Pogled iz Moskve

Da li će dešavanja u Belorusiji biti lekcija i za Rusiju?

Majdan po razrađenoj šemi

Pokušaj beloruske opozicije, koja ne priznaje pobedu Aleksandra Lukašenka na izborima, da organizuje u Minsku „majdan", pretvorio se u haos i sukobe sa policijom, što je za njihove istomišljenike u Rusiji bio signal za delovanje.

Piše: Andrej Sokolov

Na revoluciju u Rusiji otvoreno je pozvao na sajtu „Eha Moskve" jedan od idola liberala, pisac Dmitrij Bikov.

„Ne postoji miran razvoj za imperiju", rekao je on, „a revolucija je, u svakom slučaju, leči zasićujući je ozonom." „Dakle, kada ništa više ne može da se uradi - treba uraditi upravo to. Samo to. Probati, čak i ako ništa od toga ne ispadne. I neka paralisane komšije nazivaju to „obojenom revolucijom" i „projektom Zapada" - ko njih sluša? Oni, generalno, nemaju šansi da opravdaju svoj gadan, bezvredan život", obraća se Bikov svojim istomišljenicima.

Pod rečju „to" on misli na delovanje radikalne opozicije u Minsku, koja na ulicama vodi borbu sa policijom, baca kamenje na policajce, napada ih palicama i metalnim šipkama. A nas naziva „komšijskim slabićima" koji vode, kako on smatra „gadan, bezvredan život".

Stvarajući buku u vezi sa dešavanjima u Belorusiji, praveći komešanje, ne „zasićujući ozonom" atmosferu i lažući, lideri liberala dolaze do komičnih apsurda.

Tako se Leonid Gozman, nakon što je čuo poslednju izjavu lidera beloruske opozicije, Svetlane Tihonovskaje, koja je pozvala ljude da prekinu sa protestima i ne izlaze više na trgove, oglasio gnevnom filipikom, objavivši da su je navodno vlasti...mučile!

„Da bi žena govorila tako, mora biti mučena - mučena fizički, mora joj se pretiti smrću dece... Oni koji su je mučili su kriminalci", izjavio je, u ulozi uzbunjivača, Gozman.

Ipak, njegova ushićenost pokazala se uzaludnom. Iz Vilnusa su saopštili da je Tihanovskaja, koja se predstavlja kao lider opozicije, tajno pobegla iz Belorusije i da se već nalazi u Litvaniji, što je potvrdilo i Minstarstvo spoljnih poslova ove zemlje. Odatle je, očigledno, ona i dala izjavu koja je izazvala uzbuđenje kod gospodina Gozmana, koji je pretpostavio da je ono dato „pod mučenjem".

Oglasio se još jedan lažni „podržavalac Belorusije" Igor Čubajs, rođeni brat tvorca programa privatizacije Anatolija Čubajsa. Ako je Gozman izmislio „mučenje", onda je Čubajs okrivio pripadnike beloruske policije za navodno „pucanje bojevom municijom po građanima koji protestuju".

„Mora se priznati da, posle pucanja policije bojevom municijom u leđa mirnih građana, građana koji se suprotstavljaju tiraniji, nema više ograničenja i granica u odbrani svojih ustavnih prava", rekao je Čubajs. Drugim rečima, pozvao je protestante da deluju „bez ograničenja". Jasno je da ovakva izjava o pucanju policije „bojevom municijom" u najmanju ruku deluje smešno, jer nije primećen nijedan ranjeni protestant. Ali njegov faktički poziv protestantima da uzmu oružje u ruke, ima svoj član u Krivičnom zakonu RF.

Ponovo se javio i skandalozni šoumen Sergej Šnurov, kojeg su ruske vlasti navino mislile da „pripitome" uključivanjem u sastav javnog saveta pri Komitetu za kulturu Državne dume. Ipak, kako se kaže u narodu, „crnog psa ne možete oprati da postne beo".

Tako je i Šnurov o događajima u Minsku „izbacio" još jedan škakljiv stih na temu dana, u svom uobičajenom stilu uličnog huligana:

Prestanite polivati benzinom

Svoje zemljake, a međutim...

Ranije su te zvali - baćka (otac),

A sada, verovatno - očuh

Ili glupak? Ali, to je previše meko.

Čućeš istinu, hej,

Otvori uši i oči!

Na bajonetima sedeti ne možeš!

Uzalud su dizali buku...

Ipak, besni liberalna opozicija i njima pridruženi stihoklepci. Majdan u Minsku očigledno je propao. Politikolog Sergej Markov ovako objašnjava razloge zbog kojih „obojena revolucija" koju su pripremali zapadni „nadzornici" u Belorusiji nije uspela:

„1. Moralni kvaliteti Lukašenka, on je harizmatičan poput Aljendea. Boriće se do kraja, neće pobeći kao Janukovič.

2. Belorusima su već poznati rezultati ukrajinskog Majdana - katastrofa. Da su Ukrajinci 2014. znali rezultate Majdana, svojim rukama bi rastrgli sve „majdance".

3. Nema tajkuna - nema ko da sponzoriše Majdan.

4. Nema tajkuna - nema ko da sponzoriše opozicione televizije u zemlji.

5. Nema slobodnog finansiranja, od strane zapadnih fondova, neprofitnih organizacija - nema armije aktivista koji dobijaju platu i mogu stalno da se profesionalno bore sa režimom.

6. Nema snažne podele. U Ukrajini su postojale podele na Zapad i Jugoistok, na one koji govore ruski i one koji govore ukrajinski. U Belorusiji su svi Istok. Osim, možda, mesta Grodno. I svi govore ruski. Osim stotinak političkih „litvanaca".

7. U Belorusiji ne postoji veza sa antiruskim prohitlerovskim kolaboracionizmom i fašizmom, kakva postoji kod banderovaca. U Belorusiji je zato veoma jako odbacivanje naslednika kolaboracionista i jako poštovanje sećanja na Veliki otadžbinski rat.

8. Belorusija je član Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Rusija ima pravo da joj pruži vojnu pomoć. To čini spoljne igrače opreznim.

9. Snage policije, vojske i bezbednosnih službi u Belorusiji su pod punom Lukašenkovom kontrolom, on ih je formirao, hranio i odgajao. A u Ukrajini oni nisu bili pod punom Janukovičevom kontrolom."

Protesti u američkom stilu

tome da je tehnologiju beloruskog protesta konstruisao Zapad, u intervjuu za lenta.ru govorio je Jevgenij Minčenko, predsednik Komiteta za političke tehnologije ruskog Udruženja za odnose sa javnošću. Odgovarajući na pitanje zašto protestante u Minsku predvode tri žene - Svetlana Tihanovskaja, Veronika Cepkalo i Marija Koljesnikova, rekao je: „Postoji formalno liderstvo tri žene, ali i, mislim, stvarne vođe kampanje koje jednostavno ne vidimo. To je političko modelovanje.

Po mom mišljenju, vrlo pismeno. Ne isključujem mogućnost da tamo rade dobri konsultanti, moguće američki, sudeći po stilu. Vidimo veoma dobro odrađenu metodologiju i vizualizacije i gestova."

„Obratite pažnju na njihovu zajedničku fotografiju", nastavlja on. „Jedna pokazuje srce - što bi značilo, glasajte srcem i osetite emocije. Druga pokazuje pesnicu - što simbolizuje aktivno delovanje. I, treća pokazuje znak V koji simbolizuje pobedu. Odnosno, ako sledite svoja osećanja i delujete aktivno - pobedićete. I one stalno, jasno zauzimaju taj položaj utroje, pokazujući te znakove. To spada u red vizuelnih proizvoda.

Iz onoga što vidim, posmatrajući spolja dešavanja u Belorusiji, oni ne samo da rade propagandu preko društvenih mreža, već koriste četbot (virtuelni sagovornik) u Telegramu (aplikacija za razmenu poruka) za organizaciju svojih pristalica, za koordinaciju njihovih aktivnosti.

Koliko razumem, tamo se već koriste programi koji su se svojevremeno koristili u vreme protesta u Hongkongu 2019, koji su stvoreni specijalno za njih. Oni omogućavaju razmenu podataka preko Blututa u situaciji kada vlasti isključe mobilnu komunikaciju. To omogućava onima koji se nalaze u blizini učesnika protesta da kooridniraju svoje delovanje.

U zajedničkom štabu opozicije rade veoma dobri tehnolozi. Organizacija protesta je u američkom stilu. I tehnologija mobilizacije putem društvenih mreža i poruka takođe je američka. Vidi se dobra tehnološka priprema. Ako tamo ima nekakvih tehnologa, onda oni nisu iz Rusije, već sa Zapada. Iskreno govoreći, sa druge strane...", zaključuje Jevgenij Minčenko.

Vreme je da i mi izvučemo zaključke

Zato iz onoga što se danas događa u Belorusiji, Rusija mora hitno da izvuče zaključke. Ono što se u Minsku desilo iste noći nakon objavljivanja rezultata izbora, kada je uzbuđena gomila pokušala da preuzme vlast u prestonici, još jednom je pokazalo kako opasna može da bude strasna i agresivna manjina koju su pripremili profesionalni zapadni politički tehnolozi. Uostalom, to je bilo jasno još 1917. godine, kada su, iako manjina u Državnoj dumi, boljševici uspeli da preuzmu vlast. Oni su delovali sa strašću, bili su dobro obučeni i pripremljeni, bilo je boraca-trockista koji su došli iz SAD, bilo je novca koje je Lenjinu dao nemački Generalštab.

Veliki ruski filozof Ivan Iljin, analizirajući ono što se desilo tih dana, pisao je: „Rusija je skrhana u revoluciji zato što je ruski narod u većini bio dobrodušan, ali slab u dobru. Bilo je malo jakih u dobru. I onda, kada su se pojavili ljudi jaki u zlu i počeli da pozivaju mase da se ne boje pada, da padaju, da se klizaju nadole linijom manjeg otpora - tada se ta većina slabih pokolebala i odazvala se tom pozivu. Tada su jaki u dobru poveli neravnopravnu borbu sa jakima u zlu, uz beskarakternu neutralnost ili slabokarakterno raspadanje mase. I pobedilo je zlo."

I, danas se istorija pobede zla, koju je opisao Iljin, ponavlja. Ona se ponovila u Ukrajini, gde je strastvena manjina iz zapadnog dela zemlje uspela putem Majdana da izvrši državni udar i preuzme vlast u Kijevu.

I sada u Belorusiji, oni koji su glasali za Lukašenka pasivno sede u svojim domovima, a na ulice je izašla agresivna manjina, među njima i ranije pripremljeni borci koji, isto onako kao u Ukrajini, pokušavaju da preuzmu vlast. I takođe uz podršku spolja.

Već ima saznanja da su u redovima onih koji su izvršili pogrom u Minsku bili radikalni elementi iz Ukrajine, Poljske, kao i liberalni aktivisti iz Rusije.

„Sukobi su manipulisani iz nekoliko zapadnih zemalja, to dokazuju presretnuti telefonski razgovori između opozicije i inostranstva, kao i pokušaji nezakonitih nasrtaja koje su noću vršili agitatori iz Poljske, Rusije i Ukrajine", piše o događajima u Minsku italijanski „Đornale".

Šta raditi sada kako do sličnih događaja ne bi došlo u Rusiji, kako i u Moskvi ne bi izbila „revolucija", na koju otvoreno danas poziva liberalna opozicija na „Ehu Moskve"? Zbog toga vlast treba da uzme u obzir tragične lekcije iz ne tako daleke prošlosti, ali i greške koje su činili poslednjih godina u Ukrajini i u Belorusiji. A oni su pokazali da je flertovanje sa liberalnom opozicijom koju Zapad „hrani", a čiji cilj je preuzimanje vlasti - smrtonosno opasno.

Glupo je govoriti o slobodi štampe i demokratiji sa onima koji žude za „revolucijom", aktivno se za nju spremaju i otvoreno o njoj govore. U takvim okolnostima nema drugog puta osim da se u korenu saseče ova subverzivna antiustavna kampanja.

Ako vlast danas to ne uradi i provokacije, otvoreno pozivanje na pobunu na „Ehu Moskve" i u drugim opozicionim medijima, odlučno ne zaustavi u okvirima zakona - loše nam se piše.

Za novi Majdan u Rusiji se već otvoreno pripremaju, Zapad za to izdvaja ogromne sume novca, neprijateljskom napadu na našu zemlju potrebno je što pre pružiti odlučan otpor. Požar koji se sprema treba gasiti dok još tinja, a ne kad se već razgori. Ukrajina i Belorusija, kao i dešavanja u našem Habarovsku, treba za nas konačno da postanu lekcije.