Propast

 

Bermudski trougao za srpske kredite nalazi se u Šapcu na Savi

 

Leva ruka, tuđi džep

 

Koncern Farmakom iz Šapca danas duguje ukupno 550 miliona evra, što je povećanje za čak 100 miliona evra u odnosu na sredinu prošle godine. Na odgovor još uvek čeka pitanje: ko je ovom koncernu odobravao kredite uprkos tome što su mu računi u dugoročnoj blokadi? Kome se finansijski isplatilo da uništi brojne domaće i strane banke koje će u najboljem slučaju izvući tek trećinu svojih potraživanja?

 

Milan Malenović

 

TABLOID je u broju 296 iz oktobra 2013. pisao sledeće: Farmakom iz Šapca, u vlasništvu Miroslava Bogićevića dužnik 50,3 milijarde dinara, ili 442 miliona evra, pa smo se pitali: ko će platiti ovaj ceh i šta će biti sa rudnicima i topionicom i da li će  Demokratska stranka, ili neko od njenih kadrova, biti podvrgnut odgovornosti, ili će koalicija SNS i SPS, i ovaj promašaj DS prihvatiti na račun budžeta Republike Srbije, kao koletarnu štetu.

Danas je svih 11 preduzeća koja čine Koncern Farmakom iz Šapca blokirano za više od 21 milijarde dinara, ili 181,2 miliona evra, pa se zaista pitamo ima li u zemlji Srbiji pravne države, i da li će iko odgovarati za arčenje novca državnih banaka u ovom takozvanom koncernu, posebno zbog stečaja Privredne banke, koji je izazvao ovaj koncern uzevši kredite od ukupno 53 miliona evra u roku od samo tri meseca.

Farmakom Koncern doo iz Šapca čini u Srbiji još deset privrednih društava, sa ukupno 3.096 zaposlenih, i to: Koncern Farmakom iz Šapca (358 zaposlenih), Mlekara iz Šapca (496), Rudnik Suva Ruda iz Raške (11), Rudnik Lece iz Medveđe(347), Rudnik i topionica u Zajači, AD Loznica iz Loznice (424), Livnica iz Požege u vlasništvu Koncerna 68,66 odsto (144), PIK Debrc, AD Debrc, u vlasništvu Koncerna 88,85 odsto (135), Industrijski kombinat iz Guče (472), Fabrika akumulatora iz Sombora (584), M.B. Retall group iz Šapca (110), Zorka Standard iz Šapca (15).

U inostranstvu ovaj koncern ima još pet povezanih privrednih društava, i to: Farmakom M.B. iz Brčkog, osnovan 2009. godine, Farmakom M.B. iz Zajače, DOO el. Skoplje osnovan 2006, Farmakom M.B. Europa, SRL iz Milana, osnovan 2009, Farmakom M.B. iz Moskve, osnovan 2011, Farmakom M.B. GMBH iz Minhena, osnovan 2011.

Farmakom ukupno u koncernu zapošljava 3.096 radnika. U skoro svim zavisnim društvima iskazuje poslovanje sa gubitkom i na početku ove godine iskazao je ukupno dugovanje bankama, dobavljačima, državi i zaposlenim radnicima od 64 milijarde dinara, ili više od 550 miliona evra. To je privredni subjekt sa najvećim dugovanjem u Republici Srbiji.

Vlasnik Koncerna Farmakom, Šabac je Milosav Bogićević, JMBG: 0510953772017, koji preduzeće osniva 15. juna 1997. godine.

Činjenica da se ovaj Koncern bavi preradom mleka i proizvodnjom mlečnih proizvoda, klasičnom obradom zemljišta, proizvodnjom akumulatora, rudarskom proizvodnjom, livarstvom, izdavanjem dnevnih novina, govori da nešto nije u redu u sistemu ovog privrednog subjekta, koji se nekad nazivao poslovnim sistemom.

Ovaj, od Demokratske stranke sazvan sistem, bio je opredeljen da povuče srpsko rudarstvo. Baš u to vreme stranka mu je dodelila i medijsku funkciju da iz blata izvadi dnevni list Politiku, odnosno Politika novine i magazini iz Beograda, a posle dugogodišnjeg poklona ovog dnevnog lista kompaniji Bode Hombaha i neuspelog „braka" sa austrijsko-nemačkim holdingom.

Ali, zašto Farmakom koncern u svom konsolidovanom bilansu i datim napomenama uz taj bilans ne obuhvata zavisno društvo Politika Novine i magazini nije nam jasno. U registru Agencije za privredne registre na tom društvu piše da je sa 50 odsto kapitala vlasnik East Media Group iz Moskve, iza koje bi trebalo da stoji neko od povezanih društava Farmakoma.

 Politika novine i magazini u 2013. godini sa 318 zaposlenih iskazala je na 1,69 milijardi dinara ukupnih poslovnih prihoda, neto dobit od 9,1 milion dinara., dok je prethodne 2012. godine na istom iznosu ukupnih prihoda iskazao gubitak od 270 miliona dinara.

Ono što najviše zabrinjava u analizi poslovanja ovog Koncerna je iskazana knjigovodstvena vrednost zaliha od 26,5 milijarde dinara, ili više od 233 miliona evra. Zalihe u rudarstvu predstavljaju finansijski nerešiv problem, jer se moraju finansirati skupim kreditima. Samo u odnosu na prethodnu 2011. godinu vrednost zaliha u ovom Koncernu povećana je za 8,2 milijardi dinara, ili za više od 72 miliona evra.

Rudnik olova „Suva ruda" iz Raške kupio je 11. decembra 2007. godine Koncern Farmakom  na licitaciji, na kojoj je prodavana stečajna masa tog rudnika za 587.317.504 dinara. Prilikom posete Bogićevića opštini Raška 11. oktobra 2012. godine, godinu dana nakon kupovine rudnika, koji ni tada nije aktiviran, izjavio je, a prenela Televizija Raška i Televizija B92, da će investirati u ovaj rudnik 30 miliona evra, i da će posao dobiti 500 ljudi. Ovaj koncern, rekao je, tom prilikom, Bogićević, zainteresovan je, pored rudarstva, da u opštini Raška investira i u oblasti turizma, poljoprivrede i stočarstva.

Na ovu televizijsku emisiju B92 javilo se devet komentara. Jedan od njih je napisao: „...A što svim izvođačima radova nije platio po nekoliko meseci. To nema veze", dok drugi kaže: „...Rudnik, uz stočarstvo i poljoprivredu, turizam, to može da smisli samo neko iz DS ko nema veze sa poslom. Ovo je onaj koncern koji je parama Agrobanke kupio Politiku, a sad i rudnik...".

Rudnik „Suva ruda" nikad nije proradio, već treću godinu zapošljava samo 11 radnika, koji obavljaju pomoćne i sporedne poslove u rudniku i oko rudnika, jer su ukupni poslovni prihodi u 2012. godini samo 24 miliona dinara. Ono što zabrinjava kod ovog rudnika je činjenica da je nakon kupovine rudnika u stečaju, Koncern izvršio novu procenu njegove vrednosti i 2012. godine je uvećao za 9,3 milijarde dinara, ili za oko 85 miliona evra, iako ni tada rudnik nije radio. Verovatno je današnja vrednost uvećana na skoro 90 miliona evra, da bi MB Farmakom stavio hipoteku na tu vrednost i te novce potrošio tamo gde je utrošio svih 550 miliona evra.

Ukupne obaveze Koncerna su 64 milijarde dinara, ili 550 miliona evra, od čega dugoročni krediti 10,7 milijardi dinara, 39 milijardi dinara obaveze po kratkoročnim kreditima i 21,4 milijarde obaveze prema dobavljačima, javnim preduzećima, državi i zaposlenima.

Obaveze po PDV i prihodima državnim javnim preduzećima su veće od dve milijarde dinara. Samo šest Bogićevićevih firmi, prema spisku poreskih dužnika iz ove godine, duguju za poreze i doprinose 1,7 milijardi dinara i to (u dinarima): Kombinat Guča (515.231.012), Rudnik Zajača (377.310.348), Rudnik Lece (269.618.066), Mlekara Šabac  (240.058.461),  Akumulatori Sombor (225.097.656) i Koncern Farmakom (73.720.516).

Danas koncern planira da obmane poverioce, tako što će Privrednom sudu u Valjevu podneti unapred pripremljen plan reorganizacije, kojim će poveriocima ponuditi rok otplate od 15 godina, za obaveze prema bankama, i osam godina za obaveze prema dobavljačima. U tom periodu poveriocima neće se obračunavati kamate, a kako je poznato da je godišnja inflacija u Srbiji između 6 i 13 odsto, to proizlazi da će poverioci banke izgubiti dve trećine današnjeg realnog potraživanja, a dobavljači jednu polovinu,. To je model prihvaćenog plana reorganizacije u Privrednom sudu u Valjevu i za Interkop iz Šapca.

Samo matično društvo Farmakom ima ukupne obaveze više od 29 milijardi dinara, što je ogromno u odnosu na ukupne obaveze po konsolidovanom bilansu od 64 milijarde dinara.

Po osnovu dugoročnih kredita banke potražuju 13,7 milijardi dinara, ili više od 120 miliona evra. Prva među njima je Komercijalna banka, AD iz Beograda sa potraživanjem od 50 miliona evra, slede Fond za razvoj Republike Srebije sa 7,5 miliona evra i Credy banka sa milijardu i 67 miliona dinara, dok Moskovska banka, AD iz Beograd potražuje milion evra. Od inostranih banaka IFC potražuje 70 miliona evra i Amsterdam trade bank 25 miliona evra.

Po osnovu kratkoročnih kredita ovaj koncern duguje 39 milijardi dinara, a među najvećim davaocima kredita su Banka Poštanska štedionica, Srpska banka, AIK banka, Banka Intesa i NLB banka.

Ono što posebno zabrinjava su obaveze po datim garancijama koje su dostigle 42,4 milijarde dinara, od čega garancije za povezana preduzeća 32,3 milijarde dinara i garancije date za druga nepovezana preduzeća 10,1 milijardu dinara. S druge strane date su hipoteke na 33 nepokretnosti i pojedinačnu opremu.

U Sloveniji je pred parlamentarnim odborom svedočio Rine Kondež, direktor lanca trgovina „Merkur", doveden direktno iz zatvorske ćelije, gde je na izdržavanju petogodišnje zatvorske kazne. Da ironija bude veća, on je krajem 2007. godine proglašen najboljim slovenačkim menadžerom. Uhapšen je zbog protivpravnog sticanja materijalne koristi i falsifikovanja poslovne dokumentacije prilikom menadžerskog preuzimanja. On je tom prilikom izjavio: „...To je bilo vreme konjukture i velikog optimizma, kada su banke imale neograničen pristup stranim izvorima finansiranja i dosta novca ... Za propast su krive banke...".

Ako Slovenci mogu da obrazuju parlamentarni odbor, možemo i mi. Tada bi se utvrdilo ko je sve, i na osnovu koje dokumentacije, odobravao Koncernu Farmakom i Bogićeviću kredite, za koje namene, i ono što je posebno interesantno, gde su istog dana ili ujutru, otišli toliki milioni evra. Upropastiti tri rudnika, jednu topionicu, najpoznatiju mlekaru, dve livnice, fabriku akumulatora i još šta sve ne, a svi su imali tržište, obavezuje Skupštine Republike Srbije da to i istraži. Time bi se otkrilo i ko stoji iza odluka banaka, bile one naše ili tuđe, da se odobravaju milionske sume kredita kompaniji koja ih odmah transferiše na nepoznate račune.

 

 

A1:

U poslednjih pet godine imovina, obaveze i poslovni prihod Koncerna Farmakom bili su sledeći (u milionima dinara):

 

  Poslovna imovina   Kapital    Učešće kapitala    Obaveze Poslovni prihod

2008.       17.964         3.464       19,28 %           14.500       14.001

2009.               22.110      4.424       20,00 %           17.686       16.740

2010.       31.250         5.813       18,60 %           25.437       20.084

2011.       40.107         6.761       16.86 %           33.346       43.009    

2012.       70.302              19.968          20,40 %           50.334       54.783

2013        76.325              12.395          16,24 %           63.929       23.045

 

Iz iznetog jasno se pokazuje da Koncern Farmakom iz Šapca na kraju 2013. godine sopstvenim sredstvima pokriva samo 16,24 odsto ukupno angažovane poslovne imovine, dok su obaveze po kreditima i prema dobavljačima, državi i javnim preduzećima dostigle, čitavih 83,76 odsto vrednosti te imovine.

 

 

A 2.

 

Tekući računi Farmakomovih društava na dan 11. maja 2014. godine blokirani su za 181,2miliona evra, i to:

 

društvo                                                iznos  blokade u din.   broj dana

Koncern Farmakom, doo, Šabac                8.923.263.743         391

Fabrika akumulatora, Sombor       4.171.963.102      389

Mlekara, Šabac               3.530.907.989         390

Industrijski kombinat Guča      1.132.391.281         389

Rudnik  i topionicaZajača    1.001.350.322         389

Retail grup, doo, Šabac           800.845.385           73

Rudnik Lece, Medveđa           794.430.400         403

PIK 7. Juli, Debrc             429.877.820         348

Rudnik Suva ruda, Raška       160.740.619           66

Zorka-Standard, doo, Šabac          93.047.977         362

Livnica, Požega                   21.738.641         117

U k u p n o    d in a r a               21.060.557.279

ili evra (kurs 116,2268)                        181.202.246