNP potrošeno toliko para da je moglo biti sagrađeno još jedno manje pozorište.
Nestalo je mnogo para i kod izgradnje i sanacije magistralnih i regionalnih puteva most preko Save kod Sremske Rače sa pristupnim saobraćajnicama. Umesto da Fonda za kapitalna u ovaj posao uloži oko 500 miliona dinara, ispostavilo se da je to bila "jama bez dna" u koju je bačeno skoro milijardu dinara. Brojni podizvođači i lokalne stranačke i "koalicione" firme, otele su Vojvođanima iz budžeta koliko god su mogli.
Istovremeno, samo za adaptaciju jedne ulice u Sremskoj Mitrovici potrošeno je milion evra!
Novac iz džepova Vojvođana otiman je i za izgradnju pristaništa na Dunavu (u Apatinu) gde je zvanično potrošeno 200 miliona dinara, a nezvanično, preko 300. Novac su uzimale čak i građevinske firme "u osnivanju" iza kojih su stajali pojedini direktori zdravstvenih ustanova u Vojvodini.
Fond za kapitalna ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine, finasirajući projekat "Kamenica 2", od koga je trebalo da veliku korist imaju svi građani Vojvodine, ali i cele Srbije, postao je najveća praonica para u regionu i najbolja "zlatna koka" svima koji su sklopili savez sa Pajtićem. Na sve ovo, došlo je i još najmanje dve milijarde dinara za rekonstrukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu. Tokom izgradnje, svi Pajtićevi direktori su pokupovali nove stanove, sagradili kuće i počeli da i sami investiraju u građevinarstvo. Ali, uprkos neviđenoj pljački vojvođanskog budžeta, u finansiranju rekonstrukcije Klinike učestvovala je i Vlada Republike Srbije iznosom od 102.195.690,97 dinara (zvaničan podatak).
Još milijardu dinara otišlo je u izgradnju Centralne zgrade Univerziteta u Novom Sadu, gde su opet direktori ovog javnog preduzeća i njihovi bliski rođaci, oteli najmanje jednu trećinu te investicije. Slično tome, plaćena je i somborska toplana. Građanima je prikazana tri puta manja suma od one koja je potrošena na namirenje potreba lokalnih mafija.
Najveća pljačka izvršena je izgradnjom objekta železničko-drumskog mosta preko reke Dunav u Novom Sadu (takozvani "Žeželjev most") koji je obnavljan uz saradnju Grada Novog Sada, Vlade AP Vojvodine i Evropske unije. Uprkos skrivanju činjenica, milijardu dinara od ovog projekta, je "pojela" vladajuća novosadska birokratija. Milijardu dinara je bačeno i u izgradnju zatvorenih bazena u Subotici. I tu su "majstori" svih fela, uzeli svoj deo. Investicija je bila barem dva puta skuplja od zvanične.
Otete su velike pare i od projekta čišćenja Velikog Bačkog kanala, odakle voda otiče u reku Tisu, a zatim i u Dunav, koji se smatra jednim od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Milioni evra koji su izdvojeni iz budžeta preko Fonda za kapitalna ulaganja, zajedno sa novcem dobijenim iz jednog od fondova EU, završili su u džepovima lokalnih "bosova" koji su obavili samo mali deo projektnih obaveza.
Naravno, ovo je samo deo nezapamćene pljačke Vojvodine, užasne otimačine koja je sprovođena pod parolom "bitka za evropsku Vojvodinu".
U decembru 2011. godine, ondašnji predsednik Skupštine Vojvodine, Šandor Egereši, izjavio je da Vojvodini mora biti omogućena unutrašnja samostalnost, pre svega ekonomska, ali koja bi podrazumevala i formiranje vojvođanske policije. Naravno, Egereši je mislio na onu policiju koja bi čuvala tekovine demokratske pljačke. A ne onu "separatističku" policiju, koja bi odvajala Vojvodinu od Srbije. Ako to tada nije bilo dovoljno jasno, danas je pobeda ove nadnacionalne, pljačkaške elite, jasna kao dan. Neće Vojvodina nigde pobeći od Srbije, ali se zato mnogi "autonomaši" koji su se obogatili koristeći ideju "vojvođanske samostalnosti", spremaju da pobegnu sa novcem koji su oteli.
GLOSA
Nijedan od projekata finansiranih iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine, nikada nije do kraja završen
A 1.
"Koncentracija" vlasti
Potpredsednik SNS-a Goran Knežević, pre nego što je i formirana nova vlada, govorio je da bi u nekoj budućoj vojvođanskoj "koncentracionoj vladi" bile sve stranke: "Koncentraciona vlada bi u narednih godinu dana imala svoje programske zadatke, morala bi da ispuni određene stvari i pre svega promeniti neustavne odluke donete u prethodnom periodu, mora doneti zakon o finansiranju i nakon toga pripemiti uslove za raspisivanje novih izbora u Vojvodini u narednih godinu dana...".
Bio je to svojevrsni poziv Aleksandra Vučića svim vođama parlamentarnih stranka u Vojvodini, da se okupe "oko kazana" i da nastave pljačku započetu još u vreme "demokratskih promena". Da je u vezi sa tim postignut i dogovor sa strankom vojvođanskih Mađara, bilo je jasno i iz njegove sledeće izjave:
"Normalno je da pozovemo i SVM jer dobro saradujemo na republičkom nivou i lokalnim nivoima, a onda ćemo na osnovu njihovih odgovora, odlučiti šta dalje". Mašući snagom koju imaju u vojvođanskom parlamentu, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Nova demokratska stranka, potražili su tada ulaznicu za Vladu Srbije. Tako su, između ostalih, čak i nekadašnji krvni neprijatelji, Nenad Čanak i Aleksandar Vučić, našli "konsenzus", okupljeni oko jedinstvene ideje, pljačke Vojvodine. Sve što se kasnije desilo, završno sa donošenjem nekakvog Statuta Vojvodine, nije više imali nikakve važnosti. Novac i teritorije već su bili podeljeni.
A 2.
Sajber autonomaši na sajtu "Slobodna Vojvodina"
(iz pisma čitaoca Tabloida)
Nakon postera i grafita "Vojvodina naša dika biće republika", prešlo se na onlajn spinovanje, preko sajta "Slobodna Vojvodina".
Na ovom sajtu, bolje reći propagandnom projektu, glavni krivci za sva zla u Vojvidini su Srbi i Beograd, a kao jedini spas i nada u napredak regije vidi se odvajanje od Srbije, čiji je ona deo samo trenutno, ili kako to reče jedan od komentatora sa sajta: "...žele svetu da prikazu da je Vojvodina integralni deo Srbije, iako to ona nije.".
Ovaj sajt, odnosno njegovo uredništvo, kao i komentatori koje uredništvo toleriše, otvoreno podriva Ustav Srbije, dok za to vreme Veliki vođa sa svojim satrapima - ćuti! Nisu imali ni grama dileme oko toga da li omladinu, koja je samo panično brinula za svoje porodice i sugrađane, treba hapsiti jer su pisali antirežimske komentare i tražili celu istinu, kao što nisu imali skrupula da ih drže u istim ćelijama sa ubicama, secikesama i nakromanima, ali zato nemaju problema sa onima koji otvoreno kažu da Srbija nije njihova država i da sanjaju dan kada će na Savi (opet) biti granica. Uostalom, na samom sajtu se mogu pročitati teme poput "Pravo na Samoopredeljenje i Secesiju" i "Pravo Vojvodine na Samoopredeljenje i Nezavisnost".
Na sajtu, na kome se, na žalost, kao autori tekstova mogu naći i vojvođanski Srbi, uvek se polazi od teze da su Srbi krvi za sva zla na Balkanu, od devedesetih na ovamo, a posebnu su krivi što su nakon Prvog svetskog rata "okupirali" Vojvodinu...
U tekstu koje posvećen novom filmu Borisa Malagurskog, mladi reditelj se optužuje da je oruđe u rukama "velikosrpskog fašizma", i da mu je cilj da prikaže Vojvodinu kao integralni deo Srbije(?)! Autor Miloš Podbračanin (isti onaj koji je Principa i Srbe žigosao kao krivice za sva zla ovoga sveta) dalje tvrdi kako je Malagurski "deo velikosrpskog projekta", te kako je u službi zvaničnog Beograda.
Sve ovo bi možda i imalo nekog smisla da dotični reditelj nije poreklom Bunjevac iz Subotice, dakle sve samo ne Srbin a još manje poreklom iz Beograda. Iako bi se sa autorom teksta mogao složiti oko nekih kritika upućenih na račun nacionalizma i političkog delovanja pojedinih persona, dokazanih nacionalista, iz našeg stranačkog miljea, nikako ne mogu da se otmem utisku da je cilj svega nije napad na Malagurskog, već na Beograd i Srbiju ponovo. Da jeste tako dokaz pronalazim u komentarima koje uredništvo, očito sa ushićenjem, odobrava i toleriše, iako se radi o krajnje antiustavnim porukama i parolama.
Tačno, to je ste izdvojeno mišljenje nekih anonimusa koji pišu komentare, ali kada uredništvo iste ne želi da ukloni ili učesnika rasprave sankcioniše, znači da se sa iznetim stavovima slaže. Tako jedan od komentatora otvoreno poručuje da Srbija nije njegova država:
(Ladački, 2012-09-12 22:39:46) "...Ajd' sad da se svi pravimo blesavi. Vojvodina nije Srbija, tako da u njoj ne može biti "separatizma", samo borbe za Nezavisnost. Malagurski i kompanija žele svetu da prikazu da je Vojvodina integralni deo Srbije, iako to ona nije. I šta je tu problem? Mi ne trpimo laži. A o fašizmu bi se moglo štošta pričati, i ko ga sprovodi, i nad kim. Naše zastave nisu crne i sa gusarskim lobanjama. U istoriji Vojvodine nije bilo, ni Nedića, ni Ljotića, ni četnika, ni svih drugih kvinslinga i saradnika okupatora. Ne mrze se ovde Srbi, jer ih ima i među nama. Samo se ganjaju velikosrbi, oni, koji bi sve druge da proteraju, i prave čistu državu. Zato vi sve ovo vaše mačku o rep.".
Komentator nam poručuje da ne mrzi Srbe, jer zamislite ima Srba i među njima(?!), ali da se mrze oni "velikosrbi" koji se usude da pomisle kako je Vojvodina sastavni deo ove države, njena regija (pokrajina). Znači, baš kao i u vreme "mađarizacije" srpskog stanovništva tokom XIX. veka, dobri su samo oni Srbi koji ćute i prihvataju ono što im se nametne.