Odbačeni turski predsednik sa odbačenim balkanskim diktatorima

Gospodari i sultani

Za usitnjeni Balkan Turska predstavlja pravu super-silu. Ali, to je samo iluzija. Ta država ne raspolaže ni ekonomskim, ni finansijskim potencijalima, a nema ni diplomatski uticaj da bilo kome ozbiljnije pomogne. Erdogan je, međutim, shvatio da ima dovoljno para da podmiti političku elitu na Balkanu i dovoljno iluzionarskog talenta da spinuje javnost o navodnom značaju susreta sa balkanskim liderima („Ko nas ne poznaje skupo bi nas platio, ko nas poznaje jeftino nas podmićuje").

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Evropa sa sve većom zabrinutošću posmatra turske aktivnosti na Balkanu. Do pre dve ili tri godine, u vremenu kada je privreda Turske bila u usponu, to bi bilo sasvim normalno. Pregovori Turske za ulazak u Evropsku Uniju su zauvek prekinuti, što je nateralo mnoge investitore da se povuku. Sada su i turističke agencije sa Zapada smanjile broj turista koje šalju u Tursku iz prostog razloga što je veoma malo onih koji žele da putuju u zemlju u kojoj se ljudi, kao u najgora staljinistička vremena, hapse samo zbog neoprezne izjave ili posedovanja neke lierature koja se smatra subverzivnom.

Puno posetilaca iz Zapadne Evrope je uhapšeno i maltretirano u Turskoj samo zbog toga što su se viđali sa nekim od boraca za ljudska prava koji su od strane režima Redžepa Taipa Erdogana svi po difoltu proglašeni teroristima i simpatizerima neuspelog puča. U Turskoj se svi hapse: oficiri, visoki funkcioneri, sudije, novinari, intelektualci, pa čak i poslanici.

Izostanak zapadnih turista u situaciji kada se ni ruski turisti ne vraćaju u osetno većem broju uprkos otopljavanju odnosa između Kremlja i Ankare, doveo je do novog pada BDP-a i velike inflacije.

Turska jeste velika i prirodnim bogatstvima obdarena zemlja, ali ne toliko da bi u ovom trenutku mogla da finansira veoma ambicioznu spoljnu politiku Erdogana. Turska obećanja o povećanim investicijama na Balkanu su zveckanje praznom kasom.

Iza pokušaja ekonomskog proboja na Balkanu, stoje jasni politički planovi Ankare.

Evropska Unija je, priznaju vodeći zapadni analitičari, napravila fatalnu grešku što nije intenzivnije, ali i mudrije sarađivala sa balkanskim zemljama. U prazninu koja je nastala izostankom Zapada ušle su istočne despotovine, među njima i Turska, koje ne govore o standardima, posebno o onima u oblasti poštovanja ljudskih prava, već ih interesuje samo sopstveni ekonomski i politički interesi. Čak su i članice same EU, na prvom mestu Bugarska, potpale pod uticaj Istoka.

Erdogan odavno sanja o obnovi Osmanskog carstva i o stvaranju nekakvog „turskog komonvelta" u koji bi ušle ne samo zemlje i narodi koji govore neki od turkijskih jezika, već i oni koji su iz nekog razloga vezani za državu na Bosforu, kao što je to slučaj sa Bošnjacima. Priliku da ostvari svoj san turski predsednik je video onog momenta kada su se balkanski narodi, odnosno njihova politička elita, razočarali u Zapad.

Pošto je prethodno spoznao pohlepu balkanskih političara, Erdogan je shvatio da za male pare može da počne stvaranje „turskog komonvelta". Za uzvrat dobija od sitnih, potkupljenih političara Balkana predstavu za narod kako nije izolovan u svetu. Isto to i on daje Balkancima.

Ni jedna evropska država nije dozvolila turskom vlastodršcu da održi predizborni miting na njenoj teritoriji. To nikada ranije nije tražio ni jedan turski predsednik. Osim toga, proklamovani borci za demokratiju, kakvima se predstavljaju zapadno-evropski političari, svojim glasačima bi teško mogli da objasne zašto dozvoljavaju da na njihovom tlu jedan tiranin održi govor.

Turska ne obustavlja svoj krvavi obračun sa Kurdima, ne priznaje ni danas genocid izvršen nad Jermenima, ne dozvoljava javno ispoljavanje verskih osećanja nemuslimana, na višegodišnje robije osuđuje svakog ko kritikuje režim... Umesto u EU, Erdogan će zato putovati u BiH koja mu je, odnosno jedan član njenog predsedništva, velikodušno ponudila da održi skup u Sarajevu.

Sa druge strane, mnogi zapadni mediji upozoravaju da je Erdogan nezaobilazni faktor u crnomorskom regionu i na Balkanu i da će to ostati još duže vreme. Švajcarski dnevni list „Neue Zuricher Zeitung" sredinom marta je upozorio lidere Zapada da preteranom izolacijom novog „turskog sultana" mogu da ga gurnu u još čvršći zagrljaj Rusije ili Kine.

Nemački list „Handelsblatt" početkom maja je upozorio i da će dalji pritisci na zemlje Balkana, Tursku, Kinu i Rusiju samo dovesti do toga da se formira svojevrsni „klub odbačenih". Ne može uspešno da se vodi samo politika štapa, upozoravaju pomenute novine, već je potrebna izbalansirana politika štapa i šargarepe. Zapadni Balkan nema nikakvu perspektivu za ulazak u EU, postalo je svima jasno. Najdalje su na tom putu otišle Srbija i Crna Gora, ali je njihov pristup realan najranije tek u drugoj polovini naredne decenije. Možda i kasnije, a još je verovatnije - nikad. Sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana pregovori nisu ni počeli.

Političke elite Rumunije i Bugarske, članica EU, isfrustrirane su saznanjima da još za dugo njihove države neće ući u takozvvani „puni Šengen", a još manje u evrozonu. Sve bi bilo drugačije kada bi se vlasti ovih zemalja ozbiljno uhvatile u koštac sa korupcijom i kriminalom u samom državnom vrhu, ali tako nešto je iluzorno očekivati.

Uz sve to Evropska komisija planira da subvencije zemljama članicama EU veže za poštovanje postignutog nivoa i napredovanje u oblastima ljudskih prava i vladavine prava. Erdogan tako nešto ne traži, zbog čega mu korumpirani i u kriminal zagrezli lideri sa Balkana dolaze na poklonjenje.

Vodeća turska opoziciona partija odlučila je da poslanik Muharem Indže bude njen kandidat na predstojećim predsedničkim izborima na kojima će se suprotstaviti turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. . "Prvo ćemo uspostaviti pravdu. Bićemo nepristrasni. Bićemo nezavisni", obećao je Indže i optužio Erdogana za podrivanje demokratije.CHP kritikuje Erdogana zbog autoritarnih tendencija i optužuje ga za izvođenje "građanskog puča" - masovni obračun s građanima koji je započeo posle pokušaja državnog udara jula 2016. godine.Turske vlasti su od tada uhapsile više od 50.000 ljudi, a oko 110.000 je otpušteno iz javnih ustanova zbog navodnih veza s organizacijom islamskog propovednika Fetulaha Gulena kog Ankara optužuje da stoji iza pokušaja puča. Vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) zvanično je predložila Erdogana kao kandidata na predsedničkim izborima.U Turskoj će 24. juna biti održani predsednički i parlamentarni izbori, prvobitno zakazani za novembar 2019. godine.Predsednički kandidat biće i liderka opozicione Dobre stranke (IYI) Meral Aksener, bivša ministarka unutrašnjih poslova koja se smatra ozbiljnim Erdoganovim protivnikom.

Ako Erdogan ne pobedi u prvom krugu, Meral bi, po rezultatima anketa, u drugom krugu dobila više glasova od njega. Erdogan je toga svestan, pa je zato povukao nekoliko poteza koji proširuju mogućnosti za manipulacije i izborne prevare. Prvo, izbori se održavaju skoro godinu ipo dana pre roka. Opozicioni kandidati tokom vanrednog stanja mogu biti optuženi za "podršku terorizmu" i uhapšeni, a samim tim i eliminisani iz izborne trke. Drugo, izborni zakon je u aprilu menjan. Glasački listovi i izveštaji izbornih komisija sa rezultaima koji se šalju centralnoj komisiji više ne moraju da imaju pečat. Bukvalno je omogućena prevara.