Na nišanu

Vučić je za nezavisno Kosovo uradio više nego Tači, Haradinaj, Kurti i ostali Albanci

Izdaja, prodaja i predaja

Za 12 godina vlasti, Aleksandar Vučić je učvrstio državnost lažne albanske Republike Kosovo. Od Briselskog, pa do Ohridskog sporazuma, on je gasio srpske institucije na Kosovu, imovinu prepuštao albanskim vlastima u Prištini i u odlučujućoj meri pomagao progon Srba sa severa. Lažima i prevarama, Vučić je skrivao od srpske javnosti uzroke i posledice pregovora, koje je vodio u Briselu, a koji su doveli do tzv. francusko-nemačkog sporazuma o priznanju nezavisnosti Kosova. Vučić i njegovi stranački i koalicioni ortaci, saučesnici u zločinačkom poduhvatu stvaranja "postkosovske" Srbije, prebacuju odgovornost na zapadne sile, albanske separatiste, pa i na domaće političke protivnike i kritičare. Iz tog okruženja, koje zagovara i radi na ostvarenju pune nezavisnosti albanske države na srpskoj teritoriji, samo Fahri Musliu očinski brižno savetuje Vučića da prizna Kosovo i tako uđe u istoriju.

Predrag Popović

Srbija je nekoliko puta gubila Kosovo, uvek posle ratnih poraza. Kako 1389, tako i 1999. godine. Prvi put u istoriji jedan srpski vladar dobrovoljno se odriče "kolevke srpstva".

Aleksandar Vučić je više uradio na odvajanju Kosova i Metohije od Srbije i utvrđivanju državnosti lažne albanske republike, nego Adem Jašari, Agim Čeku, Ramuš Haradinaj, Hašim Tači, Aljbin Kurti i svi ostali UČK teroristi i njihovi saveznici. Albanska borba za nezavisnost, bez obzira na političku i vojnu podršku njihovih zapadnih sponzora, bila bi uzaludna bez pristanka srpske vlasti da učestvuje u sprovođenju američkog projekta, koji za cilj ima stvaranje "postkosovske Srbije". Na to nisu pristali Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica, pa ni Boris Tadić, koji je pokazivao spremnost da ide u tom smeru, ali nije mogao. A i da je pokušao, sprečio bi ga Vučić. Ne ovaj današnji, nego onaj velikosrpski nacionalista, generalni sekretar Srpske radikalne stranke. Da je Tadić pristao na minimalne ustupke albanskim vlastima u Prištini ili gazdama iz Vašingtona i Brisela, goreo bi Beograd. Vučić bi na najbrutalnije načine, u radikalskom stilu, sabotirao sve pregovore, tobože zarad odbrane srpskih državnih i nacionalnih interesa.

Upravo taj imidž tvrdog nacionaliste i patriote, Vučić je unovčio u trgovini sa Zapadom. Trampio je Kosovo za vlast. Pokazalo se da je on najbolja američko-albanska investicija. Za 12 godina vladavine, Vučić je očistio albansko Kosovo od svih ostataka srpskih institucija, koje su se tamo održale posle NATO agresije i proglašenja nezavisnusti tog dela teritorije okupirane Srbije.

U julu 2012, kad je Srpska napredna stranka dovedena na vlast, četiri godine nakon što su Albanci proglasili nezavisnost Kosova, Srbija je tamo imala vlasništvo nad infrastrukturnom, Zvanična biografija

U aprilu 2013, prihvatanjem Briselskog sporazuma stvorena je pravna osnova za razgradnju i gašenje svih srpskih institucija. Tokom sledećih deset godina, Vučić je obavio prljav posao. Potpisom još sedamdesetak dokumenata, vezanih za Briselski sporazum, a potom prihvatanjem tzv. Vašingtonskog i, zaključno, Ohridskog sporazuma, Vučić je zaokružio državnost albanskog Kosova.

Seriju izdaja državnih i nacionalnih interesa, izvršio je zloupotrebom uticaja, u saradnji sa saučesnicima iz stranačkog kartela i državnih institucija. Bez ovlašćenja, kršeći Ustav i zakone, Vučić je prihvatao i potpisivao ugovore, kojima je naneta trajna i nenadoknadiva šteta Srbiji. Albancima je dao sve što su tražili, a Srbi su dobili samo njegove medijske kampanje u kojima je, najbesmislenijim lažima, napadao političke protivnike i skrivao tragove svojih laži i prevara.

- Prethodna vlast je, do 2012. godine, stavila pečat i vosak na kosovsku nezavisnost. Oni su postavili granicu na Jarinju, a danas govore: "Mi bismo i Skadar, svakako nam dajte Glogovac". A, onda se pitate da li je to realno. Sve što su oni izgubili, da jedan metar dobijemo, dobitak je jer sada nemamo ništa. Danas nemamo ništa, nijedan metar na Kosovu nije naš - lagao je Vučić u junu 2018. godine, uz napomenu da on "danonoćno radi na rešenju kosovskog pitanja, da dobije šta može za svoj narod i svoju državu".

Vučić je danonoćno radio samo na tome da dobije bilo kakav ustupak od zapadnih centara moći, kako bi to predstavio kao najveći diplomatski uspeh. Kao spasonosno rešenje za Srbe na Kosmetu promovisao je tzv. Zajednicu srpskih opština. Stvarao je utisak da je to značajna organizacija, koja će biti temelj za stvaranje entiteta kakav je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini. U stvarnosti, prema odredbama koje definišu status ZSO, ona nije ništa drugo nego obična nevladina organizacija, bez ikakvih ovlašćenja koja bi mogla da utiču na život Srba u četiri opštine na severu Kosova i Metohije. Iako je jasno da bi ZSO imala značaj poput svakog društva ljubitelja mačaka, udruženja filatelista ili fan kluba Vesne Zmijanac, Vučić je insistirao na trampi sa Albancima, nudeći im Dečane, Prizren, Gračanicu i sve ostalo, samo da bi mogao da slaže Srbe kako je, mudrom i odlučnom politikom, uspeo da spase bar deo srpskog Kosova.

- Mislim da naš narod na KiM ima razlog za zadovoljstvo, postigli smo dobre sporazume. Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština - objavio je Vučić na Tviteru 25. avgusta 2018. godine.

To "večeras" nije se desilo do danas, baš kao što do danas naš narod na KiM nema nijedan razlog za zadovoljsto. Albanci ne dozvoljavaju da se formira ZSO, čak ni takva, s beznačajnim ovlašćenjima.

Vučićeva strategija oko Kosmeta zasnivala se na kapitulaciji i lažima. Uporno, već 12 godina, ponavlja mantru kako Srbija nema više ništa na Kosovu i, istovremeno, da "treba voditi odgovorne i racionalne pregovore kako bismo zaštitili ono što je naše na Kosovu i Metohiji". Nikad nije objasnio taj nosens - kako da se odbrani ono što ne postoji. Nije ni odgovorio na pitanje, kojim je Matija Bećković razotkrio besmisao celog pregovaračkog procesa: "Ako Kosovo nije naše, zašto od nas traže da im ga damo? Ako je njihovo, zašto ga otimaju? A ako već mogu da ga otmu, što se toliko ustručavaju?"

Kosovo nije Vučićevo, ali dao je Albancima sve što je srpsko. U svaku izdaju i predaju ugradio je deo lične patologije. Uvek bi se teatralno, u pozi div-junaka, zaklinjao da neće popustiti, nema šanse da popusti pred ultimatumima albanskih pregovarača i njihovih mentora sa Zapada. Uvek bi tiho, posle predaje, podvijao rep, uz objašnjenja da su ti ustupci korisni za Srbiju. Po tom scenariju, odrekao se infrastrukturnih objekata, energentske i telekomunikacijske mreže, svega.

U oktobru 2015. godine, albanska vlast iz Prištine je prisvojila Ski centar "Brezovica". Vlada Srbije je odmah izdala saopštenje, kojim je potencijalne strane investitore obavestila da se "Brezovica" nalaziu vlasništvu Republike Srbije i da je odluka kosovskih institucija o eksproprijaciji tog kompleksa nezakonita. Vučić, tada na funkciji predsednika Vlade, održao je vanrednu sednicu, a potom i konferenciju za medije.

- Srbiji je oteta imovina na Brezovici i to uz pomoć međunarodne zajednice. Dobro, ako to podržavate i ako je vaš zahtev da predamo i Gazivode, onda kažem: Ne dam Gazivode. Ne dam, pa da vidim šta ćete dalje. Možda ćete mene da smenite, imate dovoljno medija pod kontrolom u Srbiji, imate dovoljno onih koji lažu svaki dan u vaše ime, ja vam kažem ne dam Gazivode. Ne plašim se stranaca. Svoje račune ću polagati našem narodu - urlao je Vučić.

Zaista, Vučić nije dao Gazivode. Nije dao, sve dok ga niko nije tražio. Pregovori o tom jezeru su pet godina vođeni u Briselu. Vučić je zahtevao da Gazivode budu u nadležnosti Zajednice srpskih opština, na šta albanski predstavnici (Tači, Haradinaj i Hoti) nisu pristali. Preko hidrosistema Ibar-Lepenac, iz Gazivoda, koje se prostiru do Tutina, snabdeva se vodom više od pola miliona ljudi na severu Kosmeta, ali i u Prištini. Od vode iz tog jezera u potpunosti zavise četiri elektrane, plus Valač. Na kraju, vlasnički odnosi su rešeni Vašingtonskim sporazumom, koji je Vučić potpisao 4. septembra 2020. godine. Gazivode su pripale albanskoj državi Kosovo.

Kao Gazivode, sledeće godine Vučić je predao i Valač, centar za distribuciju električne enegrije na severu Kosmeta.

- Trafostanica Valač je deo sistema Elektromreže Srbije. Tamo radi sedam radnika, koji dobijaju plate iz EMS-a. To nije na poklon, nećemo dati Valač, bez obzira šta pričaju Albanci i njihovi strani partneri, pa i ovi iz bivše vlasti, koji podržavaju sve pritiske i otimačinu imovine države Srbije - rekao je Vučić početkom septembra 2021. godine.

Dok je to govorio, znao je da laže. Vučić je 2015. godine lično potpisao Briselski sporazum 2, kojim je određeno da Valač pređe u vlasništvo tzv. Kosovskog operatora za prenos i tržište električne energije (KOSTT). Dogovor Vučića i Tačića je realizovan, Srbija je ostala bez Valača, kao i bez svega ostalog o čemu je odlučivao aktuelni diktator.

Pripreme za konačnu izdaju, prodaju i predaju Kosova i Metohije, Vučić je pokrenuo u leto 2022. godine. Komplikovanu prevarnu kombinaciju pokrenuo je povodom promene registarskih tablica na vozilima s Kosova. Oduku prištinskih vlasti da ukine tablice sa statusno neutralnim oznakama KS i umesto njih nametne RKS, koje označavaju "Republiku Kosova", Vučić je iskoristio da istera Srbe iz kosovskih institucija, iz vlasti u četiri srpske opštine, pa i iz policije. Razvlašćene i razoružane Srbe poslao je na barikade, da ih prebijaju i hapse pripadnici KFOR-a i albanske policije.

Epilog se zna: vlast u srpskim opštinama su, posle bojkotovanih izbora, preuzeli albanski "gradonačelnici", a jedinice ROSU su ušle na sever Kosova, podigle osam kampova i pod svoju kontrolu stavili sve zvanične i alternativne prelaze ka centralnoj Srbiji.

- Neće biti nove "Oluje" i novog "Bljeska", niko neće proterati Srbe sa njihovih vekovnih ognjišta. To se neće desiti, baš kao što Kurti neće moći da nametne tablice sa oznakama republike Kosovo. Nema predaje! Srbi neće prihvatiti RSK tablice. Rekli smo, ne moraju da budu KM tablice, neka budu KS tablice! Kad me pitaju da li će ostati te KS tablice, moj odgovor je: Nema predaje! Ponoviću, nema predaje! Hoćete još jednom? Nema predaje! - urlao je Vučić.

Da ne bi ostao samo na praznim parolama, na administrativnu liniju je poslao vojsku, takođe s praznim puškama. Dva meseca je dizao tenzije, da bi, na kraju, pristao na sve zahteve. Ana Brnabić je 4. novembra 2022, u Berlinu potpisala tri sporazuma sa Aljbinom Kurtijem, čiji cilj je "regionalno povezivanje i slobodno kretanje građana Zapadnog Balkana". Između ostalog, tim sporazumima je Srbija priznala diplome državnih univerziteta iz susednih zemalja, uključujući i Kosovo. Brnabić je objasnila da se "sporazumom o mobilnosti građana" nameće Srbiji da prihvati promena registarskih tablica: "Kurti je jednostrano ukinuo statusno neutralne tablice, a predstavnici Evropske unije se slažu sa našom ocenom da treba da postoje statusno neutralne tablice, ali kažu da ne mogu ništa da urade. Evropska unija je potpisala Briselski sporazum i anekse iz 2016. i 2021. godine, ona je garant, a sada kaže da ne može da utiče. Meni je to poražavajuće."

Brnabićka je u pravu, Vučić je potpisivao i prihvatao sporazume u kojima se ističe potreba da se promene tablice. On je znao šta je prihvatio i kako će da se završi ta epizoda, ali svesno je iskoristio priliku da razvlasti Srbe i Albancima prepusti upravu nad severom Kosmeta, gde nikada nisu vladali, čak ni posle NATO agresije 1999.

Dok je Brnabićka odgovornost prebacivala na briselske tehnokrate, Vučić je optužio Srbe sa Kosova.

- Svaki put kada Priština ne bi ispunila neki deo obaveza i kada je gazila po Briselskom sporazumu, predstavnici Srba sa Kosova su želeli da napuste kosovske institucije. Bar 20 puta sam ih sprečio u tome. Molio sam srpske sudije i tužioce da ne nepuštaju odmah kosovske institucije. Tokom prvog protesta i postavljanja barikada na severu Kosova ove godine, bilo je moguće da dođe do velikog, nezapamćenog krvoprolića. Albanci su planirali da upadnu na sever, a Srbi bi se suprotstavili. Sve je bilo spremno za to, pratio sam iz našeg situacionog centra i primao informacije u stvarnom vremenu. Zamolio Srbe da sklone barikade sa puteva kako bih mogao da nastavim pregovore u Briselu. Imao sam obećanje da će biti u redu za tablice. Umesto toga, usledio je proces u kome tri sporazuma potpisujemo. Toga dana nas je Kurti ponizio u Berlinu. Za tablice je najgoru varijantu napravio. Prvo ću da vas ukoravam, pa ću da vas kažnjavam novčano, da vam uzimam po 150 evra, pa ćemo posle da vam oduzmemo tablice, pa ćemo da vam uzimamo automobile. Ovo nije ni prvi ni poslednji put da se Srbija napada, ali važno je da se sada ponašamo ozbiljno i odgovorno - kukao je Vučić, dobro pazeći da ne pomene da je lično pristao na to, o čemu svedoči njegov potpis na aneks Briselskog sporazuma iz 2015. godine.

Vlada Srbije je donela odluku da od 1. januara 2024. godine dozvoli kretanje vozila sa RKS tablicama kroz Srbiju. Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM, naglasio je da su "na taj način zaštićena prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i omogućena im je sloboda kretanja". Vučić je svoju izdaju objasnio još licemernijom tvrdnjom da će "Albanci sada moći da putuju kroz Srbiju i da vide naše auto-puteve i sve ostalo što smo podigli, da se uvere kako se Srbija razvija..."

Poslednji korak u učvršćivanju nezavisnosti albanske lažne države Vučić je preduzeo pristankom na francusko-nemački predlog priznanja nezavisnosti Kosova. Svaka tačka tog sporazuma definiše Srbiju i Kosovo kao nezavisne države, koje se obavezuju da uzajamno poštuju suverenitet i teritorijalni integritet. Već prvim članom definisana je obaveza Srbije i Kosova da "međusobno razvijaju normalne, dobrosusedske odnose na osnovu jednakih prava". Članom 4, Srbija se obavezala da se "ne protivi članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji". U praksi, to znači da će Kosovo, kad se učlani u UNESCO, sve kulturno i versko nasleđe da proglasi za svoje, odnosno albansko. Kad se učlani u Interpol, nezavisno Kosovo će moći da raspisuje poternice za Srbima, koje tužilaštvo u Prištini tereti za ratne zločine i druga krivična dela. Na spisku potencijalnih meta, navodno, već stoji više od 8.000 imena. Već najava lova na osumnjičene Srbe podstakla je egzodus sa severa Kosmeta, a i paniku kod onih koji su prognani u centralnu Srbiju.

- Srbija je, u skladu sa svojom politikom, jasno rekla da želi da se primene svi sporazumi koji su potpisani, od osnovnog sporazuma iz 2013. godine, do sporazuma koji su postignuti kasnije, u Briselu i Ohridu - rekao je Vučić pre mesec dana, potvrđujući rešenost da izvršii obaveze iz tzv. Ohridskog sporazuma, kojim je određen način i dinamika sprovođenja francusko-nemačkog plana.

Pre desetak dana, kad je najavljeno učlanjenje nezavisnog Kosova u Savet Evrope, u skladu sa članom 4 francusko-nemačkog plana, Vučić je bio iznenađen, uvređen i razočaran. Uveren da je mnogo pametan, odlučio je da se pravi lud.

- Međunarodna zajednica nas je lagala u vezi sa članstvom tzv. Kosova u Savetu Evrope. Objasniću kako i šta su glumili i neki tobožnji prijatelji i mnogi drugi. Mi smo rekli da će se to dogodi, ukoliko se to dogodi, samo ako oni, kao što misle da imaju pravo, tumače sporazum na lažan način. Ne na pogrešan, već na lažan! Da, biće mnogo teško za nas, jer je nečija namera samo da gura srpski narod što dalje od Kosova i Metohije i da istovremeno onima koji proteruju Srbe obezbede pun legitimitet i legalitet za njihovu akciju. Neće biti lako našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali će biti i promene u našoj doktrini i pristupima. Više neće biti toga da nas dovedu pred svršen čin i da onda kažu da smo se saglasili sa tim. Možete na silu da sprovedete sve, ali ćete morati da kažete da to sprovodite na silu . Kad vas neko prevari jedanput, a to se dobrim ljudima dogodi, budu prevareni, verovali su nekome na reč, verovali su na potpis. Kad vas neko prevari drugi put, možda ste suviše verovali na reč, ali želeli ste da verujete. A ako se to nastavi, onda to više ne govori o onome ko vas je prevario, već govori da ste vi budale - rekao je Vučić.

Naravno, niti je on dobar, niti bilo kome veruje. Naprotiv. Njegovi partneri iz međunarodne zajednice ga nisu prevarili. Da bi ga postavili na vlast, tražili su da okonča proces stvaranja nezavisnog albanskog Kosova i, uporedo, "postkosovske" Srbije. On je obavio taj posao. I oni su ispunili svoje obaveze, omogućili su mu 12 godina vladavine, ignorišući njegove diktatorske postupke, zaustavljanje procesa demokratizacije društva, gušenje medija, kriminalizaciju vrha izvršne i pravosudne vlasti, pa i spregu vrha države s podzemljem.

Za Vučića, Kosovo je samo repromaterijal u industriji njegovih političkih i poslovnih prevara. Vučić nije ni sam sa sobom rešio identitetska pitanja, pa ne čudi što ne razume takav odnos Srba prema Kosovu i Metohiji. Kao što ga ne zanimaju crkve i manastiri, ne zanimaju ga ni ljudi. To je pokazao još pre 30 godina, kad je, ulaskom u politiku, huškao na rat, pozivao Srbe, bolje od sebe, da ginu i ubijaju. Hiljade su izginule pod njegovim zastavama i parolama, a on nikad nijedan dinar nije izdvojio za neko siroče ili invalida.

Takav, video je priliku da zaradi na prodaji Kosova, pa je to iskoristio. U taj projekat je uvukao sebi slične, pohlepne i bedne, saučesnike iz svih slojeva društva. Pripadnici kartela oko Srpske napredne stranke dobro su profitirali u tom poslu. Najveći deo plena je pripao klanu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koji već 12 godina kao taoce drži Srbe na severu Kosova. Kosovski klan je usluge naplatio kroz unosne državne poslove u građevinarstvu i svemu ostalom. Od 2020. do 2024, građevinske firme braće Veselinović i njihovog kuma Radoičića ostvarivale su godišnje prihode veće od 400 miliona evra. Usput, oni su, zajedno sa svojim preduzećima, stavljeni na "crnu listu" Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

Vučić je javno opisivao Radoičića kao "novog Obilića", a tajno ga je, na sastancima s Kurtijem, predstavljao kao "novog Adema Jašarija", najavljujući tako njegovo ubistvo. Na Radoičićevu sreću, do toga još nije došlo. Za razliku od trojice svojih saboraca, "komandant Mile" preživeo je krvavu avanturu kod Banjske, kojom je pomogao Vučiću da Srbe sa Kosmeta predstavi kao teroriste.

Umesto Radoičića, Vučić se uspešnije identifikuje sa Jašarijem. Poput bivšeg komandanta UČK, Vučić, kad je u opasnosti, ispred sebe istura decu. Svoju i tuđu. Otkad se upustio u prodaju Kosmeta, Vučić ističe sina Danila kao odlučnog borca za "kolevku srpstva". Po tatinom nalogu, Danilo je nekoliko puta obilašao srpske enklave, a još češće je odlazio do Jarinja, da se slika u majici s napisom "Nema predaje".

Dok "dete" Danilo srbuje iz beogradskih luksuznih restorana, uz najskuplja vina i hranu, njegov otac u svom političkom marketingu zloupotrebljava prave žrtve, decu sa Kosmeta. Na komemorativnom obeležavanju dvadesete godišnjice pogroma Srba, pre neki dan, okružio se decom, koju koristi kao taoce, čijom budućnošću trguje sa svojim zapadnim gazdama.

Osim dece, Vučić ispred sebe istura brojne parazite svih sorti. Od optužbi za izdaju srpskih državnih i nacionalnih interesa na Kosmetu, aboliraju ga i tzv. opozicioni lideri. Milica Đurđević Stamenkovski, predvodnica SS Zavetnici, ima razumevanja za Vučića jer mu je, kako reče, "teže nego caru Lazaru". Boško Obradović, bivši lider Dveri, zakleo se da "neće Vučića obarati na pitanju Kosova". Nego, na čemu će? Šta je važnije od Kosova? Aleksandar Pavić, prva pratilja dr Branimira Nestorovića, tvrdi da Vučić nije prihvatio francusko-nemački plan o nezavisnosti Kosova. Za Pavića, izdajnik srpstva je onaj ko kaže da je Vučić izdajnik. Kad tako govore i postupaju samoproklamovani nacionalisti i patriote, ne čude izjave Pavla Grbovića, Borka Stefanovića i ostalih građanista, koji bi se odrekli Kosmeta dok kažeš "619 miliona".

Ispred Vučića, kao štit od optužbi za izdaju, nalaze se i brojni akademici, profesori, sudije, novinari i slična bića s dna močvare. Među njima se ističe Vučićev patrijarh Porfirije, koji je SPC pretvorio u mesni odbor SNS-a.

Članom 7 određeno je da Srbija i Kosovo "formalizuju status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu". Patrijarh Porfirije odbija da objasni vernicima ko je ovlastio Vučića da pregovara o statusu SPC-a na Kosmetu, na svom rodnom mestu.

Svi saučesnici u zločinačkom poduhvatu izdaje Kosova i Metohije, jednoglasno i jednoumno ponavljaju floskule o tome kako zli zapadni centri moći pomažu još gorim Albancima da otmu svetu srpsku zemlju. Kad baš ne mogu da ignorišu katastrofalne posledice, pominju da je "Srbija pogrešila što je pristajala na pregovore", "mi smo verovali", "naša vlast je morala drugačije da postupi", itd. Takvim eufemizmima pokušavaju da aboliraju Vučića od odgovornosti za predaju Kosova.

U tom taboru, koji radi na priznanju nezavisnosti lažne albanske države, samo jedan čovek javno upire prstom u Vučića.

- Ne treba puno da Vučić donese odluku, izađe na televiziju i kaže: "Dragi građani, Vlada Srbije i ja doneli smo odluku kojom priznajemo nezavisno Kosovo. Želimo da naši građani na Kosovu, Srbi, žive normalno, želimo da odnose Srba i Albanaca dovedemo u neku normalu i da posadimo neko pomirenje koje je ključ." Neko će morati da to uradi. Mislim da je Vučić jedan vrhunski vešt političar, sa ogromnim iskustvom. Iskustvo Šešeljevo, Miloševićevo, Đinđićevo i redom, on je to upio. Mislim da čak nekad ima neko ponašanje titove politike. Može da sedi na dve stolice. Kad bi on priznao nezavisnost Kosova, mislim da ne bi završio svoju političku karijeru. On bi možda s tim ušao u srpsku istoriju kao čovek koji je rešio taj problem - rekao je Fahri Musliu, albanski novinar, za koga Vučić svakodnevno priča kako se sumnjiči da mu je on biološki tata.

Musliu je tu, očinski blagu, izjavu dao 5. marta ove godine, baš na rođendan Aleksandra Vučića. Musliu je, jednim delom, bio u pravu. Ako prizna nezavisnost Kosova, Vučić će ući u istoriju. Iz mitologije istisnuće Vuka Brankovića, koji već 635 godina nosi etiketu najvećeg izdajnika u srpskoj istoriji. Uostalom, Vučić je već izdao, prodao i predao Kosovo i Metohiju. Izdao je, prodao i predao i samog sebe, onog koji je, dok je među radikalima glumio srpskog nacionalistu, pretio defetistima kletvom cara Lazara. Da li će ga stići ta kletva, to je njegov problem. Državni i nacionalni problem predstavlja činjenica da je on, takav, naneo trajnu štetu Srbiji.