Do koske

Oni koji su vodili "rat protiv nevidljivog neprijatelja", moraju da budu kažnjeni kao ratni zločinci.

Krizni štab izvršio genocid nad građanima

Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici iz Kriznog štaba svesno uništavaju život u Srbiji. Njihove odluke nanele su nepopravljivu štetu zdravstvenom sistemu, ugrozile su javno zdravlje, ekonomiju i prosvetu, a ne zna se tačan broj ljudi, koje su oterali u grob. Vučić je, za honorar od 590 miliona evra, pristao da postane masovni ubica. U krvavom poslu ima podršku Zlatibora Lončara, koji je opravdao nadimak Doktor Smrt, i beskrupuloznih plaćenika iz Kriznog štaba.

Milica Grabež

Pandemiju korona virusa Aleksandar Vučić je iskoristio da izvrši genocid nad Srbima. Strah od "nevidljivog neprijatelja" poslužio mu je da učvrsti diktaturu, opljačka državni budžet i održi lažne izbore.

U izvršenju zločina nad Srbijom učestvovali su lekari iz fantomskog Kriznog štaba. S autoritetom "struke", pomogli su mu da Srbiju zavije u crno.

Bilans šestomesečne borbe protiv Kovida 19 je katastrofalan. Zvanični podaci pokazuju da je umrlo 712 osoba od korona virusa, među kojima je i 60 lekara i zdravstvenih radnika. Niko ne broji smrtne slučajeve koji su izazvani odlukama Kriznog štaba, kojima je sprečeno ili otežano lečenje od drugih bolesti. U zvaničnoj statistici se vide uzroci i posledice tragedije koja traje, kao i to ko je odgovoran.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu je u Srbiji umrlo 10.028 ljudi. U odnosu na sedmogodišnji prosek, to je povećanje od 1.928 smrtnih slučajeva, 25 odsto više nego u istom periodu, svakog jula od 2013. godine.

Slično povećanje zabeleženo je i u Beogradu. Zvanični podaci JKP Pogrebne usluge pokazuju da je u Beogradu tokom avgusta bilo osam sahrana više nego prošle godine u istom mesecu.

Od početka jula do sredine avgusta u glavnom gradu je umrlo 364 ljudi više nego u istom periodu 2019. godine. U prva tri meseca pandemije (mart, april, maj) u Srbiji su zabeležena 723 smrtna slučaja manje nego prošle godine u tim mesecima.

Analizom ovih podataka lako može da se nacrta foto-robot masovnog ubice Aleksandra Vučića.

Da bi ostvario ličnu i političku korist, Vučić je početkom godine ignorisao pretnju širenja pandemije. Krajem februara održao je nekoliko konferencija za medije, na kojima je, u saradnji s lekarima, tvrdio da nema opasnosti, rakija uništava korona virus. Svako jutro - jedna čašica i nema problema.

Vučić je 26. februara izjavio da niko ne treba da se plaši virusa, koji je tada ugrozio kineski grad Vuhan, "nije prvi put da farmaceutska industrija tako želi da poveća svoje prihode".

Tada mu je bilo potrebno da amortizuje strah, kako bi 4. marta raspisao izbore i omogućio masovno prikupljanje potpisa i ostale aktivnosti u kampanji. Strategiju je promenio posle razgovora sa Aleksandrom Sorošem.

Vučić i naslednik imperije Džordža Soroša sreli su se 2. marta u Vašingtonu, na konferenciji AIPAC.

Dogovoreno je da Vučić od Srbije napravi ogledno dobro za eksperimente vezane za pandemiju Kovida 19. Soroš je obezbedio honorar od 600 miliona evra, koji je isplaćen preko Svetske zdravstvene organizacije.

Od te sume, Vučiću je pripalo 590 miliona, ministru zdravlja pet, a isto toliko je podeljeno na lekare, kako bi pristali da učestvuju u genocidnom projektu.

Za taj novac, Vučić je pristao da na građanima Srbije vrši medicinske i socijalne eksperimente. Inficirani ljudi su upotrebljavani za testiranje raznih kombinacija lekova. Zdravima je određen kućni pritvor, uskraćena mogućnost normalnog školovanja, rada i izvršenja ostalih obaveza. Najgore tek sledi. Vučić je sve građane iznajmio za testiranje neproverenih kineskih vakcina protiv Kovida. Srbi su jeftiniji od pacova i pokusnih kunića.

Učešće u tom smrtonosnom programu odbio je Aleksandar Lukašenko, predsednik Belorusije. Početkom avgusta, Lukašenko je opisao kako su mu iz Svetske zdravstvene organizacije nudili 90 miliona evra da uvede vanredno stanje i preduzme sve ostale mere, koje oni preporučuju. Lukašenko nije pristao. Nekoliko dana kasnije iz SZO je stigla nova ponuda od 900 miliona evra. Odbio je i to.

Zato se danas nalazi na udaru svih globalista, koji su pokrenuli proteste kako bi ga svrgnuli s vlasti. Rezoluciju, kojom je Evropska unija osudila Lukašenka za krađu izbora, gušenje demokratije i represiju nad stanovništvom Belorusije potpisala je i Srbija.

Što je Lukašenko odbio, Vučić je oberučke prihvatio. Suprotno zakonu, formirao je Krizni štab. Medicinski "stručnjaci" su poslušno izvršavali sve njegove naloge. Svesno su lagali da ima dovoljno zaštitne opreme. Živote lekara i ostalih radnika u zdravstvu svesno su izložili fatalnom riziku.

Sa izgovorom da "ne žele da uzbunjuju građane" ugrozili su javno zdravlje. Lagali su da samo treba izdržati dok ne dođe lepše vreme, UV zračenje će uništiti korona virus. Znali su da to nije istina. Dok su to izgovarali, na Bliskom istoku je bilo sunčano i izuzetno toplo vreme, s temperaturama iznad 30 stepeni, a pandemija se širila brže nego u Skandinaviji.

Ministar Zlatibor Lončar je tvrdio da će Srbija napraviti vakcinu i lek protiv korone, a stručnjaci iz Kriznog štaba su objašnjavali strukturu virusa, koji je od tada prošao osam registrovanih mutacija, a protokol lečenja menjan je devet puta.

Nisu imali pojma sa čim imaju posla, ali donosili su odluke kojima su uticali na zdravlje svih građana.

Konfuziju su, s namerom ili usled nedostatka znanja, širili i procenama upotrebne vrednosti zaštitne opreme, naročito maski. Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike "Laza Lazarević" potpisala je rešenje kojim je zaposlenima zabranila upotrebu maski za lice, rukavica i ostale zaštitne opreme. Takvu odluku je doneo i Željko Milković, v.d. direktora GAK Narodni front, kao i mnogi drugi rukovodioci bolnica u Srbiji. Ne zna se broj zdravstvenih radnika i građana koji su inficirani zbog tih odluka.

Posle svega, vlast je odlučila da finansijski kažnjava sve koji ne nose maske u gradskom prevozu, radnjama i ostalim zatvorenim objektima. Takođe, na osnovu procene Kriznog štaba dugo je važila mera kojom je na otvorenom zabranjeno okupljanje više od deset ljudi. Istovremeno, u fabrikama je dozvoljen rad po 200-300 radnika u zatvorenom prostoru.

Većina odluka Kriznog štaba nije zasnovana na stručnim procenama, nego na dnevnopolitičkim potrebama Aleksandra Vučića.

Patološko poltronstvo priznao je pulmolog Branislav Nestorović. Na pitanje zašto Vučić, posle povratka iz inostranstva, nije, kao svaki drugi građanin, smešten u karantin, Nestorović je odgovorio: "Ko sam ja da upozoravam predsednika?"

Lekar je zaboravio da je lekar i da kao takav ima odgovornost prema javnom zdravlju. Međutim, uživeo se u ulogu sablasnog pajaca, koji, dok ljudi umiru, raspreda o ezoterijskim teorijama o neuništivom srpskom genomu, leptirima iz Meksika i plavookim Marsovcima, koji su oplodili ženke Zemljana.

Svi članovi Kriznog štaba svakodnevno su defilovali kroz studio Televizije Pink. Niko nije skrenuo pažnju, a kamoli podneo krivičnu prijavu za nadlikarstvo protiv Željka Mitrovića. Nemo su posmatrali Mitrovićevo glupiranje s lečenjem "fantom" i ozonom, a nisu reagovali ni kad su se inficirali Željko i Milica Mitrović.

Kad je Vučiću trebalo da ukine vanredno stanje i nastavi izborni proces, "struka" je falsifikovala podatke o zaraženima i umrlima kako bi stanovništvo dovela u zabludu da se situacija popravila i da se smanjila opasnost od korona virusa. Posledice se vide u broju preminulih posle 21. juna.

Koliko još ljudi mora da umre ili da im, posle infekcije, usled fibroze pluća, zdravlje bude trajno oštećeno, pa da Vučić bude zadovoljan, da odradi svaki evro koji je primio.

Nije poznato ni koliko je nagradio saučesnike u zločinu, članove Kriznog štaba. Epidemiolog Predrag Kon je, navodno, dobio stan u "Beogradu na vodi", džip "volvo" i honorar od 400.000 dinara. Darija Kisić Tepavčević je nagrađena ugovorom od tri miliona evra, koji je država potpisala s firmom njenog brata Bojana Kisića, muža ministarke Nele Kuburović. Goran Stevanović očekuje napredak u nomenklaturi Srpske napredne stranke. Za novac i ostale oblike lične koristi, oni su pristali da učestvuju u genocidu nad građanima Srbije.

- Građani su odgovorni, suviše su se opustili - procenio je dr Kon početkom jula, kad se epidemija raširila, posle ukidanja zaštitnih mera.

Odgovornost Kona, Kisićke, Jankovića, Stevanovića i ostalih Vučićevih saučesnika u zločinu moraće da se utvrdi kad-tad. Ako su predvodili "rat protiv nevidljivog neprijatelja", moraju da budu kažnjeni kao ratni zločinci.