Do koske

Kako je Vučić lovio i generala Mladića

Bio je i pas tragač

Aleksandar Vučić je pomagao Miodragu Mikiju Rakiću i u lovu na generala Ratka Mladića. Na tajnim susretima u Vučićevoj kući u Jajincima, koja je korišćena kao centar „lovačkog udruženja", angažovani su saradnici i kupovane informacije o komandantu Vojske Republike Srpske, za kojim je tragao Haški tribunal. Kakvu ulogu je u poteri imao Vučić, otkriva Aleksandar Stefanović, bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke, koji privodi kraju pisanje knjige ''Nezaštićeni svedok''

M. Grabež

U svojoj ispovesti, pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću, Stefanović je opisao kako su Vučića vrbovali saradnici CIA.

- Vučić je još 2002. godine vrbovan od strane američke CIA, za koju sam i ja radio. Zoran Korać, agent CIA, bio je konkretno zadužen za tu akciju. Koraća je u Vučićev stan odveo Vladan Batić, tadašnji ministar pravde. Vučić je kasnije preko CIA stupio u kontakt s Mikijem Rakićem, za koga je posle tvrdio da su veliki prijatelji. Odakle potiče to prijateljstvo, neka sad objasni Vučić. Što god da kaže, to bi spadalo u domen protivprirodnog bluda. Vučić je bio idealan saradnik američkim obaveštajcima.

Imao je imidž vođe ultranacionalista koji su se protivili Haškom tribunalu, pogotovo insistiranju da se uhvati i u Hag privede Ratko Mladić. Zbog toga se približio i porodici Mladić i često puta su Ratkovog sina Darka Vučić ili njegov kum Nikola Petrović izvodili na ručkove, večere...Ukratko,Vučić se predstavljao kao čovek kome je baš stalo da se u svakom pogledu zaštiti general Mladić - objašnjava Stefanović.

Pošto srpske bezbednosne službe nisu mogle da uđu u trag generalu Mladiću, pod pritiskom Zapada rukovođenje potragom preuzeo je Miki Rakić. U maju 2006. uhapšena je grupa jataka Ratka Mladića. Prvooptuženi je bio pukovnik Jovo Đogo.

- Sa Đogom sam se često viđao u restoranu „Aleksandrija", koji je bio u vlasništvu Momčila Mandića, gde mi se on poverio da je glavni čovek za vezu sa generalom, o čemu smo često pričali. Nakon što je Đogo uhapšen, od njegove žene, s kojom sam održavao kontakt, preuzeo sam pismo koje je Jovo napisao u zatvoru i u kome je vrlo kritički govorio o tadašnjoj vlasti. To pismo dajem novinarki „Kurira" Ani Mileusnić, koja ga je u celosti objavila. Zbog toga Ana dobija poziv iz policije da dođe na informativni razgovor. Vidno uplašena, obavestila me o tome. Savetovao sam je da na informativni razgovor obavezno povede advokata, koga ću ja da nađem i platim. Pošto je to prihvatila, odveo sam je u advokatsku kancelariju Zorana Stojkovića, koji je pristao da ode s njom u gradski SUP u Ulici 29. novembra. Posle toga, kod mene dolazi moj poznanik čiji identitet ne želim da otkrijem. On mi je rekao da jedan vrlo važan čovek hoće da razgovara sa mnom.

Kad sam ga pitao ko je taj važni čovek, on mi je rekao da ću videti. Ja pristajem i sedamo u crni „Audi" i on me vozi put Avale. Na izlasku iz naselja Jajinci, prema Avali, on skreće desno u jednu usku ulicu, pa opet desno i tu ulazimo u jedno dvorište, stajemo i izlazimo iz automobila, a u tom trenutku na vratima kuće pred koju smo došli pojavljuje se Vučić, prilazi mi i srdačno se pozdravljamo. On me zove da uđem u kuću, što i činim. On ide ispred mene i vodi me u podrum, koji po izgledu mogu da nazovem „vinskim podrumom". Vučić mi je objasnio da jedan čovek hoće nešto da priča sa mnom, ali malo kasni. Tražio je da ugasim telefone i da mu ih predam, da ih on iznese iz prostorije. Usput mi govori da razgledam njegovu enoteku, gde u rafovima stoji, možda, par stotina flaša raznog vina. Kaže mi da mu je najdraža jedna boca francuskog šampanjca, koju mu je iz Francuske doneo Dragan Todorović, inače moj kum. Nudi me da popijem jedno vino i preporučuje Kaberne, na šta ja pristajem. Sipao mi je vino u čašu i napustio prostoriju, da bi se posle kratkog vremena vratio u pratnji jednog čoveka, koga ja nisam nikada video, ali prepoznao sam ga po fotografijama iz novina. Bio je to Miki Rakić. Delovao je vrlo zbunjeno. Prilikom pozdravljanja čak menja boju lica - detaljno je opisao Stefanović.

Za razliku od nervoznog Rakića, Stefanović je, kako kaže, zadržao pribranost i koncentraciju, pa je predložio da odmah pređu na stvar.

- Rakić se još više zbunio, rumenilo mu izlazi na lice, ali uz tuc-muc kaže mi da je tema Ratko Mladić i njegovo lociranje. Kaže mi da ima pouzdane informacije da ja znam gde se general skriva. Ostao sam pribran i dao sam mu sledeći odgovor:

„...Gospodine Rakiću, ja stvarno dosta toga znam, ali na Vašu žalost, ne znam gde se krije general Mladić". Ja ga onda pitam da li je u kontaktu sa Darkom i Bosom, Ratkovom suprugom. On potvrđuje. Ja mu onda kažem da im daju „serum istine", ali on odgovara da to ne rade, jer za tako nešto nemaju dozvolu. Pita me dali se Mladić krije u Beogradu i ja mu kažem da je general davno napustio Beograd. On tada, vidno nezadovoljan, ustaje i uz pozdrav napušta prostoriju, govoreći mi, usput, da, ako se predomislim, mogu uvek preko Vučića da stupim u kontakt sa njim. Ja ustajem, a posle kraćeg vremena u prostoriju ulazi onaj moj poznanik i kaže mi: „Ajmo, Rodrigez", kako mi se inače obraćao. Uzimam telefone, izlazimo iz kuće, sedamo u kola i odlazimo. Miki Rakić je ostao u kući kod Vučića, koji se nije ni pozdravio sa mnom - navodi Aleksandar Stefanović i ističe da je sve što je rekao i napisao „lako proverivo".

Zbog poslednjih nastupa u javnosti, u kojima iznosi poverljive informacije koje kompromituju Vučića, Stefanoviću je ugrožena bezbednost i to ne prvi put. Pre desetak godina, kad je trebalo da svedoči u Tribunalu u postupku protiv Vojislava Šešelja, Stefanović je saznao da mu Vučić radi o glavi.

- Vučić je unajmio neke Bosance da me likvidiraju. To mi je konkretno preneo Jadranko Vuković, radikalski narodni poslanik, u restoranu studentskog doma „Lola", u prisustvu Ljubiše Petkovića i advokata Zorana Stojkovića, uz sugestiju da bi bilo dobro da sednem sa Vučićem i rešim stvar. Obzirom da sam bio deo SRS-a, dobro sam znao na šta su spremni i istog momenta sam sa Petkovićem seo u kola i otišao kod Vučića. Zatekao sam ga sa ženom i decom u stanu u Ulici Mihajla Pupina broj 10a. Rekao sam Kseniji Vučić da izvede decu u drugu prostoriju, što je ona i uradila, a onda sam pitao Vučića u čemu je problem. Vučiću je bilo vrlo neprijatno. Prvo, jer smo godinama bili prve komšije. Drugo, ja sam ga lično, pri mom odlasku iz SRS-a, postavio na moje mesto, a pre toga sam mu godinama bio pretpostavljen u stranci i prema njemu sam gajio očinski odnos. On se, takođe, prema meni odnosio vrlo korektno. Pitao sam ga zbog čega hoće da me likvidira i kako ga nije sramota da to meni uradi, na šta je on odgovorio da to od njega zahteva Šešelj. To sam mu poverovao - izjavio je Stefanović.

Zbog tog iskustva, znajući s kim ima posla, Stefanović i sada očekuje da se nađe na Vučićevom udaru.

- Vučić je spreman da, zarad svojih interesa, uradi sve. Zato sam, zbog svoje bezbednosti, koja mi je i te kako ugrožena, dokazni materijal za navedeno dostavio na deset poverljivih adresa. Ne daj Bože da se meni nešto desi, ima ljudi koji znaju gde su sklonjeni svi dokumenti, svi dokazi i sav audio i video materijal, koji će tek tada da bude plasiran u javnost - tvrdi Aleksandar Stefanović.

Svoju ispovest on namerava da objavi u knjizi „Nezaštićeni svedok", čija priprema se privodi kraju. S obzirom na ove detalje, koje je dosad otkrio, Stefanovićevo svedočanstvo može značajno da doprinese razjašnjenju brojnih spornih aktivnosti Aleksandra Vučića, zbog kojih bi morao da snosi političku i krivičnu odgovornost