Druga strana

 

Neverovatni finansijski zločini

 

Tlači, voljena zemljo

 

 

 

  Možda je estradna kontrola samo trećine prošlogodišnjeg državnog budžeta bila i fingirana, odglumljena zarad nekog zasad neidentifikovanog interesa, ali je do bola ubola političko-finansijski sistem zasnovan na državno-partijsko-mafijaškim potrebama i improvizacijama i planiranim, dakle i nekažnjenim, pljačkama i utajama zajedničkog, "narodnog" novca.  

 

Ivan Molotok

 

Sasvim neplanirano, spasavajući sebe a ne državu, društvo ili nedajbože narod od nadolazećeg kriznog cunamija, vladajuća državno-partijska vrhuška bila je dovedena u situaciju da tokom ove godine, kao, možda, nijedne druge od Drugog svetskog rata naovamo, denuncira samu sebe i iznese na videlo vlastitu, ali i kriminalnu suštinu tvorevine koju je stvorila i kojom neomatano vlada. Pandorinu kutiju je definitivno pred sam kraj godine otvorila Državna revizorska institucija u akciji koja se, iako površinska i zapravo benigna, po svim ovdašnjim društvenim i političkim parametrima može smatrati revolucionarnom, i to iz razloga i motiva koji trenutno nisu dokučivi, ali povodom kojih svakako tek slede svađe i političke, možda i fizičke likvidacije.

Podsetimo da je u proleće ove godine procenjeno da bi se galopirajuća kriza mogla "neutralisati" ako bi država nekako uštedela oko 100 milijardi dinara (oko jedne milijarde evra). Onda je, povodom pregovora sa MMF-om, gotovo kompletna krizna problematika svaljena na višak zaposlenih u državnoj administraciji, javnim službama, javnim preduzećima... pa su počele računice. (Ispalo je da je država zapravo žrtva vlastite humanosti i solidarnosti, jer je uhlebljivala preko svojih mogućnosti, a radi očuvanja socijalnog mira i standarda građana, ali da toliki neverovatan teret više ne može da podnese.) Prvo je premijer Cvetković kao ključnu stavku u "sveobuhvatnoj reformi potrošnje u javnom sektoru", naveo otpuštanje oko 60.000 ljudi iz javnih službi, što bi državu koštalo oko 20 milijardi dinara (oko 220 miliona evra) na ime otpremnina. Potom se došlo do broja od 14.000 državnih činovnika na svim nivoima, koje bi trebalo otpustiti da se spase država, ali se već posle prvog kruga sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja došlo do ukupne uštede za državu od mizernih - 1,3 milijarde dinara (oko 14 miliona evra!). Ove brojke navode se samo kao ilustracija veličina kojima se operiše u formi spasonosnog rešenja za opstanak države.    

Kao protivteža ovim ciframa mogu se, opet samo kao ilustracija, navesti za primer tri druge koje govore o prevarantskom karakteru vlasti koja ih proizvodi.

Tako se, recimo, neposredno nakon što je država s tugom u glasu priznala da joj treba ona milijarda evra (uštede) da pregrmi krizu i time najavila (tuđi) "red, rad i disciplinu" te (tuđi) "krv, znoj i suze", ispostavilo da je ta ista država u proteklih šest godina "oprostila" tajkunima, odnosno kriminalcima oko milijardu evra poreza. Radi se o novcu iz krivičnih prijava za utaju poreza, i to samo u otkrivenim slučajevima. Samo ovogodišnja tranša oproštenih i utajenih poreza iznosi oko 150 miliona evra (oko 14 milijardi dinara). Drugim rečima, da je samo Vladin finansijski i poreski sektor radio posao za koji plaćen (a zbog čega neće biti otpušten), ili da suspenduje sve drugarske dogovore sa tajkunima i naplati sva poreska dugovanja makar samo od ove godine, ne bi bilo potrebe za kriznim otpuštanjem ni jednog jedinog radnika.

Ili, ne treba zaboraviti da je pre samo dva-tri meseca otkriven manjak (to se kaže gubitak) od osam milijardi dinara ili gotovo 100 miliona evra u državnom NIS-u za 2008. godinu (baš u poslednjoj godini pred prodaju NIS-a!). Može se ovaj sumnjivi minus braniti i kursnim razlikama i devalvacijom, ali će ostati zabeležen kao otkriveni pokušaj utaje. Podsećanja radi, glavnu reč u NIS-u vodili su kadrovi Demokratske stranke, a tim novcem mogli su se pokriti svi aktuelni zahtevi radnika opljačkanih u sumnjivim, lažnim i pljačkaškim privatizacijama (možete pretpostaviti čiji kadrovi vode Agenciju za privatizaciju?!), koji traže svoja prava na putevima, prugama i pred Vladom Srbije.

Ili, pre samo mesec dana ministarka finansija Dijana Dragutinović izjavila je da nije poznato (ministar finansija nema uvid?!) kako se godišnje troši neverovatnih 130 milijardi dinara (oko 1,3 milijarde evra) iz budžeta. Ministarkino je objašnjenje da ti "nevidljivi" prihodi, takse, naknade, donacije, zajmovi, "nisu nestali iz budžeta, jer u njemu nisu ni bili, nego da se taj novac knjiži u knjigama republičkih institucija koji ih ubiraju ili dobijaju i koriste". U prevodu, novac za kompletno rešenje krize u milosti i nemilosti je kabadahija koje nisu u ministarkinom vidokrugu, a morali bi da budu.

Ili, samo je Državna revizorska institucija u 27 odsto proverenog budžeta za 2008. pronašla (prema procenama pojedinačnih utaja, nepravilnosti, najobičnijih krađa ili bizarno velikih reprezentacija prikazanih u medijima) preko 50 milijardi nezakonito potrošenih dinara, što znači možda i 150 milijardi dinara (1,6 milijardi evra) na nivou "celog budžeta", koji se mogu smatrati - ukradenima. Od te sume čak 15 milijardi dinara predstavljaju pozajmice iz budžeta, koje neće biti vraćene i ministarka predlaže da budu jednostavno - otpisane.

Da bi se videlo o kakvim se relacijama radi, pomenimo da je predviđeno da se za Nacionalni investicioni plan Srbije iz državnog budžeta za narednu godinu izdvoji (ništavnih) 15 milijardi dinara, koji, po pravilu, "nemaju odakle da se namaknu".

Sve ove cifre imaju samo jedan cilj - da ukažu na državno-mafijašku farsu u okviru koje se ceo narod maltretira i ponižava zbog "njegove krivice" za finansijsku provaliju pred kojom se država nalazi, a sve dok državno-partijska vladajuća mafija nemilice troši i čak razbacuje novac s kojim bismo svi u krizi mogli da živimo kao naftni magnati.