Za našu decu

Vučićeva zločinačka politika ubija našu, a favorizuje decu migranata!

Pošto Vukan?

Predizborna parola „Za našu decu" savršeno opisuje suštinu politike Srpske napredne stranke. Vođe kartela, okupljenog oko Aleksandra Vučića, zaista brinu samo o svojoj deci. Svojim naslednicima ispunili su sve snove, ukradenim novcem su im kupili stanove, kuće, automobile, fakultetske diplome, funkcije u državnoj upravi, devojke ili momke, šta ko voli... Tuđu decu su opljačkali, pretvorili u roblje ili oterali u inostranstvo. Vučić je prošle godine najavio rešenje: „Mlade koji odlaze zameniće migranti", a sad vodi kampanju „Za našu decu". Roditeljima ukradenih beba vlast nudi "pravičnu nadoknadu" od 10.000 evra. Da li je Vučić taj cenovnik utvrdio na osnovu procene da njegov Vukan košta toliko?

Predrag Popović

Naprednjački marketinški druidi usvojili su predlog londonske agencije ESBR da predstojeću izbornu kampanju vode pod sloganom „Za našu decu".

Aleksandar Vučić usluge te agencije koristi od 2004. godine, kad se kandidovao za gradonačelnika Beograda. Populistički, ali ipak pristojni i urbani, propagandni proizvodi ESBR-a, podržani zločinačkim akcijama batinaških odreda i timova za podmićivanje, dali su dobre rezultate. Dobre po Vučića, katastrofalne po Srbiju.

S namerom da nastavi tu tradiciju, vladar je prihvatio ideju predsednika ESBR-a Eisina Asafa da sledeću izbornu prevaru maskria parolom „Za našu decu", parafraziranu verziju „Za budućnost naše dece", kojom je Adolf Hitler nastupio na izborima za Rajhstag 1936. godine.

Imitiranje nacističkih propagandnih trikova nije smetalo Jevrejinu Asafu, pa što bi Vučiću.

Aleksandar Vučić je, za ovih osam tragičnih godina vladavine, pokazao kako se brine i o svojoj, a kamoli o tuđoj deci.

- Moja deca su srećna deca, ne mogu da se žalim. Srećan sam što je Danilo jedan mladi, pošteni čovek koji radi svoj posao za pristojnu platu od 500 evra. Mnogo sam srećan što radi, što je angažovan. Moja Milica je veoma snažna devojčica, a uskoro će biti devojka - hvali se Vučić starijim sinom, lečenim alkoholičarem, koji radno iskustvo stiče po splavovima i noćnim klubovima, pod zaštitom vojnih policajaca i narko dilera.

Za politikantski marketing, Vučić koristi i sina Vukana. Uz karikaturalnu dozu prenemaganja, kolutanje očima i izveštačeno snebivanje, na konferencijama za medije žali se što nema vreme za malog sina, kome, siromašku, tata toliko nedostaje da ljubi televizor. Ako je to tačno, sinčić po ceo dan može da cmače ekran, tata mu je na svim kanalima. Usled tih mentalnih poremećaja, Vučić malog sina upotrebljava i u temama kao što je nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji.

Evropska unija, kaže Vučić, priprema ultimatum. Ako Srbija ne potpiše sporazum kojim će priznati nezavisnost Kosova biće prekinuti pristupni pregovori. A, ako se odrekne Kosova, dobiće „garancije da će se ubrzati proces pridruženja Evropsko uniji".

Vučić priznaje da ne zna kako će odgovoriti na ultimatum, ali, kaže, želi da pobedi. Rođeni je pobednik, čak ni malom Vukanu ne dozvoljava da ga pobedi u šahu.

U poslednjem trenutku se setio da mu sin, ako uopšte postoji, ima samo 2,5 godine, pa je teško poverovati da igra šah. Da se novinarka Televizije Prva nije zacenila od smeha, Psiho bi ispričao kako je Vukana pobedio primenom sicilijanske odbrane, potezima 2.Sf3 i 3.d4. Kad su završili partiju, tata je trijum proslavio zamenom pelena. Prvo je promenio „Pampers" sinu, pa onda sebi. Ili obrnuto.

Srbija ne zna kako se zovu deca Borisa Tadića, Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića. Teško bi se neko setio imena ćerke i sina Zorana Đinđića. Nažalost, javnost dobro zna samo Marka Miloševića i Danila Vučića. Ne po dobru. Čak i Vučićevi kumovi i stariji saradnici nemaju razumevanja za njegov odnos prema deci.

Kakvi god bili, čak ni oni ne shvataju zašto je Danila ubacio u društvo kriminalaca, zašto misli da mu je sin bezbedniji uz „Janjičare" nego uz policijsko obezbeđenje.

Ne smeju da mu to kažu u lice, ali ne propuštaju priliku da istaknu kako ni u ludilu ne bi poželeli da su njihova deca okružena osuđivanim kriminalcima.

Naprednjaci su već pokazali kako u praksi izgleda projekat „Za našu decu". Mediji su prošle godine objavili informaciju da je Zorana Mihajlović sinu Draganu kupila stan u Londonu za 1,6 miliona funti. Potpredsednica Vlade je to demantovala tvrdnjom da nema ćerku i da joj nije kupila nikakav stan. Inače, njen maloletni Dragan je ceo svet obišao u državnim delegacijama. Pametan na očuha Vladu Adu Atanackovića, Dragan je na društvenim mrežama kačio fotografije na kojima pozira u sali Ujedinjenih nacija, pa je Zorana morala da izmišlja kako mu je ona platila put. To joj ne bi bio problem, ugrađivanjem u infrastrukturalne poslove zgrnula je ogromnu količinu novca, čije poreklo će utvrditi neka buduća istraga.

Posle oslobođenja od naprednjačkog zla, nadležno tužilaštvo imaće pune ruke posla oko Jorgovanke Tabaković. Pojedini tragovi već su otkriveni. Tabakovićka je ispunila ambicije kad je postavljena na mesto guvernera Narodne banke Srbije. Funkciju je iskoristila i da ispuni želje svoje ćerke Milene. Prvo ju je zaposlila u Republički fond za zdravstveno osiguranje. Iz Novog Sada je službenim vozilom putovala na „stručno usavršavanje" u Beograd. Vozikanje o državnom trošku se isplatilo, Milena je postavljena za direktora filijale RFZO u Novom Sadu.

Ponosna mama je demantovala sumnje u nepotizam: „Moja ćerka je doktor stomatologije, prošla je sve stepenike i za funkciju ju je kvalifikovalo njeno obrazovanje, rad i zalaganje.

Mama Jorgovanka se pobrinula i za ćerku Ivanu i njenog muža Nemanju Sekickog. Čim su naprednjaci ugrabili vlast, zet je iz Ministarstva unutrašnjih prešao u Ministarstvo spoljnih poslova. Uz podršku tadašnjeg nezvaničnog očuha Veljka Odalovića postavljen je na mesto drugog sekretara u ambasadi Srbije u Rimu, na platu od oko 4.500 evra. Mama se pobrinula da deca ne budu podstanari.

U tašnu je spakovala 800.000 evra i preko Crne Gore krenula u Italiju, da im kupi stan. Crnogorski kriminalci su imali dojavu, pa su upali u njenu hotelsku sobu u Budvi, ali novac nisu našli. Provalnici su ostali kratkih rukava, a Ivana i Nemanja Sekicki su postali srećni vlasnici stana u Rimu.

Kao provalnici, Jorgovankin novac nije video ni Telekom, s kojim je imala ugovor o otkupu stana. Za 12 godina nije platila nijednu ratu, pa se Predrag Ćulibrk, direktor Telekoma, sažalio i o trošku građana Srbije otplatio dug od 78.000 evra.

Iako je pare hoće, uvek je to s nekom mukom. U kampanji 2012. godine, dok se, u društvu Igora Bećića, vraćala s jedne turneje po Nemačkoj, gde je prikupljala novac za SNS, imala je saobraćajnu nesreću u Mađarskoj. Policija je u automobilu našla kesu s novcem, navodno svih pet miliona evra. Vojislav Šešelj je tvrdio da je Tabakovićka namestila kredit od 25 miliona evra kod ATP banke Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma".

Kasnije je Bogićević kukao kako je pola te sume morao da preda Srpskoj naprednoj stranci. Tako sad kuka Bogoljub Karić, koji s Tabakovićkom sarađuje u poslovima s Rusijom. Karićeva firma, koja vodi građevinske poslove u Sočiju, angažuje oko 60 radnika iz Srbije, a plate za njih stižu preko Narodne banke. Prema Karićevim rečima, Tabakovićka potpisuje isplatu ne 60, nego 600 plata. Karić tvrdi da ne zna u čijem džepu nestaje 540 plata, tako da će i to morati da utvrdi istraga.

Zasad, pravosuđe ne reaguje, što se vidi i na primeru Aleksandra Stefanovića, koji je prijavio finansijsku prevaru u koju ga je uvukao Aleksandar Vučić, koji mu je sredio kredit Metals banke. I u tom prljavom poslu zapaženu ulogu je imala Jorgovanka Tabaković.

Bratislav Gašić je funkcije u vlasti iskoristio da pomogne sinu Milanu da postane profesionalni fudbaler. Prvo je pokušao da ga ubaci u Crvenu zvezdu, ali to nije prošlo, pa je morao da se zadovolji prvoligaškim klubom Mladost iz Lučana. Iako je jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji, lučanska namenska industrija „Milan Blagojević" sponzoriše FK Mladost s oko 250.000 evra po sezoni. Inače, 78 odsto vlasništva u toj fabrici pripada Ministarstvu odbrane.

Kad je u tu ministarsku fotelju seo Bratislav Gašić, njegov sin je postao igrač Mladosti. Gašić Senior je tvrdio da je posredi puka slučajnost. Verovatno je slučajnost i to što je Nenad Milovanović, trener Mladosti, sin dugogodišnjeg direktora namenske industrije Radoša Milovanovića.

Agencija za borbu protiv korupcije je zatražila smenu ministra Milana Krkobabića jer je učestvovao u odluci Vlade Srbije da njegov sin Stefan bude postavljen za vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća "Stara planina". Krkobabić Drugi je objasnio da je njemu, kao ministru, bila dužnost da javni interes podredi privatnom i pomogne nasledniku dinastije parazita da se natovari na budžet države.

Zahvaljujući tatinom uticaju, golobradi Stefan se, pre "Stare planine", zaposlio u Privrednoj komori Beograda. Jedina kvalifikacija mu je bila pripadnost porodici i naprednjačkoj familiji. Genetske i političke predispozicije iskoristio je da svoju devojku i njenu mamu zaposli u Javnom preduzeću Pošta, koje je pretvoreno u prćiju Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Obe su ekspresno napredovale u službi, i statusno i finansijski.

Bolesni nepotizam naprednjačkih štetočina ilustruje i primer ministra Zorana Đorđevića, koji je plaćene stranačke botove angažovao da glasaju za najlepši crtež kako bi pobedila njegova šestogodišnja ćerkica Iskra. Od lečenja skorojevićevskih kompleksa, karakterističnih za naglo uznapredovale šofere, za državu je mnogo opasnije prilagođavanje zakonske regulative privatnim interesima pojedinaca iz vrha SNS/LGBT kartela.

Vlast je već počela pripremu zakona kojim će se omogućiti sklapanje istopolnog braka. Za razliku od mnogih drugih stvari s gej-agende, na tome ne insistiraju pederi iz Evropske unije, nego lezbejka Ana Brnabić.

Otkad je njena devojka Milica Đurđić veštačkom oplodnjom dobila sina Igora (još nije odgonetnuto da li je dete dobilo ime po Brnabićkinom bratu ili advokatu Isailoviću), premijerka insistira da se u Srbiji legalizuju homoseksualne bračne zajednice.

Naslednike je zbrinuo i Tomislav Nikolić, a na tome rade i naprednjački koalicioni partneri Ivica Dačić i Vojislav Šešelj, koji su sinove stavili na listu poslaničkih kandidata, kako bi im obezbedili mesto na državnim jaslama.

Od Vučića pa do poslednjeg naprednjačkog parazita, svi imaju dobre razloge za brigu o deci. Kad prođe njihovo vreme vlasti, samo ta deca će ih posećivati u zatvorima.

Odnos prema tuđoj deci Vučićev gang pokazuje iz dana u dan.Više od 400.000 dece u Srbiji živi ispod granice siromaštva, bez elementarnih uslova za razvoj, bez redovne ishrane, zdravstvene zaštite i šanse za školovanje.

Ne zna se broj dece koja prolaze kroz najteže muke dok javni izvršitelji plene stanove i ostalu imovinu njihovih roditelja. Naprednjačka skupštinska većina šest puta je glasala protiv predloga zakona, kojim bi država na sebe preuzela plaćanje lečenja u inostranstvu.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar svoje dete leči u Austriji, ali za tuđu decu nema novca. Na njegov zahtev 150 narodnih poslanika osuđuje decu na bol i patnju, a njihove roditelje na ponižavajuće prosjačenje sms milostinje.

Vlada Srbije je nedavno donela odluku da Albaniji uplati dva miliona evra humanitarne pomoći za sanaciju posledica prošlogodišnjeg zemljotresa. Milion evra je, za istu namenu, otišao i u Japan. Za parisku katedralu Notr Dam izdvojen je milion evra. Lično je Vučić, iz džepa građana Srbije, finansirao propalu predsedničku kampanju Hilari Klinton.

Kad se u tu računicu ubace milijarde evra koje je režimski kartel opljačkao od penzionera i radnika, ugradnjom u poslove infrastrukture, preko nameštenih tendera i rasprodajom javnih resursa, dolazi se samo do jednog zaključka - novca za lečenje dece ima, ali ga otimaju pohlepni kriminalci iz vrha vlasti.

Na morbidan način Vučićeva stranačka i koaliciona mašinerija odnosi se i prema roditeljima nestale dece. U skupštinsku proceduru pušten je "Predlog zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji". Već naziv Predloga, u kome se ističe "sumnja" da su nestala deca koje nema, pokazuje šta vlast misli o tuđoj deci i unesrećenim roditeljima. No, Predlog zakona je pun mnogo ozbiljnijih uvreda.

Roditeljima se, umesto istrage koja bi utvrdila istinu o nestaloj deci, nudi novac. Po naprednjačkom običaju, novcem se kupuje ćutanje o krivičnim delima. Autori zakona su odredili i visinu odštete. Po Vučićevom cenovniku, roditeljima će na ime "pravične nadoknade" biti isplaćeno do 10.000 evra, u zavisnosti od "intenziteta pretrpljenih duševnih bolova i stradanja".

Nije određeno ko će procenjivati "intenzitet bolova" i kako će to raditi, po kojim merilima. Da li će manje novca dobiti roditelji nestale ženske dece? Možda oni kojima je nestalo treće, a ne prvo ili drugo dete?

Kroz zakon, Vučić se ruga porodicama koje su ostale bez svoje dece. Može samo da se zamisli histerija koju bi on podigao u medijima, policiji i pravosuđu kad bi ga neko od oštećenih roditelja pitao - koliko košta Vukan? Da li bi se Aleksandar Vučić zadovoljio odštetom po svom cenovniku, maksimalno 3.000 evra po kilogramu detetine?

Diktator hapsi svakoga ko mu pomene decu na društvenim mrežama, a ćutanje o kraći tuđe dece kupuje tuđim novcem.

Vučić je život novorođenčeta procenio na 10.000 evra, a toliko koštaju čast i ugled njegovog kuma Nikole Petrovića. Istovremeno kad je zakon o nestalim bebama došao na dnevni red Skupštine, beogradski Prvi osnovni sud je izrekao presudu, kojom je Lidija Udovički kažnjena s milion dinara za nadoknadu nematrijalne štete Vučićevom kumu. Petrović je tražio šest miliona, dakle petostruko više nego što naprednjačka vlast misli da košta život jedne bebe i patnje roditelja.

Samo ova i ovakva vlast mogla je da se opredeli za to da roditeljima srpske dece isplaćuje 10.000 evra, a da migrantima daje po 15.000 evra. Takav redosled prioriteta Vučić je odredio na osnovu vlastite projekcije da će do 2028. godine u Srbiji biti jednak broj novorođenčadi starosedelaca i migranata.

U tom periodu izjednačiće se i broj građana koji će napustiti Srbiju s pridošlicama iz Azije i Afrike. Proces transformacije je već počeo i to na najteži način, kriminalom u kome učestvuju državne institucije.

U poslednje vreme učestale su vesti o incidentima koje izazivaju migranti. Na društvenim mrežama i internet portalima objavljeno je na stotine informacija o krivičnim delima i incidentima koje su izazvali migranti.

U prihvatnom centru kod Šida, oko 200 Avganistanaca i Pakistanaca napalo je osoblje Komeserijata za izbeglice. Revoltirani nedostatkom prostora za molitvu, razbili su stakla na vratima i prozorima i usput pretukli nekoliko Iranaca, koji su pokušali da ih smire. Policija nije reagovala.

U Batrovcima, nedaleko od Šida, migranti su napali Zorana Radmilovića. Prvo su ga pitali ko ima taksi, da ih odveze do granice s Hrvatskom, da bi, nezadovoljni odgovorima, počeli da ga udaraju. Dok su ga dvojica držala, treći je pokušao da ga ubode nožem. Radmilović je imao sreće, spasile su ga komšije.

- Kad su čuli viku, ljudi su izašli iz kafane i obližnjih kuća. Opkolili smo migrante. Nismo ih tukli, samo smo ih zadržali dok ne dođe policija. Kad je stigla patrola, kod njih su pronađeni noževi - ispričao je Radmilović novinaru lokalnog portala, kome je pokazao lekarsku potvrdu o povredama i mesto gde mu je nož probušio jaknu.

U Batrovcima, kao i u drugim mestima šidske opštine, vlada strah od migranata, koji često nasrću na žene i decu. Slični incidenti se dešavaju i u Subotici, Apatinu i Kanjiži, a pre neki dan je u Kuzminu, kod osnovne škole "Branko Radičević", napadnuta devojčica.

Policijskoj upravi u Sremskoj Mitrovici prijavljeno je da je šest migranata napalo 13-godišnju devojčicu. Policija je privela osumnjičene migrante i slučaj predala Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.

Migranti su postavili prepreku na pruzi između Sremske Mitrovice i Martinaca. Gomila kamenja je uklonjena pre nego što je došlo do udesa, pošto tom prugom prolaze međunarodni vozovi za Beograd i kompozicije s opasnim teretom.

Serija incidenata uznemirila je i Beograđane. Migranti su opljačkali vrtić kod Železničke stanice, nekoliko puta su napadali slučajne prolaznike, najčešće žene, kod Ekonomskog fakulteta, a nedavno su kod Hrama Svetog Save, navodno, nožem teško povredili mladića koji je pokušao da zaštiti svoju devojku.

Ne reaguju policija, tužilaštvo i naročito režimski mediji. Prema uputstvima "s vrha vlasti", državne institucije ignorišu probleme s objašnjenjem da je "besmisleno hapsiti i suditi ljudima koji su ionako na proputovanju", a mediji ne izveštavaju o incidentima kako ne bi uzbunjivali javnost. Pošto neće država, građane je pokušala da zaštiti grupa mladića iz narodne inicijative "Nema predaje Kosova i Metohije".

U obilasku nekoliko centralnih beogradskih ulica, migrantima je podeljen pamflet na srpskom, engleskom i arapskom jeziku: "Znamo da putujete u Evropsku uniju i da ne želite da se zadržavate u našoj zemlji. Dok ste ovde, ne dirajte naše žene, decu i građane. Ni vas niko neće dirati. Ukoliko nekog napadnete, mi ćemo odgovoriti. Mi nismo policija, mi smo narod. I naš odgovor će biti žestok. Naše patrole će prolaziti Beogradom, tamo gde vi budete i reagovaće ako bude nasilja s vaše strane. Ne dirajte nikoga i u miru nastavite svoj put. Kao što mi u vašoj državi moramo da poštujemo vaše zakone i običaje, poštujte i vi naše ili ćete se suočiti sa odgovorom koji biste i vi nama dali u vašoj zemlji. Raširite ovu našu poruku među svojim sunarodnicima. Želimo vam sve najbolje i srećan put", navodi se u letku inicijative "Nema predaje Kosova i Metohije".

Od migranata, više su se uznemirili predstavnici naprednjačke vlasti i njihovi sorošoidni istomišljenici iz nevladinog sektora. Policija je ekspresno pozvala na saslušanje Damnjana Kneževića, vođu "narodnih patrola", a režimski mediji su pokrenuli kampanju satanizacije. Iste novine, poput Blica, koje su Kneževića proglašavale herojem, zbog spasavanja Obrenovčana u vreme poplave, sad su ga proglasili za fašistu i ekstremistu.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković tvrdi da je "nedopustivo da neko protivzakonito i samoinicijativno zavodi red i mir na ulicama". Ona je zatražila od nadležnih organa da hitno reaguju, jer "ovakve pojave mogu da predstavljaju prilično veliku opasnost za čitavo društvo".

Poverenica nije zatražila da nadležni organi spreče napade migranata. Naprotiv, ona vrlo uporno i odlučno zastupa Sorošev plan da se migrantima dodele imanja u srpskim selima, kako bi popravili natalitet i ubrzali privredni razvoj Srbije.

Zahtev za sankcionisanjem Kneževića i ostalih pripadnika "narodnih patrola" podneli su Beogradski centar za ljudska prava i Žene u crnom. Te NVO smatraju da se sve glasnije "raspiruje mržnja i dikriminatorski odnos prema migrantima i izbeglicama u Srbiji".

Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, tvrdi da lažne vesti o migrantima podstiču kampanju mržnje. Svetlana Palić iz Komesarijata za izbeglice i migracije ističe da je od početka migrantske krize, pre pet godina, kroz Srbiju prošlo gotovo milion migranata, a "do danas nije zabeležen nijedan veći incident".

Iz te količine i vrste laži najjasnije se vidi licemerje predstavnika državnih institucija i njihovih partnera iz nevladinog sektora. S obzirom na njihov odnos prema državi i narodu, može i da se razume ignorisanje napada migranata na Srbe i ostale građane Srbije. Međutim, teško je shvatiti kako funkcionišu mozak i etika osobe koja tvrdi da "nije zabeležen nijedan veći incident", kad postoje stravični podaci o stradanjima samih migranata.

Na srpsko-hrvatskoj granici voz je usmrtio šestogodišnju devojčicu Madinu Husini iz Avganistana. Dete je poginulo kad se s porodicom vraćalo preko granice. Porodica Husini je podnela tužbu protiv Hrvatske, jer njene vlasti nisu dozvolile da podnesu azil, već su roditelje sa šestoro dece naterali da se preko železničke pruge vrate u Srbiju. Hrvatsko pravobranilaštvo je u odgovoru optužilo Srbiju, jer omogućava ilegalan prelazak preko granice.

Nedaleko od Karavukova, kod Odžaka, prevrnuo se čamac s migrantima, koji su pokušali da preko Dunava pređu u Hrvatsku. Policijska uprava u Somboru je utvrdila da se utopilo šestoro ljudi, četiri odrasle osobe i dvoje dece. Slična nesreća se dogodila u blizini Apatina. Usled velikog opterećenja, potonula su dva čamca s ukupno dvanaest migranata. Četvoro je nestalo.

Grupa od nekoliko stotina migranata, početkom ove godine, pokušala je da pređe granicu s Mađarskom. U saradnji sa srpskom policijom i organizacijom "Lekari bez granica", migranti su stigli do Mađarske. Razvalili su žičanu ogradu i prešli na teritoriju Mađarske, ali pobegli su nazad u Srbiju pod puščanom paljbom.

Na kraju, upravo na dan kad su predstavnici Komeserijata za izbeglice i nevladinih organizacija objšanjavali da građani lažu i izmišljaju incidente migranata, desio se skandal, koji nisu mogli da sakriju čak ni režimski mediji.

Migrant A.Š. upao je na imanje Radmila Mihajlovića, bivšeg fudbalera Bajerna i reprezentativca Jugoslavije. Migrant je ušao u dvorište kuće u ekskluzivnom beogradskom naselju Senjak, popeo se na krov i počeo da preti samoubistvo. Razbijao je crepove sebi o glavu i urlao od bolova i muke. Koliko su mogle da razumeju njegov engleski, komšije, koje su pratile dramu, zaključile su da je revoltiran što on i njegova porodica nisu dobili azil u nekoj od zemalja Evropske unije, već su vraćeni u Srbiju. Policajci iz PU Savski venac uspeli su da ga uhvate i bezbedno spuste s krova.

Licemeri iz vlasti i njihovi soroševski sufleri takve slučajeve ne ubrajaju u incidente. Dok se zaklinju u borbu za zaštitu ljudskih prava migranata i optužuju svakoga ko prijavi neko njihovo nedelo, ignorišu čak i ljudske žrtve. Niko ne odgovara za tragedije u kojima stradaju migranti, čije smrtne slučajeve ni ne unose u statistiku, kao da nisu ljudi. Naprotiv, za svu nesreću optužuju patriotske organizacije i pojedince koji od nadležnih organa zahtevaju da na regularan način vode brigu o migrantima, da sačuvaju i njihovu bezbednost, kao i bezbednost građana koje oni ugrožavaju.

Umesto da insistiraju da država Srbija primenjuje vlastite zakone i na isti način tretira sve ljude na svojoj teritoriji, licemeri svoj promotivni humanizam dokazuju brutalnim lažima.

- Znate li, Freddie Mercury je kao mladić, izbeglica došao iz Zanzibara u UK. Zamislite kako bismo svi bili uskraćeni za ovakav talenat i glas da je njegova porodica naletela na neke "dveri" - napisala je na Tviteru Antonela Riha, bivša novinarka RTS-a i NIN-a.

Patetični pop-rok spin jednako je besmislen koliko i glup. Fredi Merkuri je Pakši, rođen u Zanzibaru, u porodici službenika britanske kolonijalne vlasti. Kao državljanin Velike Britanije, dolaskom u London nije migrirao, samo se preselio. I to legalno, što danas ne bi uspela Riha, s obzirom na stoge propise koje Velika Britanije primenjuje prema useljenicima. Za razliku od Srbije, tamo se proverava identitet svakog stranca, da li je na poternici, da li je bolestan, koliko ima novca i slično. Britanci ne puštaju svakoga da uđe u zemlju, sve s nadom da nije potencijalni terorista, nego talentovani pevač.

No, za srpske vlasti i sorošoide, ko god zatraži primenu zakona, taj je fašista.

- Antimigrantsku politiku vodi odvratna đubrad fašistička - reži Aleksandar Vučić na svakoga ko kritikuje ideju o pretvaranju Srbije u naprednjačku džamahiriju.

Vučić to ne sme da kaže svojoj "mami" Angeli Merkel, koja proteruje sve sumnjive Arape, Azijate i Afrikance, koji ne prođu proveru. Ćuti i pred Francuzima i Italijanima, kod čijih obala je u poslednjih deset godina u brodolomima nastradalo oko 16.000 migranata, koje nisu hteli da prime.

U Grčkoj traju sukobi policije i patriotskih grupa, koje na ostrvima Lezbos i Hios fizički sprečavaju istovar materijala za gradnju prihvatilišta za migrante. Čak i Milorad Dodik, pridruženi član familije Vučić, ne dozvoljava da se u Republici Srpskoj grade centri za migrante. Fašista nije ni Viktor Orban, mađarski premijer, koji tvrdi da migracije s Bliskog istoka nisu humanitarni problem, nego "organizovana invazija na Evropu".

Nasuprot njima, Vučić vodi Soroševu strategiju, koja će se završiti stvaranjem migrantskog sabirnog centra u Srbiji. Kad je objavljen snimak emisije u kojoj je tadašnji austrijski šef policije Herbert Kikl izjavio da je sa Srbijom sklopljen ugovor o transportu svih migranata koji ne prođu proceduru sticanja azila, vrh srpske vlasti je to odlučno demantova.

Međutim, pre nekoliko dana, u intervjuu za Klajne cajtung, sad već bivši ministar Kikl je ponovi svoje tvrdnje i dodatno ih objasnio: "Tokom ministarskog mandata sam naložio da se ispregovara ugovor sa Srbijom u kojem smo se saglasili da tamo zajednički upravljamo povratničkim centrom.

Tamo bismo mogli da pošaljemo ljude koji nemaju pravo na azil, ali koje njihove matične zemlje ne žele da prime." Na pitanje da li bi slanje ljudi u Srbiju išta rešilo ili samo prebacilo problem iz jedne u drugu državu, Kikl je odgovorio: "Da, naravno, ne ide drukčije. Cilj jeste bio da ih smestimo negde drugde. Moj posao, kao ministra unutrašnjih poslova, bio je da ti ljudi naprosto više ne budu u Austriji."

Isti ili sličan ugovor sa Srbijom imaju i Nemačka i neke druge države Evropske unije. Vlasti u tim državama ne žele migrante, hapse ih i proteruju, ali Vučić ih ne naziva odvratom đubradi fašističkom. Takve uvrede namenjuje samo Srbima, koji se brinu šta će od Srbije ostati posle pada naprednjačkog kartela s vlasti.

Iza predizborne parole "Za našu decu" stoji samo Vučićeva namera da Srbiju pretvori u islamsku džamahiriju, kojom će vladati on i njegova kasta povlašćenih kriminalaca, primitivaca i psihopata. Na sreću, iako je kopirao Hitlerov propagandi slogan iz 1936, Vučić je ušao u svoju 1944. godinu, mereno njegovim nacističkim kalendarom.

S obzirom da je veća kukavica od svog političkog pretka, on u bunkeru neće upotrebiti cijanid i pištolj. Oslobodioci će ga naći uplakanog i skrhanog. Ako ovoliko kmeči zbog svake medijske kritike, može samo da se zamisli koliko će jaukati kad mu budu stavljali lisice na ruke.

Ipak, za utehu, sudiće mu se se po civilizovanim srpskim zakonima, a ne po šerijatskom pravu, kakvo on preferira. Posle toga, njegova deca će moći da ga posećuju u zatvoru i da mu pričaju kako druga, tuđa deca uživaju u slobodnoj Srbiji