Dežurna

Pozadina velikih igara oko Železare Smederevo: međusobne sabotaže i uzajamne pljačke

Da li su lopovska braća za profit kraća

Javni informativni servis RTS je više puta emitovao vesti u kajronu da je američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi razgovarao sa srpskim premijerom Vučićem, podržavajući u tim razgovorima navodnu američku kompaniju Esmark da postane vlasnik Železare Smederevo. Da li je takav razgovor ambasadora Kirbija sa srpskim premijerom deo njegove misije, ili je to njegov privatni dogovor sa belosvetskim hohštaplerima, sa ciljem da im utera višemilionske iznose, bez uloženog dinara? Naravno, uz očekivanu masnu proviziju. Ko je kompanija Esmark, u čijem je vlasništvu, i ko su njeni ''poslovni partneri'' od kojih Aleksandar Vučić i njegova kriminalna grupa ne mogu da se odvoje? Koliko će to njegovo mešetarenje koštati siromašni srpski budžet? Magazin Tabloid je objavio opširne izveštaje o ovoj kupoprodaji.

major Goran Mitrović

Kompanija Esmark Jurop, odnosno Bušar Grupa (nazvana imenom Džejmsa Bušara, direktora Esmarka i bivšeg finansijskog direktora kompanije US Steel Srbija), podnela je nedavno sudu za Zapadni okrug američke države Pensilvanija, tužbu protiv slovačkog biznismena Petera Kamaraša, kojom ga tereti zbog opstruisanja kompanije Esmark Jurop da privatizuje Železaru Smederevo.

Tužba je podneta posle neuspelog pokušaja Esmarka da dođe u posed Železare Smederevo, bez ijednog uloženog dolara. Kamaraš se, kako u tužbi piše, potrudio da prekrši ugovor sa Esmarkom, zloupotrebi poverljive informacije i učestvuje u sistematskom varanju kompanije Esmark zarad lične koristi.

U tužbi Esmark navodi da se Kamaraš postavio kao investitor i agent na strani Esmarka Jurop, da bi došao do poverljivih informacija o Esmarkovoj strategiji za Železaru, a da je istovremeno potkopavao Esmarkove napore tokom pregovora za privatizaciju Železare. Prema optužbama Esmarka, Kamaraš je korist ostvarivao tako što je znao da njegove kompanije snabdevaju Železaru Smederevo gvozdenom rudom nižeg kvaliteta od standardnog, kao i drugim materijalima po višoj ceni od tržišne.

Direktor Železare Smederevo Bojan Bojković pokušao je da odbrani Kamaraša pred srpskom javnošću, rekavši da je ovaj slovački biznismen, koga kompanija Esmark tuži zbog navodne sabotaže u procesu privatizacije te čeličane, "stari dobavljač sirovina za Železaru". Da bi bio ubedljiviji, Bojković je rekao i to da je Kamaraš dobavljač sirovina za Železaru nasleđen iz vremena kada je bila u vlasništvu Ju Es Stila i dodao: "...Nije tačno da smo nabavljali sirovine lošeg kvaliteta po većim cenama. Istina je da ruda koju nabavljamo od Kamaraša ima nižu vrednost gvožđa i ona je jeftinija od one koje ima veći procenat gvožda". U pokušaju da mu "zatre tragove", Bojković je naveo da se Kamaraš pojavljivao kao deo delegacije Esmarka, kada su zasedale Radne grupe, ali da ga nije bilo od kada je Vlada raspisala tender.

Ipak, cela priča počinje tako što je Peter Kamaraš (koji je inače prijatelj sa Bušarom i znaju se iz vremena dok je Bušar bio u US Steelu u Košicama), ponudio "kombinaciju" u kojoj bi oni zajednički preuzeli Železaru Smederevo. U tu svrhu, osnovali su zajedničku firmu Esmark Europa i uvlače još investitora sa novcem.

Inače, Esmark Europe je firma koja je registrovana u Holandiji, a njeni deoničari su Bušar Grupa i Bušar grupa Evropa, još neki deoničari među kojima je i Uve Šmit (Uwe Schmidt) i Peter Kamaraš. Iz prijave se vidi da su Bušar i Esmark obezbeđivali deo novca i menadžment dok su ostali investitori obezbeđivali novac. Peteru Kamarašu, koji je doneo posao i imao jako dobre veze sa menadžmentom Železare i ključnim ljudima u srpskoj vladi pripalo je 12,5 odsto udela.

Uve Šmit je posebno zanimljiv. Radi se o čoveku koji je bio direktor Solar Trust America LLC koja je trebalo da izgradi najveći solarni park na svetu u Nevadi. STA je bila u vlasništvu Solar milleniuma Ag iz Nemačke. STA dobija uslovnu garanciju od američkog sekretarijata za energiju u visini od 2,1 milijardu dolara, ali, ubrzo, odlazi u bankrot kao i matična firma u Nemačkoj. Ovo je bio veliki skandal u SAD. Šmit je pre toga vodio velike firme MAN za Severnu Ameriku Ferostal... Sada je vlasnik Stahlschmidta firme registrovane u SAD.

Kamaraš za sebe traži privilegovan položaj u nabavci rude gvožđa, koji je on i do tada imao u Železari Smederevo, jer je za nju godinama nabavljao iz Ukrajine koncentrat rude koji nije odgovarao deklarisanom standardu i dovodio je do visokog stepena tehnološkog gubitka u procesu proizvodnje. Na srpskom jeziku rečeno: proizvodilo se manje čelika nego što je trebalo i tako se godinama pravio gubitak!

Partneri pristaju da daju Kamarašu prednost u nabavci materijala, ali uz transparentan odnos cena i njegove provizije pošto on već učestvuje sa 12,5 odsto u podeli profita.

Problem nastaje kada menadžment Esmarka donosi odluku da je za profitabilnost Železare potrebno modifikovati proizvodni proces, odnosno, primeniti model koji u topljenju koristi više različitih vrsta koncentrata sa visokim sadržajem Fe i manjim sadržajem S-oksida, Mn (Mangana) itd...koje pod određenim temperaturama daju niže tačke topljenja i uštedu energije kao i bolju iskorišćenost. Koncentrati ove rude su uglavnom afričkog i kineskog porekla i tu nastaje problem...

Naime, pošto nije u situaciji da dođe do ovih koncentrata pod povoljnim uslovima, a već je kupio udeo u jednom ukrajinskom proizvođaču koncentrata rude, Kamaraš odlučuje da minira dogovor. Tako bar tvrdi kompanija Esmark. Sudeći prema njihovim "nalazima", najveći uticaj Bušar je imao na direktora Železare Smederevo, Bojana Bojkovića koji takođe počinje da minira dogovor.

Sedam dana pre nego što je objavljeno da se prelazi na Plan B predstavnici vlade Srbije borave u Pitsburgu i pristaju na Esmarkov predlog i biznis plan. Nekoliko dana kasnije, Aleksandar Vučić objavljuje da Esmark kupuje Železaru, a Bojković kupuje koncentrat rude od Kamaraševe firme, plaćajući avansno. Po običaju, radi se o rudi niskog kvaliteta. Pretpostavka je da se radi o tih spornih 90 miliona evra obrtnog kapitala, koje spominju zvaničnici u Srbiji. Ruda je verovatno toliko i plaćena, ali je pitanje koja je njena tržišna vrednost i koliko je moguće valorizovati kroz finalni proizvod s obzirom na gubitak koji proizvodi.

Kako je Esmark ostao kratkih rukava u prvobitnoj nameri da dobije na poklon Železaru Smederevo, i krenuo u sudski obračun sa Kamarašem, ova kompanija i njen rukovodilac nisu zaboravili ni na ulogu Bojana Bojkovića. Njega optužuju da je zajedno sa Kamarašem učestvovao u sabotiranju napora „Esmarka" da kupi „Železaru", da je zajedno sa slovačkim trgovcem čelika ugovorio scenario za plan B za „Železaru", da mu je Kamaraš zauzvrat obećao da će ostati u timu menadžera i nakon što on preuzme „Železaru". Konačno, Esmark tvrdi da je Bojković u januaru mesecu ove godine, otkazao porudžbine od drugih trgovaca i sve usmerio na Kamaraša.

Vrhunac optužbi usmerenih na Bojana Bojkovića je i tvrdnja da je on Kamarašu prenosio delove tajnih pregovora sa radnom grupom za prodaju „Železare". Za koje pare, tek će se čuti...

U večernjim satima 17. marta ove godine, u emisiji RTS-a pod imenom "Upitnik", Aleksandar Vučić je obavestio javnost da će upravljanje Železare Smederevo preuzeti kompanija HPK engineering B.V. koja je registrovana u Holandiji. Vučić je to izbegao da kaže, ali je HPK engineering B.V. radila godinama u Slovačkoj u Košicama (sarađujući i sa US Steel-om u Srbiji). Iza te kompanije stoji, takođ, slovački biznismen Peter Kamaraš.

Kompanija HPK engineering B.V. jeste registrovana u Holandiji, ali Kamaraš u Slovačkoj ima i kompaniju sličnog naziva - HPK engineering a.s, koja je registrovana u Košicama.

Po svemu sudeći, Vučić je držao Kamaraša kao "rezervu" u slučaju da "Esmark" odustane od ulaska u Železaru Smederevo.

Činjenica je da ni "Esmark" nije nudio kupovinu Železare, već samo njeno preuzimanje bez dugova. Praktično, trebalo je da dobije Železaru na upravljanje i da u njoj samo postavi svoj menadžment koji bi garantovao pokretanje proizvodnje, pronalaženje tržišta i pravljenje profita.

To isto nudi i Kamaraševa firma HPK engineering B.V. Razlika je jedino u tome što Kamaraš ne traži od Vučićeve vlade onoliko para koliko je tražio "Esmark".

Svakako ne slučajno, dnevni list "Politika" je sredinom februara ove godine, pre raspisivanja konkursa za profesionalni menadžment Železare Smederevo, objavio da će Peter Kamaraš biti na čelu Železare Smederevo.

Uzgred, valja reći, Peter Kamaraš osim kompanije Pikaro, u Slovačkoj ima još nekoliko manjih firmi za prodaju nekretnina, i sanitarija. Njegov sin, Juraj Kamaraš, inženjer je po struci i vlasnik je slovačke farmaceutske industrije Imuna, koja je poznata po tome što je htela da iznajmi pogone zrenjeninske Jugoremedije.

Koliko će ''novi menadžemnt'' koštati budžet Srbije, može se samo predpostaviti, jer srpski premijer, svakom prilikom, saopštava drugu priču. On sve svoje poraze opisuje kao istorijske pobede.