Milovan Brkić
Đe god sam bio, svuđe sam poginuo, izreka je koju bi mogli pripisati srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Od kada je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije, njegova Velika propaganda laži, koja je već bila ustrojena, počela je da ga izvodi na streljanje, da optužuje tajkune, političare i novinare za organizovanje atentata na g. Vučića, na spremanje državnog udara. Optuživana je i CIA, britanski obaveštajci, strane službe bezbednosti. Da g. Vučiću rade o glavi.
Šizofreni Aleksandar Vučić, tužnim glasom je svakog meseca saopštavao građanima da zna da je gotov, da neće drugo, da zna da će ga ubiti, ali da on, zbog građana, neće odstupiti od svoje politike. I nastavio je da sa svojim kartelom pljačka Srbiju, rasprodaje državnu imovinu, zemlju, uzima kredite...
Neko se gadno poigrao sa Srbijom i njenim građanima, dovodeći na vlast ovu protuvu i njegov kartel. Sada je došlo vreme da ga odvedu u prošlost. I on to zna, i cvili, jauče, preti...
Meni je pripala čast da nekoliko puta budem optužen da ''spremam atentat'' na Aleksandra Vučića. Danima bi me razvlačili preko njegove Velike propagande laži. Prvo bi startovao Informer, onda PINK, Studio B, Hepy televizija. Ni Vučić nije birao reči, nazivajući me kriminalcem, skoro svakom prilikom kada je ružio svoje protivnike, shvativši da skoro svaki građani zna za propast njegove sumanute politike i za pljačke koju je njegov kartel vršio.
Velika propaganda laži u sastavu - Dragan J. Vučićević, Željko Mitrović, Ivana Vučićević, Milomir Marić, Ljiljana Smajlović i Veran Matić, sa saradnicima, hulila je na mene, pozivajući ''nadležne državne organe'' da rade svoj posao i da me uhapse. Brojali su sate mog boravka na slobodi. I onda, kada to prođe, spremali novi ''atentat'', tražeći u svakoj mojoj izgovorenoj i napisanoj reči poziv na Vučićevo ubistvo.
Tako je bilo i ovog vikenda. U ponedeljak, 4. septembra, ističe rok koji su Vučićevi seizi dali tužilaštvu da se izjasni povodom ''organizovanog pokušaja'' ubistva Vučića, grupe koju čine Saša Janković, čelnik Pokreta slobodnih građana, glumac Sergej Trifunović i moja malenkost. Dok pišem ovaj tekst, još nisu došli po mene. Optužena su i novinarska udruženja, političke partije, intelektualci, jer nisu stali u odbranu života, ničim ugroženog Vučića. Čak je i ministar Nebojša Stefanović dao distancirajuću izjavu, rekavši ''da se nada da će tužilaštvo reagovati povodom navodnih pretnji Vučiću''!
Život pod Vučićevom diktaturom je više nesnosan. Čak i Dnevnik RTS-a počinje sa njegovim likom i delom, gde u prvih 20 minuta on priča sve i svašta.
Diktator je sve luđi i luđi. Uplašen je, uznemiren je. Ima i razloga. Početkom oktobra počeće da se raspisuju poternice za članovima njegove porodice i kartela. Njega će terati da ih hapsi, pa će onda on doći na red. On to zna. Više niko ne želi da se sa njim rukuje. Čak ga je Federika Mogerini oštro upozorila da ne laže srpsku javnost povodom susreta sa Hašimom Tačijem u Briselu, te je i on morao na kraju da prizna da je razgovor njih dvojice bio neformalan. Za zaborav.
Diktator u poslednjim danima vlasti se sprema da je brani svim sredstvima. Ali, sa čim i sa kim? Vojsku je devastirao, policiju ponizio, nema para za prosvetne radnike, za zdravstvo, za otplatu kredita. Sve je pokrala njegova partijska klika, a većinu para su u džep stavili on, očuh Anđelko, brat Andrej...
Velika propaganda laži počeće naredne nedelje da zahteva od predsednika da ''uvede red u Srbiji''. Ukinuće Internet, Internet provajdere, počeće masovna hapšenja zbog poruka na društvenim mrežama, a potpredsednik SNS-a Milan Jovanov je najavio i ''hospitalizaciju onih koji tvituju''! Vodiće ih u ludnice, bez sudskog rešenja...
Što su zatvori puniji, sloboda je bliža. Tu je, pred nama, na dohvat ruke.