Beli kriminal

Bolesno zdravstvo u bolesnom društvu: krvna slika Kliničkog Centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu

Šta Naumović naumi, tako mora biti

Insajderi Magazina Tabloid ponovo su aktivni. Objavljujemo jedan od njihovih izveštaja sa lica mesta. Zdravstvo u Srbiji je klinički mrtvo, još postoji zahvaljujući Vučićevom obećanju da će se smilovati i dozvoliti da se okreče hirurške salu, da se uvede topla voda, zamene čučavci na klozetskim šoljama, da se potamane pacovi. Ipak, pacovi u belim mantilima su, izgleda, neuništvi, što dokazuje i slučaj profesora Naumovića

Piše: Insajder L -25

Postoji mnogo veoma savesnih, kvalitetnih, stručnih lekara. Milika Ašanin, v.d direktora KCS poslednja tri meseca važio je za predanog, stručnog, savesnog lekara i dobrog angažovanog nastavnika.

Postoje i drugačiji. Prof (od pre par meseci) dr Radomir Naumović postao je direktor Nefrološke klinike KCS u vreme Đorđa Bajeca, nije promenjen u vreme prof. Miljka Ristića, a ne dira ga ni Milika Ašanin. Priča se da je novcem datim Gagi Dragutinoviću obezbedio opstanak. Radomir Naumović je navodno prijatelj sa Devenportom.

U međuvremenu, pre 2-3 godine, R.N. je bez ikakvog dogovora sa zaposlenima dao gotovo 25 % prostora klinike, uglavnom urolozima da bi oni nadoknadili prostor koji su dali za odeljenje za transplantaciju jetre. Na klinici za nefrologiju očajno stanje, nije ni okrečeno, prozori - zimi stavljaju ćebad.

Porazni efekti rada R.N. najbolje se vide na polju transplantacije bubrega. Dok je ranije rađeno i preko 30 transplantacija godišnje, ove godine je urađeno 10. O ishodu (broj preživelih primalaca i broj organa koji funkcionišu, bolje da se ne govori.

Do skora je R.N. bio jedan od važnih (najvažnijih?) u RFZO za odluke o nabavci materijala za hemodijalizu. Kada je Prof. dr Babić pokušao da promeni tokove, da dovede nove ljude, to je bilo kratkog daha, a onda je R.N. ponovo preuzeo situaciju i doveo svog čoveka, dr Mirjanu Laušević. Postavio je da rukovodi u RFZO komisijom koja daje uslove tendera za nabavku materijala za hemodijalizu. Svi tenderi oboreni (obara ih Fresenius), a Frezenijus to koristi da ostane monopolista na tržištu koje je vredno nekoliko miliona evra (4.000 bolesnika x bar 150 seansi dijalize godišnje, svaki x oko 20 evra, cena materijala za jednu dijalizu = 12. 00.000 evra godišnje).

Odani saradnik doktora Naumovića je već 5 godina Mirjana Laušević (bliska prijateljica sestre ministra Aleksandra Antića) koja radi kao koordinator za transplantaciju. To znači da treba da od porodica moždano mrtvih dobije saglasnost za uzimanje organa (bubrezi, srce, jetra) za transplantaciju. Učinak dr Laušević je poražavajući, a pored redovne plate za taj NERAD, kažu, dobijala je i oko 1.000 evra mesečno od Ministarstva zdravlja (Uprava za biomedicinu). Izgleda da je taj prihod prekinut u vreme poplava. Saglasnosti porodica NEMA, ali dr Laušević neumorno putuje da se edukuje, a i drži predavanja kod nas kako treba raditi.

Otac Radeta Naumovića, Todor Naumović, bio je direktor Zavoda za endemsku nefropatiju godinama, pa verovatno poseduje deonice Hemofarma, Frezenijusa...

Žena R.N., Biljana Naumović, direktor u farmaceutskoj kompaniji Astra Zeneka Srbija, uvela je tri preparata za dijabetičare na pozitivnu listu, učestvovao je i dekan Medicinsklog fakulteta Nebojša Lalić i njegova žena Katarina Lalić (pominje se cifra od po 100 000 evra za studije o lekovima koje su ovo dvoje uzeli). Biljana Naumović od decembra 2015. radi u Astra Zeneka u Švajcarskoj.

Direktno R. N. mobinguje određene ljude, podnet je prigovor Miliki Ašaninu i dekanu Medicinskog fakulteta akademiku Laliću, koji ne reaguju. Uz to mobingovanje je i zabrana odlaska na predavanja koja drže određeni nastavnici koji nisu ,,poslušni". Odani kadrovi obilaze kolege i sugerišu im da ne idu na predavanja. Takođe se javno zabranjuje ,,nepodobnim" nastavnicima da razgovaraju sa lekarima koji su na obuci na Klinici za nefrologiju. Lekarima na specijalizaciji se ne dozvoljava da obiđu neka odeljenja, na kojima po programu treba da borave i obučavaju se.

R.N. u sklopu ispitivanja lekova na Klinici preti bolesnicima da moraju da daju pristanak i učestvuju kao zamorčići u istraživanjima, inače će ih prebaciti u drugi centar na dijalizu (čitaj Lazarevac). Ljudi su preplašeni. Transplantacija bubrega - šef odeljenja na klinici za urologiju R N, ove godine 10 ukupno, ishod veoma loš, oko polovine organa ne radi. Pre njega bilo i 30 transplantacija godišnje. Treba naglasiti da što se tiče transplantacije jetre, nju ne rade naši lekari, nego svaki put dolazi ekipa iz Hrvatske, koju debelo plaćaju naši osiguranici. Dolaze hirurzi, anesteziolog, instrumentarke. Priča se da je ista situacija i za transplantaciju srca.

U Srbiji se hemodijalizira (uz pomoć aparata) oko 4.000 bolesnika u oko 40 centara. U nekim mestima je velika gužva, radi se u tri smene. U Beogradu nema dovoljno mesta za dijalizu pa se ljudi voze u Lazarevac na hemodijalizu (3 puta nedeljno). Raspored ko ide u Lazarevac, pravi dr Savo Đurić (otac Marka Đurića, šefa kancelarije za KIM), koji je zaposlen u Fondu za zdravstvo Beograda.

Zanimljivo da u bolnici u Zemunu postoje aparati, 6 novih, koji se koriste samo u jednoj smeni, jer Fond ne odobrava zapošljavanje kadra, lekara i sestara, da se radi u dve ili tri smene.

Privatizacija kompletne hemodijalize u Srbiji - govori se o tome, verovatno bi novi vlasnik bio Frezenijus. Dijaliza u privatnom centru skuplja je bar 30 evra u odnosu na dijalizu u državnom centru (radi se o jednoj seansi). U Srbiji ima više od 4.000 bolesnika na hemodijalizi, svaki ima oko 150 dijaliza godišnje. Znači 30 evra x4000x150 (jednako 18 miliona evra!) bi bila šteta za državnu kasu na godinu dana. Poslednjih nedelja intenzivni kontakti R.N. i ministra Lončara možda su tim povodom.

Ispitivanje lekova u raznim fazama njihovog razvoja obavlja se u KCS. To odobrava etički komitet po principu ja tebi ti meni. Ispitivanje lekova finansiraju farmaceutske kuće, zarade su ogromne, po bolesniku se dobija i više hiljada evra (tačni podaci mogu da se dobiju u službi KCS, a još bolje u Agenciji za lekove na Torlaku, gde je zavedena svaka studija, novac koji se daje po obrađenom bolesniku, novac koji primaju lekari). Deo novca uzima i ustanova u kojoj se ispitivanje sprovodi. Za razliku od zapadnih zemalja, gde i bolesnici dobiju obeštećenje, kod nas ne dobijaju ništa, sem informacije o ispitivanju. Drugi lekari, koji nisu uključeni u ispitivanje, ne znaju o čemu se radi, pa mogu nenamerno da naškode bolesniku ako daju u nekoj situaciji neodgovarajući lek.

Masovno su ispitivani lekovi na neurologiji, kardiologiji, endokrinologiji, pulmologiji, nefrologiji, hirurgiji. Izuzetno veliki novac uzeo dekan fakulteta akademik Lalić i njegova žena.

Rada Ratković, tašta R.N. i majka Biljane Naumović, radila u Hemofarmu (poznata po krađama, uzimala novac i tako što je prijavljivala da vodi lekare na sastanke, pa lekare nije vodila a novac je uzimala sebi). Sad vodi Innothec (Innotech International predstavništvo, adresa Koste Glavinića 2 /IV Beograd) i lek Tothemu. Podmićuje, ucenjuje, kažu da je sada ponovo veoma moćna. Običnom proverom, isplivalo bi tu svašta.

R.N. zabranjuje da se koriste podaci iz rutinskog rada na klinici, ne dozvoljava da se pregledaju stare istorije bolesti, daje kompjutere samo odabranima. Tako onemogućava ostale da ravnopravno rade i napreduju.

Piše dvostruke (jedan je lažni) rasporede za dežurstva, pa KCS isplaćuje veće sume novca. Svakako je interesantan i mr Svetislav V. Kostić, saradnik Deloitte d.o.o. Beograd (Poreske usluge), sin predsednika Akademije nauka Vladimira Kostića, (kažu da je Svetislav jedan od akcionara Deloitte).

Otac profesora akademika Vladimira Kostića, i deda docenta Svetislava Kostića, prof. dr Svetislav Kostić, bio je dugogodišnji direktor Dečje klinike, dekan Medicinskog fakulteta i komunistički funkcioner. Dugo se po Fakultetu pričalo da je radio i za Udbu. Bilo kako bilo, profesor Svetislav Kostić i prof. dr Ljubisav Rakić zajedno su izbacili sa Fakulteta prof. dr Aleksandra Kostića (profesora histologije i čuvenog seksologa), jednog od najboljih profesora u istoriji Medicinskog fakulteta. Profesor Aleksandar Kostić je pre dve godine rehabilitovan na Medicinskom fakultetu, ali njegovi progonitelji (Lj. Rakić i S. Kostić) nikada nisu pozvani na odgovornost.