U Lebanu ni leba, ni pravde
Hoću da se žrtvujem
Poštovani gospodine Brkiću,
Pišem ovo pismo vama, jer sam siguran da će
biti objavljeno. Živim u opštini Lebane, na jugu Srbije. Ova opština kao da nije
u Srbiji. Evo iz kojih razloga. Od 2000. godine kako su na vlast došli pojedini
lokalni moćnici, toliko su ovu malu i siromašnu opštinu uništili, a narod
doveli do propasti. U njihovim rukama je moć, oni su vlasnici naših života, i
rade šta hoće. Sve je pod njihovom kontrolom: policija, sudstvo, tužilaštvo...
Od Lebana su napravili logor. Dok narod
nema ni za hleba, oni kupuju stanove, automobile, putuju po celom svetu, troše
ogroman novac iz opštinske kase i nikome ne odgovaraju.
Mnogi se pitaju kako su ponovo dobili
zadnje izbore 6. maja. Ma, nisu dobili već kupili, pokrali. Ogroman novac je
deljen. Ono malo što nisu mogli da kupe oni su pokrali. Upravo zbog ovakvih moćnika
moj život u ovoj opštini je doveden u pitanje.
Zašto? Iz prostog razloga što
ja, Miodrag Radosavljević, poznatiji kao Miki Frizer, javno kritikujem njihov
rad, odnosno nerad. Već poslednjih petnaestak godina za mene je život u ovoj
sredini kao pakao.
Postavlja se pitanje da li
neko iz vrha vlasti štiti ovakve moćnike u maloj opštini, iz razloga što je
svuda došlo do smene vlasti, samo su ovde još uvek isti, i to iz DS i DSS koji
na republičkom nemaju ama baš ništa. U vašem broju 260 od 7. juna “U Lebanu
leba nema”, za taj tekst koji ste objavili oni su mene hteli da osude, slali su
svoje satelite i sluge u tužilaštvo da pokrenu krivičnu prijavu. Kad to nisu
uspeli, našli su drugo rešenje, pa su me osudili i to u roku od šest dana zbog
nekakvog priključka za strujomer iako sa tim nemam veze, niti sam u životu
pipnuo strujomer.
Bez ikakvog dokaza sam
unapred osuđen na tri meseca, uslovno na godinu dana. Zaista sramota.
I to im je bilo malo, pa sam dobio posle
nekoliko dana još jednu presudu, i to da platim 39.000 dinara Telekomu za 2007.
godinu, za telefon sa koga nema ni sekunda razgovora! Zar je moguće da pojedine
sudije ovako postupaju i rade po zakonu moćnika, a ne po zakonu države? O
kakvom pravu, onda, pričaju, ovde valjda zakon jačeg i bogatijeg?
Prosto je čudno da gospodin
premijer Dačić i pomoćnik premijera gospodin Vučić tolerišu ovakvo rukovodstvo
u ovoj opštini iako su upoznati i znaju sve. Zašto ne pošalju inspekciju ili
policiju da preispitaju rad pojedinaca u lokalnoj samoupravi, jer postoji
osnovana sumnja da je ogroman novac potrošen iz budžeta? Zar je ova vlast u
Lebanu jača od države?
Zbog ovakvih mojih izjava i
kritika ja sam prvi na udaru već 15 godina. Trpim ovakvu torturu i nemam mira
zato što volim Srbiju i njen narod, što volim pravdu i, naravno, svoj rodni
kraj.
Upoznao sam mnoge javne i političke ličnosti,
gostovao na raznim televizijama, bio na udarnim vestima Dojče vele, davao
izjave za Slobodnu Evropu, držao preko 20 mitinga, dovodio kneginju Jelisavetu
Karađorđević, protojereja Žarka Gavrilovića, Živka Uroševića iz Čikaga, Nikolu
Kavaju, Dragana Markovića Palmu, Marjana Rističevića i mnoge druge i to samo da
bi pomogli opštini kako bi ovaj narod ovde preživeo.
Nikad nisam gledao lični
interes, već interes građana, pa sam 2004. u mom salonu i na ulici ošišao
besplatno 1.000 radnika i dao im po 100 grama kafe. Moji humani potezi smetaju
moćnicima, pa gledaju kako da me dokrajče. Zato sam spreman da ispred Narodne
skupštine Republike Srbije stupim u štrajk glađu i tu dam svoj život u ime mog
naroda, koji će valjda jednom dočekati pravdu, a moćnicima Bog će presuditi.
Za spas svih obespravljenih srdačan
pozdrav Bliži se dan pobede!
Miki Frizer, Lebane