Druga strana

Budi se istok i zapad, budi se sever i jug

Početak bune protiv mafijaša i diktatura

''Mi smo narod'' i ''Milo, dosta je bilo'' oduvali su Đukanovićevu despotiju, a na redu je i zaštitnica ove mafije kancelarka Merkel, a istu sudbinu čeka i Vučić. Poslednji avgustovski dani su na Balkanu bili vreli. Izbori u Crnoj Gori odveli su u istoriju Mila Đukanovića. I njegov pobratim Aleksandar Vučić broji poslednje dane. Uspaničen je zbog poternica, ali ni njihova zaštitnica Angela Merkel nije ništa bolje. Možda će druženje nastaviti u egzotičnoj Kubi, u bazi Gvantanamo

Mersiha Hadžić

Predsednik Atlas grupe, Duško Knežević je bivšem prijatelju savetovao pre 20 dana u intervju za beogradski portal Slavija info da hitno nađe avion i pobegne iz Crne Gore.

- Milo Đukanović je gotov, nema šanse da ostane na vlasti. Da nije bilo korone, pao bi već u martu. Savetujem ga da uzme prvi avion i da ide u Emirate ili Argentinu, to su dve lokacije na koje može da pobegne. Kad padne s vlasti, Đukanović ne može da ostane u Crnoj Gori. Ma kakvi, oni sada ne sme da izađe na ulicu - rekao je Duško Knežević

Knežević očekuje da, odmah posle izbora, iz Crne Gore pobegnu i najbliži Đukanovićevi saradnici.

- Mnogi neće smeti da čekaju novu vlast, naneli su mnogo zla narodu. Od Crne Gore su napravili privatnu državu Đukanovića, koji vlada pomoću dva klana. Grandovski klan kontroliše Milan Roćen sa Lazovićem i Golubovićem, bivšim pripadnicima Agencije za nacionalnu sigurnost, koji su sada u upravi policije. Drugi, mojkovački klan kontrolišu Duško Marković i Veselin Veljović, direktor policije, koje se bavi švercom cigareta i oružja. Duško Marković me razočarao. Mislio sam da ima snage da se odupre Đukanoviću i kriminalu, da raščisti sa mojkovačkim klanom i da svojim sinovima obezbedi budućnost, a ne da budu izbeglice i da ih sutra traže po crvenim poternicama. On je svojoj familiji napravio pakao od života. Ne znam da li će oni da pobegnu iz Crne Gore, ali savetujem ih da to urade, jer je pitanje da li će narod moći da se iskontroliše kad dođe do promena - poručio je Knežević.

Kao jednog od najzaslužnijih za propast Mila Đukanovića, Knežević ističe Vladimira Bebu Popovića.

- Beba je jako blizak i veoma značajan savetnik Đukanovića, ali napravio mu je mnogo problema. Mislim da će mu Beba doći glave, isto kao što je došao Zoranu Đinđiću - poručio je Knežević.

Beba je danas ključni savtenik i Aleksandra Vučića, koji muku muči da se održi na vlasti. Pod poternicom je federalnog suda u državi Mičigen. On gazi po Srbiji, kao po svojoj dedovini. I ako je teško bolestan, ne predaje se.

Vučić je u panici šta da radi - da li da ide na pregovore koje je Ričard Grenel, izaslanik predsednika Trampa, zakazo 4. septembra sa predstavnicima Vlade Srbije i Kosova. Poimenično, Vučić nije pozvan. On poručuje da navodno Tramp traži da prizna Kosovo i da se on neće onda sa njim sastati.

U Njujorku srpski konzulat je dobio spisak od 10 članova delegacije, na čijem je čelu ministar Siniša Mali. Obezbedili su 3 specijalna auta, a dopremiće i automobile iz vašingtonske ambasade. O poseti je obavešten i FBI, koji je informaciju ''uzeo na znanje''.

Ako ne bude dobio zvaničan poziv, a ode, Vučić ide u zatvor. On u panici tvrdi da ne želi da prizna Kosovo, a to nije tema razgovora. Demantuju ga Ivica Dačić i Marko Đurić, tvrdnjama da su pregovaračke pozicije Srbije nikad bolje.

Građani Crne Gore osećaju slobodu.

A u Nemačkoj se bore da je osvoje.

Pod parolom „Mi smo narod" milioni demonstranata su proteklog vikenda izašli na ulice, zahtevajući, ne samo ukidanje anti-epidemioloških mera, već i promenu političkog sistema, koji samo glumi demokratiju. Posebno bolno za etablirane stranke je to što su za godinu dana redovni parlamentarni izbori.

Protekli vikend je početak velikih previranja u Nemačkoj, gde su mere za suzbijanje epidemije samo bile okidač. Niko ne zna u ovom trenutku koliko je ljudi zaista učestvovalo na protestima, ali su mediji objavili podatak da je bilo prijavljeno više od 3.000 demonstracija u celoj zemlji, a negde su se ljudi i spontano okupljali, bez prethodne najave, da bi dali podršku glavnom protestu u Berlinu i to onom koji se u subotu odvijao na Bulevaru koji povezuje Brandenburšku kapiju sa Spomenikom pobedi. Samo na tom mestu bilo je po procenama nezavisnih medija najmanje 100.000 ljudi.

Ono što je značajno jeste činjenica da nije bilo skoro nijednog naseljenog mesta u celoj zemlji u kojoj nije bilo protesta.

U samoj prestonici bilo je više skupova te vrste i to ne samo u subotu, već i u nedelju. Dok je trajao glavni skup ulicama Berlina išle su druge povorke, ali sa istim zahtevima. Oko 2.000 demonstranata je, dok je na Velikoj zvezdi govorio bratanac Džona Kenedija, izvršilo juriš na zgradu Parlamenta koja je oko 300 metara udaljena od Brandenburške kapije.

I u nedelju je nekoliko hiljada demonstranata bilo kod Spomenika pobede, a isto toliko kod oko kilometar i po udaljene Brandenburške kapije.

Ono što je važnije od broja učesnika ovih demonstracija jeste poruka poslata Angeli Merkel i njenom kabinetu. Protesti su pokazali da je narod ujedinjen. Zajedno, jedna pored druge na demonstracijama su stajale grupe od kojih je jedna nosila zastavu duginih boja, a druga sa neonacističkim simbolima. Sa govornice, posle govora predstavnika Rajhsbirhera (ultra-desničari) okupljenima se obratio predstavnik levog krila Zelenih. Nije bilo nikakvih sukoba, jer su svi došli zbog jednog istog cilja: ukinuti represivne mere i vlast vratiti narodu. Ovo drugo je kao ultimativni zahtev postavljeno na kraju glavnog skupa na Velikoj zvezdi u subotu. To je sada postao glavni probem okoštalom sistemu koji je navikao da vlada imitirajući demokratiju.

I sam način kako su demonstracije organizovane pokazao je da je vlast nenaviknuta na pravu demokratiju, ali i da u celom sistemu postoje pukotine. Početkom nedelje pred glavni skup, Odeljenje za javne skupove Berlina zabranilo je njegovo održavanje iz navodnog straha od širenja zaraze. Upravni sud prestonice je, međutim, u petak ukinuo tu zabranu sa obrazloženjem kako je pravo na mirno okupljanje garantovano ustavom i da vlast ne može ni jedno od osnovnih ljudskih prava da ograniči ili ukine.

Sud je imao dovoljno časti i hrabrosti da stane na stranu naroda. Ili, kako je jedan od učesnika protesta u subotu pred TV kamerama rekao: „Naša politika je 'Nikada više Hitler'. U nju se ne uklapa ovakvo vladino ponašanje".

Građani, ne samo da su postali svesni okova u kojima se nalaze, već i svoje snage, da te okove pokidaju. Pokazaće se kako je 29. avgust u Berlinu bio prekretnica u istoriji Nemačke i sveta.

Budi se istok i zapad, budi se sever i jug, samo srpska opozicija i skot koji je tlači, Dragan Đilas, čuvaju leđa odlazećem diktatoru i svom opljačkanom blagu.