Rusija

Gradonačelnikova greška: prvi put u istoriji nove Rusije gradonačelnik Moskve smenjen zbog nepoverenja koje je prema njemu iskazao predsednik zemlje

 

Samo trutovi više cene pčele nego ljude

 

Nezgodni činovnici se u Rusiji obično smenjuju u tišini - odlaze u penziju, na primer, ili prelaze na drugi posao, navodno, po sopstvenoj želji. A odjednom, kao grom iz vedra neba, Dmitrij Medvedev je potpisao ukaz o smeni gradonačelnika glavnog grada, Jurija Luškova, zbog "gubitka poverenja predsednika". Šta stoji  iza ovog ukaza pokušao je da sazna naš dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

 

Budimo sasvim precizni, postojale su dve varijante za smenu Jurija Luškova (Lužkov) sa mesta gradonačelnika Moskve. Prva je bila blaža, po staroj šemi koja se održava od ranijih vremena - po njoj je gradonačelnik trebalo da sam da ostavku i mirno se povuče u senku, tj. da ode u penziju ili na drugi posao. Uostalom, njemu su 74 godine. Više od 18 godina vladao je Moskvom. Do kraja mandata ostalo mu je još samo devet meseci. U Kremlju su Luškovu prvo predložili upravo tu meku, blažu varijantu odlaska i dali su mu rok od 24 sata za odgovor. On je izdejstvovao nedelju dana za razmišljanje i odmah je sa suprugom Elenom Baturinom otputovao u Austriju. Pretpostavke su da je upravo ona ubedila Luškova da ne pristane na predlog o mirnom odlasku. U svakom slučaju, poznato je da je po povratku iz Austrije gde je proslavio 74. rođendan (zli jezici kažu da su se u Austriji Luškov i Baturina bavili prebacivanjem svog kapitala iz Rusije u inostranstvo, što takođe ne može da se isključi kao mogućnost) Luškov poslao pismo predsedniku.

U njemu je napisao da ne pristaje na "miran" odlazak i izrazio svoje negodovanje. Okrivio je Dmitrija Medvedeva za totalitarizam i demagogiju. Posebno je istakao da mu situacija u Rusiji liči na onu iz 1937. godine (doba Staljinove represije), kada se strah od izražavanja mišljenja širio sa vrha - od državnih rukovodilaca. "Potreban vam je drugi gradonačelnik Moskve koji bi bio vaš", piše Luškov, a na kraju pisma ovaj političar u nemilosti izražava uverenje da su Moskovljani na njegovoj strani i zahvaljuje im se zbog toga. Pismo predsedniku Luškov završava rečima: "Ne možete me nagovoriti da odem na lični zahtev. Ne čuvam fotelju gradonačelnika, već cenim svoje služenje Moskovljanima. Postoje samo dve mogućnosti - da me oslobodite ili da se javno distancirate od onih koji su vam učinili medveđu uslugu (ubeđujući vas da ostanak Luškova na mestu gradonačelnika znači pokazivanje političke slabosti)."

Mnogi iz kruga ljudi bliskih gradonačelniku savetovali su ga da se mirno povuče, ali Luškov nije pristao, a tada je i Medvedev (koji je u to vreme bio u poseti Kini) potpisao ukaz i smenio gradonačelnika - iskazavši mu nepoverenje.

 

Da li je žena kriva

 

Mnogi politikolozi, pa i oni strani, odmah su kao razlog za smenu gradonačelnika naveli da je za vreme vladavine Luškova, njegova žena Elena Baturina, od poslovne žene koja je počinjala posao s proizvodnjom plastičnih predmeta, postala milijarder i dospela na listu najbogatijih na svetu, ako je verovati časopisu Forbs. Čak i u vreme krize, kada su praktično sve časne kompanije trpele gubitke, Baturina je uspela da poveća svoj kapital za nekoliko milijardi dolara.

Šema bogaćenja je jednostavna. Baturina je osnovala građevinsku firmu Inteko, koja je počela da se bavi gradnjom elitnih stanova. Jasno vam je da se ti stanovi ne grade bilo gde. Za njihovu gradnju potrebno je i elitno, tj. pogodno mesto. Izgradnja i počinje izborom mesta za gradnju. I tu se nazire pomoć kompaniji od strane moskovskih vlasti i gradonačelnika. Inteko je pobedio na gotovo svim konkursima na kojima su učestvovale i mnoge druge građevinske firme. Rezultat: najbolje lokacije prestoničkog zemljišta koji najviše košta kupila je firma Inteko, i to često ne po tržišnim već po mnogo nižim cenama. Iako Luškov ne priznaje da je sarađivao sa ženom, činjenice govore drukčije: Inteko je za pet-šest godina toliko uvećao svoju moć da je potisnuo druge kompanije, a Baturina je postala lider u građevinskom biznisu u glavnom gradu. Tu "smrdi" na neprikrivenu korupciju. Naravno, koristi od Luškovljevog vladanja nije imala samo njegova supruga već i drugi biznismeni bliski gradonačelniku. A rasprodajom dobara nije se bavio samo gradonačelnik već i činovnici iz njegovog tima. Jasno je da ta dobra nisu davana "na lepe oči", nego za mito. Moskva se za vreme vladavine Luškova preobratila u grad korumpiranih činovnika. Upravo u Moskvi je iznos mita najveći ne samo u Rusiji već verovatno i u celom svetu. Eto zašto su se posle smenjivanja gradonačelnika mnogi činovnici uhvatili za glavu pitajući se kako dalje da žive i rade.

 

Političko prikrivanje

 

Postavlja se pitanje kako to da u Kremlju niko ranije nije uvideo kako se gradonačelnikova žena bogati i kako raste korupcija svih struktura vlasti u glavnom gradu. Naravno da su videli. Samo su se bojali da skinu s vlasti gradonačelnika i njegov tim. Osim toga što je umeo da zamaže oči dobrim "pi arom", bavio se politikom koja je odgovarala kremaljskim vođama. Uostalom, bio je jedan od osnivača partije Jedinstvena Rusija, koja je sada na vlasti i ima većinu glasova u Državnoj dumi Rusije. Do poslednjeg dana boravka na mestu gradonačelnika, Jurij Luškov je bio potpredsednik partije Jedinstvena Rusija. Sa tako dobrim pokrićem mogao je da radi šta želi, mislio je i sam Luškov. Sumnjam da se nadao tome da će ga partijski drugovi u poslednji čas zaštititi. Ali sve je ispalo upravo suprotno. Čim je gradonačelnik pao u nemilost, čim su ga iz Kremlja popreko pogledali, partijski drugovi su se svrstali na stranu Kremlja, na stranu predsednika. Bez obzira na to što je Luškova u izvesnoj meri podržavao Vladimir Putin, bivši predsednik i sadašnji premijer.

Čini mi se da su se Putin i Medvedev davno dogovorili o tome da smene gradonačelnika prestonice, samo su čekali pravi momenat. I taj trenutak je došao.

 

Spasavanje pčelinjaka

 

Iskreno govoreći, sramota me je da pišem o ovome, ali tako je bilo. Kada su centralnu Rusiju i Podmoskovlje pogodili nezapamćena žega i požari, kada su ulice prestonice bile obavijene gustim dimom, gospodin Luškov nije započeo borbu s vremenskom nepogodom, već je mirno otišao dalje od Moskve, u inostranstvo. Tako je učinilo i nekoliko regionalnih rukovodilaca. O tome je Tabloid već izveštavao. Većinu rukovodilaca koji ništa nisu uradili u borbi s vatrenom stihijom, koja je usledila kao posledica velikih vrućina, predsednik Dmitrij Medvedev je smenio sa vlasti, a neki su čak dospeli i na sud.

Tamnu senku na delovanje Luškova bacio je njegov lični pčelinjak i med kojim se ponosio i koji je poklanjao prijateljima. Pčelinjak se, takođe, našao u zoni požara i dima. Luškov je dao nalog da se košnice njegovih dragih pčela presele na bezbedno mesto, potrošivši pri tome mnogo novca iz gradskog budžeta. I tužno, i smešno: za gradonačelnika su pčele bile važnije od građana, za čije dobro je, kako tvrdi sam Luškov, radio i koji su mu uzvraćali ljubavlju. Živim u Moskvi i slušam o čemu govori običan narod. Iskreno govoreći, toliko ružnih reči o gradonačelniku teško da možete čuti u nekom drugom gradu.

Uzmite, na primer, moskovski problem sa saobraćajem. U Moskvi su veći zastoji u saobraćaju nego, na primer, u Njujorku ili Meksiku. Zašto? Jedan od razloga, i to najvažniji, odnosi se na to što je zemljište koje je po svim strateškim analizama trebalo da bude iskorišćeno za izgradnju puteva i saobraćajnih petlji dato za izgradnju elitnih stanova, tržnih centara i slično. Na tom primeru vidi se glavna greška gradonačelnika: on nije posmatrao razvoj grada u perspektivi. Tačno je, njega možete da nazovete dobrim domaćinom, tačnije domaćinom grada, ali nikako ne i menadžerom koji gleda nekoliko decenija unapred. Svesno ili nesvesno, Luškov je stvorio takav sistem upravljanja gradom, u kojem su mogli da plivaju samo činovnici "prljavih" ruku.

 

 

 

 

Izgubljeno poverenje

 

Nedavno su novinari pitali Dmitrija Medvedeva da objasni značenje formulacije po kojoj je Luškov smenjen. Odgovor je bio jednostavan: "Ako ja kao predsednik ne verujem službeniku, o kakvom se normalnom poslu tu može govoriti? Smena gradonačelnika je učinjena u skladu s Ustavom države."

Mnogi sada nagađaju šta stoji iza tih reči. Meni se čini da iza njih stoji veoma ozbiljan razlog, a pre svega, smena starih kadrova koji nikako ne mogu da promene stare metode upravljanja. Nisu dobri "domaćini" oni koji se razumeju u izgradnju, a gube iz vida napredak i perspektivu. Ipak, o persperktivi je trebalo ranije misliti. Upravo to je nedostajalo dosadašnjem gradonačelniku. Za to mesto je potreban dalekovidi menadžer koji bi umeo da sagleda plan razvoja glavnog grada i da pravilno usmeri finansijska sredstva za taj razvoj. A ta sredstva su ogromna.

 

 

Šta čeka Moskovljane

 

Niko ne sumnja da će na mesto gradonačelnika biti postavljen savremeni menadžer. Svi razumeju i to da će taj menadžer imati mnogo posla. Pre svega, moraće da slomi sistem upravljanja Moskvom koji je izgradio Jurij Luškov. Jurijev period (tako novinari sada nazivaju vreme vladavine Jurija Luškova) je okončan. Ali, da li je on rekao svoju poslednju reč? Nije. Svi činovnici koje je "vaspitao" bivši gradonačelnik navikli su da rade samo po njegovim smernicama. Ovde nije reč samo o onima koji su bili Luškovu neposredno potčinjeni već i o policijskim, sudskim i činovnicima iz tužilaštva. Novi gradonačelnik će morati da ih menja. A to je uvek bolno. I to ne samo za one koji se menjaju već i za građane magalopolisa sa divnim nazivom Moskva.