Veterani

Bivši borci svih ratova spremni da pomognu građanima u rušenju odnarođene vlasti

Blizu im je kraj

U paničnom strahu od gubitka vlasti, Vučić je svestan šta gubi i koliko je ceo ovaj sistem vladanja stvoren na ogromnom sistemu obmana, te kako je "čvrst" kao kula od karata. Zbog toga je njegov režim u protekloj godini primenio sve metode nasilja kako bi građane Srbije uterivanjem straha udaljili od ideje temeljnih promena u društvu. Ratni veterani Srbije neće dozvoliti da se još jednom desi da diktatorski režim potegne vojnu i policijsku silu kako bi se sačuvao od besa izigranih, gladnih ljudi.

Željko Vasiljević

Svakodnevnim falsifikovanjem podataka o BDP, povećanoj zaposlenosti i boljem životu, Vučićev režim pokušava da sakrije surovu istinu o sve većem siromaštvu, torturi privatnih izvršioca, zloupotrebama pravosudnog sistema i sve većeg broja samoubistava i smrti od gladi i bede. Ratni veterani i invalidi rata, kao i njihove porodice, kojih ima više od 300 hiljada, suočeni su sa haosom u zdravstvu, školstvu, socijalnoj zaštitii svim bitnim segmentima društva su gori nego ikada. Demografska katastrofa i činjenica da blizu 80 odsto mladih ljudi na fakultetima svoju budućnost planira u inostranstvu, jer je Vučić pretvorio Srbiju u besperspektivnu pustinju, vodi direktno u nestanak čitave nacije. Narod je sluđen svakodnevnom medijskom torturom od tima " eksperata i objektivnih analitičara" i već je ušao u fazu hipnotisanosti te samo čeka kada će mu Vučić izvući belog zeca iz šešira.

Zbog činjenice da Aleksandar Vučić vlada sam, istina uz veliku pomoć svog brata Andreja i nekoliko njemu najbližih prijatelja, desila se i nesreća pokušaja ubistva jednog od lidera Saveza za Srbiju, Borka Stefanovića koja je pokrenula narod iz letargije i upalila malu vatricu iz ono malo žara što je vučić zatrpao gomilama pepela. Protesti koji se svakim danom uvećavaju i koji su kulminirali redovnim subotnjim šetnjama nezadovoljnih građana Beograda ali i u Kruševcu i Leskovcu, pokazali da ovoj vlasti vreme polako ističe, da je njegov režim zasnovan na ideologiji ličnog bogaćenja i izdaji nacionalnih interesa potrošio svoje vreme. Istina je da taj kraj neće doći tako lako, jer Vučićev režim neće otići bez ozbiljnog obračuna sa njim.

Osnovni zadatak vođa parlamentarne i vanparlamentarne opozicije, danas je prevazilaženje straha, jačanje uverenja da je pobeda moguća i definisanje zajedničkog minimuma interesa koji će sve usmeriti ka istom cilju. Način borbe mora biti decentralizovan i moraju se upaliti mnogobrojne vatre koje će se pretvoriti u veliki požar a koji malobrojni Vučećevi vatrogasci neće moći da ugase. U om smislu je prisutna i spremnost ratnih veterana da se pridruže masovnom otporu.

Da je vreme protesta započelo, opštim nezadovoljstvom životom, raslojavanjem na sve bogatije i sve siromašnije, vladanjem u korist manjine na štetu većine, uvođenjem liberalnih vrednosti na štetu hrišćanske tradicionalne kulture, migranskim talasom projektovanim u laboratorijama elitističkog dela sveta i ostalim neljudskim ponašanjima, vidimo po izveštajima iz Francuske, Mađarske, Belgije, Nemačke ali i drugih zemalja. Mediji u Srbiji pod čvrstom rukom Vučićevog režima (sa retkim časnim izuzecima poput ovog magazina) ne izveštavaju ili izveštavaju vrlo neprofesionalno i vrlo tendenciozno. Skandalozno je da, uprkos svim vidljivim činjenicama, režim uporno laže o broju učesnika u ovakvim protestima. I to je znak da je diktaturi kraj blizu.

U subotu 15.12. je svim elektronskim medijima vrlo detaljno izveštavano o protestima širom Francuske i Belgije iako je u tim protestima učestvovalo u Parizu oko 5.000 ljudi a u Belgiji oko hiljadu uz slike sa protesta i sukoba demonstranata i policije. Francuski predsednik Makron je, u paničnom strahu, posle dva dana protesta u kojima su učestvovali građani njegove zemlje, izašao pred javnost i počeo da se pravda i izvinjava, ali sa velikim zakašnjenjem. Šta za to vreme radi "naš " predsednik Aleksandar Vučić?

Koristeći sve moguće pritiske i ucene sprečava medije da informišu sa tih skupova, apsolutno ignoriše zahteve nezadovoljnih građana i jasno kaže "...Da ih se skupi i pet miliona, ništa im neću dati i nijedan njihov zahtev neću ispuniti!". Ratni veterani su ovo shvatili kao direktan poziv na obračun sa diktaturom. I on će se desiti. Tačnije, već je počeo da se dešava.

Ta njegova reakcija pokazuje neskriveni i neizmerni strah od gubitka vlasti jer je svestan da se ovde ne radi samo o gubitku privilegija već o otkrivanju brojnih krađa, malverzacija, zloupotreba i na kraju izdaje a to su sve dela za koja se sudi i za koja se leži dugogodišnja robija.

Sa beogradskih protesta i dalje nema nikakvih informacija na Vučićevm televizijama, ili ako ih ima, one su čista dezinformacija i tendenciozno predstavljanje i cilju zataškavanja i odbrane režima koji je pod svoju upravu stavio gotovo sve medije u Srbiji. Niko nije obavestio javnost da je u samo jednom danu u beogradu protestvovalo više od15.000 ljudi nezadovoljni svojim životom i odnosom države prema njima. Ono što je nekada bio sinonim za slobodno novinarstvo i slobodnu reč (Studio B) danas se pretvorilo u vrhunac neprofesionalnog izveštavanja, objavljivanja lažnih vesti i tendecioznih i uglavnom glupih komentara.

Ovakvo izveštavanje, odnos medija prema ovakvim događajima i kvalitet ljudi koji izveštavaju sa tih skupova jasno pokazuje u kakvom problemu se nalazi Aleksandar Vučić i njegov režim jer ako neka Barbara treba da ga odbrani od nezadovoljnih građana, onda je njegova sudbina, na našu sreću, vrlo izvesna u desiće se u kratkom roku.

Vučićevom režimu nije palo na pamet da ratne veterane i invalide rata oslobodi povećanja RTS pretplate sa 150 na 220 dinara. Ili, ne daj bože, da je ukine makar za tu ugroženu grupaciju. Reč je o pretplati za koju je Aleksandar Vučić tvrdio, kada je dolazio na vlast, da je "nepotreban namet na građane" i da će je odmah ukinuti! Danas je to pretplata na odvratne laži i režimsku propagandu.

Da se režim priprema za odbranu svog položaja i svojih privilegija i da u toj odbrani planira da koristi sve resurse države, naročito sektora sile i bezbednosti najbolje se videlo na izborima u Lučanima.

Nebitni lokalni izbori u jednoj varošici u zapadnoj Srbiji poznatoj samo po tome što se Guča nalazi u toj opštini i po brojnim smrtnim slučajevima i povredama radnika zaposlenih u fabrici Milan Blagojević, izazvali su neviđenu pažnju javnosti Srbije i pokazali koliko je za Vučićev režim bitna svaka pobede jer njegova vlast je stabilna kao kula od karata i izvlačenje samo jedne karte bi celokupnu kulu urušilo u trenu. Jedina opština na kojoj je opozicija učestvovala na izborima je bila izazov za ovaj režim da u funkciju pokazivanja podrške naroda Aleksandru Vučiću angažuje ogroman partijski aparat ali i pripadnike policije kao i drugih državnih struktura. Kroz ovu sredinu su pre izbora prošli svi značajni državni funkcioneri od premijerke, brojnih ministara do direktora mnogobrojnih javnih preduzeća obećavajući puteve i ostale infrastrukturne investicije.

U Lučane se sjatilo more stranačkih poslušnika koji su više od dva meseca obilazili svaku kuću i svaku porodicu ubeđujući ih da glasaju za Vučića i njegovu listu a nekima su i prema njihovom svedočenju žestoko pretili. U obilasku svake kuće su korišćena vozila bez registarskih oznaka, koja su za cilj imala da izazovu veći strah i pritisak kod građanstva. Od petka 14.12. 2018. je u Lučanima bilo stacionirano više stotina pripadnika naprednjačkih "pajser brigada" koji su na dan izbora imali zadatak da svakog birača dovedu do izbornog mesta pa su se mogla videti vozila iz raznih gradova Srbije.

Policija je bila u funkciji jedne stranke i njenih interesa pa se tako i državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović po zadatku našla u Lučanima i iz stanice policije komandovala policijskim snagama bez ikakvog zakonskog ovlašćenja ali sigurno kao dokaz zloupotreba celokupnog državnog aparata u cilju ostvarivanja interesa jedne stranke i jednog čoveka. Da zlo bude veće ali i dokaz ne poznavanja funkcionisanja države i spremnosti da se svi resursi koriste za očuvanje vlasti i privilegija, ministar Nebojša Stefanović izjavi da je ona tamo bila po njegovom naređenju, što je svakako dovoljan razlog za ostavku ali ne Aleksandru Vučiću već Predsedniku Vlade a ako se ne sećate ko je to Ani Brnabić koja bi tu ostavku morala da prihvati zbog težine zloupotrebe i opšte opasnosti koja je na ovaj način izazvana.

Građani Srbije, što slika o skorom padu ovog diktatorskog režima bude jasnija to će ovakvih zloupotreba biti sve više, što je režim svesniji skorog kraja mere represije će biti sve drastičnije, što više građana na ulicama bude demonstriralo sve će biti veći broj lica u odbrani puke vlasti a njihova agresivnost i prisila će biti sve veće. Sa svakim gestom povećanja represije kraj će biti sve bliži a pad sve bolniji a čini mi se da će i dužina kazne biti sve duža.