Železnice
Sindikat sa
nula članova
Poštovani gospodine Brkiću,
Vaš list čitam unazad godinu
dana, i prosto
sam bio oduševljen kada sam
video da postoji jedan normalan list u uništenoj i
slepoj Srbiju ophrvanoj "evropskim putem", "Farmom" i "Velikim bratom". Moram priznati da i
danas imam to mišljenje.
Vidim u poslednje vreme da se u listu dosta
piše o železnici. Te o Milanku,
te o sindikalcima i slično...
Pošto radim na železnici od 1992. godine i pošto
sam i sam
sindikalac (generalni sekretar sindikata "Solidarnost"), znam ponešto
o svim stvarima o kojima pišete i
o kojima ste pisali.
Da naglasim da sam
doskora bio član "Sindikata izvršnih službi - Srpskih
železnica", tj. da je moj predsednik
bio gospodin Nebojša Nikić, a da sam
ja bio visokorangirani funkcioner u tom sindikatu, predsednik regionalnog odbora u Zaječaru.
Dok čitam članke koje
ste objavili o železnici u prethodnim brojevima, ne mogu a da ne primetim isti stil pisanja,
istu problematiku, iste aktere u pričama
koji se stalno pominju u pričama na sajtu SRŽIS-a, tj. na sajtu
Sindikata železničara Srbije za prevoz.
Ja ne stajem u odbranu gospodina Nikića. On je sam sposoban da
se brani i mene ta problematika
uopšte ne interesuje, da ne bude nekih nedoumica.
Sindikat
železničara Srbije za prevoz, a prema
zvaničnoj listi poslodavca JP Železnice Srbije, ima 0(nula) sindikalnih članova!
Kako je moguće da postoji
sindikat sa nula članova, meni nije jasno,
ali verovatno će mi nedoumice rešiti inspekcija rada pošto planiram da istoj podnesem
jednu prijavu povodom ovog (i
sličnih) slučajeva. Ali, o
čemu je ovde reč?
Ovaj sindikat se spojio sa Sindikatom radnika
železničke infrastrukture -
SRŽIS, tj. svo članstvo je prevedeno u ovaj sindikat.
Na čelu SRŽIS nalazi
se gospodin Perica Đorđević (kako se uvek predstavlja - član Upravnog odbora
JP Železnice Srbije). Na jednom sastanku SRŽIS u Zaječaru ja sam
ga pitao kako je on dospeo u UO, a on je rekao da je predložen:
"...zbog svog dosadašnjeg rada
i zalaganja i da ne zna
ko ga je predložio". Ako je to kriterijum, onda barem pola nas
železničara treba da budemo članovi
UO!
Znači, Sindikat železničara Srbije za prevoz
ne postoji (nema članove pa ne vidim svrhu postojanja bez članova - osim
ako im to Statut ne dozvoljava, a bio bi vrhunski apsurd!), njegovu zvaničnu prezentaciju je uzurpirao SRŽIS i na toj
prezentaciji se mogu naći tekstovi
od istog pisca koji je objavljen
u Vašem listu!
Nikakav
problem ne bi bio da se dotična
gospoda (pisci i naručioci teksta)
razlikuju barem malo od onih
o kojima su pisali, ali oni
imaju isti sistem rada. Njihov
jedini problem je da najure te o kojima
pišu da bi na njihovo mesto postave
svoje ljude.
Znate, na našoj
železnici je sve stvar klanova. Jedan klan vodi
zamenik generalnog direktora Predrag Janković zajedno sa zamenikom generalnog
direktora Ljubomirom Stožinićem.
Drugi klan, suprotstavljen prvom, vodi zamenik
generalnog direktora mr Zoran Masal.
Prvaci prvog klana su
članovi SPS-a, a drugog
DS-a. Sada je generalni direktor iz DS.
SRŽIS se svuda hvalio
kako ima "podršku" rukovodstva
preduzeća za svoj rad i
svoje postupke, a Vama ostavljam da pogodite ko
ga podržava.
SRŽIS ima nekoliko sportskih igara godišnje koje
poslovodstvo finansira i plaća (veći deo troškova) kako kroz
davanje naloga za službeno putovanje
(pod firmom "tematskih
konferencija"), tako i direktnim plaćanjem računa.
Ako se piše o malverzacijama u preduzeću i ako se navode
plaćanje školarine, hajde da vidimo kome
je sve plaćena školarina i
u kojim iznosima...
Da li na spisku
ima i zamenika
generalnog direktora Zorana Masala? Da li na
spisku ima i visokih funkcionera
SRŽIS? Po kom kriterijumu
se dele te školarine i ko ih
deli? Ko plaća sindikalcima račune u Hotelu Beograd zajedno sa prenoćištem?
Da li im
se iznos dnevnica umanjuje po kolektivnom
ugovoru kada imaju obezbeđeno prenoćište
i obrok? Ko vozi sindikalne
predstavnike po Srbiji na sastanke
i "tematske konferencije"?
Ko daje plaćene
funkcije (primaju zaradu kao da
rade sa sve
noćnim radom, radom nedeljom, praznikom i sl.) i po kom
kriterijumu, kada ih imaju predsednici
pojedinih sindikata koji nemaju 450 članova (koliko je potrebno za plaćenu funkciju) i
kada ih pojedini
sindikati imaju u većem broju
nego što im broj članova sindikata
dozvoljava?
U 2008. godini
iznos za dnevnice na nivou
preduzeća bio je otprilike
800.000.000 dinara ili
10.000.000 evra po tadašnjem kursu.
Ako znamo da su 50 odsto
tog novca potrošili sindikalci,
pitamo poslovodstvo zašto im to ne ukine i radnicima
da, na primer, regres koji nisu
primili od 2000. godine naovamo?
Puno pitanja a malo odgovora...
Jedan od zahteva za
ispunjenje SRŽIS-a odnosio
se na smenu pojedinih šefova sekcija i organizacionih
jedinica.
Pazite, oni će štrajkovati ako se taj i
taj šef ne smeni i na
njegovo mesto ne dovede njihov čovek ili čak
više njihov visoki funkcioner! To su javno objavili i čak pre najave
(nikad održanog) štrajka pisali i
prijavu generalnom direktoru!
O moralnom kvalitetu
tih ljudi ne želim da govorim
jer bolje od hiljadu reči
govore njihova dela, tj. nedela.
Ja svako svoje pismo potpisujem
i jasno stojim
iza svega što napišem ili
kažem pa je tako i u ovom slučaju.
S poštovanjem, vaš redovni
čitalac,
Srđan Đorđević,
generalni sekretar