Do koske

Zakasneli pokušaj da se BIA privatizuje

Okupacija i tajne službe

Pred poslanicima Narodne skupštine Srbije je predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji, koji je Vlada Srbije uputila na usvajanje po hitnom postupku. Direktoru tajne službe daju se sva ovlašćenja, da njom rukovodi kao svojom privatnom vojskom, a on služi isključivo onom ko ga je postavio na to mesto. Ali, malo su zakasnili

major Goran Mitrović

Pre skoro dve godine tadašnji direktor Bezbednosno informativne agencije Aleksandar Đorđević odlučio je da Agenciju još više potčini svojoj volji i interesima. U to vreme on je pripadao jednoj od najozloglašenijih interesnih grupa unutar Vučićevog kartela, koja se , u međuvremenu, raspala. U toj grupi su bili i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković, načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić, direktor Elektromreže Nikola Petrović i još nekoliko sudija i tužilaca.

Direktor BIA je na ovo mesto postavljen po nalogu Aleksandra Vučića, jer je i Đora iz pederske grupe koja se utrpala u Srpsku naprednu stranku. Kao advokat Đorđević je zgrtao velike svote novca, jer je radio za čačansku mafiju koja je trgovala oružjem i narkoticima, a bavila se i iznudama.

Magazin Tabloid je u 18 nastavaka opisao kriminal u BIA pod Đorđevićem, kao direktorom. Opisali smo rad najuticajnijih načelnika - načelnika operative Jove Drobnjakovića, Ivana Todorova, načelnika za bezbednost, Radmile Selaković, bivše stečajne upravnice koje je postavljena za načelnika logistike...

Nakon što je uspeo da za tužioca za organizovani kriminal postavi Mladena Nenadića, advokata iz Čačka, pripadnika čačanske mafije, Đorđević je smislio da svoje pozicije tolko ojača, da može suvereno da vlada Srbijom. Poslao je Vladi Srbije predlog Zakona o izmenama i dopunama zakona o BIA, koji je tek danas stavljen na dnevni red. Nakon što je pročitao predlog, Vučić je naredio šefu kabineta da zvanično obavesti Agenciju da je predlog zakona u ''proceduri usvajanja od strane Vlade i da će Agencija o tome biti obaveštena''. Đorđević je dobio poruku koju je razumeo - da predlog neće proći, jer je Vođa bio više nego besan na njega, ali nije imao kuraži da ga smeni.

Predlogom novog zakona direktor u Agenciji o svemu odlučuje. O prijemu službenika i bez konkursa, o raspoređivanju, kažnjavanju, nagrađivanju, o pravljenju sistematizacije ranih mesta...

Nigde u ozbiljnim državama tajna služba nije pod okupacijom direktora. Njenim radom samo zakonski rukovodi direktor, koga postavlja izvršna vlast. Ali, Agencija ima svoju ustavnu i zakonom određenu ulogu. O organizaciji, zadacima i ovlašćenjima Agencije odlučuje Vlada Srbije, uz saglasnost skupštinskog odbora za bezbednost i kontrolu rada službi bezbednosti. Nadzor nad radom BIA može da vrši i Zaštitnik građana, Državna revizorska instituicija (kada su u pitanju finansije) i Odbor za bezbednost.

Kada nemačka vlada postavi direktora BND-a, on ne kontaktira sa agentima Službe. On dobija svakodnevno izveštaje, utvrđene Poslovnikom, od šefa operative, a preko njega može da traži da se upozna sa radom i pojedinih uprava. On ne postavlja šefove odeljenja. Kadrovska služba BND-a prati rad svakog službenika, ocenjuje njegov učinak i sposobnosti i odlučuje o njegovom napredovanju. Ni slučajno se ne može desiti da stečajna upravnica sa 59 godina života dođe za načelnika logistike u BND-u. To je nezamislivo.

Nažalost, u Srbiji ne postoje nezavisne institucije, tako da su za direktora BIA postavljani i tipovi poput Radeta Bulatovića, koji je bio u zatvoru, Saše Vukadinovića, Aleksandra Đorđevića...BND, koju uzimamo za primer, ima svog portparola, koji komunicira sa javnošću, a ne direktor.

Nemačka Vlada može da menja poslove i zadatke BND-a, ali to niko još nije učinio. I BND je pod kontrolom odbora Bundestaga i državnih institucija, ali direktor ne može da prima službenike po svom izboru, jer su članovi njegove partije ili prijatelji, niti da ih postavlja za načelnike službi unutar BND-a.

Đorđević je predložio da se vrši bezbednosna provera službenika koji se na posao vraćaju po odluci suda! Dakle, on je želeo da bude iznad suda. Želeo je da spreči povratak na rad službenika Branka Veljkovića (koji je iz njegovog rodnog mesta, pored Čačka), koga je sud vratio na posao, proglasivši odluke o otpuštanju kao nezakonite.

Da je BIA privatna služba svedoči i pitanje koje poslanička grupa Dosta je bilo 31. avgusta uputila povodom pretresanja stana i pretnji koje su upućene novinaru i voditelju produkcije Balkaninfo.me Teši Tešanoviću povodom intervjua koji je u Amsterdamu napravio sa Đorđem Višekrunom, bivšim Vučićevim prijateljem, koji je Vođu opisao kao iskompleksiranog homoseksulaca i čoveka koji ništa ne zna da radi, osim što laže i vara sve koje poznaje.

Očigledno je da izmenama Zakona o BIA Vođa želi da rad ove tajne službe podredi svojim interesima i opstanku na vlasti, progonu političkih neistomišljenika, novinara, poslanika, biznismena. Jer policijski službenici BIA nemaju ovlašćenja da hapse građane bez naloga sudije za prethodni postupak, a sve radnje koje preduzimaju, počev od tajnog prisluškivanja, nadzora, moraju da imaju sudsko odobrenje.

Zakon će sigurno biti izglasan, ali je već kasno. Ova vlast samo što se nije sama urušila od sebe. Zakon će proći i pred Ustavnim sudom Srbije, jer sa Vučićem moraju da odu i svi oni, koji su u sudovima, tužilaštvima, službama bezbednosti i policiji, slepo služili Vođi, umesto što su primenjivali zakon i bavili se svojim, zakonom određenim poslovima.