Stav

 

ALTERNATIVA

 

Branko Dragaš

 

 

Primoran sam da se uključim u političku raspravu. Kako tri decenije iznosim javno svoje stavove i nudim praktična politička rešenja, koja se sa zakašnjenjem od deset godina uvek pokažu kao najbolja, moram da ponovim sve ono što je već napisano i objavljeno kako bi se izbegla konfuzija u raspravi.

Naime, poslednjih nekoliko nedelja odvija se intenzivna politička rasprava - šta da se radi. Kako dalje? Posle deset godina politički analitičari su shvatili da ovako dalje više ne ide. Pre deset godina sam pisao i govorio da će se ovako sve završiti. Uprkos tome što sam izneo državnu i nacionalnu strategiju razvoja Srbije, Republike, demokratije i ekonomski operativan i konkretan plan proizvođenja nacionalnog bogatstava i povećavanja životnog standarda, niko se od zvaničnika ili političkih aktera ili političkih analitičara, osim naših građana iz zemlje i rasejanja, koji mi neprestano daju podršku, nisu oglasili da kažu svoje mišljenje o svim mojim predlozima. Zašto? Ti stručni predlozi za promenu dosadašnjeg političkog sistema su zadirali u lične i partijske interese kako režima, tako isto i njegove opozicije, političkih analitičara i režimskih eksperata. To mi je bio pouzdan dokaz da su moje ideje bile dobre i da treba samo dalje da istrajavam na njihovoj odbrani. Zbog toga sam dve decenije jedan od najzabranjenijih srpskih intelektualaca.

Dakle, suština mog neslaganja sa svima njima je bila u tome što sam ja tražio da se iz temelja promeni totalitarni sistem koji je uništio republikansku ideju, demokratske principe, građanske institucije, nacionalne vrednosti i ekonomske potencijale Srbije. Nažalost, totalitarni sistem se održao do danas i kult ličnosti evropejskog Klovna tranzicije je samo tragikomičan igrokaz pred objavljivanje konačnog bankrotstva. Kada su me razočarani i apatični građani, koji su žrtve petooktobarske prevare, pitali šta da se radi i kako dalje, odgovarao sam na sledeći način: imamo, strateški gledano, tri rešenja.

Prvo, pošto izumiremo kao nacija, jer 30.000 ljudi više umire nego što se rađa, onda možemo, kako bismo konačno ušli u sve svetske udžbenike istorije, da izvršimo kolektivno samoubistvo i da tako skratimo sva nepotrebna mučenja koja će uslediti postepenim našim nestajanjem. Drugo rešenje, pošto vekovima donosimo istorijske odluke protivno svom državotvornom i nacionalnom interesu, pošto vekovima radimo sami protiv sebe i ginemo za tuđe interese, objašnjenje možemo pronaći samo u tome da nam podneblje na kome živimo ne prija i da treba, najzad, ako hoćemo da opstanemo, da ga promenimo, odnosno jedino rešenje je da se - iselimo odavde i odemo nekud. Kuda? Ne znam. Ko će da nas primi? Ne znam. I još jedna stvar, koliko će sve to da nas košta? Treće rešenje, koje je jedino logično i jedino normalno, da se organizujemo, da smenimo politički ološ koji uništava državu i naciju i dovedemo ljude koji imaju viziju, strategiju, misiju i znanje da nas izbave iz ove tragedije. Ti novi ljudi radiće po unapred određenom državotvornom, nacionalnom i ekonomskom programu, biće referenti koji će profesionalno odrađivati svoj posao, biće neprestano kontrolisani, neće moći da obavljaju nikavu drugu delatnost i za taj svoj rad će dobiti platu koja im pripada. i ništa više.

Da li mi imamo stvarno te nove ljude? Imamo. Kako u zemlji, tako još više u rasejanju. Da li imamo program šta će da se radi? Imamo. Program za spas Srbije je napravljen 1999. godine i foliranti iz DOS-a su ga odbacili jer je taj Program rušio temelje totalitarne vlasti. Znači, sve imamo. Pa, dobro onda, kada je to tako, gde je problem?

Poslednjih nedelja traje rasprava - šta da se radi? Prvo se javio Miša Đurković koji predlaže da se opredelimo za bojkot izbora. Bez obzira koliko cenio kolegu Đurkovića, mislim da spada u grupu retkih, čestitih intelektualaca, smatram da je taj predlog potpuno pogrešan. Zašto? Totalitarnom režimu je potpuno svejedno koliko će građana izaći na glasanje, njima je samo važno da dobiju većinu od izašlih birača. Znači, mogu na izbore da izađu Tadić i svi njegovi savetnici i njegovi koalicioni partneri i njegova opozicija, mogu da izvedu, na primer, svega 30 odsto birača i da proglase svoju pobedu i nastave dalje, demokratski evropejski da uništavaju državu. Treba im još samo vremena da posle Telekoma, čiji će novci od prodaje ići za potkupljivanje birača, prodaju EPS, šume, puteve i rude i da tako ispune sve preuzete zadatke.

U takvoj konstelaciji snaga, njima odgovara bojkot izbora. To što će mračni i impotentni Toma da skuplja potpise i zamajava narod, preseljavajući se iz sve većeg u veći stan, to je samo dekorativna politička maskarada. U suštini se ništa ne menja. Totalitarni politički sistem vodi državu u bankrot. Na kraju, opljačkani, osiromašeni i ogladneli građani Srbije će biti primorani da izađu na ulice i da u socijalnoj revoluciji potraže spas za sebe i svoje porodice. Taj trenutak izbijanja nezadovoljstva građana i suočavanja sa istinom, taj prvi odlazak sa ocem na jutrenje, strašno je opasan trenutak. To je idealno stanje za demagoge. Pojaviće se novi demagozi koji će nas vratiti u doba komunizma. I taj novi komunizam će konačno zatrti našu naciju.

Drugi predlog se javio od nekoliko analitičara i novinara, a suština njihovog predloga je, sumirano i skraćeno, da ne treba bojkotovati izbore, nego da građani treba da podrže opoziciju, mada znamo da ta opozicija nije dobra, jer bolje političke opcije nemamo. Tako se ponovo vraćamo deset godina unazad u vreme kada smo rušili Despota. Isto su mi to govorili, istu argumentaciju su mi iznosili i ja sam, mada nevoljno, prihvatio tu priču. Iskreno rečeno, znao sam dobro sve te likove u opoziciji, sve te njuške - kako bi se izrazio jedan moj prijatelj akademik - zapušili smo nos i glasali za njih. Sada vidimo kakvu smo grešku napravili. Posle deset promašenih godina, sada nam ponovo nude isto. Zapušite nos i glasajte za opoziciju. Koja je pre nekoliko godina bila vlast. I koja je isto radila kada je bila na vlasti. Pljačkala je državu i građane. Nije htela da promeni totalitarni politički sistem. Samo je uvećavala kvadrature svojih stanova. Zašto onda da glasamo za takvu režimsku opoziciju? Šta time dobijamo? Ko da veruje Nevernom Tomi koji je već bio na vlasti, koji je izdao svog kuma, koji je izdao svoju političku ideju i koji je danas veći evropejac od briselske administracije? Kako da verujemo čoveku koga su ucenili i koga kontrolišu? Ako pretpostavimo i tu nesretnu činjenicu da Neverni Toma i njegova bratija svega i svačega dođe na vlast, to će biti isto otimanje i pljačkanje. Totalitarni politički sistem se neće promeniti. Sve će se ponovo završiti bankrotom i socijalnom revolucijom na ulicama. Ako tada zlobnici iz Haga, nemajući nikakve dokaze, puste Šešelja kako bi on dopržio političku čorbu u Srbiji, biće to pravo političko veselo veče i potpuni krah Nevernog Tome.

Znači, isti ljudi vode istu totalitarnu politiku i vode nas u bankrot. To će se desiti ukoliko im budemo dozvolili da sve prodaju, u narednih tri godine. Treće rešenje, ponudio je Boško Obradović iz Dveri. Uprkos tome što visoko cenim sve te momke iz Dveri i što sam poslednjih godina imao odličnu saradnju sa njima, mislim da su obrazovani, pošteni, vredni i nacionalno utemeljeni, njihov problem se sastoji u tome što oni ne znaju šta hoće. Naime, poslednji tekst Boška Obradovića to jasno pokazuje. Njihovo teoretsko i duhovno delovanje na očuvanju kulture, tradicije i morala je za svaku pohvalu. Meni kao pravoslavcu to zaista prija, ali meni smeta to previše popovsko blagoglagoljanje, koje, ukoliko se politički ne konkretizuje, postaje samo jalovo trabunjanje. Moram da priznam da, uprkos svom literarnom obrazovanju, teško mogu da pratim teološke tekstove. Uostalom, oni me ni ne zanimaju, jer sve što mi treba nalazim u samoj Bibliji. Ne trebaju mi nikakvi tumači i konsultanti. Isus Hrist je uzeo, pođimo od tog primera,  bič i isterao trgovce, nakupce i špekulante iz Božijeg hrama. Sveti Jovan piše: "I načinivši bič od uzica izgna sve iz crkve, i ovce i volove; i menjačima prosu novce i stolove ispremeta". Dakle, Isus Hris je načinio bič od uzica i izgnao je sve iz crkve i prosuo je novce i stolove ispremetao. Takvo ponašanje bi današnji režim sadukeja i fariseja, kao i njihova opozicija i nevladine profitne organizacije, oštro osudili kao vandalizam. B92 bi snimio insajdersku emisiju o menjačima i trgovcima švercovanog duvana. Nevladine organizacije bi stale u zaštitu ovaca i volova. A Čeda Jovanović bi tražio hapšenje Isusa Hrista zbog upotrebe nasilja u političke svrhe. Dakle, dragi moji prijatelji iz Dveri, stvari su potpuno jasne Ne trošite vreme na teoretska opserviranja. Srbiji je potrebna alternativa. Građani traže novu političku opciju. Traže nove ljude koji će da sprovode novu politiku. Vi morate vrlo brzo da se izjasnite. Nemate velikog izbora. Ili ćete ostati teološka grupacija koja leči rane nastradalim posle Kosovskog boja ili ćete ući na političko tržište. Nemam ništa protiv toga da ostanete to što izvorno radite, ali je onda svako pozivanje na spas države i nacije besmisleno, ako se ne pretvori u konkretnu političku akciju.

Režim je narkotizovan i njega savršeno ne interesuju vaše tribine, novine i apeli. Režim mora da se pobedi na političkom tržištu. Nema druge opcije. Tačnije, postoji tehnička mogućnost da se izvede državni udar, ali to je unapred osuđeno na propast. Nema više vremena za samozavaravanje kako smo im mi to napisali i kako smo im to rekli. Jedini način da se izbavimo je da porazimo režim na izborima. I režim i njegovu opoziciju. Dakle, morate da uđete na političko tržište i udarite zastavu oko koje će se okupiti pošteni svet iz zemlje i rasejanja. Ako to odlučite, moja stručna ekipa vam nudi ekonomski program i menadžere za vođenje srpske privrede. Ekonomski program imamo i znamo šta treba da se radi. Okupite ljude i iz drugih struka da se odmah napravi vlada u senci koja će svojim ličnim primerom povratiti poverenje apatičnih građana. Nije tačno da nema ljudi, to je propaganda režima i opozicije. Ima ljudi, ali ti ljudi neće da uđu u kriminal. Ima ljudi koji traže novu političku opciju. Ne gurajmo te ljude ka prevarantskoj opoziciji. Novi ljudi imaju istorijsku odgovornost za državu i naciju. Novi ljudi će doneti viziju i katarzu. Novi ljudi će doneti moral u politiku i na taj način očistiti politiku od ološa.

Kažete kako je teško napraviti alternativu. Jeste teško je, ali nije nemoguće. Kažete da nemamo novca. Tačno. Ali 2.000 preduzetnika iz Srbije i rasejanja treba da uloži po 1.000 evra i to je dovoljnih dva miliona evra da se pređe cenzus. Prva stvar treba da bude da se stavi noga u vrata parlamenta. Mora se preći cenzus. Već na sledećim izborima, koji će brzo uslediti, dobijamo 15 odsto glasova, a na onim sledećim smo najjača politička opcija. Tada preuzimamo vođenje države. Alternativa treba da okupi ljude koji nisu bili eksponirani u politici. Ne trebaju nam politički otpad iz drugih stranaka. Samo ljudi koji su moralni bez obzira na to da li su ili nisu u strankama. Dragi prijatelji iz Dveri, vi jedini danas imate politički kredibilitet da postavite alternativu. Ako to ne uradite, snosite moralnu odgovornost za sve što će se narednih godina dogoditi. Ako to ne uradite, neko drugi će biti primoran da to uradi. Politika je kao voda u nadiranju, uvek pronađe put kojim će nastaviti dalje. Moja prijateljska molba vama je da prekinete sve neizvesnosti i da uzmete bič da izgnamo iz politike sve one koji uništavaju državu i narod.

Moja molba građanima koji me čitaju i podržavaju da glasaju za novu alternativu. Nova alternativa treba da spreči revoluciju i dolazak demagoga. Dosta nam je bilo lutanja i propadanja. Vreme je za spas i katarzu.