Banat

Prizori jednopartijske volje u Zrenjaninu: narod je obrao bostan, a režim sadi hiljadu cvetova

Srpska napredna strava

Konačno, u Zrenjaninu žive neki srećni i bezbrižni ljudi, vlasnici vlasti. Ništa ih ne može skrenuti sa utabanog, nazadnjačkog puta: ni nesrećan život armije unesrećenih sugrađana, ni samoubistvena opozicija, ni zgarišta nekadašnjih jakih firmi, ni sve prazniji vrtići, škole, fakulteti i radna mesta, ni luda neispunjena izborna obećanja kojima se, k'o luda na brašno smeje blentava raja, ni skresane penzijice od kojih, na bedu utreniranih, životare dve trećine svih...

Zoltan Horvat

U ambijentu sve većih ličnih sreća apsolutne nesreće društva, nazadnjak-funkcioner zahvaljuje na porastu nemorala i pokvarenosti. Uz tonu, dve, tri nerealnih obećanja, uguzio se u fotelju i slavi ubogog malog čoveka na kojem počiva uživancija „šake" nazadnjaka.

Mali čovek Zrenjanina "operisan" je od nade u bolji život. Sve informacije kojima se iz dana u dan bombarduje, ravnodušno prihvata, smatra ih zasluženom kaznom, al' nema muda da prekine sopstvenu agoniju. Dobra vest Zrenjanincu je kada ugleda nazadnjaka sa mesečnom platom koju ne može da zaradi ni za godinu dana šestodnevne radne nedelje po 10 časova dnevno. Još bolja vest je kada taj isti nazadnjak, zbog neophodnosti obima poslova i punjenja sopstvenog džepa, postane član savetodavnog tima sebi samom.

U JKP Čistoća i zelenilo, pokrajinski poslanik SNS Darko Bađok navrati jednom ili nijednom nedeljno, na pola sata, ponudi mu se kafa i preostalo, proćaska isključivo sa direktorom, i "krvavo" zasluži veliku platu za savetodavnu funkciju. Zvanično, savetodavna plata mu je, po sopstvenim rečima minimalac od 80 hiljadarki, čime sebe, paćenika, automatski svrstava u red ugroženih sugrađana.

Sjajna vest je, nije za objavljivanje u režimskim medijima, kako Mirko Krlić, republički poslanik SNS pronalazi mesto za parkiranje subotom na ovdašnjoj pijaci, na 72 metra od mesta stanovanja. Doveze se u najveću pijačnu gužvu, izađe iz automobila ugledna gromada od čoveka i uredno parkiranom pijačaru kaže da se skloni. Pijačar ga gleda belo i odgovara da mesta više nema, a ovaj mu doslovce očitava lekciju: "...znaš li ti ko sam ja, ja sam bre republički poslanik, vlast bre, sklanjaj se da te ja ne bi' sklanj'o...".

Nije morao da ga sklanja, video čovek s kim ima posla, sam se uklonio pred rizikom neposredne opasnosti, pa je automobil ugledne večite gromade Zrenjanina propisno uparkiran. Aplauzi vlasniku vlasti od strane prisutnih malih ljudi Zrenjanina su izostali, ali je pijačarska svetina bila zadivljena praktičnom nastavom na temu kako se u sugrađane, sem vlasti, može uterati baš sve, ponajviše strah.

Mali čovek Zrenjanina raduje se i dešavanjima u kulturi. Obeleženo je 175 godina trajanja velelepne barokne sale Narodnog pozorišta "Toša Jovanović". Ovaj jubilej je obeležen prigodnom svečanošću gde su vlasnici kulture grada, između ostalog, istakli sopstvenu nemerljivu zaslugu. Još više radosti ovdašnjem malom čoveku donela je vest da grad, osnivač ove ustanove kulture, mora da plati višemilionsku odštetu pojedinim zaposlenima na osnovu izvršnih sudskih presuda koje dokazuju šikaniranje od strane trenutnih vlasnika pozorišne kulture. Šikaniranje bilo čisto političko, nesrećni radnici imaju malo zdravog razuma, tužili pozorište i izborili se za povratak časti, dostojanstva i zagarantovanog prava na rad.

Ivana Kukolj, direktorica i Tatjana Paskaš, bliska saradnica joj po umetničkoj fotelji, nisu radosne zbog retkih malih pobeda ubogog malog čoveka, a javnosti ne saopštavaju ni metode kojima se pozorišni radnici, uz pretnju gubitka posla, svesno teraju u međusobne sukobe. Protiv Pataki Ištvana, prepoštenog i časnog radnika pozorišta, na sudu su lažno svedočile neke njegove kolege, nakon čega zrenjaninska kultura ima višestruki ćar: sluganjstvo direktoricama se isplati, možeš i da napreduješ na radnom mestu, a višemilionsku štetu će ionako, iz gradske kase svih građana, platiti svi građani nagutani kulturnog uterivanja kulture.

Ako to za malog čoveka Zrenjanina nije mobbing jer se prava istina vešto sakriva od njega, za Milorada Ćatića iz Ečke jeste. Dokazao je sudskim putem da je od strane članova saveta MZ na radnom mestu sekretara bio zlostavljan na poslu. Vraćen je na posao, Zakon o zlostavljanju na radnom mestu ovo tretira kao prekršaj, a jedino "strada" kasa svih građana iz koje se namiruju posledice šikaniranja od strane obesnih rukovodilaca. Svi dosadašnji slučajevi mobbinga u Zrenjaninu (do sada četiri uspešno okončana), dogodili su se u javnom sektoru gde je mobber, rukovodilac, zakonom zaštićen, te ne može odgovarati za učinjeno usled nepostojeće zaštitne mere zabrane rukovođenja. Vlasnicima vlasti, omiljena im vlast nad radnicima dođe kao afrodizijak i stimulativno sredstvo za šikaniranje podređenih. Legalna i legitimna borba protiv vlasnika vlasti u Zrenjaninu ima odlike robovlasništva, pa je Žiki Živadinoviću, ovdašnjem doslednom, sistematičnom i upornom predsedniku Udruženja građana Stop mobbing, posao do kraja otežan.

Mali čovek Zrenjanina obožava pravo na zakonom zagarantovanu sopstvenu (ne)informisanost. Najnovija vest iz Beograda da se značajno smanjuje nezaposlenost, iskorišćena je za performans u organizaciji sve jačeg i prodornijeg građanskog Pokreta neposlušnosti Slobodni Zrenjanin. Nezaposlenost se smanjuje u SNS-u, juriš u zrenjaninske kancelarije stranke, gde su predate maštovite molbe za posao, recimo za zamenika sekretara, pomoćnika zamenika, zamenika pomoćnika, za nadzornika sebe samog bez nadzora, za degustatore pića tokom radnog vremena po kancelarijama...

Mali čovek Zrenjanina nije spreman da se oduševljava herojskom borbom građana naselja Mala Amerika za uklanjanje splavova sa jezera u centru grada. Nakon pedesetak dana uporne borbe i danonoćnog bdenja pored jezera, splavovi su uklonjeni. Veličanstvena pobeda građanske neposlušnosti u korist čistog grada prljavih ljudi, prvi je veliki korak povratku dostojanstva Zrenjanincu i načinu na koji se jedino ostvaruje cilj: udruženi i složni, možemo sve, najviše da pomognemo sebi samima.

Mali čovek Zrenjanina, na smrt preplašen načinom na koji teče njegov ubogi suživot, primoran je da posećuje Regionalnu bolnicu u večitoj izgradnji. dr Gordana Kozlovački, direktorka, legendarna Domaćica Goca, sem medicine, razume se i u poljoprivredu. Upravni odbor bolnice "boluje" od Agromarketa, private firme u (su)vlasništvu gospodina Davidovca, člana UO. Kao jedini na tender bez tendera, Agromarket dobija sve sitno-velike građevinske radove, održava krug bolnice, adaptira i sanira sve živo, investiciono održava (iz bolničke kase) sve u i oko bolnice, Domova zdravlja, izrađuje podove za polikliniku i preostalo sve živo...Malo li je na ovu skupoću?

Šta malog čoveka Zrenjanina zaista može da trgne iz letargije? Da li vest da se Dragan Vukomanović, radnik Dijamanta nedavno ugušio zatrpan semenom suncokreta u silosu? Zvaničnici kažu da se radi o nesrećnom slučaju, rukovodilac ćuti, a inspektorka rada je saopštila da je pokojnik sam kriv i da nadležni mogu da odahnu. Inspektorkin suprug je nedavno zaposlen u Dijamantu, lista ovdašnjih funkcionera koji na osnovu korektnih poslovnih odnosa reketiraju ovu, sada hrvatsku kompaniju, je poduži...

Na kraju, za rubriku Verovali ili da, jedan zrenjaninski funkcioner je prošlog petka otkazao poslušnost svom nadređenom. Nije otišao na ugovorenu partiju preferansa, bio je u neodložnoj švaleraciji sa sekretaricom, a da veče ne bi propalo, pozvao je društvo funkcionera na srnetinu i preostalo. Otkazivanje poslušnosti je uslišeno, a separe dežurnog gradskog restorana, nakon obilnog ića i pića, poslužio je do jutarnjih sati kao kartaški sto.