Rio Tinto drugi put među Srbima

Dopingovani Mijat maže naivne intelektualce

Borba protiv dolaska kompanije Rio Tinto na Jadar radi eksploatacije minerala jadarita polako menja svakodnevicu meštana kao i društvene tokove. Iako je Rio Tinto ovde prisutan već 15 godina, stvari tek poslednjih godinu dana izbijaju na površinu.

***

Javnost je dobila mogućnost da se informiše i reaguje na Prostorni plan područja posebne namene 2019. godine pred novogodišnje praznike, odlično su tempirali da niko ne sazna, ta prilika je propuštena. Jedan od onih koji su ipak bili informisani, a nisu se uključili da od starta to osporavaju je Podrinjski antikorupcioni tim predvođen novinarom i aktivistom Miroslavom Mijatovićem (46) koji je tada tvrdio da ne priznaje legalnost ovog plana, te ga zato neće ni napadati. Tada je od svih ekologa možda samo on znao za ovo i imao je jedinstvenu priliku da uradi nešto. Da mu je to bila želja i cilj.

No, ta prilika je propuštena. Plan je usvojen i sada se post festum pokušava nešto nadoknaditi. Sada se Mijatović setio da skuplja pažnju na ovoj temi. Dobio je pažnju javnosti te je gostovao kod Olje Bećković u Utisku nedelje. Mijatoviću je sada najveći problem što u protivljenju iskopavanja jadarita i uništavanju doline Jadra nije sam, već da su i drugi digli svoj glas. Smislio je da optuži sve beskompromisne borce protiv rudnika za politikante, kako bi sebe predstavio kao nekog idealistu. Krenuo je da pravi kampanju protiv opozicije. Jedino nije objasnio kako je moguće da se protivi tome da se Dveri, Narodna stranka i Oslobođenje uključe u bitku protiv rudnika, a poslanik Glišić, politički pokret Ne davimo Beograd, članovi SNS koji preko ministarstava aminuju ove odluke su po njemu legitimni sagovornici i sa njima ima saradnje?!

U tom smislu su mu patriotske organizacije problem ako brane ekologiju i integritet Srbije, a Ana Brnabić nije, te je išao da podrži predaju elektronske peticije ispred vlade. Možeš misliti, elektronskom poluanonimnom peticijom koja uopšte ne ispunjava zakonske zahteve će da zaustave najveću svetsku rudarsku kompaniju kojoj kolonijalna Vlada Srbije ispunjava sve želje.

Ovo skretanje pažnje sa prave legalne i društvene borbe na virtualnu "borbu" je odlično uspelo i Mijatović se postavio za neformalnog lidera celog pokreta. Glumi Ćutu Drugog. Pa ko je onda on? Novinar koji je završio kurs BBC, bivši koordinator kontrole izbora za CESID i CRTU. Lep, prijatan, ljubazan čovek sa stilom i fazoniranom bradicom. Čovek kao slika. Da mu se da poverenje i povede nas u lepšu demokratsku budućnost u kojem caruje drugarstvo.

Međutim, svi koji iole poznaju psihologiju znaju da je fazonizirana bradica zapravo psihološka maska, znak da jedno želi da predstavi javnosti, a da iza maske stoje ružne stvari. Za koga je još radio ovaj novinar? Pa prikupljao je podatke za neke ljude koje su zatim ucenjivali nimalo naivnim iznosima, na više desetina hiljada evra. Družio se sa kriminalcima, bio je predsednik fudbalskog kluba Gučevo. Dva hektara FK Gučevo izdao je za 20.000 godišnje na 20 godina. Razliku sebi u džep. Po Loznici se priča da se nakon ovog "posla" mesecima gubio u orgijama sa halucinogenima u Beogradu i da se vratio kada je nestalo municije. Međutim, ta prodaja-izdaja kluba nije baš prošla bez posledica. Mijatović je zaboravio jednu sitnicu, a to je da je ugovor za izdaju potpisao 9.10.2017. a da je ostavku podneo 2.6.2017. Dakle, Mijatović putuje kroz vreme, kao i svi pravi šamani kada uzmu gljive. Ali, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu nije baš poverovao u tu priču jer je protiv njega pokrenuta krivična prijava zloupotrebu poverenja u obavljanju privredne delatnosti i vodi se istraga. Mijatović se brani time da se ne seća ničega. Naravno, verovatno je u pravu. Možda smešne cigarete izazivaju selektivnu memoriju. A najsmešnije od svega je da njega, predsednika samoosnovanog Podrinskog antikorupcionog tima ispituje odeljenje za suzbijanje korupcije! Dok Mijat uzima para od stranih donatora tipa od bogate švedske fondacije Sida, šoroševog Fonda za otvoreno društvo, Evropske komisije, Centra Olaf Palme, Beogradske otvorene škole, da bi se borio protiv korupcije, zapravo je on optužen za korupciju! Odlična priča za jednog istraživačkog novinara.

Odakle Mijat poznaje Vidoja, dugogodišnjeg gradonačelnika, gospodara Loznice? Policija ima Mijatov dosije i opušteno ga ucenjuje. Od inspektora do bivših načelnika, od Vidoja do Ljubinkovića, svi znaju odakle duva vetar. Mijat protiv Vidoja ne sme da zucne, a ne samo zato jer mu žena radi u opštini. Može Vidoje da otvori rudnik jadarita u centru Loznice, Mijat neće zucnuti ni protiv njega ni protiv Vidojevih političkih šefova. Štitiće on kićenim rečima izokola i ministarku rudarstva Mihailović i premijerku Brnabić i predsednika Vučića. Neće oni biti krivi za podmukao plan uništavanja Jadra, već gnusna opozicija.

Jedino pitanje koje se krije iza ove maske je koliko će on da dobije. Kada mu je Rio Tinto nudio oko hiljadu evra plate da bude portparol, bilo mu je malo. Hoće čovek više. Hoće da i ove godine ode na letovanje u Egipat ili možda bolje na Maldive.

Zato sada mora da odradi posao, da zavadi ljude, postavi naivne intelektualce na čelo i manipuliše njima, da ukalja pravu opoziciju, da skrene pažnju na nebitne stvari, da potroši energiju naroda.

Tada će River Tinktura bez velikog protivljenja ući u dolinu Jadra, prevrnuti i nebo i zemlju. Pooraće grobove tri hiljade nedužnih žena, dece i staraca koje su nacisti poubijali u Dragincu u Drugom svetskom ratu, preoraće desetine arheoloških nalazišta, pregaziti poljoprivrednike, uništiti pčelare i voćare, oterati domaćine, stari će od tuge pomreti, a mladi će postati rudarski robovi na svojoj dedovini. To je plan. Oteti vodu iz Drine i sprovesti je da spira jadar, a da se zatim zagađena vrati, zatruje Drinu i Savu.

Svi će se igrači ogrebati za malo srebrnjaka, a Mijat će uzeti vutru i smejati se naivcima.

A.

Vole naciste

Pred Drugi svetski rat je Rio Tinto održavao saradnju sa musolinijevom Italijom, koju je snabdevao gvožđem koja je bila vitalna za nacistički program naoružavanja.

Tokom okupacije Češke je od 1938-1943 proizvedeno oko 330.000 pušaka Gever. Jednu od tih vidite na ovoj slici fotografisanoj tokom masakra u Dragincu kraj Jadra u kojem je skoro tri hiljade ljudi ubijeno od 14-19 oktobra 1941. godine.

Rio Tinto hoće da se vrati u Srbiju i Jadar. Zar zaista mislite da elektronska peticija, Ana Brnabić i Miroslav Mijatović žele da ih zaustave?

Projekat „Jadar" je mrtav

Da, pročitali ste dobro, ali nije sve gotovo. Treba ga sahraniti, što znači, treba nam opet deponija, jer gde ćemo inače sa tim projektom.

Šta će biti sa tvorcima projekta „Jadar", to ne zavisi više samo od njih. Da su Japanci, znao bih šta im je činiti, a i nas bi oslobodili obaveza da se bavimo njima.

Dana 2.2.2021. na sastanku na Brezjaku, direktor „Rio Save eksplorejšn", Vesna Prodanović izjavi, a 18.2.2021. na istom mestu Gregori Maher, jedan od direktora Rio Tinta potvrdi da su praktično odustali od deponije u okolini Krupnja.

Na naše pitanje zašto sada ne ukinu ili izvrše prenamenu Prostornog plana posebne namene, isti nam rekoše da ga nisu oni ni usvojili, tako da ko ga je usvojio neka ga i ukine. Samo što ne rekoše da su oni samo naredili da se isti usvoji.

Napominjem da je marta meseca 2020. u Službenom glasniku RS br. 26/2020 objavljena od Vlade Srbije usvojena „Uredba o utvrđivanju Prostornog plana posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar"".

toj Uredbi smo već pisali i ona je izazvala dosta prtoesta u narodu Jadra i Rađevine i Srbije i nadam se da će se olupati o glavu svima onima koji su učestvovali u donošenju iste.

Odustajanje od deponije u okolini Krupnja je kako zvog finansijskih razloga, tako i zbog toga što taj teren obiluje vodama, a iz pouzdanih izvora saznajemo da je i stručna analiza terena rekla veliko NE deponiji. Inače, studije se kriju od naroda i udruženja kao najveća tajna.

U međuvremenu smo dobili odgovore na ranije postavljena pitanja od Rio Tinta. Citiramo: „Paralelno u fazi izrade Studije izvodljivosti kompanija diskutuje, analizira i razvija studiju alternativne lokacije za odlaganje inudstrijskog otpada blizu procesnog postrojenja uzimajući obzir fakotre uticaja na živonu sredinu i lokalno stanovništvo, potrebna finansijska sredstva i tehnička rešenja za bezbednu izgradnju i upravljanje deponijom kao i zakonske uslove koji regulišu izgradnju deponije za odlaganje industrijskog otpada. Kako bi se ispoštovala zakonska procedure i pribavile sve neophodne dozvole, nova lokacija biće predviđena izmena i dopunama Prostornog plana područja posebne namene. Procedura izmene ili dopune Prostornog plana, će kao i u slučaju izrade inicijalnog Prostornog plana, obuhvatiti i učešće javnosti kroz javni uvid, javnu prezentaciju i na kraju javnu sednicu komisije za planove, a takođe i kroz studiju o proceni uticaja na životnu sredinu."

zalaganju našeg udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu protiv projekta „Jadar" nećemo ovog puta jer to je za nas bio veoma lak zadatak. Na konkursu opštine Krupanj za sredstva namenjena nevladinim organizacijama, naš program su ocenili 0 (nulom) iako smo jedno od retkih udruženja na teritoriji opštine Krupanj koje se bavi ekologijom. Inače program je napravljen stručno uz učešće visoko stručnih kadrova kao i Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji.

Kad smo već kod Krupnja, grehota bi bilo ne pomenuti najveći invseticiju u oblasti pijačne trgovine, i to ne samo u Srbiji već i u celom svetu i to od kako istorija beleži ovakve događaje.

Pre mesec dana pomoćnik predsednika opštine i direktor Turističke organizacije SO Krupanj predstaviše i to sve na RTS-u , javnom srevisu građana Srbije na prvom kanalu. A šta to predstaviše: najveću i njadužu pijacu od 300 (trista) kilometara - ne metara, već zaista kilometara. Ali, to je tek početak.

Na toj pijaci bi se naravno, prodavali plodovi Rađevine i ono što Rađevci proizvedu. Međutim, iznenađenjima i genijalnostima nikad kraja. Prodavci bi na toj pijaci bili Marko Kraljević, da li sa svojim Šarcem ili bez njega, a kud bi on bez njega (znači dolazi nam Marko Kraljević treći put među Srbe), Draga Mašin kod koje bi se kažu mogao pazariti najkvalitetniji kajmak, Hajduk Veljko, Vila Ravijojla kod koje bi se mogli kupiti njabolji čajevi od ruže vetrova..

E moj veliki Radoje, ne prevrći se u grobu kad te molim, izazvaćeš kakav zemoljotres. Pa nisi valjda mislio da si ti samo imao posla sa slepcima i ludacima. Dalje bavljenjem opštinom Krupanj prepuštam nekome ko se bavi medicinom.

Što se tiče događaja u gradu Loznici i diljem Srbije, a u vezi projekta „Jadra", tu se stvari komplikuje. „Imperija" uzvraća udarac. Sve što se moglo skupiti a što nema ni jednu karakternu osobinu, u posledljih bar 30 godina udružilo se da raskrčmi ovu našu Srbiju.

Već smo napomenuli da smo dobili neke odgovore od Rio Tinta tako da prenosimo vam samo deo podataka u vezi eventualne potrošnje hemijskih supstanci u predviđenom rudniku:

- sumporna kiselina: 320 000 tona godišnje

- eksploziv: minimun 1300 tona godišnje

- hlorovodonična kiselina: 1900 tona godišnje i drugih supstanci.

Inače, Rio Tinto ovih dana vrši istražna bušenja u dolini reke Jadar radi eventualne deponije. Takođe smo se danas, 27.2.2021. uverili na licu mesta da Rio Tinto uz pomoć svojih „saradnika" sa terena vrši opsežno sečenje šume na desetine hektara o čemu smo izvestili nadležne inspekcije i ŠG Boranja, a isto smo i zabeležili, tako da posedujemo i foto/video materijal.

Od inspektora iz ŠG Boranja smo dobili privremenu informaciju da se verovatno radi o bespravnoj seči koja podleže krivičnoj odgovornosti jer od njih niko nije tražio dozvolu za sečenje. Takođe smo na lokaciji koja je predviđena za otvaranje rudnika u selu Slatina zatekli veći broj teških građevinskih mašina i velike količine građevinskog materijala dok smo ustanovili da radove na istom lokalitetu vrši izvesna firma „MAK gradnja DOO" iz Kuršumlije. Inače, za ove radove ne postoji nikakva dozvola tako da se ovde radi o divljoj gradnji verovatno usmeno odobrenoj od republičkih i lokalnih vlasti.

Još da vam napomenemo, da se u Srbiji trenutno vrše rudarsko-geološka ispitivanja na 250 lokacija za šta smatramo da u državi sa ovako malomm površinom predstavlja svetski rekord. U sklopu toga je i donošenje novog Zakona o rudarstvu čiji nacrt smo imali priliku da vidimo i slobodno možemo reći da taj zakon ne bi usvojila ni jedna ludnica na svetu. Ali kod nas hoće - garantujem.

Momčilo Alimpić, predsednik udruženja „Zaštitimo Jadar i Rađevinu"