Kosmet

Gde su nestale ogromne sume novca iz budžeta Srbije date u poslednjih 15 godina za Kosovo i Metohiju

Milijarde u bunaru

Država Srbija je iz budžeta od 2000. do 2012. godine odvojila čak 2,8 milijardi evra za Kosovo i Metohiju, a od dolaska naprednjaka na vlast, do danas, skoro polovinu od te sume. Ali, najveći deo te ogromne sume novca, završio je na privatnim računima ljudi lojalnih svim vladajućim koalicijama od oktobra 2000. godine, pa do današnjih dana, tvrdi publicista Branislav Gulan

Branislav Gulan

U praksi se pokazalo da je patriotizam koji je demonstriran na Kosovu i Metohiji i te kako dobro naplaćen i da su vlasnici raznih preduzeća, lokalni lideri, direktori, predstavnici lokalnih samouprava profitirali na račun nezavršenih projekata za koje je isplaćen novac. Anketni Odbor za utvrđivanje činjenica o načinu trošenja sredstava budžeta Republike Srbije na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u vremenu od 2000. do 2012. godine pronašao je brojne zloupotrebe zbog kojih su pojedinici dobro zaradili, došli do nekretnina, zaposlenja, višestruko uvećanih plata. Sve to se dešavalo pod parolom ,,preživljavanja'' na Kosovu i na štetu budžeta Srbije. U vremenu od 2000. do 2012. godine potrošeno je 229,4 milijarde dinara ili 2,8 milijardi evra. Sav taj novac je utrošen kao da je otišao u bunar. Jer, sa njime su činjene malverzacije (ovde valja reći da je sa takvom pogubnom praksom nastavljeno i od 2012. i dolaska naprednjaka na vlast, sve do današnjih dana i da je u otimačini tog novca, kako onda tako i danas, uključena čitava režimska "piramida": od lokalne naprednjačke vojske do vodećih predstavnika vladajućeg režima).

Najviše budžetskih sredstava opredeljenih na KiM u periodu od 2000. do 2012. godine utrošeno je na sanaciju zemljotresa u Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu, otkup kuća i stanova za smeštaj kadrova i stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica u Kosovsko-mitrovačkom upravnom okrugu, izgradnju objekata infrastrukture, izgradnju objekata za povratak i održivi opstanak raseljenih lica, zdravstveno zbrinjavanje, obrazovanje i finansiranje potreba lokalnih samouprava o delatnosti javnih preduzeća...

Procentualno, najviše je potrošeno preko Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (25,61) odsto novca, Ministarstva zdravlja (21,16 odsto) i za otplatu javnog duga (17,59 odsto). Preko bivšeg Koordinacionog centra za KiM i Ministarstva za KIM plasirano je 18,42 odsto budžetskih sredstava.

Budžetski novac za sanaciju posledica zemljotresa u Kosovsko-pomoravskom upravnom okrugu nenamenski je trošen kroz nerealne prekategorizacije oštećenja objekata, izgradnju novih objekata građanima koji nisu pretrpeli, izradnju objekata građanima koji ne žive na teritoriji KiM, veštački "naduvana" cena građevinskog materijala, povećanje ugovorenih cena rekonstrukcija...

Za sanaciju posledica zemljotresa iz budžeta je utrošeno 934 miliona dinara, a po osnovu tužbe izvođača radova preduzeća ,,Binačka Morava'' iz Gnjilana, u sudskom postupku , na ime izvedenih radova, bilo je traženo od Vlade Republike Srbije još 612 miliona dinara! Investitor projekta sanacije bio je Koordinacioni centar za KiM, a novac je Kosovsko - pomoravskog upravnog okruga isplaćivan preduzeću ,,Binačka Morava'' iz Gnjilana.

Prvu procenu oštećenja na privatnim stambenim objektima izvršila je stručna komisija Građevinskog fakulteta Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na čelu sa prof. dr Velimirom Dutinom koji se pojavljuje kao nadzorni organ u gotovo svim velikim infrastrukturnim projektima na KiM tokom punih 12 godina.

Zloupotrebe u trošenju novca iz budžeta namenjenog otkupu, viđeni su i u dogradnji, adaptaciji i renoviranju kuća i stanova u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj kadrova i interno raseljenih lica. Za otkup nekretnina iz budžeta je utrošeno oko 281,6 miliona dinara. Ukupno za ovaj projekat je utrošeno 370,4 miliona dinara. Kosovsko-mitrovački upravni okrug je do 2012. godine kao kupac sredstvima iz budžeta Srbije, otkupio još 107 stambenih jedinica u severnom delu Kosovske Mitrovice za smeštaj interno raseljenih lica. Za ovu namenu utrošeno je 9,9 miliona evra.

U većem broju slučajeva, po ovlašćenju Kosovsko-mitrovačkog upravnog okruga, kao posrednik u kupoprodaji se pojavljivala i privatna advokatska kancelarija ,,Vasić'' iz Kosovske Mitrovice, kojoj je Okrug isplaćivao oko 800 evra po jednom kupoprodajnom ugovoru. Kao kupci nepokretnosti, pojavljuje se više fizičkih lica sa prebivalištem u severnom delu Kosovske Mitrovice. Indikativno je bilo pojavljivanje više istih ljudi kao kupaca u kupoprodajnim ugovorima po ugovoru o poklonu (a "pokloni" su tim putem davani Kosovsko-mitrovačkom upravnom okrugu!). U velikom broju slučajeva, "kreirane" su izuzetno visoke cene kvadratnog metra otkupljenih nepokretnosti.

U zdravstvenim ustanovama na KiM nestale su milionske sume na razne načine. Postoje i duple isplate zarada zaposlenima iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta (kako ranije tako i danas, pri. red.). Prijemi u radni odnos su bez konkursa i odluke o potrebi prijema. Sredstva dobijena za isplatu naknade za porodilje nenamenski se troše i duplo trebuju i od RFZO i od lokalnih samouprava. Viđene su i zloupotrebe sredstava za sanaciju, dodgradnju i izgradnju zdravstvenih objekata kroz nepoštovanje odredbi Zakona o javnim nabavkama, kao i nesklad između izvedenih radova i isplaćenih sredstava.

Karakterističan je primer Doma zdravlja Dragaš, čiji su radnici isplaćivani u visini od 100 odsto ličnog dohotka RFZO, a istovremeno su bili zaposleni pri kosovskom Ministarstvu zdravlja. U zdravstvene ustanove koje obavljaju zdravstvenu delatnost spadaju: Kliničko bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici, Dom zdravlja Priština sa sedištem u Gračanici, Dom zdravlja Gračanica, Dom zdravlja Donja Gušterica, Dom zdravlja Kosovo Polje sa sedištem u selu Ugljare, Dom zdravlja Obilić sa sedištem u selu Prilužje, Dom zdravlja Štrpce, Dom zdravlja Istok sa sedištem u selu Osojane, Zdravstveni centar Peć sa sedištem u selu Goraždevac i Zdravstveni centar Prizren sa sedištem u Orahovcu.

Ukupan broj zaposlenih radnika u ovim zdravstvenim ustanovama je 2.275. Od ovog broja 298 radnika je radno angažovan u drugim, zdravstvenim ustanovama na teritoriji KiM i primaju mesečne zarade od 150 odsto, dok je 727 radnika angažovano u drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji centralne Srbije.

Kliničko bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici ima u radnom odnosu 1.091 radnika, od čega 440 radno angažovanih.

I pored postojanja ovoliko neangažovanih KBC Priština je od 2000. do 2012. godine zaposlio još 343 radnika. Nastavnici koji predaju kliničke predmete na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, njih 160, radno su angažovani i u KBC Priština, gde su pored punih plata primali i kosovski dodatak. Na primer, višegodišnji direktor Kliničko-bolničkog centra Priština prof. dr Stojan Sekulić primio je u junu 2012. godine platu na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici od 127.870 dinara i u KBC Priština 202.439 dinara, dakle ukupno 330.309 dinara. ,,Pored prof dr Sekulića, još 112 njegovih kolega sa KBC Priština su samo za juni 2012. godine primili lične dohotke u rasponu između 330.309 i 126.648 dinara. Po osnovu primanja duplih ličnih dohodaka za navedena lica su uplaćivani dupli doprinosi za PIO i od strane obrazovne ustanova i od strane KBC-a. Prilikom njihovog odlaska u penziju doprinosi uplaćivani od strane KBC ne uračunavaju se u penzijski staž, već samo doprinosi uplaćivani od stane Medicinskog fakulteta. Na kraju svake godine navedenim licima se vrši povratak novčanih sredstava uplaćenih za doprinos za PIO preko KBC Priština, što je svojevrsni bezobrazluk i nenamensko trošenje budžetskih sredstava'', piše u izveštaju Anketnog odbora. U Domu zdravlja u Gračanici Anketni odbor je utvrdio da je rešenjem Vlade od 10. marta 2002. godine dr Rada Trajković izabrana za vršioca dužnosti direktora navedene ustanove. Od tada pa sve do danas nije bilo raspisivanja konkursa za izbor direktora. Iz platnih spiskova zaposlenih utvrđeno je da se plata direktorki Doma zdravlja obračunava po neverovatno visokom, koeficijentu od 29,32 i decembra 2012. godine iznosila je 197.969,00 dinara.

Dom zdravlja u Gornjoj Gušterici je eklatantan primer stanja u zdravstvenim ustanovama na KiM. Anketni odbor je ustanovio grube propuste u radu direktora Doma zdravlja, koji je ovu ustanovu potpuno privatizovao. Doktor Bogoljub Stefanović je prvi put izabran za direktora ovog doma zdravlja 9. aprila 2001. godine i sve do rešenja Vlade Republičke Srbije od 13. maja 2010. godine, kada je ponovo postavljen za direktora ove ustanove, nije obavljan izbor i imenovanje rukovodstva ove ustanove.

,,Mimo zakona, direktor je u ovu zdravstvenu ustanovi primilo svog bratanca Bojana Stefanovića kao radnika obezbeđenja, a potom i na nepostojeće radno mesto savetnika direktora z a ekonomska pitanja. Pored imenovanog po principu ,,ja tebi ti meni'', direktor je nezakonito u radni odnos primio i Tijanu Petrović, ćerku direktora Doma zdravlja Kosovo Polje dr Jordana Petrovića, koja se ne pojavljuje na poslu već je redovni student Medicinskog fakulteta Univerzitete u Kosovskoj Mitrovici. Pored imenovane, direktor je u radni odnos primio i svog bratanca Vanju Stefanovića, snaju Miljanu Jovanović, Draganu Rašić, suprugu direktora RFZO u Gračanici, Ivanu Vasić, suprugu predsednika opštinskog dobra DS Kosovo Polje, Dejana Nedeljkovića, dok je snaju njegove supruge dr Mirjanu Milosavljević postavio za šefa ambulante u Lipljanu. Sva ova lica se ne pojavljuju na poslu, ne izvršavaju svoje radne obaveze, a uredno primaju ,,zarade'', tvrde članovi Anketnog odbora u izveštaju podnetom Parlamentu Srbije.

Prema izjavama zaposlenih 43 radnika ovog doma zdravlja se uopšte na pojavljuju na poslu i ne obavljaju svoje radne zadatke, a redovno primaju plate. Na osnovu neisplaćenih zarada radnici su tužili Dom zdravlja, uz prethodnu uplatu na ime ,,sudskih troškova'' po 50 evra šefu obezbeđenja ove ustanove Momčilu Laziću. ,,Navedene krivične prijave su zbog činjenice da je supruga referenta za suzbijanje privrednog kriminala nadležne Policijske uprave u Niškoj Banji Siniše Mitrovića radnica Doma zdravlja Donja Gušterica radno angažovana u Nišu, kao i činjenice da je bratanica predsednik suda u Kosovskoj Mitrovici Nikolić Silvana kao lekar i neugovoreni radnik angažovana u ovom domu zdravlja, redovno odbacivane'', istaknuto je u izveštaju.

Anketni odbora je ustanovio grube zloupotrebe u trošenju finansijskih sredstava namenjenih za refundaciju naknada porodiljama koja su utrošena za izgradnju novog objekta Doma zdavlja u Donjoj Gušterici. Nije sproveden otvoren postupak javne nabavke, već je sprovođeno više pojedinačnih postupaka javnih nabavke male vrednsoti, iako se svi radovi odnose na isti objekat. Indikativno je da je izvođač radova na ovom projektu firma d.o.o. Gora -farm iz Prizrena, koja je u dužem periodu bila i snabdevač Doma zdravlja sanitetskim i medicinskim materijalom i lekovima, u kojoj je Dom zdravlja u kratkom periodu po različito ispostavljenim cenama isplaćivao usluge. Vrednost ivnesticije, koju je finansirao DZ Donja Gušterica, iznosi 37,5 miliona dinara, ili skoro 362.000 evra. Poslanicima je bilo nejasno po kom osnovu su nakon okončanja radova (12. septembra 2011. godine) ispostavljene dve privremene situacije u ukupnom iznosu od 70.000 evra...