Na licu mesta

Ko je Aleksandar Bašić - mali od svih paluba

Političke nagazne mine i u Vojvodini

Među grupom vrlo nemoralnih i na sve spremnih političkih preletača, koji su našli svoje uhlebljenje u okrilju naprednjačke vlasti u Vojvodini, nalazi se i Aleksandar Bašić-Šaban, jedan u svakom smislu "osebujan" lik, koji je dogurao sa novim vlastima i do člana gradskog veća Novog Sada. Prošle godine, našao se na spisku onih koje je dnevna štampa označila kao ljude koji "imaju veću platu od Vučića". Njegove "poslovne" i alkoholičarske veze, odavno su već predmet sprdnje u Novom Sadu. Ipak, on je važan kurir u svim prljavim poslovima sadašnje vlasti, a radio je to sa uspehom i za onu prethodnu, u vreme dok je gradonačelnik bio Igor Pavličić.

Arpad Nađ

U jesen 2012. godine, kum Bojana Pajtića, Igor Pavličić je smenjen sa mesta gradonačelnika Novog Sada. I kako to obično biva, smenjena je skoro cela gradska vlada. Ovo skoro cela znači da je par ljudi ,,preživelo" uprkos činjenici da su žarili i palili Novim Sadom zajedno sa ,,žutima".

Jedan od rehabilitovanih, odnosno onih kojima su gresi oprošteni, je i Aleksandar Bašić, zvani Šaban (nekad su ga zvali ,,Vinjak" ali je taj nadimak nestao kad je Šaban prešao na rakiju), koji je opstao na mestu gradskog sekretara za građevinu i legalizaciju.

Da bi se nekako objasnio ovaj neverovatni politički prelom u žutoj (ali ćelavoj) glavi A.B. Šabana, večitog šefa kabineta, člana novosadske gradske vlade, moramo baciti pogled unazad i proveriti lik i (ne)delo ovog aparatčika.

Pošto se zna da je pravni fakultet završio sa 30 godina (još se priča da je na ispite dolazio u nekakvoj vojničkoj uniformi i time pokušavao da utiče na profesore) odmah je shvatio da u struci nema 'leba i prostora za njega.

Počeo je, niko ne zna kako, kao pravničić, radeći po raznim firmama, sve dok nije uvideo da se najlakše pliva u čamcu Bojana Pajtića. U to vreme, išao je u Demokratsku stranku, i nije ga bilo sramota da kao mator student lepi plakate, šara sprejevima po tarabama i deli letke po pijacama.

Tu su ga primetili mlađi, ali još namazaniji ,,žuti" direktori, i počeli da ga angažuju za poslove u kojima se mozak ne traži, ali zato obraz treba da bude kao đon.

Uspon je išao vrtoglavo, pa je za svaki tal, gde je igrao ulogu kurira, gubio po malo kose, a naglo dobijao na težini. I tako, sve do 2008. godine, kad je postao šef kabinete Pajtićevog kumašina Igora Pavličića, zvanog Rodni. Pošto kum ni nije dolazio na posao, osim u slučaju kad je trebalo da čestita nešto nekome, ili uruči neku diplomu. Ali je zato Šaban bio redovan (verovatno zbog besplatne kafe i vinjaka), gradska vlada postaje ostvarenje sna.

Postojao je samo jedan problem. Njegov uticaj u Demokratskoj stranci je bio nikakav, pa je morao da spletkari među drugim funkcionerima, svađa ih, ogovara i muti oko njih. Kažu da je umeo da posvađa i "dva oka u glavi", kumove Pajtića i Pavličića, zbog nekih devojaka ili dečaka, svejedno je.

Još se priča po Novom Sadu, kako je 2010. godine pokušavao da proda novosadski ,,Vodovod" nekoj stranoj firmi, pa je tako o trošku ,,investitora" bio čest gost u Parizu. Pojedini izvori kažu da se tamo prepuštao svim čarima pariskog noćnog života. Tamo je, valjda u nekom pijanstvu uradio i tetovažu na leđima, tako da je čak i Pajtića bilo sramota. Na kraju su i Francuzi shvatili da se Šaban ne pita u Novom Sadu ništa, i brzometno su ga ispratili. Ko je i kako platio hotele i masaže, Novosađani još uvek nisu saznali..

Ali, vreme Aleksandra Bašića - Šabana je lagano isticalo. Zbog pravničke (i ne samo pravničke, nego i elementarne) nepismenosti, pravio je stalne greške, sve dok nije dosadio i Pajtićevom kumu, koji je za svoje tajne prohteve sve ređe kao posrednika angažovao Šabana. I tako, kad je pao u nemilost garniture zbog svoje nesposobnosti za bilo kakav posao osim spletki, počeo je da razmišlja, kako da unovči sve tajne i talove za koje je znao.

Po savetu i uz asistenciju jednog prijatelja koga su povezivali sa Hrvatskom i njenim strukturama, pred lokalne izbore 2012. godine je uspeo da na izbornu listu Demokratske stranke ubaci svoja tri ,,spavača", odnosno one ljude, koji će po instrukcijama Šabanovog mentora u pogodnom trenutku svoje usluge ponuditi onome ko da više.

Šaban je poslušao svog mentora, i po prvi put u životu je došao u poziciju da nekoga stvarno uceni. Realno, iza svega stoji ekipa koja je imala moć da unutar DS-a, Pajtiću na listu ubaci ljude koji AP Vojvodinu ne doživljavaju kao deo Srbije. Ustvari, radi se o ljudima čijeg se separatizma gadio čak i Bojan Pajtić (inače, niko od Šabanovih spavača nije Srbin po nacionalnosti!).

Sredinom 2013. godine, odbornici pod kontrolom Šabanovog mentora su pobegli iz DS-a, i osnovali svoju poslaničku grupu, da bi posleđnji Šabanov manevar bio da ih udomi u poslanički klub koji je formalno pod kontrolom Dušana Bajatovića. I dok direktor Srbijagasa, Bajatović muči muku da obnovi i oživi Južni tok, Šaban mu je u poslanički klub ubacio svoje spavače. Tako gazda Dule umesto da proveri ove ljude i ukloni ih iz svog okruženja, nema pojma da mu Šaban i njegovi principali rovare po kancelarijama u skupštinskom klubu.

Ono što je najzanimijivije, i što shvata sve veći broj ljudi iz aktuelne novosadske vlasti, jeste da Aleksandar Bašić, nesposobni sekretar za građevinu i legalizacije, pored alkohola upražnjava i spletkarenje po gradskoj kući. I tako, naprednjacima priča protiv DSS-a, pa onda uz rakiju sa čelnicima DSS-a ogovara SPO (sa kojima je privatno u ,,toplim" odnosima), a onda trećesrbijancima ogovara Pokret Tomislava Bokana i njegovu Romsku partiju.

Na kraju dana (odnosno kad obiđe sve kafane ili „parohiju" kako on kaže) završi u jednoj kafančini na pijaci gde pohvata sve tračeve, i posle toga tako u delirijumu ide na raport kod svog šefa i dobročinitelja. Njegovi mentori znaju da samo potpuno pijan uglavnom ne laže, pa ga zato i sašlušavaju tek posle par boca žestine.

Ipak, kad ne uspe da zbog teške alkoholisanosti dođe do svog auta ili pijačne kafane, nekako telefonom dobije Hitnu pomoć, gde njegov prijatelj po čašici dr Bogdan Živanović (doktor "Žilica") odmah šalje vozilo i infuziju za, kako kaže ,,mog Šabana".

Službenici odeljenja kojima on šefuje, slali su mnogo pritužbi i ukazivali na pijanstva i nestručnost Aleksandra Bašića-Šabana. Tu su i odbornici koje ima i čuva za zlatnu rezervu (ne daj Bože da se Srbi slože - što bi rekla Šabanova odbornica Krizmanić) - jer je on u svojoj ćelavoj glavi umislio da će ga skupštinska matematika sačuvati.

I dok svaki dan podnosi redovne izveštaje i prima zadatke od ekipe koja banči, pijući i jedući u dvorcu iznad Iloka (Republika Hrvatska - granično mesto, odmah preko puta Bačke Palanke) Šaban se brine da se njegovi prijatelji po čašici i krađama ne dozovu pameti, i ne shvate da je on samo slepi poslušnik i profesionalna šlihtara.

O pravim gazdama „Ćelavog Šabana" kako ga zovu na iločkim terevenkama, dok ga teraju da pije čist alkohol, više u narednim brojevima ,,Tabloida"...

A Šaban će, (ako ga pre toga neko ne uputi na odvikavanje od alkohola) do tada po novosadskim kafanama pokušavati da sazna ko ga je ,,druknuo" srpskoj bezbednosti u kojoj još uvek ima čestitih i pametnih ljudi. Pametniji bi, da je na Šabanovom mestu, promenio i kafane i posao i zabavu. A možda i gazdu!