Na nišanu

Vučić ucenjen, mora da hapsi svoju mafiju

Dođe doba da se zatvor proba

Nesumnjivi kraj Aleksandra Vučića je došao! Godina mu je počela ružno - "primanjem poruka" iz Moskve i Vašingtona. Moraće da odseče granu na kojoj sedi. Krš i lom koji će nastati smenom najbližih ljudi u pravosuđu, u BIA, mala "rekonstrukcija" MUP-a seobom SBPOK-a u nadležnost tužioca za organizovani kriminal te predstojeći sudski procesi koji će se voditi protiv njegovog brata, oca, kuma i bliskih prijatelja, otvoriće pandorinu kutiju. Očekivani raspad njegove vladarske piramide desiće se munjevitom brzinom. Politička i ekonomska trulež koju je izgradio, pašće sama od sebe.

Nikola Vlahović

Poslednje dve nedelje, Aleksandar Vučić, taj mali, neuravnoteženi i duboko sujetni autokrata, bio je izložen "primanju poruka" neprijatne sadržine. Najpre ga je ambasador Ruske federacije u Srbiji, Aleksandar Čepurin, obavestio da njegova vlada ne može stati iza kriminalnih klanova i kriminalnih poslova koje vode njegovi kumovi, prijatelji i najbliža porodica, a ponovio mu je i ono što je Putin u decembru prošle godine rekao: da će Rusija svako rešenje između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji pozdraviti. Tačnije, da se neće mešati u dalji razvoj događaja u vezi sa pitanjem priznavanja ili nepriznavanja separatističke nadridržave pod albanskom upravom. Isto ovo, Čepurin je pojedinačno saopštio i Vučićevim ministrima, Aleksandru Vulinu, Ivici Dačiću...

Uoči pravoslavnog Božića, 5. januara, unezvereni Vučić je primio još jednu "poruku", ovaj put od strane ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, Kajla Skota, kome je trebalo više od tri sata da saopšti sve šta njegova vlada hitno zahteva od njega. Istog dana, samozvani Vođa je upoznao javnost sa predajom poslednjeg velikog javnog preduzeća, Aerodroma Beograd, u ruke francuske kompanije. Bio je to njegov izraz "blagonaklonosti" njegovom sabratu, francuskom predsedniku Manuelu Makronu, koji mu se u nedavnom susretu obratio preterano prisnim rečima: "Mon' Amie, Alexander" (prijatelju Aleksandre), i koji mu je omogućio preglede u najelitnijoj pariskoj bolnici.

Čišćenje Balkana od opasnih kriminalnih klanova u državnim vrhovima, uveliko je u toku. Počelo je sa Albanijom, kao najisturenijom državom prema slabo kontrolisanom delu Jadrana, dakle, "kapiji" kroz koju prolazi sve, od droge i oružja do migranata i belog roblja.

Albanski premijer Edi Rama, nesumnjivo najodgovorniji čovek za ovakvo stanje i nesumnjivo saučesnik mafije u svim mračnim poslovima, morao je na pritisak američkih obaveštajnih službi, da hitno smeni šefa albanske tajne službe (skraćeno, ŠIŠ) Viša Ajazija Liku i na njegovo mesto postavi njegovog dotadašnjeg zamenika Helidona Benda, što je izazvalo šok u kriminalnim krugovima širom Balkana, pa i u Vučićevoj Srbiji. Rama je morao da smeni i ministra policije Semira Tahirija koji je pružao logističku podršku dilerima droge, a, ubrzo se saznalo, i sam je bio jedan od "donova" albanskog narko kartela koji je sarađivao sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom...Visoki službenik italijanske policije u pratnji službenika američkog FBI, ušao je u kabinet Edija Rame i stavio mu na sto oko 400 stranica transkripata prisluškivanih razgovora, u kojima se Semir Tahiri pominje kao osoba čiju su kampanju finansirali šefovi narko mafije, a Edi Rama kao "korisnik sredstava"!

Ubrzo, smenjen je i albanski državni tužilac, Adrijatik Ljalja, odmah nakon što je FBI dostavio sve činjenice u vezi sa njegovom opstrukcijom procesuiranja kriminalnih klanova i njihovih vođa. Istog dana kad se suočio sa američkim službama, vlada SAD mu je poništila stalnu ulaznu vizu, o čemu su sve diplomatske službe Zapada obaveštene, te je tako stavljen u svojevrsnu izolaciju. Krajem 2017. godine, tačnije, 18. decembra, izbila je velika tuča u albanskom parlamentu, a razlog je bio sukob opozicije i vlasti koja je ogrezla u kriminalu. Tom prilikom, poslanica Monika Krijemadi gađala je Edija Ramu cipelom u glavu. Reč je o državnoj službenici koja je preko "tananih veza" zapadnih diplomatskih službi, zajedno sa jednom grupom istomišljenika, dobila zadatak da ruši Edija Ramu svim sredstvima.

Znatno ranije, još 2015. godine, na pritisak ambasade SAD u Albaniji, smenjen je direktor albanske policije Artan Didi koji je znao do detalja kako droga ulazi na Kosovo i u centralnu Srbiju, ko su najveći srpski dileri i ko ih u vrhu srpske vlasti štiti i na koji način. O svemu tome je pisala i štampa u Tirani.

Kad je mafijaška "bratija" iz Srbije, Makedonije i sa Kosova videla da je đavo odneo šalu, sastala sa 2016. godine u Skoplju, da "vijeća" i razmatra, šta da se radi. Domaćin je bio direktor makedonske policije, Mirko Cvetković, a sa Kosova je došao (kao ravnopravni predstavnik strane države!) direktor kosovske policije, Špend Madžuni. Srbiju je predstavljao tadašnji v.d. direktora policije Vladimir Rebić. Strah među prisutnima bio je više nego očevidan. Sastanak je bio potpuno "pokriven" od strane obaveštajnih službi SAD, Italije, Velike Britanije, Rusije, Nemačke, pa čak i "analitičara" misije Eulex-a sa Kosova. Zaključeno je jedno veliko ništa, a pokušaj da se održe intimni sastanci u kuloarima, propao je zbog loše organizacije. Takođe, najbitniji ljudi iz Srbije nisu bili prisutni a Rebić je tamo "delegiran" kao režimska maskota.

Progon Edija Rame i njegove balkanske kriminalne sabraće, uveliko je u toku. Na meti zapadnih službi (i uz apsolutnu saglasnost Moskve) za uklanjanje sa političke scene i ubrzano procesuiranje, osim Rame, našao se i Aleksandar Vučić zajedno sa svojim prijateljima i delom familije, te kompletno rukovodstvo vlade Bosne i Hercegovine i najveći deo makedonskog političkog rukovodstva. Crna Gora je još znatno ranije stavljena pod svojevrsni diplomatsko - obaveštajni i politički protektorat zapadnih službi.

Uskoro počinje suđenje vođama terorističke OVK na Kosovu. Udruženja bivših pripadnika takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) sakupilo je u najvećoj panici i očaju više od 15.000 potpisa za peticiju kojom se traži promena Zakona o formiranju Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu. Time je bilo omogućeno da peticija bude upućena u parlament i da se o njoj vodi rasprava. Međutim u najoštrijem tonu, već 5. januara ove godine, u Prištini se kombinovana delegacija EU i američkih diplomatskih predstavnika doslovno obrušila na vladu Ramuša Haradinaja, uz otvorenu pretnju da će Zapad blokirati sve aktivnosti kosovske vlade bude li opstruisan rad Specijalnog suda za zločine OVK.

Samo dva dana ranije, predsednik delegacije Evropske unije, Eduard Kukan, odgovorio je na učestale žalbe iz Srbije da vlast često zloupotrebljava procedure propisane poslovnikom i onemogućava opoziciju da debatuje.

Kukan je nakon sastanka sa evroparlamentarcima podsetio da su Poglavlja 23 i 24 o vladavini prava ključna za dalji razvoj pregovora Srbije sa EU, te da se zaustavlja proces evrointegracije Srbije ako se ona zaobiđu. Pozvao se i na deklaraciju i preporuke koje su usvojene posle ove sednice. Neobično, ta deklaracija i preporuke imaju samo tri tačke, a takvi dokumenti obično idu i na tri strane. Ton je bio izričit, što nije nikada nijednoj zemlji kandidatu na taj način saopšteno.

"Primanje poruke" u trajanju od više od tri sata, koje se desilo Aleksandru Vučiću 5. januara ove godine, tiče se upravo ovog problema. Naime, kad je američki ambasador u Srbiji Kajl Skot počeo da nabraja šta sve odmah i bez odlaganja mora biti urađeno, Vučić je doživeo težak fras, od koga se nije oporavio ni u večernjim satima dok je pred kamerama njegovih televizija i pred članovima užeg rukovodstva Srpske napredne stranke počeo da nesuvislo trabunja o izborima u Beogradu...A, Skot je bio neumoljiv: njegova vlada traži da se odmah smeni državni tužilac Zagorka Dolovac, da se odmah smeni Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal Republike Srbije, da se smene predsednici apelacionog i višeg suda u Beogradu, te da se hitno smeni i direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA), Bratislav Gašić. Ni to nije bilo sve pa je Skot preneo i druge zahteve svoje vlade koja traži da se takođe odmah i bez odlaganja Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) izdvoji iz MUP-a Srbije i pripoji (stavi pod nadležnost) tužiocu za organizovani kriminal.

Očekuje su da će američki ambasador Kajl Skot ubrzo pristupiti poništavanju američkih viza za oko 150 građana Republike Srbije sa diplomatskim pasošem (sa trajnom zabrana ulaska u SAD), koji su svojim kriminalnim delovanjem oštetili i Srbiju kao državu ili na bilo koji način narušili srpske i američke zakone zloupotrebljavajući svoju političku i privrednu moć.

Samozvanom Vođi je striktno podvučeno da će Vlada SAD odmah reagovati, bude li na bilo kakav način vršena opstrukcija ovih zahteva, a pre svega onog koji se tiče privođenja pravdi njegovog brata Andreja Vučića i njegovog oca Anđelka te bivšeg kuma Nikole Petrovića, "biznismena" Nenada Kovača i nekoliko vođa narko kartela. Očekuje se, takođe, da će do kraja januara meseca biti blokirani inostrani računi blizu 500 građana Srbije, koji su se posredno ili neposredno bavili trgovinom oružjem, drogom, učestvovali (i na tome zaradili) u transportima migranata, belog roblja i sličnim kriminalnim radnjama širom regiona i van njega.

Treba u ovom kontekstu sagledati i razloge zbog kojih je Sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patrušev odbio da se u Moskvi sastane sa Bratislavom Gašićem, šefom Bezbednosno informativne agencije. Valja zato podsetiti da je još 26. oktobra 2016. godine, upravo Nikolaj Patrušev predložio MUP-u Srbije da razmotri rad na Memorandumu o razumevanju koji bi stvorio neophodne formalne uslove za redovnu komunikaciju bezbednosnih službi. Tačnije, Patrušev je insistirao na tipskom dokumentu koji Rusija ima sa najpoverljivijim partnerima i koji nema status međunarodnog ugovora, ali koji bi stvorio formalne uslove za redovne konsultacije od obostranog interesa. tada je rekao jednu veoma značajnu rečenici: „...Nadam se da ćemo uspeti i sa vama da usaglasimo takav nacrt i da ga potpišemo sledeće godine, na marginama međunarodne konferencije o bezbednosti..."

Ništa od očekivanog se nije desilo, mada je ministar policije Nebojša Stefanović, po svemu sudeći imao najbolje namere i otvorenu želju za takvom saradnjom, ali ga je u tome sprečilo još jedno Vučićevo "ne".

Zbog svega toga je Rusija "zaledila" prozore prema Vučiću i njegovoj autokratiji i prepustila njegov režim američkoj "konjici" koja upravo jaše ovim delom Balkana. Naravno, i ruski FSB ozbiljno učestvuje u svim aktivnostima "čišćenja" balkanskog kriminalnog blata u vrhovima vladajući struktura. Jasnije rečeno, Vučić je pušten "niz vodu" i njemu više nema ko da pomogne kako bi sprovodio svoje ludačke misije. Sve je utoliko gore za njega, jer su i vrata prema Nemačkoj već odavno zatvorena a i Angela Merkel nema više ni ugled ni moć koju je imala na početku njegovog mandata. I nju čeka kazna kao i njega.

Šesta je godina kako traje kriminalna autokratija Aleksandra Vučića. Počeo je još 2012. godine sa epohalnim lažima o velikim, grandioznim poduhvatima na ekonomskom planu, o tome kako će svaki građanin biti zaštićen a nijedan prestupnik neće imati gde da pobegne, kako će Srbija postati pravna država a srpsko društvo postati društvo socijalne pravde i jednakih mogućnosti za svakog pojedinca. Posebno je isticao kako će "bivša vlast" platiti skupo za svoje pljačke te da će "žuti" sesti na optuženičku klupu za kriminalnu privatizaciju i druga nepočinstva. Naravno, ništa od toga se nije desilo.

Vučić je lopovsku družinu iz Demokratske stranke zaštitio od progona, a mnoge od njih je doveo u situaciju da mu plate kako bi se oslobodili krivičnog gonjenja. Neke od članova bivših vladajućih koalicija "proizveo je" kao oficire u visoke savetnike, sive eminencije, popu Mlađana Dinkića i Aleksandra Vlahovića, te čitave bulumente kompromitovanih "lidera" i liderčića iz DS-a i srodnih stranaka koju su mu koristili kao argument da je bolje biti i sa njim nego sa njima.

Gledajući unazad, u smeru Vučićeve političke šizofrenije, treba se setiti da je još 2011. godine, kad još nije bio na vlasti, obećavao da će, ako narod izabere njega i njegovu stranku, "u roku od šest meseci promeniti stanje u zemlji na bolje", ali ako to ne učini, da će hitno podneti ostavku. Slagao je, dakle, i pre nego je i preuzeo vlast!

Već tokom predizborne kampanje 2012. godine, počeo je da obećava kako će "struja da pojeftini", a "da će penzije da biti odmah povećane ili će barem ostati na istom nivou". Ubrzo po dolasku na vlast mesecima je maltretirao i medije i građane pričom o uvođenju nekakve Kancelarije za brze odgovore, a ispostavilo se da je to bila još jedna od njegovih uobičajenih laži. Nudio je Vučić građanima "...elektronsko praćenje predmeta, vodič za investitore" i slične stvari sve dok Odlukom Vlade Srbije 18. novembra 2013. nije na mesto Privremenog organa grada Beograda došao Siniša Mali, jedan od njegovih najbližih saradnika i bivši "đak" nekadašnjeg predsednika vlade Mirka Cvetkovića, nikada optuženog za ogromne štete nanete državi u 80 propalih privatizacija preko agencije Ces Mekon.

Mali se u svakoj od tih privatizacije surovo "ugrađivao" i kao dokazani hohštapler zaslužio položaj u Vučićevoj nomenklaturi. Odmah posle vanrednih izbora Skupština Beograda ga je 24. aprila 2014. izabrala za gradonačelnika i od tada on umesto Vučića laže, tačnije preuzeo je obavezu da gde god može laže za njega i u njegovo ime.

Krajem marta 2014. Vučić opet u svojstvu ponovo izabranog predsednika vlade i vođa naprednjaka, laže i obećava u svom ekspozeu u ekspozeu o "prosperitetnom budžetu". Počeo je da laže i o velikim podsticajima poljoprivredi ali je umesto toga napravio nekakav tajni ugovor sa arapskom kompanijom "Al Dahra", kojim je predviđeno bilo da se zaposednu ravnice oko Bačke Palanke i dobar deo vojvođanskih poljoprivrednih dobara.

Konačno, niti je bilo podsticaja seljacima niti su Arapi ušli u srpsku poljoprivredu onako kako je on zamislio. Nizale su se laži o velikom pokretanju automobilske industrije (a, umesto toga, građani su iz svog budžeta dali pola milijarde evra privatnoj firmi iz Torina), te ulaganje u IT sektor i građevinsku industriju. Čak tri godine za redom obećavao je u isto vreme da će "...da se usvoje zakon o radu, privatizaciji, stečaju i državnim službenicima, o planiranju i izgradnji i da će to zasigurno stvoriti bolji poslovni ambijent." Ništa od ovoga nije urađeno kako treba niti je urađeno išta u planiranom roku.

Lagao je Vučić o investicijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u visini od nekoliko milijardi evra, ali je od svega toga dobio samo jedan kredit, a avio kompanija iz Emirata, Etihad i sada, u 2018. godini, surovo troši novac iz srpskog budžeta i zbog nje je i Aerodrom Beograd pao u ruke francuske kompanije. Krajem 2013. Aleksandar Vučić je najavljuje ulazak kompanije Mercedes u zemunski Ikarbus. Bila je to još jedna velika prevara, pa je čak i kompanija "Mercedes Benc" morala da reaguje saopštenjem da ona "...nikada o tome nije ni razmišljala, a još manje pregovarala sa srpskim vlastima!". Istina je bila da je nemačka kompanija srpskom preduzeću prodala nekoliko desetina šasija i rezervne delove za autobuse!

Lagao je Vučić bez imalo sramna da je finska kompanija SISU preuzela FAP u Priboju, mada se to u stvarnosti nikada nije desilo. Finci su samo tražili da preuzmu neke delove pribojske fabrike i to bez tereta ranijih dugova i bez obaveze zapošljavanja. Koliko je lagao a koliko iskren u svemu što je radio govori i podatak da je njegova vlada, samo u jednom sazivu, od 123 registrovane aktivnosti obavila svega 24 (ili 19 odsto!) a prema izveštajima Evropske komisije, nije ništa ispunio u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. To mu u Briselu do današnjeg dana smatraju ključnim razlogom što su svi digli ruke od njega i njegovih megalomanskih ideja. Taj "detalj" doći će mu na naplatu u narednih nekoliko meseci 2018. godine. O tome govori i Venecijanska komisija koju on, očigledno, nije shvatio za ozbiljno.

Vučić laže još od 2012. godine da će stanje u srpskom zdravstvu da se popravi. Danas, 2018. godine, ono je na samom evropskom dnu. Tačnije, već godinama je na samom dnu uz Albaniju i Bosnu i Hercegovinu. Tokom dve njegove vlade nikada nije usvojen ni Zakon o medicinskoj dokumentaciji a više hiljada prijavljenih slučajeva korupcije u zdravstvu poslednjih godina, stiglo je i u Evropski sud za ljudska prava.

Nadležna administracija Evropske unije, dala je još 2013. godine Vučiću zadatak da preispita 24 sporne privatizacije velikih kompanija, čija prodaja je označena u EU kao kriminal kakav nigde nije viđen u istočnoj Evropi. I Savet za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, na čijem čelu je u ono vreme čelu bila pokojna Verica Barać, osporio je sve pomenute privatizacije. Ali, umesto da postupi kako se od njega očekivalo, Vučić je već kao kandidat za budućeg prvog potpredsednika Vlade Srbije, čiji mandatar je bio Ivica Dačić, odmah slagao (bilo je to u junu mesecu 2012. godine) da će "istrajati u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije".

U zimu 2014. godine, Vučić navodno odbija da ide na Kopaonik biznis forum, jer je domaćin i prvi govornik bio Aleksandar Vlahović, a nedugo zatim ga na jednom skupu zagrli i naziva "prijatelj Aleksandar".

Mnoge od tih "prijatelja" iz Demokratske stranke, već pet punih godina Vučić koristi kao alibi za svoju kriminalnu vladavinu. Koga bi ovaj mali diktator više mogao da poželi u opoziciji od Dragana Šutanovca i Dragana Đilasa? Kako se to desilo da baš niko od velikih lopova iz Demokratske stranke za njegovog mandata nije ni za šta odgovarao, osim tragikomičnog i, po svemu sudeći, nedužnog Saše Dragina, nekadašnjeg ministra poljoprivrede (plus "otpisanog" Olivera Dulića, koji nije imao dovoljno duboku "kesu" da plati za svoju slobodu).

Vučić je ponizio sve i svakoga, podjarmio je pravosuđe, uništio sve institucije, privatizovao i vojsku i policiju a u spoljnoj politici pokušao da se poigra i sa Istokom i sa Zapadom. Sad je došlo vreme da se oni poigraju sa njim.

Jedan od glavnih Vučićevih saučesnika u surovoj pljački je bivši direktor policije Milorad Veljović, koji je za deset godina direktorovanja pelješio biznismene, kriminalizovao Srbiju, osiguravao transporte oružja, droge, ucenjivao dosijeima političare, a nakon penzionisanja postavljen je za Vučićevog savetnika u vreme kad je on bio premijer i danas kad je predsednik Srbije.

Ko će za Vučićem povući vodu?