(P)likovi

Raspada se politički i finansijski sistem Amerike, Evropa u potpunom haosu

Na zapadu nešto novo

Sjedinjene Američke Države su fatalno razjedinjene: demokrate prete hapšenjem Donaldu Trampu, republikanci najavljuju obaranje Džoa Bajdena do jula, centralna banka Federalnih rezervi nema rešenje za spas dolara, koji je izgubio status globalne valute. U Francuskoj demonstranti prete predsedniku Emanuelu Makronu odsecanjem glave. U Švajcarskoj propala jedna od vodećih banaka Suisse Credit bank, na čijem čelu se nalazi rodno neopredeljeni Filip Bans, koji se pre podne predstavlja kao Pippa, a popodne kao Philip. Nemačka privreda je pred kolapsom, ali njena vlast vodi političku kampanju protiv Vladimira Putina i najavljuje sudski postupak protiv Isusa Hrista. Dekadencija društva i slabljenje državnih institucija doveli su do kraha vrednosti na kojima se zasniva zapadna civilizacija, a to je poražavajuća vest za ceo svet. O tome piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Sunovrat Zapada je počeo pre tridesetak godina, kad je pobeda u Hladnom ratu dovela do poraza demokratskih vrednosti i privrednog sistema Sjedinjenih Američkih Država, koje su predstavljale matricu savremene civilizacije. Američka politička i ekonomska elita, predvođena radikalno levim demokratama i njihovim sponzorima iz tzv. duboke države, promociju svoje ideologije i željenog društvenog modela sprovodila je u celom svetu, uvek novcem i oružjem. Dok je pokušavala da ovlada celim svetom, Amerika je urušila svoje institucije i ekonomski sistem, što je dovelo do podela u društvu koje prete raspadom unije.

Rimsko carstvo nije propalo usled iznenadne najezde varvara, već zato što u Rimu niko nije mario za informacije o dolasku neprijatelja. Vladari su bili zauzeti unutrašnjim sukobima. Po istom principu urušena je i američka imperija. Usred vojnog proksi obračuna sa Rusijom i ekonomskog s Kinom, Amerika se raspada iznutra i to po svim nivoima društva. Koliko je kriza ozbiljna vidi se po tome što su ugrožena dva osnovna američka simbola - predsednik i dolar.

- Džo Bajden je još u Beloj kući, ali biće veliko iznenađenje ako tamo ostane duže od sledećih 90 dana - rekao je nedavno pukovnik Dag Mekgregor, bivši savetnik šefa Pentagona.

Pukovnik Mekgregor žestoko kritikuje postupke Bajdenove administracije po svim temama, uključujući i američku ulogu u ukrajinskom ratu.

- Prošli smo ovo u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu. Bojim se da će se isto desiti i u Ukrajini. Američke mogućnosti da pruži pomoć Ukrajini su ograničene. Mi možemo da svoje partnere podržimo na moru i u vazduhu, ali na kopnu gubimo jer Rusija ima moćniju vojsku. Amerika će postupiti po već poznatom scenariju. Vrlo brzo, kad zadovolji svoje interese, jednostavno će povući svoje trupe. Kad SAD prestanu da snabdevaju Ukrajinu oružjem i novcem, prilično sam siguran da Volodomir Zelenski neće imati drugog izbora nego da pobegne u Majami i da nastavi da živi u nekom predgrađu - rekao je nedavno Mekgregor za televiziju Foks, uz objašnjenje da Ukrajina nije imala liberalnu demokratiju, da je Zelenski hapsio političke protivnike i novinare, kao i da je Rusiji pretio ulaskom u NATO, na šta je Putin morao da odgovori vojnom intervencijom.

Američka javnost gubi interes za rat u Ukrajini, ali ne i za novac koji Vašington prosleđuje Kijevu. Privreda je u recesiji, rastu samo inflacija i broj nezaposlenih, kao i beskućnika, kojih sada ima oko dva miliona, a stučnjaci predviđaju da će ih do kraja ove decenije biti oko deset miliona. Dok se raspadaju američke institucije i privreda, vašingtonska administracija novcem građana finansira ukrajinsku vojsku. Revoltirani takvim postupcima, Amerikanci su bes usmerili na svog predsednika, kome poručuju: "Jebi se, Džo Bajden!"

Ta poruka se upućuje Bajdenu na protestima širom Amerike, pred državnim ustanovama, bankama i sedištima investicionih fondova, na sportskim događajima, ali i u Kongresu. Poruka "Jebi se, Džo Bajden" postala je trend na društvenim mrežama u izmenjenoj verziji "Let's go, Brandon".

Brendon Braun je vozač u NASCAR seriji, najskupljem američkom sportskom takmičenju, koje je pandan Formuli 1. Pre mesec dana, Braun je pobedio na trci u Taladega Superspidveju. Keli Stavast, voditeljka nacionalne televizije NBC, koja je posle trke intervjuisala šampiona, rekla je da su mu gledaoci davali podršku povicima "Let's go, Brandon", iako se i u direktnom prenosu jasno čulo kakva poruka je upućena Bajdenu, a ne Brendonu. Stavast kasnije nije htela da odgovori na pitanje da li je pogrešno razumela skandiranje s tribina ili je namerno slagala.

Republikanski senator Ted Kruz je iskoristio njen gaf, pa je, umesto psovke na račun Bajdena, počeo da koristi izraz "Let's go, Brandon". Ta eufemistička sintagma je odmah prihvaćena među svim republikancima i ostalim kritičarima Bajdena. Umesto vulgarnog izraza "Fuck you, Joe Biden", "Let's go, Brandon" postao je trend na društvenim mrežama, štampano je osam miliona majica i jakni s tom porukom, koja odjekuje i u Kongresu.

- Želimo da radikalni levičari iz Demokratske partije vrate Ameriku tamo gde su je našli i da je, dovraga, ostave na miru. Let's go, Brandon - rekao je nedavno Bil Pozi, republikanski kongresmen sa Floride.

I demokrate koriste seks u političkom obračunu s republikancima, odnosno s bivšim predsednikom Donaldom Trampom. U vreme izborne kampanje 2016. godine Trampa su ucenjivale dve lepotice. Prvo je bivša Plejbojeva zečica Karen Mekdugal zapretila da će objaviti priču o njihovoj aferi, koju su navodno imali 2006. godine. Tramp joj je preko svog prijatelja Dejvida Parkera, izdavača Nacional Enquirera, isplatio 150.000 dolara. To se svidelo i porno zvezdi Stormi Danijels, koja je odmah na isti način ucenila Trampa. Preko svog advokata Majkla Koena, Tramp je porno glumici platio 130.000 evra. Iako plaćanje nije krivično delo, savezni tužioci sada vode istragu u kojoj Trampu na teret stavljaju to što taj novac nije prikazao kao trošak u kampanji, čime je prekršio federalni zakon o finansiranju kampanje. Političari iz Demokratske partije i njima bliski mediji najavljuju mogućnost hapšenja Donalda Trampa. Ako do toga dođe, republikanci će organizovati proteste u celoj Americi, koji lako, usled nagomilanog nezadovoljstva i besa, mogu da prerastu u obračun s predstavnicima vlasti.

Iza političkih kulisa odvija se ekonomska katrastrofa. Da se finansijski sistem nalazi pred kolapsom pokazao je primer banke Silikonske doline, koja je u februaru bila na 20. mestu Forbsove liste, sa imovinom vrednom 209 milijardi dolara i depozitom od 175 milijardi dolara, a u martu je bankrotirala. Još dvadesetak američkih banaka, koje su se do juče smatrale moćnim i stabilnim, suočeno je s padom akcija na berzi, što ukazuje da ih čeka ista silikonska sudbina.

U opasnosti je i banka Federalnih rezervi. U prva dva meseca ove godine FED je zabeležio operativni gubitak koji preti da dostigne nivo od 80 milijardi dolara, kakav je poslednji put zabeležen 1915. godine. Ukoliko američko ekonomsko plemstvo, koje upravlja FED-om, ne nađe hitno rešenje za nastale probleme, centralna banka bi mogla da bankrotira već za dva-tri meseca. Međutim, umesto novih ideja FED pokušava da pad zaustavi na isti način kao i u vreme Svetske ekonomske krize 2008. i problema koji su izazvani pandemijom korona virusa 2020. godine - štampanjem dolara. U okviru dugoročnog programa (BTFP) za obezbeđenje likvidnosti banaka, FED namerava da poveća novčanu masu za 3.000 milijardi dolara. Kritičari upozoravaju da to može samo privremeno da stvori iluziju o finansijskoj stabilnosti bankarske mreže, kao pre 15 godina, ali da na taj način neće biti uklonjeni uzroci problema. S druge strane, štampanje novca pokrenuće novi talas inflacije, koji će dramatično ugroziti građane i privredu, a vrednost dolara će svesti na nivo cene papira na kome je štampan.

Posle života vojnika i civila, najveći gubitak u ukrajinskom ratu pretrpeo je dolar. Nekoliko najmoćnijih svetskih ekonomija (Kina, Rusija, Indija, Iran, Saudijska Arabija...) istisnule su iz platnog sistema dolar, koji je izgubio poluvekovni status dominantne valute na svetskom tržištu. Trgovina među tim, a i mnogim afričkim, azijskim i južnoameričkim zemljama, odvija se uz upotrebu njihovih valuta, sa sve manjim učešćem dolara. "Novi politički i poslovni odnosi između Saudijske Arabije i Irana, pod kontrolom Kine, veoma su značajna stvar, to je međunarodni prenos moći", ocenio je libijski političar Musa Ibrahim. Prenos moći je ubrzan insistiranjem Kine i njenih partnera da Amerika sirovine i robu koju uvozi više ne plaća bezvrednim papirima ili brojkama na kompjuterskim ekranima, nego u naturi, u zlatu ili konkretnim proizvodima.

To je težak udarac za dolar, koji je bio najznačajniji izvozni proizvod SAD-a, ali i na njenu kompletnu privredu. U novim uslovima jedino spasonosno rešenje moglo bi da se traži u promeni američke valute. Umesto "petrodolara", kome je, očigledno, istekao rok, Amerika bi trebalo da za "novi dolar" obezbedi podlogu u zlatu i drugim dragocenim metalima ili u prirodnim resursima. Dok to ne uradi, Amerika neće moći da se nada oporavku privrede i vraćanju uticaja na svetske ekonomske tokove. Međutim, nije lako zameniti "petrodolar", pošto u trezorima FED-a i JP Morgana nema dovoljno zaliha zlata, srebra, nikla i ostalih metala, kojima bi se garantovala vrednost "novog dolara".

Umesto toga, "finansijsku zarazu", kako probleme s dolarom naziva Leri Mejer, bivši guverner FED-a, izlaz iz krize se traži u ubrzanju emisija dolara na azijska i evropska tržišta.

"Federalne rezerve i drugih pet centralnih banaka najavile su koordinisanu akciju za povećanje likvidnosti u aranžmanima za razmenu u američkim dolarima, što je najnoviji napor kreatora finansijske politike da ublaže rastuće napetosti u globalnom finansijskom sistemu. Centralne banke, uključene u svapove u dolarima povećaće učestalost dospeća sa nedeljnih na dnevne", navodi se u saopštenju FED-a od pre nekoliko dana.

Odluka je motivisana namerom da se "pobošlja obezbeđivanje likvidnosti banaka" i da se smanje tenzije, koje su izazvane kolapsom tri značajne američke hipotekarne banke. U praksi, ova odluka će "finansijsku zarazu" proširiti iz Amerike na centralne banke Engleske, Kanade, Švajcarske, Japana i Evropske unije.

I pre intervencije FED-a, zaraza je zahvatila evropski bankarski sektor. U prvom udaru stradao je švajcarski bankarski gigant Credit Suisse. I u ovu poslovnu godinu Credit Suisse je ušla sa koeficijentom kapitala prvog reda (CET 1), pošto je imala meru solventnosti od 14.1 odsto i koeficijent pokrića likvidnosti od 144 odsto. Podaci su upućivali na to da je banka solventna. Ipak, sve se promenilo u samo desetak dana marta, kad su investitori i štediše posumnjale u likvidnost banke, čak i ako je tačno da je solventna. Kad je Narodna banka Saudijske Arabije, koja je bila najveći pojedinački investitor, objavila da više neće moći da finansijski podržava švajcarsku banku, akcije Credit Suisse na berzi su doživele strmoglav pad. Da bi se izbegao bankrot, švajcarska vlada je posredovala u prodaji Credit Suisse dojučerašnjem konkurentu UBC Group AG. Sada imovina UBC-a vredi 1.600 milijardi franaka, odnosno 1.700 milijardi dolara, što je dvostruko više od veličine kompletne ekonomije Švajcarske. Ipak, prilikom kupovine CS-a, UBS je odbio da prihvati i brojne obaveze, pa su izbrisane obveznice prvog reda (AT1) vredne 17 milijardi dolara, što predstavlja najveći gubitak investitora tog rejtinga u istoriji banaka. Švajcarsko regulatorno telo FINMA sredinom marta ove godine objavilo je da će sve relativno rizične investicije biti svedene na nulu, dok će investitori biti isplaćeni posle preuzimanja od strane UBC-a. Vlasnici otpisanih obveznica odmah su najavili pokretanje sudskih postupaka protiv Credit Suisse.

Evropske institucije za regulaciju i kontrolu finansijskog sistema objavile su saopštenje u kome ističu da je ovaj udar na investitore izolovan i jednokratan slučaj. Takođe, funkcioneri Evropske unije i određeni ekonomski eksperti ukazuju na političku pozadinu propasti Credit Suisse banke. Optužbe su usmerene prema Saudijskoj Arabiji i, naravno, Kini, koja upravlja procesom globalne preraspodele moći. Oštećeni akcionari i zabrinute štediše CS-a nemaju razumevanja za tu vrstu alibija. Naprotiv, pred sedištem CS-a održana je serija protesta, na kojima je zatražena odgovornost menadžera te banke, na čelu sa direktorom Filipom Bansom.

Inače, Bans je pažnju šire javnosti privukao priznanjem da je "rodno fluidan", odnosno da se pola dana oseća kao žena, pola kao muškarac. Pre podne se predstavlja kao Pippa, popodne kao Philip. Financial Times ga je uvrstio na spisak 100 najuticajnijih žena u biznisu. Za akcionare i ostale klijente Credit Suisse banke od seksualnog opredeljenja Pipe-Filipa Bansa mnogo je važniji finansijski gubitak za koji, između ostalih, i njega smatraju odgovornim. Bans je, takođe, osumnjičen da je učestvovao u pranju novca pojedinaca iz briselske administracije, koji su upravljali crnim fondovima.

Evropska unija je zabrinuta zbog mogućnosti širenja "finansijske zaraze". Briga je opravdana, pošto akcije francuske bankarske grupe BNP Paribas ovih dana gube na vrednosti. U Francuskoj, kao i u Americi, uporedo s finansijskom i privrednom, razvija se i politička kriza.

Predsednik Emanuel Makron je progurao uredbu o reformama penzionog sistema mimo parlamenta, pošto tamo nije osigurao većinu koja bi glasala za povećanje starosne granice sa 62 na 64 godine za sticanje prava na penziju. Plan je dobio podršku u Gornjem domu francuske Narodne skupštine, ali nije ni razmatran u Donjem, gde Makron i njegova vlada nemaju većinu. Dok je, pre nekoliko dana, obrazlagala odluku o tome da se "zaobiđe" glasanje u Donjem domu, premijerka Elizabeta Born je priznala da "ne može da se kladi na budućnost penzionog sistema" jer u budžetu nema dovoljno novca, pa moraju da se primene nepopularne mere. Poslanici i levičarskih i desničarskih stranaka, uključujući i Makronovu Renesansnu partiju, odmah su zatražili ostavku premijerke, dok je Marin Le Pen istakla da je za ovakvu reformu penzionog sistema odgovoran predsednik Emanuel Makron. Prva istraživanja javnosti pokazuju da se 70 odsto stanovništva i 94 odsto radnika protive ovakvoj reformi.

Francuzi imaju i druge razloge za proteste, a ovaj s pomeranjem starosne granice samo je dolio ulje na vatru. Nekoliko sindikata, među kojima i veoma uticajni sindikat komunalaca, odnosno đubretara, štrajkuju već dve-tri nedelje. Zbog štrajka đubretara u Parizu, koji je počeo petog marta, samo u prvih deset dana, s pariskih ulica nije odnet otpad težak 8.000 tona. Gradonačelnica An Idalgo i šef policije Pariza Loran Nunjez prete da će svi štrajkači biti uhapšeni i osuđeni na visoke zatvorske i novčane kazne ako se hitno ne vrate na posao.

Vlast preti, prete i građani. Okupljeni oko zapaljenih kontejnera, demonstranti uzvikuju parole protiv Makrona i otvoreno mu poručuju: "Odrubili smo glavu kralju Luju XVI, možemo to da uradimo i Makronu".

Cela Evropa je u strahu od početka nove Francuske revolucije, koja se ne bi zaustavila samo u Francuskoj. Na pokrajinskim izborima u Holandiji, koji su održani pre dve nedelje, najveći uspeh je zabeležio Pokret poljoprivrednika i građana (BBB), koji je osvojio najveći broj mandata u Gornjem domu. Vladajuća koalicija je osvojila osam puta manje mandata nego na prethodnim izborima. Vlada Marka Rutea je 2019. godine, upotrebom svih policijskih i vojnih jedinica, uspela da razbije proteste poljoprivrednika, koji su se pobunili zbog odluke vlasti da, navodno zbog smanjenja azota u vazduhu, drastično smanje broj stoke. Umesto da se suprotstave oružjem, farmeri su odlučili da svoja prava brane političkim sredstvima. Uspeli su, dobili su 15 mesta u Senatu Holandije.Analitičari ističu da su lideri BBB-a napravili dobru populističku platformu, koja je osvojila podršku tradicionalista, konzervativaca i ostalih građana koji drže do moralnih vrednosti. "Za nas su glasali svi građani koji su normalni, koji su za normalne vrednosti i normalan život", rekla je Karolin van der Plas, liderka BBB-a.

I vlast u Nemačkoj, kao u Francuskoj i Holandiji, nerazumnim i opasnim eksperimentima izaziva nezadovoljstvo građana. Umesto da traži rešenja za privredne probleme u koje je Nemačka upala usled mešanja u rat Ukrajine i Rusije, vladajuća koalicija podstiče podele u društvu po svim pitanjima, uključujući i verska. Levo-zeleni fanatici pokrenuli su "sudski postupak protiv Isusa Hrista". U obračunu protiv hrišćanstva, oni optužuju Hrista za homofobiju, mizoginiju i širenje religioznih dogmi koje su u suprotnosti sa ljudskim pravima. Iako ta akcija, na prvi pogled besmislena i bolesna, nema širu političku i medijsku podršku, uporedo traje sukob u nemačkoj Rimokatoličkoj crkvi, koji preti mnogo ozbiljnijim posledicama. Vrlo uticajna grupa crkvenih velikodostojnika, okupljena oko kardinala Rajharda Marksa, nadbiskupa Minhena, podnela je zvaničan zahtev Vatikanu da se odobri ženama da dobiju čin sveštenika, zatim da se, u okviru "politike otvorenih vrata", promeni stav o LGBT populaciji, kao i da se ukine celibat. "Homoseksualna orijentacija je deo ljudskog identiteta kakvog je Bog stvorio, pa se ni Vatikan ne sme imati drugačiji stav", navodi se u saopštenju Frankfurtske konferencije, koju je organizovao kardinal Marks.

Kardinal Rajhard Marks je pre dve godine podneo ostavku na položaj minhenskog nadbiskupa, navodno zbog neuspeha Rimokatoličke crkve u Nemačkoj da spreči "katastrofu seksualnog zlostavljanja koje sprovode sveštenici". Papa Franja je odbio ostavku i poručio kardinalu Marksu da nastavi borbu protiv svih koji vrše seksualno nasilje. Papa se oglasio i o suđenju Isusu Hristu u Nemačkoj, koje je nazvao "sramnim postupkom ljudi koji ne znaju šta rade".

Antihrišćanska euforija, koju stimulišu levi ekstremisti i samozvani reformatori iz crkvenih krugova, izazvala je talas nasilja. Krajem januara i početkom februara dve crkve su zapaljene u Nemačkoj i sedam u Francuskoj, među kojima je i hram Gospe Fatimske u Parizu, u kojoj je požar podmatan dva puta. Drevna crkve Uzvišenja Svetog Krsta u Visenu, u nemačkoj pokrajini Vestervald, zapaljena je 10. februara ove godine. U požaru je potpuno izgoreo barokni oltar iz 17. veka, a oštećena je zidna slika Petera Hekera, jednog od najznačajnijih nemačkih slikara, čija dela se nalaze i u katedrali u Kelnu. Šteta je procenjena na oko četiri miliona evra.

Među najagresivnijim kritičarima hrišćanstva ističe se Analena Berbok, nemačka ministarka spoljnih poslova i jedna od liderki vladajuće Zelene stranke. Pre dve godine Berbok se nadala da će pobediti na izborima za kancelara Nemačke i da će naslediti Angelu Merkel. Kad je najavila kandidaturu, na društvenim mrežama su objavljenje njene erotske fotografije i serija kratkih porno snimaka. Iako je u prvoj reakciji rekla da su u pitanju fotomontaže, kojima "licemerni hrišćanski tradicionalisti pokušavaju da je diskredituju jer ne shvataju da je seksualnost deo svake osobe", Berbok je kasnije priznala autentičnost tog materijala, uz objašnjenje da je "bila mlada".

I u Izraelu traju politički sukobi u kojima nisu zanemarljivi ni verski elementi. Vladajuća koalicija, koju predvodi premijer Bendžamin Natanjahu, pokrenula je proces reforme pravosudnog sistema. Vlada, koja je izabrana pre dva meseca, predložila je promenu zakona o pravosuđu, kako bi preuzela kontrolu nad izborom sudija. Protiv takvih reformi ustali su predstavnici opozicije, pravnici, vlasnici privatnih kompanija, crkveni velikodostojnici, javne ličnosti i novinari, pa čak i pripadnici policije i vojske, uključujući i Mosad. Stotinak agenata Mosada potpisalo je peticiju koju su pokrenuli oficiri izraelske vojske, kojom zahtevaju da im starešine odobre da učestvuju u demonstracijama protiv Natanjahuovih reformi pravosuđa. Dejvid Barni, direktor Mosada, prihvatio je zahtev i odobrio zaposlenima koji nisu na komandnim funkijama da se priključe protestima, iako to zakon ne dozvoljava.

Natanjahu je demonstrante uporedio sa "palestinskim teroristima" i "umobolnim antivakserima", i pozvao policiju da "uzvrati udarac" i da se "osveti teroristima". To je pokrenulo novi talas protesta, još žešćih. Jair Lapid, lider opozicije, na Tviteru je to objasnio: "Premijerov poziv na slamanje protesta izazvao je nasilje širom zemlje. Ali, jevrejski narod će se uskoro osloboditi hiljadugodišnjeg vavilonskog ropstva."

Građani Amerike, Francuske, Holandije i mnogih drugih zapadnih zemalja vode borbu za oslobođenje od tiranije koju vrše njihove vlade. Pobune radnika, poljoprivrednika i ostalih građana daju nadu da možda nije prekasno da bi se zaustavila propast zapadne civilizacije. Toj civilizaciji pripada i Srbija, koja će, takođe, morati da se probudi i pobuni protiv odnarođene vlasti i diktatora Aleksandra Vučića. Možda ni za Srbiju nije prekasno.