Druga strana
Uši Ujka Sema i u Ujedinjenom Kraljevstvu
Klupko se odmotava
Za Tabloid
piše Vlado Dragićević, nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne
bezbednosti Srbije u mandatu Jovice Stanišića, i 12 godina načelnik Uprave za
odnose sa stranim službama u BIA. Bio je i član Saveta za nacionalnu bezbednost
u Vladi premijera Zorana Đinđića. U ovom broju piše o pomoći koju britanski
Vladin centar za nacionalnu bezbednost pruža američkoj NSA da špijunira, preko
kompjutera, milione građana širom sveta. Bez naloga suda. Toliko o demokratiji
Vlado Dragićević
Nakon bezbroj optužbi na rad američke Agencije za
nacionalnu bezbednost (NSA) i britanska agencija GCHQ
(Vladin centar za komunikacije), optužena je da je na nezakonit način potpomagala
razvoj sistema nadzora Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji je u stanju
da tajno koristi podatke iz miliona kompjutera i mreža širom sveta.
Grupa za zaštitu ljudskih prava "Prajvasi internešenal",
stacionirana u Londonu, tvrdi da se hakerskim tehnikama narušavaju ljudska
prava, te da nisu predmetom zaštite od eventualnih zloupotreba.
Prema dokumentima koje je na svetlost dana izneo Edvard
Snouden, nekadašnji pripadnik CIA, GCHQ i NSA su razvile čitav
spektar sofisticiranih implanta koji se mogu koristiti višenamenski. Neki od
njih su korišćeni da bi se ugrozio široki splet internet mreža i tako dolazilo
do privatnih podataka. Drugima su se inficirali kompjuteri i tako vrlo efikasno
uspostavljala totalna kontrola ciljnog objekta. Ovo je omogućavalo
korišćenje fotografija, beleženje audio zapisa, snimanje otkucanog teksta na
kompjuteru, pribavljanje podataka sa svakog pokretnog fleš drajva koji je konektovan
i uvid u istoriju, do tada korišćenih podataka.
"Prajvasi internešenal" tvrdi da je ovo najjači od svih prislušnih metoda te, ako mu se sada
ne stane na put, može ostvariti najraznovrsnije vidove nadziranja.
Vođa istraživačkog projekta "Prajvasi internešenela",
Erik King, tvrdi da se hakerski programi GCHQ izvode pod plaštom tajnosti
i bez ikakve javne debate, ili jasnog pravnog stava.
Nasuprot ovome, britanski Centar za elektronske
komunikacije tvrdi da je njihova saradnja sa Agencijom za nacionalnu bezbednost
SAD (NSA) zasnovana na ravnopravnoj osnovi, proporcionalnoj delatnosti,
pažljivo orkestrirana i bazirana na poštovanju ljudskih prava. Međutim,
pojavili su se dokumenti koji govore da je GCHQ, jos 2012. godine, molila
NSA da joj dozvoli pristup program PRIZMA. Ovaj program koriste NSA
i FBI-a, kako bi došli do podataka i sadržine ličnih mejlova, razgovora,
fotografija videa i drugih podataka obrađenih od strane devet najvećih svetskih
internet kompanija, uključujući Gugl, Jahu, Majkrosoft, Epl,
Fejsbuk i Skajp.
NSA je podržala ovu ideju i GCHQ je omogućen ekstenzivan
pristup program PRIZMA za vreme Olimpijade u Londonu, 2012. godine. Kada
je list "Gardijan" otkrio postojanje programa PRIZMA,
britanski ministar spoljnih poslova, Vilijam Hejg, je izjavio da je
opšti okvir razmene informacija sa SAD-a ostao isti kao što je to bio i kod
prethodnih vlada. Isto tako, britanske obaveštajne službe i Komitet za
bezbednost, ustvrdili su da je obaveštajna saradnja Centra i NSA u okvirima
britanskih zakonskih normi.
Džulijan Hupert, član britanskog
Parlamenta je optužio vladine zvaničnike da otvoreno i sa namerom žele da
program GCHQ prikažu benignim, pa je zatražio sveobuhvatnu reviziju
sistema nadgledanja. On kaže da GCHQ nije prikazala do kog nivoa je išla
saradnja sa NSA, kako u PRIZMI, tako i u drugim programima američke
Agencije. Hupert tvrdi da GCHQ i ostale bezbednosne strukture svesno pokušavaju
da Komitet za bezbednost skrenu sa pravog puta, ne pružajući mu sve potrebne
informacije. Zato ovaj liberal i traži značajne promene u strukturama
bezbednosnih službi Ujedinjenog kraljevstva.
Njemu se nedavno priključio i član Parlamenta iz redova Laburista,
Kit Vac, izjavivši da je sadašnji sistem nadzora stvoren za kontrolu
rada Džordža Smajlija (junaka špijunskih romana), a ne ozbiljnih
bezbednosnih sistema koji mogu odgovoriti realnostima 21. veka. On
izražava zabrinutost zbog slabog kontrolnog sistema kojim bi se sprečile ovakve
i slične zloupotrebe.
I ostali članovi britanskog Parlamenta, bar njegova
većina, sličnog su mišljenja. Po njima, bezbednosne službe su sofisticirana tela,
pa im je, kao pandan, potrebno isto tako telo demokratske kontrole. Oni čak
zahtevaju radikalne promene sistema kontrole, izbor članova obaveštajnog i
bezbednosnog Odbora, uključujući i predsedavajućeg koji mora biti član najveće
opozicione partije.
Jedno je sigurno, kada je opšte mišljenje da neefikasna
kontrola rada bezbednosnih službi podriva ugled Parlamenta, onda Vlada ne može,
niti sme, da nastavi sa guranjem glave u pesak.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je izdalo zvanično saopštenje
u kome se kaže da sve bezbednosne službe i agencije rade u okviru striktne
zakonske regulative i pod budnim okom i kontrolom mehanizama nadzora, koji ne
postoje nigde u demokratskom svetu.
Ser Malkom Rifkind, nekadašnji ministar spoljnih
poslova iz redova Konzervativaca, kaže da su sve ovo prazne priče. On naglašava
da je član Parlamenta, g.Vac frustriran, da želi da proširi svoju nadležnost
i ovlašćenja svog Komiteta, kako bi dobio na uvid poverljiva dokumenta MI 6, MI
5 i GCHQ. On u svemu ovome vidi Edvarda Snoudena i njegove pristalice,
optužujući ih za korišćenje izraza, kao što su "masovna prismotra" i
"orvelizam", što, po njemu, zamagljuje razliku između sistema koji
državu koristi u zaštiti svog naroda i onog koji državu koristi, da bi se od
tog istog naroda odbranio.
Ko onda ovde živi u dva paralelna univerzuma?