EPIZODA 13
Nismo mi od juče
Zoran Milojević
U jugoistočnoj Evropi se
igra fudbal i nogomet. Fudbal igraju fudbaleri, a nogomet nogometaši. Razlika između fudbalera i nogometaša je što
fudbaleri idu u Južnu Afriku. Iako fudbaleri uz ljutnju selektora često ostaju
u ofsajdu, nogometaši ipak ostaju u zaleđu, uprkos svom "izborniku".
Drago mi je što fudbaleri nisu u istom timu sa nogometašima, bar zbog toga što
se fudbaleri raduju kada daju gol i nije im važno što nisu dali
"zgoditak".
Crnogorci i Šiptari razmenjuju
ambasadore. Ateisti i okupatori stvaraju diplomatske odnose. Ateisti će
okupatore naučiti kako da kradu, a da ne misle na Boga, a okupatori će ateiste
naučiti kako da ne misle na boga, dok kradu. Kad je pitanju krađa, ne mislim na
Mila Đukanovića, drogu, Ukrajinke ili ne daj bože na duvan ili mog studentskog
druga Filipa Vujanovića.
A Tompson i Tadić bili kod
pape. Svaki iz svog razloga. Obojica bi u Evropu, Tompson sa svojim ustaštvom,
Tadić sa srpskom demokratijom. I ustaštvo i demokratija su zapadnjački izumi.
Papa je blagoslovio Tompsona. Papa je podržao put srpske demokratije u EU.
Jednog dana neće biti granica među državama. Jednog dana neće biti granice
između ustaštva i demokratije. Biće svejedno hoće li Jasenovac biti na starim
temeljima ili će mu naći novu lokaciju u Evropi. A Srbima će biti omogućeno da
uđu u taj Jasenovac kad god požele. Usred bela dana!
Otvara se nova perspektiva
za Srbe sa Kosova i Metohije. Posle lokalnih izbora Srbi će jednog dana, sa
svoje tri nove opštine, preko multietničnog Kosova ući u Evropu. Ako i to malo
Srba uđe u Evropu, ko će od Srba ostati na Kosovu? Jedan Čankov čankolizac mi
kaže: "Ako mogu Srbi sa Kosova sa tri opštine u EU, što mi Srbi iz
Vojvodine ne možemo u EU sa celom pokrajinom! Ko će da čeka Srbe iz uže Srbije
dok se ne vrate sa putovanja u Rusiju! A za statut Vojvodine ja ne marim. Dao
bih im i ustav. Jer samo ako im damo ustav, mogu da popuste sve ustave i da
pokulja voda i očisti Srbiju!"
Sanjam preksinoć kako
stojim na Trgu Nikole Pašića. I vidim: stiže grupa ljudi sa transparentima, a
svaki ima tamne naočare i štap u desnoj ruci. Pred njima čovek sa šeširom, u
iskrzanom kaputu ispod kojeg se vidi košulja ko zna koliko puta prana na
ruke! Na prvom transparentu piše: "Želimo da vidimo pravog Srbina".
Neka dvojica nose dugačak transparent na kome piše: "Neka živi
slepilo građana Srbije". Jedan uglađeni nosi poruku: "Sa slepilom u
Evropu - od nas zavisi". Neki drčni se dere: "Radikalno u
slepilo!", a umiruje ga tip koji nosi poruku "Za evropsko slepilo".
Neki ćutljivi napisao na karton "Napred Srbijo - u slepilo!". Eto i
čičice, napisao na beloj hartiji: "Slepilom do 70% od plate", a neka
dobro odnegovana srednjoročna dama u miniću nosi poruku "Kosovo je Srbija
do slepila". Priđoh gospodinu sa šeširom. "Odakle Vas znam?",
upitah. "Pogledajte u svojoj biblioteci!", viknu i povede ljude
dalje. Trgoh se iz sna i odmah počeh da prevrćem po knjigama. Nađoh jednu i
gotovo se ukočih. Videvši sliku, pretrnuh - "Domanović"!