Francuska
Diktatura krupnog kapitala: u Francuskoj pobune u najavi,
u Grčkoj polu-rat, u Španiji polu-mir, a šta čeka Srbiju?
Obaranje nevidljivog
Ono što su danas neprikosnoveno egzaktne ekonomsko
finansijske nauke, kao što su: nabeđeno berićetni liberalizam bez granica,
ludilo stranih investicija po svaku cenu ili raspuštena rasprodaja svenarodne
baštine, (od zemlje i industrije do vode i vazduha), uskoro se može pokazati
kao kapisla za novu bunu. U EU već smišljaju plan da se izigra volja
naroda koja treba da se iskaže 25 maja. Iako u ovom trenutku rezultati glasanja
nisu poznati jedno je sigurno: -Biće novih otpuštanja s posla,
tradicionalnih smanjenja plata i penzija i ostalih bolnih reformi i tako sve
dok oni gore ne ukinu narod il dok narod odozdole ne poludi i ukine ta
ekonomska oruđa svojim klasičnim oružjem, usranim motkama kad se već glasanja
ne važe.
Mile Urošević
(dopisnik iz Pariza)
Na ekranu RTS-a i to onog za pečalbare, preko satelita
ili neta, stigla nam je slika za plakanje. Čovek drhti kao prut , samo što ne zasuzi,
dok prima teret odgovornosti jedne države na svoja junačka pleća. Vidi se da ga
bole sve bolne reforme koje treba da izgura, da ga tišti nadolazeća i još veća
beda širokih narodnih masa, srce i usta mu se naduli što će morati da
prizna sve što niko priznao ne bi. Saučešće Predsedniče!
Vlada je nova i gotovo da nema veze sa prethodnom
sem što su isti ljudi opet na vlati. Kad se menja i ovde sve mora da ostane
isto. Kako je ekonomija jedina grana diktature koja zanima raju tako smo i mi
najviše zagledani u naše malo ministarče ekonomije koji obećava narodu
veliki boljitak, al tek za dve duge godine. Ne može ranije! Tako on ceni,
onako od oka i usput daje cenu akcije gladovanja koju moramo da platimo
da bismo izašli iz rupe u kojoj smo, kaže. I to kaže u množini.
Kao i on je barabar u toj jami uz nas. Još dodaje
da ima viziju Srbije za narednih pet godina, čovek vidi iz rupe ko da je Tarabić
a ne Krstić. Prema njegovim rečima, da bi se iz naše domaće provalije krenulo
ka suncu treba da se iz temelja izmeni zakon o radu. U prevodu ; da se zakon
ukine i zameni nečime što bi bilo pola gulag, pola goli otok ili bar neka vrsta
imitacije divljeg zapada prošlih dana ili kopija engleskog zakona o radu koji
garantuje nula funti mesečno svakom zaposlenom. Nema posla - nema plate al ide
radni staž.
Penzija pred smrt da država ostane kompetitivna.
Da Srbija postane Kina na Balkanu. Jeftina zemlja sa kvazi besplatnom radnom
snagom. Jer, ovaj naš važeći zakon o radu i nije nešto fleksibilan, bar
ne onoliko koliko to traži zapad. Na zaostalom Balkanu radnici još uvek oće i
poso i platu i pride plaćen godišnji odmor. E pa dalje neće moći! Našeg Lazu i
njegovog gazdu Vučka podržavaju i Stejt Deparment i Svetska banka koja će nam
preko te Jejlske veze ugraditi novu kredu povrh ovih koje već ne možemo da
vratimo.
Naravno, pod uslovom da se budžet ostvari i da se
rasprodaju sva otpisana preduzeća. Ljubav za ljubav a sir za pare. Treba samo
da povijemo glave, poturimo leđa ili napravimo lopovske merdevine da se
ekonomija ispentra iz rupe deficita i krene ka brdu profitabilnog boljitka.
Naravno, usput treba i da malo spustimo pantalone u ime liberalizma i
nevidljive ruke koja će automatski da nam pomazi i reguliše ekonomiju po
evropskim standardima a domaćim cenama. Blago si nama! To je teorija sa Jejla
al ima i druga, seljačka, ekološka i neprskana koja je povod ove vidljive
priče o nevidljivoj ruci.
Pajaci na vlasti
Pre svega i onako među nama nezvanično napomenimo da
ekonomija nije prirodna nauka, već jedna neprirodno masonsko-protestanstka
religija mondijalističkog smera. Pogotovo njena filijala liberalizma u senci
takozvane nevidljive ruke. Ovu finansijsku farsu je još u18. veku smislio
škotski mason Adam Smith. Ta slobodna razmena bez granica i morala nije
smišljena da se mršavi ugoje, nego da se debeli još više nafatiraju. Kako tada
nije bilo ni TVa ni Interneta, raja je bila zatucana i bankari su mogli su da
joj prodaju svakakve budalaštine za male pare. Škola masonske političke
ekonomije i njeno istureno odelenje zvano liberalizam su od tada izrasli u
jednu veliku džunglu na asfaltu Volstrita. U principu svi zakoni koji ovde
važe, važeći su i u prašimi Amazonije.
Pravo jačeg je univerzalni prirodni zakon koga su
slobodni zidari nazvali nevidljiva ruka. Ko što svaka slobodna lisica sme da
pojede bilo koju slobodnu kokoš u otvorenom kokošinjcu, tako i u liberalnoj
ekonomiji finansijske lije mogu zakonski da nas očerupaju. Nevidljiva ruka,
kojoj je povereno da vodi svet u bolje sutra, svojim gramzivim prstima
napravila je planetarni darmar. Ne tvrdi to samo jedan skromni dopisnik anti-mondijalista,
već je to zvaničan stav mnogo bistrijih umova koji ekonomiju imaju u malom
prstu i koji ne piju vodu s dlana Velikog brata. Najveći ekonomisti, kao što su
Wilhelm von Humboldt, Frédéric Bastiat, Herbert Spencer, Ludwig von Mises,
Gustave de Molinari, Murray Rothbard David Friedman, kao i sam Štiglic,
ne veruju da je ekonomija prirodna nauka, a još manje veruju da liberalizam sam
sebe gladi mazi i šteluje nekom nevidljivom rukom. Zna se kako se zove ta igra
kad neko sam sebe reguliše nevidljivom rukom ispod jorgana.
To, zapravo, pajaci na vlasti nama rade, jer da uistinu
postoji neki čarobni nevidljivi ud, koji verbalno onanisanje pretvara u u
ekonomski boljitak to bi se pročulo po globalnom selu i konkretno osetilo bar
negde u svetu. Ta ruka nije nevidljiva već samo providna, i u narodu poznata
kao velika leva ruka za duboki desni džep. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Ako
postoji neki zakon liberalizma, onda je to pravilo po kome je, u svakoj državi
ponaosob, sve više bede i sirotinje, ali su zato bogati sve bogatiji. Ovo nije
samo izvod iz marksizama već i prirodni zakon spojenih sudova po kome je
ekonomska politika takođe neka vrsta presipanja iz šupljeg u prazno.
Da su naši vladari prelistali Marksa znali bi da je omrznuta
komunjara bar tu bio u pravu ako je za sve ostalo glavni krivac. Ekonomija je
bliža retorici nego matematici. Pričam ti priču i džeparim te ko neki klinac u tranavaju
a ti misliš da sam naučnik, jer sam studirao na Jejlu. U stvari ekonomija, (na starogrčkom/
oikonomía), znači umetnost jedne domaćice da održava urednu kuću.
Ovde se treba ograditi od starih i izumrlih Grka i
prisetiti se da u vreme Aristotela nijedna nauka nije bila tačna. Doduše ni
kasnije, u srednjem veku, u renesansi ili u doba velike industrijske revolucije
nijedna nauka nije bila tačnija gledano sa današnjeg stanovišta. Od matematike
i fizike do Istorije i Geografije svaka je teorija pretrpela izmene i dopune da
bi se nauke danas opet smatrale kao najzad potpuno tačne. E pa sad, ako je tako
bilo nekad, možda ni danas nije drugačije. Ideologija liberalizma nije nova
teorija zakona tržišta već više nova teorema zavere protiv sirotinje. Sama
ideja ima 300 leta i vrlo je prosta pa čak bi se moglo reći i pomalo prostačka.
Omča oko vrata
Princip je kao u filmu Ko to tamo peva, pustiš volan, zatvoriš
oči i vozi Miško. Autobus sam bira najbolji put ili u prevodu, slobodna
ekonomija tržišta reguliše samu sebe. Tu je nevidljiva ruka koja će stvoriti
nacionalno bogatstvo i demokratski raspodeliti svakome po zasluzi ili boji
očiju. I što se pojedinci budu više bogatili to će i država takođe biti
bogatija. Tako su učili na "Jejlima" i tako sada naš samozvani Tesla
nama prodaje znanje.
Američki recept za domaću upotrebu. Internacionalizam.
Šije mi ga Laza. Na kraju takve politike čeka nas bar grčka sudbina. Od svih
zemalja Evrope nama je Grčka najbliža. Ako je ta Grčka propala jer je verno
slušala EU, MMF, Štros-Kana i ostale svetske bankstere, šta li se onda
nama sprema. Bićemo li neka super Grčka na kvadrat ili možda nova Vizantija iz 15
og veka?
U različitim prilikama, kao što su Bolkesteinova
direktiva, ili za vreme referenduma o evropskom ustavu iz 2004,
protivnici liberalne ekonomije su okarakterisali ovu nauku kao
veliku zaveru protiv malih naroda a za nevidljivu ruku tvrdili su da je više
program za ulazak u neki novi rat nego neki vajni zakon ekonomije.
Francuski filozof Michel Onfray je posvetio celu
jednu knjigu ovoj kobnoj zabludi koja ukida zdravu pamet i stavlja svet pred
nerešiv problem. Slično govori i bivši ministar Jean-Pierre Chevement
ali i mnogi drugi politički nepodobni mozgovi.
Ah, šteta što i mi nemamo takve ljude koji bi adutima
mogli da dokažu narodu da ni bradati student sa Jejla kao ni gojazni ekonomski
legionar i nesuđeni francuski predsednik Štros Kan ne znaju šta rade. Ili možda
i znaju al onda to nije nehotična tragedija već uništenje ekonomije s predomišljajem.
Nije nikakva tehnika udarati harač raji, to su i Turci radili. Pa gde im je
sada carstvo? Bleje i kukaju da ih prime u Evropsku mafiju kao i svi ostali
delovi toga nekada silnoga carstva. Nauka zaboravlja da narod ima granicu
izdržljivosti. Granicu otpora na pritisak, istezanje ili smicanje. Kad pukne,
on poludi. U Grčkoj je polu rat u Španiji polu mir a u Francuskoj su već tri
nova harača povučena pred plamenom narodnih demonstracija i ko zna šta će još
biti do leta.
Mnogi stručnjaci takođe upozoravaju da ovo više nije
stezanja kaiša nego navlačenje omče oko vrata. Glavna zvezda novog kanskog
festivala i svetska porno zvezda Štros Kan, je jedino bio u pravu kada je
izjavio da se sve više plaši za civilni mir u Evropi ukoliko se nastavi ovaj
tempo novih harača i poskupljenja raznih globa. Ovaj nadri-ekonomista ne kaže
na čiju revoluciju on to misli ni gde treba da se dogodi.
Tamo gde radi, tamo odakle je najuren s posla ili tamo
gde je izvisio za predsedničku fotelju? Ipak i pored ovakvih upozorenja na svim
merdijanima ništa novo se neće dogoditi: porez će biti sve veća, izbacivanja s
posla sve žešća, plate sve manje penzije sve tanje. To je jedino što znam, al u
to sam siguran, jer počinjem da ih znam.