Misterija

Manipulacija mrtvim čovekom

 

Slučaj jednog potpisa

 

Maja 2005. u Beogradu je overen sudski potpis čoveka koji poginuo 1999. Kako je to moguće?

 

Piše: Igor Milanović

 

 

Kada neko umre, prestaju da važe i sva ovlašćenja koja je za života dao. Bar bi tako trebalo da bude, jer naslednici imaju takođe pravo da slobodno odlučuju. U Srbiji je i ovo, kao i mnogo štošta drugo, okrenuto naglavačke.

Pod brojem 2457/05 u nekadašnjem Trećem opštinskom sudu u Beogradu zaveden je ugovor o razmeni stanova između Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada, sa jedne strane, i izvesne Gordane Berendike koja je trebalo da bude iseljena kako bi na toj lokaciji mogao da se zida stambeni objekat, sa druge strane. Ništa čudno i neobično da na ugovoru ispred Direkcije ne stoji potpis nekadašnjeg direktora Direkcije, poginulog 1999, znači skoro šest godina pre nego što je stavio svoj potpis na pomenuti ugovor koji je maja 2005. godine overila Biserka Mihailović, referent overe suda.

U samoj Direkciji ugovor je zaveden pod čudnim brojem 13329/26000-II-5 što upućuje na to da je zaveden između dva regularno zavedena dokumenta od 15. juna 2008. Zašto se čekalo skoro sedam godina da bi se ugovor i sudski overio?

Neobjašnjivo je da referentkinja suda za ovo ubistvo nije čula i da je bez greške overila potpis davno preminulog čoveka.

Još je čudnije postupanje izvesne Aleksandre Kuzmanović koja se na istoj overi navodi da potpisuje "po punomoćju". Čijem? Ako je dobila punomoć od pokojnika, njegovom smrću ta punomoć je prestala da važi. A ako je punomoć dobila od nekog drugog, zašto na ugovoru stoji potpis pokojnog čoveka?

Da Kuzmanovićeva nije zastupnik Direkcije za građevinsko zemljište može da nagovesti i činjenica da je istog dana u istom sudu jedan drugi ugovor u ime Direkcije potpisao Jugoslav Petković (broj overe 2467/05).

Fotokopija spornog ugovora dostavljena našoj redakciji pokazuje još jednu nelogičnost: tekst je pisaćom mašinom kucan preko pečata overe, umesto da bude obrnuto. Sve ovo ukazuje na to da je ugovor naknadno sačinjen i overen.

Značajno je i da u knjizi overe bivšeg Trećeg opštinskog suda u Beogradu nedostaje baš stranica na kojoj je trebalo da bude upisan pomenuti ugovor. Kako izgleda, broj overe je dodeljen nekom drugom dokumentu koji je zatim sklonjen iz arhive, a na njegovo mesto je ubačen ugovor iz daleke 1998. godine. Onda je neko jednostavno iscepao celu stranu iz knjige overa u nadi da će tako ceo slučaj biti zataškan.

Ostaje pitanje ko to i za kakvu korist manipuliše potpisima i identitetom odavno mrtvih ljudi.