Druga strana

Zašto Vučića u Parizu uvek sačekuju na sporednim vratima?

Primljen otpozadi

Najstariji list svih vladajućih režima u Srbiji, beogradska "Politika", u utorak, 17. jula 2018. godine objavio je izjavu Nikole Selakovića, generalnog sekretara predsednika Srbije u kojoj se on pobedonosno pita: "Koga je još iz regiona primio Makron tako kao Vučića?"U groznici besprimernog podaništva, žureći da se dopadne svome vođi, Selaković je naglasio da "...nijedan državnik iz regiona nije imao čast da razgovara sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom kao predsednik Srbije Aleksandar Vučić..."

Nikola Vlahović

Ipak, ovaj bivši Vučićev ministar pravde, ljubitelj svilenih gaća i čuvar predsedničkih odaja, ni sam nije bio svestan koliko je u pravu! Jer, zaista, koga je još iz regiona Makron primio "otpozadi" kao što je primio Vučića? I to u zadnjem dvorištu zgrade Jelisejske palate, gde obično službeni šoferi parkiraju automobile i gde cirkuliše uslužno osoblje i vrši se isporuka hrane i pića. Istina, to je i prostor gde službeni orkestar Jelisejske palate uvežbava marševe, himne i prigodne kompozicije, pa ako se desi da naiđe neki nebitan strani državni činovnik, ponekad i zatrube za njim! Ne iz počasti nego iz šale.

To se i Vučiću desilo 17. jula ove godine, kad je francuski predsednik Manuel Makron izašao na šljunkovito dvorište, tek da mu ovaj neželjeni gost ne krene nepozvan na pogrešna vrata. Naravno, Jelisejska palata (njena adresa u Parizu je: Ulica Fabur-Sen Onore, broj 55), osim centralnog, ima i više sporednih ulaza, a jedan od tih spordnih je bio "rezervisan" za Vučića.

Nije prvi put da ovaj patološki lažov u svojim medijima sluđuje srpsku javnost tvrdnjama da je primljen u Francuskoj "na najvišem nivou", te da se o njemu tamo piše i priča kao da je Zevs sa Olimpa sišao među pleme Gala. Tako je i prošle godine, u decembru mesecu, Vučić primljen na sporedna vrata, a fotografija sa Makronom, napravljena je pored jedne od pedeset okićenih jelki koje su krasile Jelisejsku palatu. Ipak, i pored ovako mizernog prijema, kakav i zaslužuje mali balkanski diktator, Vučić se uporno trudi da obmane srpsku javnost kako ga je francuski predsednik pohvalio "za napredak u poslovima evropskih integracija".

Tako je i 17. jula ove godine, na dan kad je Makron Vučiću saopštio da od ulaska Srbije u Evropsku uniju nema ništa "dok ona ne reši svoje probleme", u srpskim medijima objavljena gomila laži, pa je i gore pomenuta "Politika" pisala da je, navodno, francuski predsednik rekao da "Srbija neće pre 2025. godine ući u EU".

Mada francuska štampa nijednim jedinim slovom nije pomenula Vučićev dolazak u Pariz (detaljnije o tome piše i dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza, Mile Urošević, na strani 33. u ovom broju), Velika propaganda laži tvrdila je suprotno: da je to još jedan "istorijski" dolazak u francusku prestonicu i da je samozvani Vođa tamo dočekan raširenih ruku. Istina je da je Manuel Makron čovek vesele prirode, da je ljubazan sa svakim, pa i sa Vučićem. Ali, važno je samo ono što je on službeno saopštio srpskom diktatoru, a to nisu nimalo prijatne stvari.

Prema onome što je Makron je u četiri oka rekao Vučiću, a što je ipak stiglo do diplomatskih krugova, Srbija, pa i ceo Zapadni Balkan, neće biti dobrodošli u Evropsku uniju ni tokom naredne decenije. Makron je Vučiću posebno naglasio da, dok ne bude sređeno pitanje pravosuđa, tačnije, potpunog uvođenje pravne države u Srbiji, čišćenja Srbije od kriminala i korupcije, potpunog oslobađanja medija, prestanak progona drukčije mislećih ljudi i uvođenja slobodnih izbora sa jednakim uslovima za sve učesnike, neće biti ni pomena od ulaska u evropsku porodicu.

Nije ovo ništa novo, što Vučić već nije čuo više puta. Problem sa njegovim shvatanjem politike izvire iz njegove uličarske psihologije. Kad su se videli u decembru prošle godine, Vučić je Makronu ponudio da izabere francusku kompaniju kojoj će dati koncesiju na Aerodrom "Nikola Tesla" u Beogradu. Pomenuo je i francusku kompaniju koja treba da počne sa izgradnjom metroa, takođe u Beogradu. Pomenuo je i niz drugih francuskih kompanija kojima je u Srbiji dobro, jer nigde bolje uslove i nigde jeftinije, stručnije i poslušnije radnike neće naći. Sve je to Makron saslušao, a Vučić je onda izašao sa molbom da Francuska stane iza Srbije "...u procesu evropskih integracija". I tada, kao i 17. jula ove godine, Makron je Vučiću izneo sve sumnje u pogledu ulaska Srbije u EU.

Istina je da Makron nije čovek koji donosi ključne odluke za sudbinu ovog sveta, ali, svakako je reč o predsedniku jedne od pet vodećih sila na svetu, koji će najpre poslušati ono šta govore Moskva i Vašington. A, ovih dana, obe najveće sile donose sudbinske odluke o svim gorućim pitanjima, na sve četiri strane sveta. Što se Kosova i Metohije tiče, na redu je zamrzavanje konflikta, što Vučiću nikako ne odgovara, jer pada u vodu sva njegova "balkanska" i "velikoalbanska" strategija koju je podržavala, sada već izolovana a uskoro i ražalovana nemačka kancelarka Angela Merkel.

I ove godine, Vučić je ušao u Jelisejsku palatu preko šljunkovitog dvorišta pored par grenadira i umornih svirača iz svečanog orkestra koji su baš u tom trenutku, između dve probe, odmarali. Da podsetimo, Makron je primio Vučića na molbu nemačke kancelarke Angele Merkel, i to u pauzi, jer je čitavog dana (utorak, 17. jula), proveo u teškim pregovorima sa francuskim sindikatima. Predsednik Francuske ga je dočekao u dvorištu a potom uveo kroz "sobu za ketering", pokazao mu par flaša finog vina, a onda se sa njim uputio u ugao jednog salona i rekao sve što on ne želi da čuje. Ukratko, da je njegova politika potpuno propala.

Ali, kako da samozvani Vođa saopšti javnosti ono što ni sam ne želi da čuje? Umesto toga, skupio je svoje medijske ulizice i rekao im kako mu je Makron rekao da je "navijao za Novaka Đokovića" a on je njemu, navodno rekao, kako je "navijao u finalu Mundijala za Francusku". Koga to uopšte zanima, da li je to razlog njegove posete!

Jednom ranijom prilikom, takođe u Parizu, Vučić se dokopao svog terena; izašao je na ulicu da malo prošeta i "razbistri glavu". Ali, tek tamo ga je čekalo iznenađenje! Nedaleko od mesta gde je bio, na trgu Madlena, neko je parkirao kamion. Vozač je izašao iz njega i krenuo ka Vučiću. Bio je to naš Parižanin iz Bora, Jovan Vasiljević - Sande, koji je spontano "presreo" Vučića i njegove pratioce, sa namerom "da se javi srpskom predsedniku". Vučić je premro od straha, a kako su mu "pratnju" činile medijske udvorice iz Srbije, nije imao ko ni da ga zaštiti od naglog susreta sa "zemljakom".