Na nišanu
Kojim putem će poći srpska vlada posle
rusko-američke podele interesa na Balkanu
Kako uhapsiti bližnjeg svoga
Nakon najnovijih događaja u vezi sa
početkom izgradnje trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i najokorelijim
izdajnicima srpskih nacionalnih interesa postalo je jasno da svet više nije
grubo podeljen na Istok i Zapad, nego one koji gledaju u budućnost, i one koji
su opsednuti dogmom o demokratiji i liberalnom kapitalizmu. Nedavno je,
obraćajući se pre svega srpskoj političkoj eliti, tu lekciju biranim rečima
očitao i američki ambasador Majkl Kirbi. Poručio je, na indirektan način, da ova mala
država uzme ono što joj Rusija nudi. I da ne žuri tamo gde je niko ne želi. Ne
tako skoro. Neki od vodećih srpskih političara brzo su shvatili da ove dve
velike sile odlično sarađuju u vezi sa nerešenim pitanjima ovog podneblja. Za
neke od njih, kasno je da shvate o čemu je ovde reč.
Nikola
Vlahović
I bi čudo.
Američki
ambasador u Srbiji Majkl Kirbi snažno je podržao izgradnju kraka
gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i to samo 24 sata nakon što je ministar
odbrane Rusije Sergej Šojgu potpisao sporazum o vojnoj saradnji Ruske
federacije sa Srbijom.
Kirbi, je, na
zaprepašćenje kompletnog antiruskog "orkestra" u srpskoj vladi i oko
nje, doslovno rekao da je izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju,
način da se stvori najbolji energetski ambijent za buduće investitore, da je to
prilika da Srbija krene u otvaranja novih radnih mesta, da je to dobro i za
Srbiju i za region i za Evropu. Još je blagonaklono dodao:
"...Mogli
biste imati situaciju s boljim i manje skupim pristupom energentima, to će
stvoriti bolje uslove za rad kompanija jer će moći da imaju niže cene...".
Mada je ovaj Kirbijev
nastup bio šokantan za mnoge ostrašćene prozapadne mozgove u vrhu srpske
državne birokratije, sada je očigledno da ni SAD ni Rusija neće dozvoliti da im
šaka korumpiranih lokalnih političara remeti utvrđenu strategiju. Naime, Kirbi
se ovim putem obratio prevashodno srpskoj političkoj eliti, sa ciljem da joj
stavi do znanja kako su Rusija i SAD podelili svoje interese na ovom delu
Balkana, te da je na srpskom rukovodstvu da to ima u vidu.
Mesecima ranije,
Tabloid je detaljno opisivao kako je u Srbiji već obavljena preraspodela moći
ove dve velike sile, i gde se ko od njih pozicionirao. Ali, to očigledno niko
od vlastodržaca nije shvatio previše za ozbiljno. Tek kad su iz Vašingtona
počeli da duvaju hladniji vetrovi, jedan deo političkog vođstva se osvestio,
ali, pojedine vodeće ličnosti, na čelu sa prvim potpredsednikom vlade,
Aleksandrom Vučićem, potražile su zavetrinu u Londonu. Ništa čudno, London je
oduvek bio stecište diktatora sklonih padu, zbačenih suverena i odbeglih vlada,
koji su po navici tražili političku zaštitu od Britanije, a dobijali bi samo
kućnu izolaciju i sefove u bankama, da čuvaju ono što su opljačkali od svojih
sunarodnika. U tom smislu, ni srpski vlastodršci nisu ništa više od već
viđenog.
Uprkos tome,
najveći deo srpskih političara i važnijih državnih službenika, masovno su
počeli da se pravdaju u medijima kako nikada nisu bili protiv izgradnje Južnog
toka, niti protiv sprovođenja energetskog sporazuma sa Rusijom.
Shvativši, valjda,
da je đavo odneo šalu, i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, reagovao je
"promtno", pa je dodelio ruskom ministru odbrane Orden srpske zastave
prvog reda, na dan njegovog kratkog radnog boravka u Srbiji. I Nikoliću je od
povratka iz Moskve sve postalo jasno, a ono što mu nije bilo jasno,
objasnili su mu nadležni službenici u Kremlju, posle inspirativnih informacija
koje su stigle od ruskih ljudi u Beogradu.
Počela je i
sezona "revidiranja stavova". Svi oni koji su na direktan, ili indirektan
način uticali na opstrukciju izgradnje Južnog toka kroz Srbiju, na čelu
sa ministarkom energetike Zoranom Mihailović, odjednom su počeli da se
pravdaju kako nikada nisu učestvovali u "sabotiranju" ovako važnog
posla. Vreme će pokazati ko je tu bio "vjera a ko nevjera".
Ko će
raspisati poternice?
Ništa više
neće biti isto kad gasovod Južni tok bude potpuno u funkciji. Već prvi
kilometri radova na njegovoj trasi kroz Srbiju, doneće ozbiljno angažovanje
celokupne privrede. Na vrhuncu izgradnje ovog istorijski važnog projekta, biće
angažovano blizu 15.000 ljudi i sva raspoloživa mehanizacija, puniće se budžet,
ali i fondovi. U zemlji koja danas ima problem da retkim zaposlenim srećnicima
overi zdravstvenu knjižicu, biće to događaj bez presedana.
U međuvremenu, dok traju
poslednje pripreme za realizaciju trase gasovoda Južni tok kroz Srbiju, i dok
srpski ministri munjevitom brzinom izdaju sve potrebne dozvole (ministar Velimir
Ilić je za samo 24 sata uradio ono što mesecima nije urađeno), Rusija je
ušla i u realizaciju velikog, sveobuhvatnog vojnog sporazuma sa Srbijom, pa su
iz Moskve doneli "krovni dokument", koji će objediniti i unaprediti
sve dosadašnje vojne sporazume. Ministar Šojgu je bio jasan-iz njega će nastati
mnogi drugi dokumenti o vojnoj saradnji Srbije i Rusije. Ministar odbrane
Srbije Nebojša Rodić, potvrdio je da je reč o sporazumu koji "posle petnaest
godina na novim osnovama reguliše međusobne odnose vojske Rusije i
Srbije".
Sporazum je, inače, logičan sled
dešavanja u 2013. godini, pošto je u maju ove godine potpisana i Deklaracija o
strateškom partnerstvu dve zemlje. Ali, svakako, najzanimljivija rečenica koja
daje novo svetlo tom sporazumu glasi: "Ovaj dokument bazira se na partnerskim
odnosima i podrazumeva kontinuitet bez oscilacija ka zajedničkom cilju, a to je
očuvanje mira u svetu."
Prema pisanju ruskih medija,
Srbija može, u dogovoru sa Rusijom, da šalje svoje profesionalne vojnike u
vojne misije pod komandom Ruske federacije, mada Rusija neće ići izvan granica
svog istorijskog uticaja.
Energetsko
zbrinjavanje Srbije i njena vojna neutralnost, to je ono što i Nemačka vlada
želi da vidi. I ništa više ni manje od toga. Ruski i američki stav je tu takođe
jasan. Ali, od Srbije kao evropske države, ultimativno se očekuje konačan
obračun sa korupcijom i organizovanim kriminalom.
Treba
podsetiti da je početkom ove decenije, američka agencija Global fajnenšel integriti
(GFI) koja za interese vlade u Vašingtonu prati tokove novca u zemljama
koje su dužnici prema SAD, utvrdila šokantne činjenicu: iz Srbije je u periodu
od 2001. do 2010. nelegalno izneto više od 51 milijarde dolara! Ovo je
nedavno potvrdio i Majkl Hadson, urednik „Međunarodnog konzorcijuma
za istraživačko novinarstvo" iz Vašingtona, koji je objavio rezultate petnaestomesečnog
proučavanja of-šor skandala u Srbiji, u vreme 2000. do 2011. godine, dok
je trajala masovna pljačka preduzeća u Srbiji.
Postavlja se
pitanje: da li će Evropska unija, SAD ili neko treći, morati da raspiše
poternice za istaknutim perjanicama demokratske pljačke Srbije, Mlađanom
Dinkićem, Aleksandrom Vlahovićem, Božidarom Đelićem, Tomicom
Milosavljevićem, Borisom Tadićem, Draganom Đilasom, Miodragom
Rakićem, Draganom Šutanovcem, Stevanom Nikčevićem, Bojanom Pajtićem,
i mnogim drugim znanim i neznanim državnim funkcionerima koji su ojadili Srbiju
za narednih sto godina, najsurovijom otimačinom najboljih nacionalnih resursa.
Svi
čuvari demokratske pljačke na svom mestu
U leto prošle
godine, prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, tvrdio je da će
pokrenuti "bespoštednu" borbu protiv kriminala i korupcije. Tabloid je uporno tvrdio suprotno, da on to neće ni
pod kakvim okolnostima da uradi.
Vreme je
pokazalo da je to bilo tačno. Vučić nije očistio ključna gnezda prethodnog
režima, kao što su vrh policije i tužilaštva. Na svom mestu ostao je i tužilac
za organizovanim kriminal Miljko Radisavljević, jedna od ključnih poluga
Tadićevog režima i veliki zaštitnik pljačkaša iz vrha Demokratske stranke, i
njoj srodnih satelita. Vučić je ostavio na funkciji i Republičkog javnog
tužioca Zagorku Dolovac, koja je odgovorna zato što nikada, nijedan član
demokratske mafije nije seo na optuženičku klupu. Sačuvao je novi režim
i sudije Višeg suda iz Odeljenja za organizovani kriminal. I direktor policije Milorad
Veljović, kome su istekli svi mandati, i koji bi u svakoj normalnoj državi
već bio u penziji, sada je zreo za optuženičku klupu, jer je i u vreme demokratske
pljačke, i danas dok traje njen naprednjački kontinuitet, izrastao u
ozbiljnog zaštitnika i saučesnika u kriminalu.
Da je iko od
ovih ljudi imao ozbiljnu nameru da se bavi svojim poslom, a ne da sluša šta mu
stranački oci sugerišu, mogao je, samo čitajući Tabloid, da napiše sve
ključne optužnice kojima bi u najvećoj meri očistio Srbiju od zla organizovanog
kriminala. Ovako, realno je za očekivati da će Evropska unija i SAD angažovati
svoje specijalizovane policije i da će se uskoro pojaviti međunarodne poternice
za onima koji su opljačkali milijarde evra i dolara.
Za sadašnji
režim, problem je u tome što bi se mnogi od njih na tim poternicama pridružili
"žutoj mafiji". Zbog toga Vučić odugovlači, "labavi" i
otvoreno izbegava da svoje prijatelje iz Demokratske stranke izvede pred lice
pravde. Bio bi to težak udarac za njega. Bio bi to kraj njegovoj navici
da uživa u konspirativnom obavljanju funkcije, kraj njegovih igara
sa koalicionim partnerima, medijima i opozicijom, i uopšte, kraj svih njegovih
predstava u kojima se on uvek i iznova pojavljuje kao žrtva i pravednik.
Zbog toga što
je nespreman da se suoči sa istinom, učiniće to neko drugi. Rusija mnogo
poslova na planu svoje geopolitičke strategije ne radi direktno, nego u okviru
širih, evroazijskih interesa. Na tom putu neće i ne može joj stajati mali
balkanski satrapi i armija njihovih agresivnih, poluobrazovanih juniora, bez
životnog iskustva, obrazovanja, ali sa bolesnim ambicijama.
Vreme
je da se krene!
Bivši
ministar i čovek koji je sumanuto uništio finansijsku moć Srbije Mlađan Dinkić,
zahvaljujući premijeru Ivici Dačiću, isteran je iz vlade, i otvoren je
put ka njegovom izvođenju na sud. U petak, 15. novembra, pojedini slovenački
mediji su javili kratku vest da je Mlađan Dinkić u bekstvu. Nije tajna da on
ima i norveški pasoš, kao i njegove stranačke kolege Tomica Milosavljević,
zloglasni ministar zdravlja u četiri mandata, a pasoš ove zemlje ima još šest
srpskih ministara.
Hrvatski
novinar Domagoj Margetić podsetio je 15. novembra na konferenciji za
novinare u Beogradu, na koji je način Dinkić, sa saradnicima, sa Kipra uzeo
nekoliko milijardi para koje je iznela predhodna vlast Slobodana Miloševića, sa
ciljem da finansira život države, zbog uvedenih sankcija i prekida
platnog prometa. Da podsetimo, bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla Del
Ponte dostavila je svojevremeno bivšem ministru pravde, danas pokojnom Vladanu
Batiću, dokumenta pod nazivom ''Kiparske pare''. Batić je nekoliko
desetina kilograma dokumentacije prosledio Višem javnom tužilaštvu u Beogradu,
koje je sakrilo predmet, mada je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala
MUP-a Srbije uspela da zadokumentuje, ali je tužilaštvo predmet ''izgubilo'',
kada ga je preuzeo specijalni tužilac Miljko Radisavljević.
Nije, dakle,
slučajno da međunarodna zajednica kreće na srpsku mafiju preko Domagoja Margetića,
inače veom obaveštenog čoveka, isturenog igrača evropskih snaga bezbednosti.
Dinkića bi uskoro mogla da goni evropska policija! U iznenada stvorenoj konstelaciji
odnosa, sa srpske političke scene definitivno, zauvek, moraju da odu Boris
Tadić i njegova stranačko- mafijaška elita (Miki Rakić, Đilas, Pajtić,
Šutanovac, Vlahović, Mirko Cvetković...) i Mlađan Dinkić. Oni moraju biti
izvedeni na sud, na ovaj, ili onaj način.
Takođe, na
dnevnom redu je i konačno rešenje slučaja Čedomira Jovanovića - narkomana,
ubice, provokatora, pljačkaša i miljenika Londona. Iza Jovanovića je ostalo
mnogo krvi, pljački, laži i destrukcije. Njegovo uklanjanje sa političke scene,
više nije sporno.
Novo zavrtanje
ušiju
Da li će
koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije imati snage da
napravi radikalni zaokret u svojoj politici, i suoči se sa realnošću. A
ona je sledeća: dugoročno, Srbija neće ući u Evopsku uniju, mada treba
svakodnevno da radi na usklađivanju svog zakonodavstva sa evropskim, i na
stvaranju institucija sistema. Drugo, Srbija se mora osloboditi raznih
strateških sporazumima sa "bašibozlučkim" zemljama, i vratiti se
saradnji sa Rusijom, Kinom, zemljama Evropske unije i SAD.
I, što je
najvažnije, Vlada Srbije mora, bez odlaganja, smeniti direktora policije
Milorada Veljovića, državnog tužioca Zagorku Dolovac, specijalnog tužioca za
organizovani kriminal Miljka Radisavljevića, a potom, u što kraćem roku,
očistiti policiju od Veljovićeve mafije i prekinuti skoro svake kontakte sa bezbedonosnim
službama Crne Gore, i uspostaviti institucionalnu saradnju sa ovom državom i
njenom privredom.
Može li se
očekivati da će Srpska napredna stranka, a najpre njeni ključni ljudi Tomislav
Nikolić i Aleksandar Vučić, smoći snage da odmah, preko noći, prekinu sve
kontakte sa Tadićevom i Dinkićevom mafijom, da se oslobode njenih ključnih
ljudi u policiji, državnoj bezbednosti i tužilaštvima?
Od Vučića bi
se, donekle, i moglo očekivati da se odrekne ličnih i političkih veza sa Tadićevom
i Dinkićevom mafijom, a od Nikolića da ih odmah i potpunzaboravi.
Da li će se
Vučić odlučiti za novo ''zavrtanje ušiju'' srpskim građanima, lažnim pričama o odlučnoj
borbi protiv organizovanog kriminala i investicijama? I on, po svemu sudeći,
ima obaveze prema pomenutim.
Poslednjih
dana, očigledno je, Vučić i Dačić bolje komuniciraju. Možda to ukazuje da će se
u Srbiji, iznenada, vlast radikalno drukčije ophoditi prema svojoj ustavnoj
ulozi. Doduše, i kada bi, preko noći, srpska vlada okrenula ćurak na drugu
stranu, u Srbiji je toliko strane agenture, počev od RTV B 92, nevladinih
organizacija i klasičnih izdajničkih organizacija, da bi se moglo očekivati i
značajnije sabotiranje vladinih mera. Ali, to se, preko noći, može podvesti pod
zakonske norme, i izvršiti asanacija.
A zima dolazi...