Tragom vesti

Kako u Srbiji funkcioniše pranje novca uz pomoć režimskih "veš mašina"

Čisti profit iz prljavog posla

Ilegalno zarađeni novac iz Srbije odlazi tajnim kanalima, ali se zatim vraća preko fantomskih firmi registrovanih u poreskim rajevima i ulaže na Beogradskoj berzi. Novac dobijen od dividendi na ove akcije je čisti i može da se dalje ulaže. Jedna od osoba koja nikada ranije nije trgovala na berzi, a danas obrće desetine miliona evra nepoznatog porekla već je više puta prijavljena nadzornim organima, ali bez ikakvih sankcija posluje i dalje, jer upravlja parama funkcionera stranaka na vlasti.

Igor Milanović

„Beogradska berza" je izuzetno malo tržište hartijama od vrednosti, pa se skoro svi učesnici međusobno poznaju. Dolazak novog investitora, pogotovo ako ulaže veće količine para, iz tih razloga ne može da ostane neprimećen. Zbog toga je brzo uočen dolazak investitora „Sempiola investa Ltd" sa Kipra, a ubrzo se pojavila i sumnja da ovo do tada nepoznato preduzeće služi isključivo da bi se oprao ilegalno zarađeni novac.

Po javno dostupnim podacima „Sempiola Invest LTD" je registrovana 15. oktobra 2013. godine u kiparskom gradu Lefkosi, Diagorou 4, sprat 6, apartman 601. Direktorke su Reveka David i Ortodoksia Perekleus. Sekretarske poslove za ovu firmu obavlja „Indi Secretarial Ltd" prijavljen na istoj adresi, dok među direktorima ovog preduzeća nalazimo Renu David i Doksu Perikleus.

Na istoj, pomenutoj adresi u Lefkosi nalaze se i firme: „Gepsart Ltd", „Beatra Ltd" i „VT International Ltd" (direktorka Ortodoksia Perikleus, sekretarske poslove obavlja „Indi Secretarial LTD"), kao i „Champart Ltd" (sekretarijat je opet „Indi", a direktorka Reveka David).

Reveka David je 1997. bila direktorka „Sheffield Trading Co Ltd"-a, preduzeća koje je očigledno fantomsko, jer godinama ne postoje nikakvi izveštaji o njegovom poslovanju. Istu gospođu David nalazimo i na mestima direktorke i sekretara „Latan Corporation Lzd", takođe sa sedištem u Lefkosii, ali na drugoj adresi u odnosu na „Sempiolu".

Iz svega ovoga je očigledno da je „Sempiola Invest Ltd" obična, takozvana „firma- poštansko sanduče", odnosno da centrala na Kipru nema drugi značaj osim da preusmerava poštu na pravo, ali prikriveno sedište kompanije. Kipar je za zvanično sedište odabran iz dva razloga: ne postoji obaveza javnog objavljivanja vlasnika (kao što je slučaj sa Srbijom), a i porezi su simbolični.

Već je sve ovo snažna indicija da je „Sempiola" mašina za pranje ilegalno zarađenih para. Sve postaje još jasnije kada se pogleda ko zastupa ovu kompaniju u Srbiji.

Po izveštaju „Beogradske berze", poslove za „Sempiolu" u Srbiji, između ostalih vodi preduzeće „Kor Real BP" doo iz Bačkog Petrovca, prijavljeno na adresi ulica Komenskog 37 u Bačkom Petrovcu. Na istoj adresi nalaze se i preduzeća „Kor Field" doo i „Sent 011 International" doo.

„Kor Real" i „Kor Field" imaju istog vlasnika: „Kor Business Ltd" iz Velike Britanije, dok je vlasnik „Senta 011" kiparska firma „Kor Business Ltd". Očigledno da sva tri preduzeća imaju istog konačnog vlasnika.

Direktor u sva tri pomenuta preduzeća je Marijan Triaška iz Bačkog Petrovca, dok je u „Kor Realu" pored njega još jedan direktor, Roman Minarik iz Nemačke. Pomenuti Triaška je takođe u ime osnivača potpisao Osnivački akt za „Kor Field" i „Sent 011".

Marijan Triaška živi u naselju Maglić u Bačkom Petrovcu i slovačke je nacionalnosti. Republika Slovačka finansijski pomaže svoju manjinu u Vojvodini, ali taj novac ni izdaleka nije dovoljan za sve investicije koje je Triaška obavio samo na „Beogradskoj berzi". Rođen je 07. oktobra 1983. godine u Bačkom Petrovcu i uglavnom je ranije prihodovao od poljoprivrede. Pre više godina je bio aktivan u „Centru za unapređenje znanja u ruralnom turizmu", projektu finansiranom iz IPA fondova Evropske Unije, odnosno iz para koje je kao deo takozvane prekogranične saradnje izdvajala Hrvatska.

Nije bio nikada siromašan, ali ni preterano bogat, a poznat je i po tome što voli dobro i obilno da popije.

U međuvremenu je stekao imetak - više nekretnina koje izdaje, a u selu je poznat i po tome što ima preduzeće za uvoz i izvoz, mada niko ne zna ni jedan posao te vrste koji je preko pomenutog preduzeća obavio. Očigledno je da Triaška krije pravu namenu svojih firmi i od sugrađana i komšija.

Kao mladić bio je aktivan u omladinskom hrišćanskom pokretu YMCA sa sedištem u Švajcarskoj, koji je u 19. veku osnovan u Velikoj Britaniji. Njegov mobilni telefon 069780811 služio je ne samo kao kontakt sa pomenutom verskom organizacijom, već se pojavljivao i u nizu oglasa kojima se u najam nudio poslovni prostor u Bačkoj Palanci i to na adresama na kojima su bila registrovana preduzeća kojima je Triaška upravljao. Isti broj je i kontakt za pomenuta tri preduzeća koja investiraju na „Beogradskoj berzi".

Ništa od ovoga ne daje obrazloženje zbog čega je on naprasno postao navodni stručnjak za berzanske poslove, kome je povereno upravljanje novčanim fondovima vrednim milione evra. Moguće da je poverenje određenih krugova stekao zahvaljujući delovanju svoje supruge Make (Makka) Triaške koja je veoma aktivna u Srpskoj naprednoj stranci kojoj pomaže u organizaciji skupova u Bačkom Petrovcu.

Evidentno je da se Marijan kao značajan investitor na „Beogradskoj berzi" pojavljuje tek od 2013. godine, a da su dve od tri firme preko kojih posluje osnovane tek 2014. godine. Sve se dešavalo posle dolaska SNS-a na vlast. Pre toga Triaška se pojavljuje samo u jednom iole značajnijem poslu, a to je pokušaj kupovine građevinskog zemljiušta u Bačkom Petrovcu.

Nakon što je opštinska vlast odlučila da pod izuzetno povoljnim uslovima proda građevinsko zemljište u industrijskoj zoni Bačkog Petrovca, lokalni mediji su 10. aprila 2008. objavili da je konzorcijum koji su činili Marijan Triaška, Diana Čelar i Slobodanka Bosnić iz Novog Sada i preduzeća "Terming" iz Beograda i "Paks" iz Novog Sada kupio jednu od parcela na kojoj će graditi fabriku za preradu smrznutog voća i povrća.

Od celog posla nije bilo ništa, pa je Opštinsko veće Bačkog Petrovca na svojoj sednici održanoj 30. septembra 2016. ovlastilo Javno pravobranilaštvo da pokrene postupak raskidanja kupo-prodajnog ugovora.

Berzanski uspon Marijana Triaške se podudara sa dolaskom na clast Srpske napredne stranke i aktivnim učešćem njegove supruge u lokalnom delovanju ove partije. On se na berzi prvi put otvoreno pojavio krajem februara 2013. i to preko jedne veoma nespretno izvedene transakcije.

„Sojaprotein" ad iz Bečeja je poznat po tome što su tu okupljeni kontroverzni tajkuni i međunarodne finansijske institucije sumnjivih namera. U februaru 2013. je „Raifeisenbanka" ad sa jednog od svoji kastodi računa (račun čiji se vlasnici javno ne pojavljuju) svoje akcije ove kompanije prebacio britanskoj firmi „Kor Business Ltd". Pošto se radilo o ukupno 7,18 odsto deonica „Sojaproteina" berzanski trgovci su se zainteresovali za ovu do tada nepoznatu kompaniju iz Velike Britanije i veoma brzo otkrili da nju zastupa anonimus iz Bačkog Petrovca, Marijan Triaška, zajedno sa svojim kompanjonom Romanom Minarikom koji, takođe, nije poznat u berzanskim krugovima ni u zemlji niti u inostranstvu.

U međuvremenu je pomenute akcije preuzelo preduzeće „Sent 011 International" doo i daljom kupovinom steklo ukupno 10,75818 odsto kapitala „Sojaproteina", čiji je većinski vlasnik „Victoria Group". Pa saznanjima berzanskih insajdera, „Sent 011" deluje kao produžena ruka „Victorie" koju sadašnji vlasnici pokušavaju da prodaju.

„Victoria" sama poseduje 50,93814 odsto „Sojaproteina", a sa povezanim licima, računajući tu i „Sent 011" dolazi do ukupno skoro 80 odsto vlasništva ove perspektivne kompanije.

Izbor akcija koje su preduzeća pod kontrolom Triaške kupovala pokazuje da iza njega stoje veoma uticajne osobe. Samo nerazumni hazarder, ili neko sa moćnim zaštitnicima bi ulazio u preduzeća gde su većinski vlasnici „Victoria" ili „Invej" iza koga stoji Predrag Ranković Peconi, kao i drugi takozvani „kontroverzni biznismeni", a upravo to radi Triaška.

U portfoliu preduzeća kojima je on na čelu u međuvremenu se nalaze akcije sledećih firmi: „Sojaprotein", „Milan Blagojević", „Tehnogas", „Galenika Fitofarmacija", Kompanija „Takovo", „Metalac", „Informatika" iz Beograda, „Univerexport-Trgopromet", „Tehnogas", „Autoventil" iz Užica... Svojevremeno je Triaška bio i suvlasnik „Luke Dunav" u Pančevu, ali je uz zaradu svoje akcije prodao „DM Grain-Corn" doo u vlasništvu kontroverznog Dušana Bjelopetrovića, što dokazuje da on nikako nije bez zaleđine.

Akcije koje poseduju Triaškina preduzeća imaju dobru perspektivu rasta vrednosti, pa je očigledno da se radi o špekulativnom kapitalu, što samo po sebi nije krivično delo. Zanimljivo je, međutim, da uprkos jasnim indicijama da se radi o pranju para zarađenih na nelegalan način, ni jedan državni organ do sada nije reagovao. Jedino je Centralni registar hartija od vrednosti u jednom slučaju najavio pojačanu kontrolu daljeg prometa akcija, ali samo zato što je postojala sumnja da je Triaška bio skriveni zastupnik većinskog vlasnika, a ne da je prao nečiji ilegalno zarađeni novac.