Beli kriminal

Život i smrt u rukama srpske farmakomafije

Lažni lekovi, stvarna zarada

Srpsko zdravstvo je već decenijama odličan teren za prevarante i manipulatore, kako one motivisane lakom zaradom, tako i one, još opasnije, sa megalomnskim ambicijama i mesijanskim porivima. Iznad svega stoji politika, u ovom slučaju Ministarstvo zdravlja na čijem čelu je već šestu godinu, Zlatibor Lončar, čovek sa ozbiljnim mafijaškim pedigreom. Pod njegovom komandom, a uz saglasnost Aleksandra Vučića, Srbija je postala pravi rajski vrt za kriminal u zdravstvu i, pre svega, za poslove farmakomafije od kojih jedan manje klan, okupljen oko vladajuće vrhuške, godišnje obrće na stotine miliona evra. I dok u Srbiji haraju teške i neizlečive bolesti, a od neproglašene epidemije gripa ljudi umiru u bolnicama, farmaceutska mafija, uz punu saglasnost resornog ministra, ubija građane neispitanim lekovima, proizvodi beskorisne terapije i izmišlja nove bolesti "regrutujući" zdrave ljude kao "nove bolesnike".

Nikola Vlahović

Za nepuna dva meseca na početku 2019. godine, samo od posledica neproglašene epidemije grupa, umrlo je u srpskim bolnicama više od dvadeset osoba različitog pola i uzrasta, a ukupan broj obolelih veći je od 250 hiljada.

Na Klinici za infektivne i tropske bolesti u Nišu, umrlo je šestoro pacijenata za dve nedelje. Nezvanične informacije govore o još većim brojkama. Tačno pre godinu dana, o pomenutoj klinici napravljena je i video reportaža gde se vidi kako pada malter a zidovi pucaju u svim odeljenjima. Stanje nije promenjeno ni danas. Samo je je broj žrtava kriminalnog srpskog zdravstva još veći. Ponovo su, kao i devedesetih godina (i kasnije), u srpskim kliničko - bolničkim centrima, pacijenti ostavljeni na milost i nemilost rodbini, prijateljima i retkim dobrotvorima, koji obezbeđuju lekove (kojih u bolnicama nema), pa čak i neke lekarske instrumente, a često i hranu i posteljinu! Sa druge strane, Republički fond za zdravstveno osiguranje ima novca na računima preko stotinu zdravstvenih ustanova, koji iz različitih razloga nije iskorišten. Tako, na primer, samo na računu Instituta „Niška Banja" ima oko 600 miliona dinara neupotrebljenih sredstava RFZO, koja se tu godinama gomilaju. Niti ih je Institut iskoristio namenski za rehabilitaciju građana, niti ih RFZO uzima nazad da ih rasporedi gde ta sredstva nedostaju. A koliko još takvih ustanova sa zarobljenim novcem Fonda zdravstva postoji? Nesmenjivi ministar Zlatibor Lončar i o tome ćuti, dok decu sa najtežim bolestima leče građani slanjem sms poruka na račune ojađenih porodica.

Čudno, naopako i neshvatljivo je da je Srbija skoro u evropskom vrhu po broju bolničkih kreveta, ali je zato na evropskom dnu po broju lekara (na 100.000 stanovnika 308 lekara opšte prakse, što je tek nešto iznad Crne Gore i Makedonije). Takođe, u Srbiji je broj od oko 30 hiljada smrtnih slučajeva godišnje, uzrokovanih raznim oblicima malignih oboljenja, tek jedan deo katastrofalne opšte kliničke slike o kojoj se ne govori. Jer, Zavod za javno zdravlje, kao jedan od temeljnih ustanova srpskog zdravstva, retko kada u svojim izveštajima pominje (uglavnom nikad), stvarno zdravstveno stanje građana. Vladajući režim izbegava na svaki način da javnosti predoči vrste bolesti i stvarni broj obolelih, jer bi onda pala u vodu čitava propaganda Vučića i Lončara koji trube o tome da su srpske zdravstvene ustanove "samo vrh" evropske i svetske medicine. Šta danas vrede razni "gama noževi", VIP bolničke sobe i velike, tek okrečene ali prazne zgrade kliničko - bolničkih centara u kojima nema ni dovoljno lekara ni medicinskih sestara niti lekova. A, kad je u pitanju takozvani farmaceutski biznis, tu nijedan režim nije odustao od kriminalnih poslova. Pomenimo samo činjenicu da je nepotrebno i potpuno neefikasno barem polovina lekova koji se izdaju na recept, a barem deset odsto ih je opasno ili visoko rizično za zdravlje pacijenata! Na hiljade beskorisnih i opasnih lekova, danas u Srbiji prelazi iz ruke farmaceuta u ruke pacijenta. Masovniji kriminal sa lekovima počeo je još sa prvim od četiri mandata, sad već zaboravljenog bivšeg ministra zdravlja Srbije, Tomice Milosavljevića. Tokom prethodne decenije, spregom farmaceutske industrije i lekara napravljen je čitav paralelni sistem u zdravstvu koji danas oblikuje i samu koncepciju bolesti i lečenja. Tu politiku sprovodi Vučićev resorni ministar Zlatibor Lončar preko državnih agencija i osiguravajućih kuća, gde režimu odani lekari-eksperti odobravaju farmaceutske proizvode za tržište i stavljaju ih na liste obaveznog osiguranja. I tu počinje masovna prevara i pljačka miliona građana, kojom upravlja zdravstvena administracija.

Takozvani lekari-savetodavci uređuju politiku lekova u interesu proizvođača, a pri zakonodavnoj vlasti kroje zakone po njihovoj meri. Danas u Srbiji, najviše dvadeset ljudi na čelu sa Zlatiborom Lončarom, radi na pretvaranju zdravstvenog sistema u eldorado farmaceutske mafije i celokupne medicinske industrije. Naime, Lončar je širom otvorio vrata raznim "odborima eksperata" sa platnog spiska domaćih i stranih farmaceutskih kompanija koji imaju "diskreciono pravo" da određene bolesti proglase patološkim i podložnim terapiji. Dobro upućeni u ovaj mračni posao objašnjavaju da su na taj način proširene granice bolesti poput astme i depresije. Širenje indikacija za lekove ostvaruje se na sličan način, kad istraživanja "dokažu" učinak preparata u novim stanjima i na novim pacijentima. Za samo deset godina, lekovi za holesterol, na primer, postali su od preparata namenjenih uskim grupama srčanih bolesnika, u antiaterosklerotske lekove koji se mogu uvesti kao terapija većini ljudi iznad pedesete. Takođe, antidepresivi, nekad davani samo za teže oblike depresije, danas imaju i do dvanaest odobrenih indikacija koje uključuju i blaže anksiozne poremećaje. Ukratko, jednostavnim rečnikom rečeno, ovde je reč o tome da farmaceutska mafija izmišlja bolesti i truje ljude lekovima! A, profit, multimilionski, odlazi u privatne džepove male ali dobro organizovane grupe kojom rukovodi ministar Lončar sa nekoliko sebi bliskih ljudi. A, bolesti se izmišljaju na način da se (kvazi) naučnim istraživanjima dokaže učinak farmaceutskog preparata u određenim stanjima. To mogu biti fiziološka ili granična stanja i prolazni poremećaji. Onda se ona proglase bolestima.

Da je to tako, govori i njegova kampanja iz novembra 2018. godine, kad je, povodom lekova za krvni pritisak javno na TV Pink rekao i ovo: "...Svi koji piju lekove za visok pritisak, a za koje su pronađeni dokazi da mogu izazvati maligna oboljenja, treba da prate promene na koži i da se obrate svojim lekarima ako primete nešto neuobičajeno...Neophodno je da se pacijenti dobro pogledaju, da vide da li je došlo do nekih promena, da li su se pojavili neki novi mladeži i oni koji postoje da li su promenili oblik ili boju, ako bilo šta od toga postoji, da odu da urade analize i da se konsultuju sa svojim lekarom da li će nastaviti sa tim lekom ili će ga promeniti..." Naravno, Lončar je sa svojim "odborima eksperata" u farmaceutskim kućama pronašao način da stvori čitavu industriju beskorisnih ali skupih lekova, čija primena već ulazi u svojevrsno nadrilekarstvo. Ovde je posebna tema to što Srbija uvozi od stranih proizvođača veštačke zglobove, ortopedske pločice, srčane elektrostimulatore i stentove i što je često reč o nedovoljno ispitanim ili potpuno neispitanim proizvodima, pa se dešava da ih pacijentima, zbog loše izrade i još gorih materijala, vade iz organizma posle kraćeg vremena. Naravno, opet bez istraživanja stvarnih uzroka i procesuiranja odgovornih lica.

Može se slobodno reći da su tokom mandata sadašnjeg ministra Zlatibora Lončara, koga nisu bez razloga nazvali "doktor smrt", bolesnici u Srbiji postali "iscrpljena kategorija", te da ih nema dovoljno za megalomanske ambicije farmaceutske mafije, koja sada ulazi i među zdrave ljude, na način da ih pretvara u bolesne i na njima zarađuje! Tako je "zasićenje tržišta bolesnih ljudi" dovelo do ozbiljnog nasilja nad zdravima koji su upali u zamku nametnute (kriminalne) farmakoterapije.

Kad je beskorisno skoro polovina svega onoga što lekari prepisuju propisuju na recept, nije teško zamisliti misliti koliko je toga nepotrebnog van sistema zdravstvnog osiguranja! Da bi, na primer, neko pomoćno lekovito sredstvo dobilo dozvolu za promet, prema važećim srpskim zakonima ono mora zadovoljiti kriterijum bezbednosti, ali ne i njegovu efikasnost koju niko ne ispituje! I to je smišljeno na relaciji Ministarstvo zdravlja - farmaceutske kompanije ("odbori eksperata"), gde odobravaju upotrebu tih beskorisnih preparata, bez ikakavog naučnog uporišta, lažnim tvrdnjama o korisnim efektima. Smatra se da samo penzioneri u Srbiji, upotrebom beskorisnih preparata, ostave barem dvadeset miliona evra godišnje u džepove ovih prevaranata. A, ukupan prihod od prometa lažnih lekova, prelazi sto miliona evra godišnje.

Uz pomoć uticajnih, ali i podmićenih naučnika i lekara "proširene" su granice bolesti, kao i indikacije za lekove. Pre svega za kardiovaskularne bolesti, gde se ciljano radi na "prevenciji" poput srčanog i moždanog udara i velike količine lekova daju širokoj populaciji zdravih ljudi. Na primer, lekovi za snižavanje masnoće, šećera u krvi i krvnog pritiska, neki preparati protiv zgrušavanja (npr. Aspirin); učinak - skroman ili nepostojeći. Osim na korišćenju pacijenata kao zamorčića, farmako-mafija u Srbiji zarađuje i na prepisivanju odobrenih lekova koji, takođe, mogu da izazovu neželjene efekte. Po zakonu, pacijent mora da bude detaljno informisan o mogućim neželjenim posledicama i da sam odluči da li će da uzme lek. Da bi se ubedili pacijenti da koriste neki lek, u Srbiji se koriste metode klasičnog marketinga.

Dakle, paralelno sa ovom kriminalnom mašinerijom, osmišljena je i propagandna parola (uvedena dolaskom Zlatibora Lončara na čelo Ministarstva zdravlja) koja glasi: "...Za obaveštenja o indikacijama, merama opreza i neželjenim dejstvima upitajte svog lekara!"

Naime, opet po važećim zakonima Republike Srbije, lekari nisu u obavezi da daju detaljnije informacije o lekovima sa takozvane pozitivne liste, a čak nisu dužni ni da znaju o tim preparatima više nego što piše na deklaracijama! Tačnije, njihov posao je da "ukratko rastumače" čemu lek koristi i u kolikom dozama se koristi! Ništa više ili manje od toga.

Koliko je Srbija plodno tlo za farmakomafiju, govori i poznati skandal sa makedonskim veledrogeristom Blagojem Mehandžiskim Zeginom, koga je srpska vlada (na čelu sa Aleksandrom Vučićem) primila 2015. godine kao "velikog poslovnog partnera" pa mu je omogućeno da na sumnjiv način zakupi čak 60 poslovnih prostora u celoj Srbiji. Kako svedoče bivši (i neki sadašnji) zaposleni u kompaniji "Farmakom", on se doslovno ušetao u sve poslovne prostore ove veledrogerije početkom te godine (nakon što je bivši vlasnik Miroslav Bogićević u novembru 2014. otišao u zatvor). su u njegovom "biznisu" učestvovali su kao "korisni idioti" koji konzumiraju lažne nemačke lekove i u Mehadžiski je bio oprezan pa je, tvrde upućeni, "samo" prao novac od sirijsko-turskih lekova, a za njihovu distribuciju neko drugi se pobrinuo. Tim novcem je oborio cene lekova u Srbiji i uništio konkurenciju. Građani Srbije njegovim apotekama masovno kupovali lekove sa "placebo efektom" iz nekog tobožnjeg nemačkog programa, koji nemaju baš nikakvo dejstvo. Bio je to "okidač" za neke slične ideje koje je Lončar planirao da sprovede u delo, samo ovaj put bez učešća "nelojalne konkurencije".

Ipak, o tržištu lažnih i beskorisnih lekova, ponajviše zna bivši direktor Fonda za zdravstvo Hrvatske, Janez Jelnikar, čovek koji je decenijama opstajavao na farmaceutskom tržištu nekadašnje Jugoslavije kao predstavnik kompanije LEK iz Ljubljane, sa jakim vezama u celom regionu. Stigao je da bude čak i direktor Fonda za zdravstvo Makedonije, a u međuvremenu je angažovan i na Kosovu. Jelnikar poseduje najkompletniju bazu podataka o falsifikovanju uglavnom skupih lekova poznatih svetskih firmi (Hoffmann, La Roshe, Falk Pharma, Bayer i dr.) na kojima je i najveća zarada (citostatici, lekovi za hepatitis, bolesti jetre, insulin i sl.). Zanimljivo je da je ovaj posao u Srbiji "stavljen pod kontrolu" Zlatibora Lončara i nekoliko pripadnika Vučićevog kartela, pa čak ni ljudi poput Jelnikara (koji je i sam do guše u mahinacijama sa lažnim lekovima) nemaju pristup onome što se sada u tom poslu dešava na srpskom tržištu.

No da bi bilo jasnije, pobrinuo se ministar Lončar još 2016. godine, kad je najavio da je Vlada Srbije prihvatila uvođenje 23 inovativna leka o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja (u međuvremenu je taj broj prilično narastao), rekavši uzgred: "...To su skupi lekovi. Mi pravimo strategiju za naredne četiri godine. Želimo da sve ono što je moguće, za šta postoji zahtev pacijenata, a mi kao država smo u mogućnosti da to obezbedimo, bude dostupno našim pacijentima...Sada se očekuje raspisivanje tendera. Procedura nalaže da je raspisivanje tendera moguće pošto su potpisani posebni ugovori sa proizvođačima inovativnih lekova i te ugovore parafirali Centralna komisija, Upravni odbor Republičkog fond za zdravstveno osiguranje, Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije..."

Sve po zakonu! Centralna komisija, Upravni odbor RFZO, Ministarstvo, Vlada...Ko je onda u mogućnosti da osporava ovu državnu hobotnicu, iza koje stoji sva moć uzapćenih institucija?

Krajem maja prošle, 2018. godine, v.d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić, samo je ponovila ono što je Lončar pre više od tri godine najavio. Ironično zvuči, ali je najavila da su se savremeni terapijski protokoli razvijali ubrzano, a da je postojao diskontinuitet u stavljanju inovativnih lekova na pozitivnu listu, te da Centralna komisija za lekove zaseda svakog meseca, a farmaceutskim kompanijama je omogućeno da podnose zahteve kontinuirano, a ne jednom godišnje!

Ali, kako ustvari funkcioniše ova neverovatna mreža, sakrivena iza državnih institucija i zakonodavnih vlasti, govori i njena izjava da će se sa rezultatima rada Centralne komisije izlaziti "kvartalno", da se uskoro očekuje nova lista lekova, da je uspostavljena stalna komunikacija republičkih stručnih komisija, udruženja pacijenata, RFZO, ministarstva i farmaceutskih kompanija, te da će Fond (RFZO) zadržati i unaprediti partnerski odnos sa zdravstvenim ustanovama, farmaceutskim kompanijama u saradnji sa Ministarstvom zdravlja!

Kad je 16. novembra prošle, 2018. godine Agencija za lekove upozorila da određeni lekovi u Srbiji povećavaju rizik za dobijanje raka (u konkretnom slučaju na postojanje rizika od nemelanomskog karcinoma kože povezanog sa primenom hidrohlortiazida koji se nalazi u lekovima za visok krvni pritisak koji imaju široku primenu u lečenju hipertenzije, kao i kod lečenja srčanih, hepatičkih i nefrogenih edema, odnosno hronične insuficijencije srca), niko nije posumnjao u najbolje namere nadležnih lica i svi su ovo upozorenje shvatili onako kako je i napisano. Ipak, i ovde je reč o "preusmeravanju" pažnje prema takozvanim "bezopasnim" ali i beskorisnim lekovima, čija je proizvodnja jeftina, a cena u veleprodaji i maloprodaji nije manja od onih ozbiljnih i delotvornih.

Jasno je, farmaceutske kompanije se nalaze u svim "savezima" sa državom i njenim instrumentima, a kako izgleda, farmakomafija ustvari upravlja državom a ne obrnuto, kako se često pogrešno misli!

Od skupog do jeftinog

Jedan od najtraženijih lekova u Srbiji danas je ulje kanabisa koje ovde još uvek nije legalizovano i do njega je jako teško doći, iako predstavlja jedini spas i lek ljudima teško obolelim od kancera i drugih neizlečivih bolesti. Zbog svog statusa, ulje je nemoguće legalni nabaviti u Srbiji. Jedini način je "veza" i crno tržište. Ali, čak i na takav način, cene idu od 350 do 600 evra za 10ml ulja od cvetova kanabisa, zavisno kog je kvaliteta i odakle je nabavljeno. Izvori Magazina Tabloid tvrde da je ovaj lek dosta jeftiniji na takozvanom "slobodnom tržištu", ali mu je poreklo nepoznato a dejstvo slabije. Ali, sa druge strane, svi drugi lekovi sa većim stepenom dejstva na određenu bolest i lakšim načinom konzumiranja ili doziranja dovodi do toga da cena bude veća. Medikamenti sa najvišim cenama se uglavnom posebno naručuju. U beogradskim apotekama skoro da nema leka koji je skuplji od 5.000 dinara jer se maloprodaji ne isplati. Trenutno je najskuplji lek u Srbiji Paradaxa (za razbijanje tromba) čiji je proizvođač Boehringer Ingelheim Pharma GmbH & Co. KG u Nemačkoj. Njegova cena iznosi 4.528 dinara. Ipak, lek Farin koji takođe služi za razbijanje tromba, ali ga proizvodi Galenika, košta samo 143 dinara. Još su skuplji suplementi, ali se oni ne podrazumevaju kao lekovi, iako se koriste za lečenje teških bolesti. Na primer, suplement Q10 se koristi u lečenju retke bolesti motornog neurona, od koje je 2010. godine obolelo 50 ljudi u svetu i košta između 10 i 12.000 dinara.

Vrhunski stručnjaci pod bojkotom

Ovih dana na videlo je izbio još jedan skandal. Profesor dr Marko Bumbaširević je po ko zna koji put prišio otkinuti ekstremitet, ovog puta novinarki PINK-a. On je iz ugledne porodice, supruga mu je profesor medicine, brat Vladimir i njegova supruga takođe.

Najboljeg mikrohirurga u Evropi Zlatibor Lončar je smenio 2014. godine sa mesta direktora Klinike za ortopediju i traumatologiju, a sa načelničkih mesta smenio je i njegovu suprugu i snahu!

Profesor Bumbaširević i njegova supruga su plemeniti ljudi. Usvojili su dvoje dece koje gaje kao svoje! Dr Bumbaširević je rođen 1954. godine. Doktorirao je na medicinskim naukama na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1994. godine. Profesor je ortopedske hirurgije i traumatologije. U periodu od 1990. do 2001. bio je šef Katedre za mikrohirurgiju, a od 2001. do 2014. bio je direktor Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Univerzitetskog kliničkog centra u Beogradu. Danas je šef Katedre za rekonstruktivnu hirurgiju i mikrohirurgiju.

Dr Marko Bumbaširević je jedan od osnivača mikrohirurgije u Srbiji. Kroz stalan razvoj i unapređenje ove discipline, uvođenjem najnovijih tehnika i originalnih procedura u svakodnevnoj kliničkoj praksi u različitim oblastima hirurgije, postao je istaknut pionir i promoter ovog specijalnog polja hirurgije u Srbiji. Objavio je 182 rada in extenso, od kojih 71 u vodećim međunarodnim časopisima (Current Contents, SCI), 83 rada su uključena u bazu podataka Medline, a 28 radova je objavljeno u drugim međunarodnim i lokalnim časopisima. Objavio je i dva međunarodna udžbenika i 14 nacionalnih monografija i udžbenika.

Koliko je dobrih stručnjaka zbog Lončara i njegove klike moralo da pobegne iz Srbije, koliko ih noge nose? Redakcija Magazina Tabloid pokrenuće akciju da se profesor Bumbaširević odlikuje ordenom zasluga za narod.

Glosa

Bivši direktor pariske bolnice Necker Dr. Philippe Even i zastupnik francuskog parlamenta i lekar Bernard Debre u knjizi "4000 korisnih", naveli su da je polovina lekova koji se izdaju na recept u Francuskoj nepotrebna i potpuno neefikasna ili čak opasna zdravlje pacijenata! I ovo govori u prilog tome da je Srbija samo jedna karika u lancu svetske farmaceutske mafije, koja ruši i postavlja čitave vlade i parlamente.