Dežurna

Kako Vođa (zlo)upotrebljava i tajnu službu

Pacov na đubrištu BIA

Svaka vlast je bezbednosne službe koristila u političke svrhe, ali nijedna ovako primitivno i brutalno kao naprednjačka. Aleksandar Vučić je pretvorio Bezbednosno-informativnu agenciju u lični servis za progon ličnih i političkih protivnika i zaštitu svojih rođaka, kumova i saradnika od krivične odgovornosti.

Predrag Popović

Umesto da izvršavaju zakonom definisane zadatke i štite bezbednost Republike Srbije, operativci BIA vode istrage poslovanja mnogih bogataša, prate i prisluškuju političare, novinare i ostale javne ličnosti, prikupljaju saznanja o njihovim suprugama, deci, ljubavnicama... Učestala je praksa da se u arhivama BIA pojavljuju dokumenti za koje se ne zna ko ih je i kad napravio, dok istovremeno nestaju čak i kompletni fajlovi. Pre nego što se zavedu, brojni izveštaji prvo idu na analizu s koje se vraćaju izmenjeni.

To i ne čudi, s obzirom na strukturu ličnosti Aleksandra Vučića, koji je oduvek bio opterećen potrebom da prikuplja i manipuliše informacijama. Još u radikalsko vreme, Vučić se isticao špijunskim aktivnostima. I u zvaničnim dokumentima DB-a ostalo je zabeleženo da je iz tih razloga održavao vezu s tadašnjim opozicionarima poput Srđe Popovića iz Demokratske stranke i Milana Božića iz Srpskog pokreta obnove, kao i s nekoliko advokata, sudija i novinara.

Pod paskom Vojislava Šešelja naučio je kako da tim saznanjima nanese što veću štetu svima koji mu se zamere, ali pravu školu je prošao tek kroz saradnju s Miodragom Rakićem. Od Rakića, šefa Nacionalnog saveta za bezbednost u režimu Borisa Tadića i Ivice Dačića, naučio je sve trikove za progon i kompromitaciju protivnika, ali i za skrivanje vlastitih tragova.

Kad se, u maju 2012., dogovarao s Dačićem o formiranju vladajuće koalicije SPS-SNS, Vučića nije zanimala podela resora, bio je zainteresovan samo da sebe udene u Rakićevu fotelju, kako bi imao pristup informacijama iz BIA. Uspeo je, dobio je i iskoristio priliku da službu podredi isključivo svojim interesima.

Danas je Vučić apsolutni gospodar tajni, na njegov sto se slivaju sve informacije, prisluškivani razgovori, poslovni ugovori i najprljaviji tračevi. Ispunio je Orvelovo proročanstvo; kao „veliki brat" Vučić zna da je Dragan Đilas odlučio da u kampanju za beogradskog gradonačelnika uloži četiri miliona evra i da je Saši Jankoviću i Vuku Jeremiću, u zamenu za podršku, ponudio po 25 odsto odborničkih mesta, dok će ostalo pripasti njemu, odnosno njegovim ljudima. Vučić zna i šta su pričali Zoran Živković i Novica Tončev na nedavnom sastanku u jednom kafiću u Kosovskoj ulici. Ima i dosije smederevske notarke, švalerke ministra Zorana Đorđevića, a obavešten je kako se i pomoću čega u spa-centru „Hajata" opušta nestašni Aleksandar Vulin.

Po staroj navici, Vučićevim spletkama su najizloženiji i najugroženiji njegovi bliski saradnici. Kao svaki mafijaš, on se više plaši njih, nego otvorenih protivnika. Dok se predstavljao kao tvrdi radikal, novinarima je poturao informacije o veštačenju iz Šešeljeve brakorazvodne parnice u kome se tvrdi da vojvoda ima ozbiljne psihičke poremećaje. Da bi pojačao utisak, govorio je da su se i dve tetke radikalskog vođe lečile od mentalnih oboljenja.

Kad se borio za poziciju u vrhu SRS-a, Šešelju je dao kompromitujuće dokaze nepodobnosti Tomislava Nikolića. Vučić je u Hag nosio transkripte Nikolićevih razgovora s Tadićem, koje je dobijao od Rakića. Iz iste produkcije potekle su vesti o Nikolićevim finansijskim kombinacijama s Miroslavom Miškovićem, Milanom Bekom i Žarkom Zečevićem, o zamku u Bajčetini i luksuznim stanovima u Beogradu. Uspeo je da ih zavadi i prinudi Nikolića da napusti SRS i napravi naprednjački kartel. Kasnije, kad je preotimao vlast u SNS-u, Vučić je Nikolića kompromitovao tračevima o vanbračnoj deci, bahatom ponašanju pokondirene Dragice i sina Radomira.

Već deset godina na Vučićevom nišanu nalazi se Dačić. Zloupotrebom BIA, Vučić je dobio priliku da umesto političkih diskvalifikacija i medijskih spekulacija u tim napadima koristi i konkretne dokaze. To je i uradio plasiranjem u javnost fotografija Dačićevih susreta s narko-bosom Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana.

- To nije izašlo iz službi bezbednosti, ni iz VOA, VBA ili BIA, već iz policije. Boris Tadić i Miki Rakić nisu počinili krivično delo, ali je političko pitanje šta su sve znali kada su hteli da prave vladu sa Dačićem - rekao je tada Vučić, koji je usput priznao da je „te papire video nekoliko dana pre nego što su objavljeni".

Naravno, te fotografije je dobio od Rakića i plasirao ih u medije kako bi kompromitovao koalicionog partnera, tek da mu dokaže ko je glavni. I ne samo dokazima Dačićevih susreta s mafijašima, Vučić je raspolagao s njegovim kompletnim dosijeom, koji je dao na uvid i sociologu Jovi Bakiću.

U svom prvom premijerskom mandatu, Vučić je na mesto direktora BIA postavio advokata Aleksandra Đorđevića. Brzo se pokajao. Opraštao je Đorđeviću intimne avanture i bahata putovanja helikopterom u rodno selo pored Čačka, pa i upotrebu Agencije za raščišćavanje nekih starih, privatnih računa. Problem je nastao kad je Đorđević podržao osvetnički pohod na Ljubišu Buhu, zvanog Čume. Surčinski mafijaš sa statusom zaštićenog svedoka izazvao je incident prilikom slučajnog susreta sa bivšim zemunskim kolegom Zlatiborom Lončarom. Ministar je uspeo da pobegne Čumetu, pa je odmah krenuo s kontranapadom. Uz pomoć svoje supruge Vesne, koja je jedno vreme radila u Đorđevićevoj advokatskoj kancelariji, ubedio je šefa BIA da obnovi optužbe da je Čume ubio Zorana Petrovića Šempu.

U kampanji je, s drugim povodom i motivom, angažovana i Čumetova sad već bivša supruga Ivana Tulović. Epilog je poznat, surčinski bos je pritvoren, pa osuđen na dve godine i osam meseci zatvora zbog ugrožavanja bezbednosti telohranitelja svoje supruge. Vučić nije hteo da se na takav način zamera Buhi, pa je odgovornost prebacio na Đorđevića. Strpljenje je definitivno izgubio kad je otkrio da iz dosijea Vuka Jeremića nije izbrisan podatak da je, na insistiranje Mikija Rakića, u Ministarstvo spoljnih poslova zaposlio Tamaru Đukanović, danas zvaničnu gospođu Vučić. Tada je doneo odluku da na mesto direktora BIA postavi čoveka od apsolutnog poverenja. Izbor je bio lak, Bratislav Gašić je čekao kao zapeta puška.

- Rade Marković je iz Službe izneo 200 kompakt diskova s dokumentima, a Miki Rakić sigurno nije manje od 2.000 - pričao je Vučić.

On je nastavio tu tradiciju. Iz arhiva BIA nestali su izveštaji o njegovim susretima i razgovorima sa Stankom Subotićem Canetom, posrednih kontakata sa Sretenom Jocićem - Jocom Amsterdamom, a zasmetali su mu čak i dokazi saradnje sa Sonjom Liht.

Montiranje, friziranje, uništavanje i iznošenje dokumenata smeta svim ozbiljnim radnicima BIA. Kršenje propisa dovelo je do podele na profesionalce i političke komesare. Ne želeći da učestvuju u izvršenju krivičnih dela, mnogi operativci prave duple izveštaje, formiraju privatne baze podataka i čekaju političke promene kako bi Agenciju vratili u okvire zakona.

- Bezbednosno-informativna agencija je, očigledno, stavljena u službu jedne stranke, odnosno jednog čoveka. Nama, koji pokušavamo da pošteno radimo u interesu države, smeta i objavljivanje naših informacija u režimskim medijima. Ipak, veći problem predstavlja to što dobijamo zadatke da proveravamo navode iz nezavisnih izvora, naročito iz Magazina Tabloida, ali ne da bi istrage završile sudskim procesima, nego da bi se sakrili tragovi - tvrdi za naš magazin jedan od funkcionera BIA i navodi konkretan slučaj:

- Posle jednog teksta o Željku Mitroviću, pokrenuli smo nezvaničnu istragu i utvrdili da u arhivi već postoje dva značajna izveštaja. U prvom se pominje veštačenje saobraćajnog udesa koji je njegov sin Aleksandar imao 19. jula 2013. godine, kada je usmrtio Andreu Bojanić. Mladi Mitrović je vozio BMW X5 s automatskim menjačem. Očitavanje promene brzine kretanja vozila pokazalo je da se ona nekontrolisano povećavala neposredno pre udesa i da se posle, puna dva kilometra, nije smanjivala. Bez obzira na neiskustvo šofera, strah i ostale emocionalne reakcije, veštačenje je istaklo mogućnost da on verovatno nije mogao da utiče na kretanje vozila. U drugom izveštaju opisana su saznanja do kojih je došao jedan naš saradnik. On je razgovarao sa Željkom Mitrovićem, koji mu je na pitanje „da li je tačno da je majci ubijene devojke dao dva miliona evra", odgovorio da je čuo da je neko dao te pare, ali da to nije on. Oba dokumenta su nestala. Bez namere da bilo šta impliciram, ipak moram da ukažem da od toga nikakvu korist nema Mitrović. Naprotiv, nestanak tih dokumenata može da posluži samo onome ko bi ucenjivao vlasnika Pinka.

Naš sagovornik ističe da u Agenciji vladaju nepodnošljivi uslovi, posebno otkad je na njeno čelo postavljen Bratislav Gašić.

- Da je ovo normalna država, Gašić bi bio predmet naše istrage, a ne naš šef. Ko je i kakav je, zna i onaj ko nam ga je nametnuo. To se videlo na slavi naše firme, na dan Svetog arhangela Mihaila. Pred svima nama i pred popovima, Vučić je Gašića opomenu da dobro pazi šta radi. „Čujem da si našao sponzore koji plaćaju izgradnju bazena i saune u rezidenciji. Lepo, ali pazi da se uskoro u tom bazenu ne kupa neko drugi", rekao mu je Vučić.

Zamislite, direktor BIA ima sponzore koji mu prave bazen i saunu u državnoj vili. Pa, ne ide. U vreme DOS-a, kad smo mislili da ne može biti gore stanje u Službi, zamenik direktora Zoran Mijatović se našao na udaru samo zato što je upotrebio funkciju u nekom besmislenom sukobu s majstorom koji mu je loše montirao satelitsku antenu. Koliko smo propali vidi se i po tome što je na mesto savetnika za medije imenovan izvesni mladi naprednjak Simo Čulić. Agenciju predstavlja dečko koji je do juče lepio stranačke plakate, delio upaljače i letke, a radno iskustvo sticao kao konobar. Ne potcenjujem nijedan posao, ali nije normalno da danas poslužuješ kapućino, a sutra dođeš u vrh bezbednosne službe. Koliko on zna o našem poslu vidi se i po postupcima njegove supruge, koja se na Fejsbuku svađa s političkim protivnicima. Da nije tragično, bilo bi smešno - kaže sagovornik Magazina Tabloid.

Desanka Pantić-Čulić, zvana Čupka, zaista se istakla polemikama na društvenim mrežama. U prepisci, koju poseduje naš magazin, Čupka je strasno branila muža od svih političkih i profesionalnih osporavanja.

- Ponosna sam supruga ovog grešnog Sime. Zaposlenje je za mene misaona imenica jer nisam stranački i politički zainteresovana. Ne glasam, ne pratim vesti, pa niko nigde neće da me ubaci. Nezadovoljna sam stanjem u ovoj zemlji, ali borim se za sebe i svoju porodicu. Nije slobodu ukinuo Vučić, svi ste. A, iskreno, i treba. Pljujete koga stignete, jer vam je ovaj tupavi Vučić dozvolio. To što je Sima bio u SNS ne znači da treba večno da nosi slovo srama na svojim grudima. Da je dupeuvlaka do sada bi bio neki direktor, menadžer ili šta već, ali, pošto nije, radi ponizno poslove koje dobija od nadređenih. Ne nikakve mutne, gadne poslove. Da, kopao je, konobarisao, radio sve i svašta da sam sebi zaradi za školovanje. Ima diplomu. Zasluženu, ne kupljenu. Ukrao nikada nikom ništa, pomagao je Kurti i Murti, zezao ga kako je ko stigao. Da, Sima više nije član SNS-a - napisala je Desanka Pantić-Čulić, optužujući kritičare njenog muža da su „praznoglavci jedni bezobrazni", koji bi trebalo da se plaše boga i naroda.

Komentare je izbrisala, ali nedovoljno brzo, ostali su u pouzdanoj arhivi. I da njen opis Sime Čulića odgovara istini, opet bi bio dokaz da on ne zadovoljava uslove za rad u Bezbednosno-informativnoj agenciji. S tim bi se, sigurno, složio i, kako Čupka kaže, tupavi Vučić.

Međutim, Gašić i Čulić samo su lutke na koncu vrhunskog majstora manipulacija, laži i prevara. Ophrvan „sindromom pacova", kako je Frojd definisao opsesivnu neurozu, Vučić dane i noći provodi preturajući po prljavim tajnama, smišljajući načine kako da uništi živote političkih protivnika i svih normalnih građana.

Šta je sve radio, saznaće se kad se BIA, kao i cela Srbija, oslobodi od njegove okupacije. Ma koliko se trudio, neće uspeti da sakrije tragove svojih zločina, to nisu uspeli ni mnogo pametniji i sposobniji od njega.