Bezakonje
Visoki savet sudstva na čelu
kolone onih koji se poigravaju sa činjenicama, logikom, zakonima i Ustavom
Varaju i Evropu zbog Tadićevih
skutonoša
Dok ministarka Malović tvrdi
kako je Srbija pravni uzor zemljama u regionu, koje sada od nas traže mustru
kako bi nas kopirale, u postupku prinudnog preispitivanja odluka Visokog saveta
sudstva, pogotovo u vezi sa reizborom sudija, dešava se pravi i neskriveni
kriminal
Milica Grabež
Kada je hteo da
izmanipuliše konstruktivne predloge svojih saradnika, Staljin je uvek
predlagao da se formira radna grupa ili komisija koja će ispitati stvar.
I dok se već skoro
dve godine u srpskoj javnosti raspravlja o skandaloznom (re)izboru sudija i
javnih tužilaca, kojim je u Srbiji na delu uvedeno partijsko pravosuđe,
iz Evropske komisije, Evropske unije i OEBS-a stižu zahtevi da se otklone
posledice jednog samovoljnog i nedomokratskog postupka, kojim se Srbija
udaljava od društva demokratskih država.
I dok se Društvo
sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca, nereizabrane sudije i stručna
javnost trude da na stručan i logičan
način ospore odluke Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, srpski
predsednik je naredio svojoj partijskoj kamarili, na čijem je čelu ministarka pravde
Snežana Malović, da na vulgaran način izigraju ustav Srbije, odluke i
preporuke Evropske i Venecijanske komisije. Ostali učesnici - članovi Visokog
saveta sudstva i Državnog veća tužilaca - samo postupaju po uredbama i zakonima
koje je izglasala Tadićeva partijska mafija. I među članovima VSS, uključujući
predsednicu Vrhovnog kasacionog suda Natu Mesarović, ima gađenja
prema agresiji i bestijalnosti ministarke pravde Snežane Malović. A kada
diktator nešto odluči, onda ima tako i da bude.
U prethodnom broju Tabloida
podsetili smo čitaoce da je u sklopu sveopšteg pravosudnog bezakonja, tačnije
prinudnog preispitivanja odluke prvog saziva Visokog saveta sudstva (VSS), 29.
decembra 2010. Skupština Srbije je na zahtev Evropske komisije (EK) usvojila
"set pravosudnih zakona" da bi otklonila nezakonitosti i povrede
evropskih standarda, koje je učinio prvi saziv VSS prilikom reizbora
sudija tokom sprovedene reforme.
Taj svoj čin
zakonodavac je pravdao zahtevom EK i hitnošću, iako je zahtev EK još godinu
dana ranije upozorila na sve nezakonitosti i na politizaciju sudstva, i
"preporučila" da se bez odlaganja izvrši revizija celokupnog
postupka. Ministarstvo pravde je, međutim, skrivalo od javnosti to pismo
EK, u kojem je ta "reforma" oštro kritikovana.
Protiv najnovijeg
kršenje Ustava RS donošenjem neustavnih akata javnosti su se obratili brojni
visoki autoriteti iz oblasti prava, ali, na svom sajtu, i Vrhovni kasacioni sud Srbije (VKS).
Tim povodom je i Društvo sudija (DS) kod Ustavnog suda
Srbije (USS) pokrenulo inicijativu za ocenu ustavnosti novousvojenih zakona,
ali USS utvrđuje da je sve ustavno, čak i pretvaranje pravnog leka ustavna
žalba u nepostojeći pravni lek prigovor VSS, koji kao takav uopšte
nije ustanovljen Ustavom.
Uz sve to je i ministarka pravde tvrdila da je od
Venecijanske komisije (VK), pre usvajanja spornih zakona, dobijena saglasnost
da su tekstovi predloženih zakona u skladu sa evropskim standardima, što je od
strane DSS izričito demantovano.
Dalje, novodoneti "set" pravosudnih zakona
predviđa da će novi saziv VSS doneti nova pravila pomoću kojih će
utvrditi da li su nereizabrane sudije "stručne",
"dostojne" i "osposobljene". U vezi
s tim su VSS i Ministarstvo pravde tvrdili da su zajedno sa DSS i EK
postigli dogovor o izradi tih "Pravila". DSS 22. maja 2011. saopštava
da nije u pitanju nikakav "sporazum" niti "dogovor", nego
da su Pravila proizvod i delo - isključivo VSS. "Pravila" su objavljena dva dana kasnije.
Svi postupci neizabranih sudija koji su se nalazili kod
USS povodom uloženih ustavnih žalbi su okončani od strane USS njihovim
ustupanjem - VSS.
Ustavne žalbe su pretvorene u prigovore (!?) pa je VSS-u stavljeno u nadležnost da odlučuje po
prigovoru, a radi se o istom organu koji
je i doneo osporenu odluku! Tokom odlučivanja o 837 žalbi nerizabranih
sudija USS je odlučio samo o jednoj ustavnoj žalbi - i to o žalbi sudije Milene
Tasić iz Jagodine. Time je ova odluka trebalo da ima pravno dejstvo i na sve
druge žalbe nereizabranih sudija. Međutim, USS se ponaša kao da ne
poznaje praksu Evropskog suda u Strazburu, i kao da se slučaj Tasić ne
primenjuje na sve žalbe nereizabranih sudija, saopštivši
da odluka u slučaju Tasić nije pilot odluka i da nema pravno dejstvo na druge
slučajeve nerizabranih sudija.
Za potrebe
preispitivanja odluka prvog sastava VSS, novi stalni sastav formirao je po dve
komisije za prispitivanje odluka od po tri člana iz reda stalnih članova -
sudija, dok u većanju i glasanju pri donošenju odluke o prigovoru učestvuju
i izborni stalni članovi VSS, suprotno evropskim standardima i
Mišljenju Venecijanske komisije. I ovako formirani sastav VSS ponovo je u
krnjem sastavu, jer nije izabran član VSS iz reda profesora...
Ugrožavanje nezavisnosti sudstva - krnji sastav VSS
Zakonom o Visokom savetu sudstva (Sl. glasnik RS, 116/2008 od 22.12.2008), članom 5. predviđen je
sastav VSS, koga čine - predsednik VKS, ministar nadležan za pravosuđe i
predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi
po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna
skupština, u skladu sa ovim zakonom.
Izborne članove čini šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom,
od kojih je najmanje jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i
istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan
advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Članom 11. tog zakona propisano je da izborni član
Saveta iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta, nakon stupanja na
funkciju ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise, organima
izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica
lokalne samouprave.
Tri člana VSS koja zauzimaju mesto na osnovu svog položaja u
najvišim državnim organima, najpre su predsednica VKS, koja je i predsednica
VSS, zatim ministarka pravde Snežana Malović i
predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine RS Boško Ristić.
Opšte je pravilo da osobe koje su učestvovale
u odluci ne treba da učestvuju u reviziji ove odluke. To je uobičajeno i u drugim državama. VSS u svojim Pravilima nije
predvideo takvu mogućnost, uz argumentaciju (predstavljenu i ekspertu EK), da
to ugrožava legitimitet odluke, zbog nepotpunog sastava, bez dovođenja u
pitanje legitimiteta odlučivanja tela, što je suprotno evropskim standardima i elementarnoj - nezavisnosti
sudstva.
Jedan član imenuje se iz redova advokata, a jedan iz redova
profesora pravnih fakulteta. To su advokat Dejan Ćirić,
potpredsednik Advokatske komore Srbije, i prof. dr Predrag Dimitrijević, dekan
Pravnog fakulteta u Nišu, koji je u julu prošle godine imenovan za člana
VSS, a da prethodno nije tražio saglasnost Agencije za borbu protiv
korupcije za obavljanje te funkcije, pošto je već bio
dekan Pravnog fakulteta. Agencija je zbog toga u prvom stepenu odlučila da
mu funkcija u Savetu mora prestati po sili zakona, a odbijena je i žalba na tu
odluku. Tako VSS nije upotpunjen saglasno Zakonu o VSS, jer u svom
sastavu nema profesora pravnog fakulteta.
Novi izborni članovi VSS u njegovom stalnom
sastavu su sudije Mirjana Ivić, sudija VKS, Milimir Lukić, sudija
Apelacionog suda u Beogradu, Branka Bančević, sudija
Apelacionog suda u Novom Sadu, Aleksandar Stoiljkovski, sudija
Privrednog suda u Zrenjaninu, Blagoje Jakšić, sudija
Višeg prekršajnog suda u Beogradu, i Sonja Vidanović, sudija
Osnovnog suda u Subotici.
Ovde je zanimljivo da su tri člana VSS
iz Niša - Boško Ristić, Dejan Ćirić i nesuđeni prof. Predrag Dimitrijević, a tri člana iz
Vojvodine - Sonja Vidanović, Branka Bančević i
Aleksandar Stoiljkovski.
Status quo
Ni izjava VSS da će sve probleme na koje su
evropske institucije ukazale otkloniti u potpunosti u skladu sa sugestijama
evropskih institucija, tako što će (1) sastav VSS biti
upotpunjen, (2) što će biti određena pravila postupka kojima će biti u potpunosti obezbeđena sva
prava garantovana odredbama 6. Evropske konvencije i čl. 32.
Ustava i (3) da će nereizabrane sudije biti materijalno obezbeđene u
visini poslednje plate do okončanja revizije postupka njihovog reizbora - jednostavno
nije tačna. Naime, VSS i dalje radi u krnjem sastavu
bez profesora pravnog fakulteta, pravila postupka ne garantuju pravo na pravično suđenje u
razumnom roku, jer o sudbinama nereizabranih sudija odlučuje isti
organ koji ih je na nezakonit način i lišio stalne sudske
funkcije, a postupak traje predugo, najpre pred USS koji je od momenta
razrešenja sudija rešio samo dva slučaja i dozvolio da izvršna vlast
preuzme kontrolu nad pravosuđem, umesto da je zaustavi, čemu je
svrha i smisao tzv. Ustavnog suda.
Materijalni položaj nereizabranih sudija je krajnje
nepovoljan i neizvestan. Sudije su samo formalno dobile pismena rešenja od
vršilaca funkcija predsednika sudova da će dobijati naknade u visini
svojih plata koje su imali u momentu razrešenja, ali u praksi nisu dobijali
naknadu koja bi odgovarala punom iznosu zadnje plate, već 80
odsto od takve zarade (plata umanjena za minuli rad) i to sa neredovnim
anuitetima izvršenih isplata. Tako su u 2011. godini dobili samo jednu isplatu,
i to januarsku naknadu zarade, isplaćenu 30. juna 2011. Na taj način
država duguje nereizabranim sudijama pet naknada zarada kao i kamatu za
neblagovremenu isplatu, kako naknada iz ove godine, tako i kašnjenja izvršenih
isplata počev od oktobra 2010. pa do isplate. Rok zastare potraživanja je tri
godine, što znači da se to može ostvariti u parnici u navedenom roku. Javnosti se
predstavlja sasvim drugačija slika: da nereizabrane sudije blagovremeno
primaju pun iznos plata i sede kod kuće na trošak države, pa su još i
nezadovoljni.
Po svemu sudeći, decembarski pravosudni zakoni
napisani su tako da ispune dva osnovna interesa izvršne vlasti: da odluke VSS ne
budu poništene i da se po svaku cenu obezbedi kontrola sudskih izbora i
novog sastava VSS, uz zadržavanje istih onih članova po funkciji, koji su učestvovali
u prethodnom ugrožavanju nezavisnosti sudstva.
Ko su sudije - novi članovi VSS
Suprotno više puta ponovljenim zahtevima EK da se pre
temeljne revizije ne smeju konsolidovati posledice reizbora koje je EK
označila kao "ugrožavanje nezavisnog sudstva", novodonetim
pravosudnim zakonima i izborom članova u stalni sastav VSS, posledice reizbora su faktički - zacementirane.
Izvršna vlast je nebrojeno puta stavila do znanja da je
bilo neophodno da se reizbor sprovede kako bi se odstranile sudije iz Miloševićevog
perioda, a koliki je uticaj politike bio na izbor članova
stalnog sastava VSS, vidi se po sledećim kandidatima, od kojih je
polovina sudila u procesu za ubistvo premijera Đinđića.
Mirjana Ivić, koja je prilikom izbora
kandidovana iz VKS, bila je u svojoj karijeri od saradnika do sudije Vrhovnog
suda Srbije, sudija ukupno devet meseci. Izabrana je direktno za sudiju
Okružnog suda u Beogradu 1998, a da nikada ranije nije bila prvostepeni sudija.
Odmah je, 1. januara 2010, izabrana za sudiju VKS. Dakle, ona nema predstavu
šta znači biti prvostepeni sudija, šta su stranke, ročišta,
veštaci, svedoci, izvođenje dokaza, pisanje presuda. U kumovskim je odnosima sa predsednicom Skupštine Srbije!
Milimir Lukić je kandidat Okružnog suda u
Beogradu. Bio je član sudskog veća u procesu optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Prilikom kandidature za člana VSS, dva puta nije prošao kao kandidat u
sopstvenom sudu, već je treći put sudska uprava zvala sudije da mu daju potpise kako
bi mogao uopšte da se kandiduje. Tek je tako prošao izbore.
Suprotno ustavnoj zabrani, dva kandidata su izabrana iz
reda predsednika sudova: Sonja Vidanović, koja je inače rođaka
predsednika RS Borisa Tadića, bila je vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u
Subotici počev od 1. januara 2010; drugi kandidat je Aleksandar Stioljkovski,
vršilac funkcije predsednika Privrednog suda u Zrenjaninu.
Branka Bančević je bila
predsednik krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Novom Sadu. Pre toga je osam godina bila
istražni sudija u Sremskoj Mitrovici i njeno ime se u medijima pojavilo u
izveštajima o video snimku saslušanja Zvezdana Jovanovića, osuđenog za ubistvo premijera Đinđića.
Blagoje Jakšić izabran je za člana VSS
iz Prvog Osnovnog suda u Beogradu, u kome je postupao u parnicama iz radnih
odnosa. Za tri godine ima 256 odluka urađenih preko 30 dana, a i
rezultati potvrđenih, ukinutih i preinačenih su mu nezadovoljavajući, shodno kriterijumima i
merilima. Tako je za 2006. imao procenat ispunjenosti norme 103,16 odsto, izrađenih
odluka do 30 dana 137; do 60 dana 28 odluka; preko 60 dana 31 odluka, procenat
ukinutih odluka 33,60 odsto... Za 2008. godinu imao je procenat ispunjenosti
norme 81,17 odsto; izrađenih odluka do 30 dana 66; do 60 dana 34; preko 60 dana
62; procenat ukinutih odluka 35,40 odsto... Ukupno, dakle, za tri godine ima
256 odluka urađenih preko 30 dana, dok su rezultati potvrđenih, ukinutih i preinačenih,
znatno iznad procenta od 25 odsto koliko je maksimalno dozvoljeno da
sudija ima ukinutih odluka, shodno Odluci o kriterijumima i merilima za ocenu
uspešnosti rada sudija. Član VSS ima, dakle, lošije rezultate rada od
nereizabranih sudija koji sada treba da mu se pravdaju zašto su svojih pet-šest
presuda napisali izvan roka od 30 dana, iako su njegove odluke u višestruko većem broju
pisane preko tog roka.
Na sve to je ukazivala i Venecijanska komisija, o čemu se
javnost može informisati putem zvaničnog sajta VK, jer se svi njihovi
stavovi pod nazivom "Mišljenje" javno publikuju i dostupni su svim
građanima, počev od domaćice do ministra. Zbog toga izjave Ministarstva pravde i ministarke lično šokiraju
javnost, kao da je narod debilan, kao da građani ne uče
engleski (što je slučaj sa ministarkom) i nemaju internet. Ili im eventualno treba i to
zabraniti.
Kao šlag na tortu, ministarka Malović usuđuje se
da tvrdi kako je Srbija uzor zemljama u regionu, koje sada od nas traže mustru
kako bi nas - kopirale. Neverovatno.
Koje je sve propise do sada VSS povredio
U toku postupka reizbora, VSS je učinio
brojne zakonske povrede i domaćih propisa i Evropske konvencije.
***
Ustav Republike Srbije
- čl. 21. st. 3. (zabrana diskriminacije -
videti zapisnik sa 18. sednice VSS);
- čl. 36. st. 2. (pravo na pravno sredstvo);
- čl. 146. st. 1. (stalnost sudijske funkcije);
- čl. 150. st. 1. i st. 2. (nepremestivost sudije);
- čl. 153. st. 2, 3 i 4. (ukupan broj članova VSS
i broj i struktura izbornih članova VSS);
- čl. 155. (pravo na žalbu protiv odluke VSS - što je potvrđeno
stavovima Ustavnog suda od 25. marta 2010);
***
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike
Srbije
- čl. 6. st. 4. (član VSS po položaju, do izbora
predsednika VKS, jeste predsednik Vrhovnog suda Srbije. Budući da je
Nata Mesarović bila samo v.d. predsednika, nije mogla biti član VSS
po položaju - a bila je);
- čl. 6. st. 5 (VSS se 6. aprila 2009.
"konstituisao" bez izbora obaveznih svih izbornih članova,
advokata i profesora pravnog fakulteta, i bez predsednika Vrhovnog suda Srbije
kao člana po položaju, jer Nata Mesarović kao v.d. predsednika Vrhovnog
suda Srbije nije mogla biti član VSS po položaju);
- čl. 7. st. 1. (izbor predsednika VKS i prvi izbor sudija
VKS nije izvršen do krajnjeg zakonskog roka koji je istekao 5. jula
2009, kako je to ovom odredbom propisano);
- čl. 9. st. 2. (imenovanje sudija USS nije izvršeno u roku
od 30 dana, a po ovom zakonu to je moralo biti izvršeno najkasnije
do 4. avgusta 2009);
***
Zakon o Visokom savetu sudstva
- čl. 5. st. 1, 2. i 3 (ukupan broj članova,
broj i struktura, osam obaveznih izbornih članova);
- čl. 17. st. 2. (obaveza da odluke VSS budu obrazložene -
što nije bio slučaj ni kod jedne odluke o izboru sudija, niti kod donošenja odluke o
prestanku sudijske dužnosti);
- čl. 51. st. 1. (propisano je da je predsednik Vrhovnog
suda Srbije član VSS po položaju, pa Nata Mesarović kao v.d. predsednika Vrhovnog
suda Srbije nije po zakonu mogla biti član VSS - a bila je
nezakonito);
- čl. 54. st. 1. (konstitutivna sednica je morala da se održi u roku
od sedam dana od izbora svih osmoro obaveznih izbornih članova,
a učinjeno je to sa samo šest izbornih članova);
- čl. 54. stav. 2. (konstitutivnu sednicu je mogao zakazati
samo predsednik Vrhovnog suda Srbije, ne i Nata Mesarović, koja nije
bila to, već samo v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije, a još manje je to mogla
ministarka Malović, koja je "konstitutivnu" sednicu VSS zakazala za 6. april
2009);
- čl. 57. (rok za izbor stalnog sastava VSS bio je
30. jun 2010. Postupak nije ni bio pokrenut u tom roku, pa je jasno da se i ova
odredba namerno krši);
***
Zakon o sudijama
- čl. 49. st. 1 (obaveza VSS da pribavi obavezna
mišljenja o stručnosti, dostojnosti i osposobljenosti kandidata iz reda sudija, budući da se
ova odredba primenjuje od 6. aprila 2009. po čl. 107. ZoS - protivno ovoj
odredbi VSS 13. jula 2009. donosi zaključak na svojoj 13. sednici da ne postupi po ovoj odredbi zakona - videti
zapisnik VSS);
- čl. 50. st. 5. (odredba koja propisuje da odluka VSS mora
biti obrazložena);
- čl. 67. st. 1. (odredba koja propisuje pravo na žalbu -
ova nezakonitost je potvrđena stavovima Ustavnog suda od 25. marta 2010);
- čl. 100. st. 2. (rok za izbor svih sudija je bio 1.
decembar 2009. a nisu izabrane sve sudije do danas koje su morale biti
izabrane u skladu sa konkursom - VSS je nezakonito, iako je bilo
5030 kandidata, ostavio "rezervu" za 78 sudijskih mesta (verovatno za
slučajno izostavljene sinove, kćerke, kumove, rodbinu i sl. jer
kod tako velikog broja kandidata za takvom "rezervom" nije bilo
potrebe, niti zakonskog osnova, pa se može reći da
izbor sudija nije izvršen do danas, a ne do 1. decembra 2009, kada je bio zakonski
rok);
- čl. 102. st. 4. (predsednici sudova su trebali biti
izabrani do 31. marta 2010. - a do današnjeg dana nisu);
- čl. 102. st. 5. (predsednik VKS je morao biti izabran najkasnije
do 5. jula 2009. a nije zbog neodgovornog odnosa Nate Mesarović kao
samoproglašenog predsednika VSS (6. aprila 2009);
- čl. 104. st. 2. (VSS je sve podzakonske akte morao
doneti najkasnije do 5. juna 2009. a mnogi nisu doneti ni do danas, kasnilo se čak i sa sudskim
poslovnikom koji je donet krajem decembra 2009. sa šest meseci
zakašnjenja, što je dovelo do organizacionog haosa u sudovima, i
- čl. 73. (mandat vršiocima funkcije predsednika sudova, a
njih je 128, prestao je po sili zakona 31. dcembra 2010. u 24:00, jer po
zakonu može da traje najduže godinu dana, a vršioci funkcija se i dalje tako predstavljaju,
iako i sami znaju da od 1. januara 2011. u 00:00 sati nisu vršioci
funkcije predsednika.
Zna se šta je šta
Ekspert Evropske komisije
sudija Rajzner istakao je
da "zadatak nije izabrati najbolje, a isključiti ostale, već zadržati sve
osim onih koji ne ispunjavaju kriterijume. S druge strane, nije moguće
prihvatiti da sudija, koji je imao lošije rezultate nego podnosilac aplikacije,
bude izabran za određene pozicije, dok podnosilac nije bio izabran. Zbog toga
će biti potrebno i da se uzmu u obzir podaci od sudija koji su izabrani, ne da
bi bili eliminisani, već da bi se dale smernice, što je minimum od učinka koji
je prihvaćen od strane Visokog saveta u prethodnoj odluci."