Rocky Stars club...
Uređuje: Rajko Roki Dvizac
Hleb i čokolada
Muzičari koji nisu znali da sviraju
Logično je da muzičari znaju da sviraju
svoje instrumente a da pevači umeju da pevaju. No, savremena tehnologija je
učinila da se izađe iz okvira te logike. Tome su, naravno, doprineli dovitljivi
ljudi iz šou-biznisa koji su muziku stavili po strani a u prvi plan izbacili
lep izgled, modne krpice, itd.
Pojavile su se grupe kao što su „Boni
M" ili „Mili Vanili" koji nisu znali ni da sviraju,ni da
pevaju ali su odlično izgledali na sceni. Prevara iz inostranstva ubrzo je „uvezena"
u komunističku Jugoslaviju.
Prvo su se
pojavila „Srebrna krila". Pevač
Vlado Kalember je znao da se služi
svojim hrapavim glasom i da sklopi dva-tri akorda na gitari. Ostali iz grupe,
blago rečeno - nisu znali kako da drže instrumente, a kamoli da sviraju! Legenda kaže da su Zagrepčani prve korake prevare učinili u Sarajevu uz pomoć
hit-mejkera Đorđa Novkovića koji nije uspeo da se
odbrani od navaljivanja Vladine sestre!
Uz pomoć jake diskografske kuće i hit-mejkera, ubrzo je
cela Jugoslavija pevala „O,Ana,tugo mojih dana", a "Srebrna
krila" su postali zvezde preko noći a da uopšte nisu znali da sviraju ni sopstveni hit! Kako - lako! U
Sarajevu su pravi muzičari odsvirali
(snimili)njihov hit. Posle su oni mesecima učili da sviraju sopstvene pesme! Po ugledu na njih, ubrzo je
iz Zagreba lansirana nova prevara po istom principu - tinejdžerska grupa "Prva
ljubav". Zlatni tiraž je napravljen ko od šale.
Ljut što Beograd ne samo što ćuti, već svom snagom pomaže afirmaciji ovih grupa, iz Kragujevca mi se javio Mirko
Glišić (tekstopisac većine hitova grupe „Smak")
i pozvao me da mu pomognem da osmislimo beogradski odgovor. Na
sastanak je Glišić doveo Zorana Anđelića i Radenka Milića. Smislili smo prvo ime grupe -„Crvene usne"
a zatim da grupa neće biti iz Beograda, već iz Novog Beograda - da bi se naglasio njihov urban imidž i tako u startu preskočili
Zagrepčane! Treći potez je da ostale članove moraju pronaći isključivo u Novom Beogradu, a četvrti i najvažniji - odlučili smo da prvi snigl snimimo u Londonu!
I to ni manje
ni više već u čuvenom „Matriks
studiju" gde su snimali isključivo velike svetske rok
zvezde (od naših, tu je jedino uspela da snima „YU grupa" jedan
svoj singl ali tek posle „Crvenih usana"!).
Rečeno - učinjeno. Mirko je sredio
za snimanje u Londonu a Radenko i Zoran su pronašli
ostatak grupe u blokovima Novog Beograda. Niko od članova grupe nije znao da svira osim gitariste koji je
prosto bio sjajan (zvali smo ga „mali Točak") ali potpuno
neupotrebljiv. Zašto? Zato jer je bez greške, bravurozno svirao
samo u stanu, ali čim bi izašao na scenu, toliko se blokirao da nije umeo da sastavi
ni dva tona!
U London, na
snimanje prvog singla „Crvenih usana", otišli su Mirko, Radenko,
Zoran i pevač. U „Matriksu"
su naravno iskusni studijski muzičari kao od šale odsvirali dve pesme za singl a onda je pevaču jedino preostalo da peva. Sve u svemu nije zvučalo loše. Hit je bio na pomolu.
A onda se dogodilo neplanirano čudo. Negde pred kraj
snimanja, u studiju se sasvim neočekivano pojavila
britanska pevačica Marijana Fejtful, nama
u Jugoslaviji poznatija kao prva žena Mika Džegera, vođe čuvenih „Roling Stounsa". Upoznala se sa
grupom „Iza čelične zavese", pohvalila pesme, i
taman kada je htela da krene, „da ne smeta", Glišiću je sinula ideja. Predložio joj je da gostuje na ploči!
Pristala je,
ali nije znala šta treba da uradi jer su obe
pesme već bile gotove. Mirko joj je kroz
osmeh predložio da snimi svoj poljubac, koji je kasnije ubačen, i sa njim je počinjala ploča. Sa velikim zadovoljstvom Marijana je to uradila i tako
stavila svoj pečat na prvi singl „Crvenih
usana" iz Novog Beograda!
Sa gotovim
materijalom došli su kod mene i ja sam ih odveo u RTV Ljubljanu. U Jugoton
nismo mogli, jer bi lako provalili da je to direktan atak na njihove dve „zlatne
koke" „Srebrna krila" i „Prvu ljubav", a u
beogradskom PGP-u su po tradiciji bili zaokupljeni narodnjacima, a potpuno
sumnjičavi kada se radilo o pop i rok
izvođačima. Brzopotezno, već posle mesec dana, pojavio se prvi singl grupe „Crvene
usne" - treće grupe u Jugoslaviji
koja nije znala da svira!
Odlučio sam da premijerno pojavljivanje bude na Studiju B
u kultnoj emisiji Marka Jankovića „Od doručka do ručka". Nazvao sam Marka i on im je dao poslednjih 5
minuta emisije, ne sluteći šta će se dogoditi. Mislio je da se radi o „još
jednoj u nizu mladih grupa".
Ali, kada su počeli da pričaju ko su, šta
su (prepričavali dogovoreni imidž), gde su snimili singl - telefoni su se usijali
od poziva slušalaca! Vrhunac je bio kada su spomenuli poljubac Marijane Fejtful!
Kada je krenula pesma, javila se i Lokica Stefanović ponudivši momcima
usluge svoje, tada neprikosnovene baletske grupe. Euforija je nastavljena
narednih mesec dana a onda su krenula „miniranja".To što „Crvene
usne" nije podržao Zagreb je „normalno", ali da li je „normalno"
da je to isto uradio i Beograd?! Očito, tuđe govno im je mirisalo a sopstveno
smrdelo!
Razočarani što ih rodni grad bojkotuje,
članovi „Crvenih usana" su zapali u depresiju i odbili da „uče da
sviraju" pa su Radenko i Zoran, kao lideri grupe, bili primorani da
promene kompletnu postavu. Ovog puta su doveli muzičare koji znaju da sviraju i
novog pevača - slabijeg raspona glasa ali zato lepog kao Apolon. Pri svakoj
njegovoj pojavi svima je zastajao dah. A u roku od 5 minuta, gde god bi se
pojavio, okupila bi se gomila devojaka...
Odlučili smo da drugi singl snimimo u
Nemačkoj. Ja sam im obezbedio luksuzan apartman u Dizeldorfu, a ploča se
snimala u Kelnu u najpoznatijem nemačkom studiju „Kling Klang",čiji
je vlasnik bio član tada jedne od najpopularnijih tehno-grupa „Kraftverk".
U Dizledorf smo išli sa tri prevozna
sredstva, Mirko, Radenko, Zoran i ja smo išli autom, bubnjar i gitarista vozom,
a pevač je došao avionom. Kada smo ga dočekali na aerodromu, i žensko i muško,
i staro i mlado se okretalo za njim, diveći se njegovoj lepoti. Umeo je „da
nosi svoju lepotu i već tada da se ponaša kao zvezda".
Dan smo provodili u Dizedorfu a noć na
snimanju u Kelnu. Iako smo sada imali muzičare koji znaju da sviraju, nismo
ništa hteli da rizikujemo i posao su odradili tamošnji studijski muzičari. Vrlo
brzo smo se sprijateljili sa njima pa su nam u jednoj pauzi pustili pesme za novi
album. Nedostajao je samo vokal. Otkrili su nam tajnu, to je bio novi
album koji su oni snimili, ali za tada hit pop grupu „Smoki"!
Znači - i „Smoki" je funkcionisao na istom principu kao i „Srebrna
krila" i „Crvene usne"! Da stvar bude zanimljivija, baš u tom
trenutku, „Smoki" je bio na evropskoj turneji i trebao da dođe u
Jugoslaviju!
Izlet u Nemačku pamtim još po dva detalja. Prvi je hleb koga smo
kupovali u velikim količinama, a on je bio umotan u celofan sa zastavama četiri
zemlje - Italija, Turska, Grčka i Jugoslavija, i ispod svake zastave je pisalo
na odgovarajućem jeziku „Prijatno". Drugi detalj je što me je
Glišić zamolio da ispitam gde posle doručka „nestaju" pevač i Radenko i ne
vraćaju se u stan do uveče? Ubrzo sam otkrio da se u susedstvu nalazi „Javna
kuća", ali ako ste pomislili da su pevač i Radenko plaćali „usluge prostitukama"
- varate se. One su Radenku ponudile besplatne usluge, da bira koga hoće, ali
pod uslovom da im pozajmi na jedan dan pevača!
Izlazak drugog singla „Crvene
usne" su dočekale u Svilajncu gde su vežbali danonoćno. Održali su
nekoliko svirki ali ponovni bojkot Beograda potpuno ih je obeshrabrio i vrlo
brzo su se zauvek razišli, baš kao i „Prva ljubav". Na sceni
Jugoslavije ostala su samo „Srebrna krila"-simbol trenda da
muzičari ne moraju da znaju da sviraju.
Nešto kasnije - pojavili su se i pevači
koji ne znaju da pevaju. A ima ih i danas, od popa do folka, od Vardara pa do
Triglava. To može samo šou-biznis!