Iz mog ugla

Jajarska škola

Živan Haravan

Tito je bio bravar ali je, istovremeno, bio mudar čovek, kako je to rekao naš predsednik Aleksandar Vučić, čije je impresije o Titu i Staljinu obelodanio njegov bivši, intimni prijatelj Đorđe Višekruna. Titova politička partija je vladala Jugoslavijom decenijama, a SNS, partija gospodina Vučića, ima nameru i ambiciju da vlada Srbijom i duže. Ništa! Šta da se radi? Široke narodne mase i (ne)poštena inteligencija podržavaju Vučića i SNS. I tako će biti sve dok nekome ne svane, a nekome ne smrkne. Moj skroman doprinos SNS-u i Predsedniku Vučiću, da svoju vladavinu oplemene, unaprede, za dobrobit svih njih, biće sadržan u predlogu koji im, ovom prilikom, upućujem.

Tito je u svom rodnom Kumrovcu(?), svojevremeno, osnovao školu za partijske kadrove, poznatu široj javnosti, kao "Kumrovačka škola". Onaj ko je bio kumrovački đak, ne samo da je sebi obezbedio čvrstu poziciju u hijerarhiji vlasti i lične moći, već, bio je spreman da se prilagodi i vremenu: "Posle Tita - Tito". Mnogo je takvih i danas ili živih ili njihovih potomaka koji su učili od svojih očeva ili dedova, a sinonim tog profila političara, bio je poznati kumrovački đak, hrvatski kadar, pokojni Ivica Račan. (Ovde ne ubrajam neškolovani politički kadar u Kumrovcu koji je i "Posle Tita - Tito" zauzeo visoke pozicije, kao što je, na primer, bio proustaški Titov general, zlikovac - Franjo Tuđman).

Predlažem, dakle, Predsedniku Vučiću da, po ugledu na njegovog uzora, osnuje partijsku školu u Jajincima. Ne znam zašto mi pade na pamet, baš, ta lokacija ali znam da bi se ta škola zvala u javnosti "Jajarska škola", poput kumrovačke, po mestu u kome postoji. Šta bi bio osnovni cilj ove škole? Evidentno je da je politički kadar vladajućeg SNS-a raznolik po profesionalnoj orijentaciji. Ima ih od konduktera, poljoprivrednika, keramičara...,sve do univerzitetskog profesora koji je svoje škole završavao, doktorirao ne, baš, na Sorboni, ali je zaobilazio Beograd k'o kiša oko Kragujevca.

Sve njih treba išlifovati, govornički izveštiti, učvrstiti iz tri razloga: prvi, da što je moguće duže budu na vlasti; drugi, da budu magnet za nove članove SNS-a; treći, da, poput kumrovačkih đaka, budu sposobni i spremni da, koliko sutra, ako im, ne dao Bog, partija prdne u čabar, presvuku dres, osnuju svoju Partiju ili se učlane u neku novu, primenom naučne veštine šlihtanja stečene u "Jajarskoj školi".

Školovanje bi trajalo jednu godinu, uz mogućnost kupovine diplome ako polazniku, baš, ništa ne ulazi u glavu od teorije. Direktor "Jajarske škole" i Glavni strateg nastavnog Plana i Programa bio bi Prof. Dr. Marko Atlagić, negdašnji predsednik Republičke zajednice za nauku - Hrvatske!? Znači, prof. dr. Marko je bio i hrvatski napredni kadar! (Izvor: internet sajt "Istinomer.net")

Na prvoj i jedinoj godini školovanja osnovni i glavni predmet bio bi "Veština šlihtanja Vođi" i po značaju bi bio isto što i Rimsko pravo na Pravnom fakultetu ili Anatomija na Medicinskom fakultetu. Ko bi taj predmet položio sa ocenom 10 (druge ocene ne bi ni postojale), mogla bi da mu se smeši besplatna diploma na vidiku. Predavač ovog ključnog predmeta bio bi, upravo, univerzitetski profesor dr. Marko Atlagić.

Ovaj predmet bi činile dve nastavne jedinice: "Diskretno šlihtanje Vođi" i "Indiskretno šlihtanje Vođi". Diskretno šlihtanje Vođi podrazumevalo bi isplatu na ruke, pozamašne svote, poželjno evra, direktno Vođi ili preko posrednika uoči Republičkih izbora, koji, kod nas, idu kao na traci. Visina novčanog iznosa bi bila u proporciji sa funkcijom koju šlihtara očekuje.

Indiskretno šlihtanje Vođi, u svom punom sjaju, dakle, bestidno, iskazivalo bi se u direktnim tv-prenosima sednica u Parlamentu ili u drugim javnim okolnostima, a sve u zavisnosti u kojoj je državnoj ustanovi šlihtara postavljena za rukovodioca. Polaznici "Jajarske škole" bi imali svakodnevne vežbe, a obavezna školska lektira bila bi svakodnevno čitanje i analiza "Informera". Polaznicima "Jajarske škole" bio bi posebno važan i predmet: "Uzajamno takmičenje u šlihtanju Vođi", a ovaj takmičarski duh bi se, posebno, forsirao kod Narodnih poslanika, kako u Republičkoj Narodnoj Skupštini, tako i Skupštinama lokalnih samouprava. Mislim da bi, za dobrobit SNS-a, autor udžbenika navedenog predmeta mogao i trebao da bude Marijan Rističević, dokazani, samouki takmičar šlihtanju Vođi. A, sudeći po njegovim, čestim, logoreičnim nastupima, reklo bi se da mu je pismenost vrlina.

Završni ispit - odbrana diplomskog rada obavljala bi se pred tročlanom komisijom: Prof. Dr.Marko Atlagić - predsednik komisije i članovi Maja Gojković i Aleksandar Martinović - samouke šlihtarske perjanice SNS-a.

Zvanje koje bi se steklo, po završenoj "Jajarskoj školi", glasilo bi: "Diplomirana jajara". Nemam nameru da patentiram ovaj moj skroman predlog daljeg bržeg, jačeg, boljeg razvoja SNS-a, zato, univerzitetskom profesoru dr. Marku Atlagiću dozvoljavam ili amandmane, ili brisanje predmeta koje sam predložio, a da on proceni koji predmeti bi bili adekvatniji i korisniji u školovanju i profilisanju dobrog i pouzdanog šlihtarskog kadra SNS-a. Ipak, Atlagić je čovek bogate šlihtarske teorije i prakse, a moja malenkost je u oblacima hipoteza o najboljim metodama šlihtanja.

Na kraju, evo još jedne ideje, koju, takođe, ne namećem, već, dajem je besplatno SNS-u sa ciljem da im bude još brže, jače, bolje. Vremenom, postepeno, u okviru dualnog obrazovanja, trebalo bi uvesti fakultativni predmet: "Umetnost šlihtanja". Oni učenici koji bi odabrali ovaj predmet, jednom-dva puta nedeljno bi slušali predavanja u "Jajarskoj školi", uz nedeljni džeparac i besplatne sendviče, sve iz školskog budžeta "Jajarske škole", a praksu bi primenjivali u svakodnevnom životu i o tome pisali svoj dnevnik. Posebno nadareni đaci bili bi, pod obavezno, odmah po punoletsvu, učlanjeni u SNS i upisivani, bez prijemnog ispita, u "Jajarsku školu" kao sveži kadar koji će im i dalje ulepšavati život.

Da se razumemo: nije jajarski kadar neki specifikum SNS-a. Svaka politička partija ih ima, a na javno eksponiranje čekaju svojih pet minuta. Pitate, dokle tako? Pa, dok se od tolikih jajara ne napravi - kajgana.