Preko pune linije

Aleksandar Vučić nikad nije ispunio nijedno obećanje, osim onog o naseljavanju migranata

Srbiju pretvara u kalifat, a mi ćutimo

Po planu Džordža Soroša, Srbija će postati sabirni centar za 1,2 miliona migranata s Bliskog istoka. Sve je spremno za njihov doček. U okviru projekta "Beograd na vodi" gradi se najveća džamija u ovom delu Balkana, republička vlast usklađuje zakone potrebama migranata, a lokalne samouprave im dele napuštene kuće i imanja. Uz podršku policije, pravosuđa i medija, Srbija već poprima karakteristike islamskog kalifata, u kome "gosti" iz Azije i Afrike nekažnjeno terorišu i pljačkaju domaće stanovništvo.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić nikad nije ispunio nijedno obećanje, osim onog o naseljavanju migranata. Još 2015. godine, u vreme prvog izbegličkog talasa s Bliskog istoka, Vučić je počeo rasprodaju Srbije. Od svog gazde Džordža Soroša primao je 11 evra dnevno po migrantu, za privremeni smeštaj, medicinsku i svaku drugu pomoć. Transport do graničnih prelaza organizovali su i naplaćivali kriminalci iz vrha Srpske napredne stranke u saradnji s policijom.

Kad je Soroš promenio plan o prebacivanju azijskih i afričkih migranata u zapadne evropske države, pre svega u Nemačku, odlučeno je da Srbija postane sabirni centar, da se ovde trajno smeste svi koji nisu prošli bezbednosnu proveru i ispunili uslove za dobijanje azila.

Za realizaciju tog projekta, samo u prvoj tranši, početkom 2017. godine Vučić je dobio 90 miliona evra, kako bi stvorio uslove da u Srbiji bude trajno naseljeno minimum 1,2 miliona Sirijaca, Jordanaca, Pakistanaca, Avganistanaca, Alžiraca i ostalih tzv. ''izbeglica''.

Vlada Srbije odmah se bacila na posao. Potpisani su ugovori s Austrijom i Nemačkom, a verovatno i drugim evropskim zemljama, za prijem migranata, koji tamo ne dobiju azil. Nije poznato koliko njih je već prebačeno u Srbiju, kao ni koliko ih je dobilo srpsko državljanstvo.

Na brojna poslanička pitanja o migrantima, o broju azilanata i međunarodnim ugovorima koji su potpisani, Vlada ne odgovara.

Umesto zvaničnih objašnjenja, laži širi Vladimir Cucić, šef Komeserijata za izbeglice, koji tvrdi da je samo 67 migranata zatražilo azil u Srbiji. Naš Magazin je, pred lokalne izbore u Beogradu 2018. godine, objavio fotografije nekoliko stotina glasačkih listića arapskih migranata, prijavljenih na dve adrese u opštinama Stari grad i Vračar. Da nisu dobili državljanstvo, ne bi imali pravo da glasaju. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Goran Vesić povremeno su pravili medijske akcije u kojima su javno, pred kamerama, delili državljanstva porodicama iz Iraka, Sirije i Pakistana. Slikali su se s okupanom i doteranom migrantskom decom, kakve nema u prihvatnim centrima i na ulicama srpskih gradova i sela.

Vučić je građanima Srbije upućivao dve vrste poruka.

- Ko nije zadovoljan, kome nije dobro u Srbiji, neka ide! Zapad vam je tamo - vikao je Vučić na Srbe, koji su protestovali protiv diktature.

Odluku da od Srbije napravi islamski kalifat, predstavljao je kao nužnost. "Ceo svet je za migracije, ne može mala Srbija da tera inat sa celim svetom", govorio je besmislene laži, kao da Srbi ne znaju koliko je Vladimir Putin rigidan po tom pitanju, a da se ne govori o Donaldu Trampu, koji je utvrdio zid prema Meksiku i ceo prvi predsednički mandat posvetio realizaciji svog političkog programa "Amerika Amerikancima".

Italija, Španija i Australija potapaju brodove s ilegalnim migrantima, ne dozvoljavaju im ni da priđu njihovim obalama, a kamoli da ih prime i dele državljanstvo, kuće i poslove. Čak i Vučićeva "muti" Angela Merkel više ne pristaje na neselektivan prijem izbeglica iz Azije i Afrike. Naprotiv, migranti su izloženi rigoroznim proverama, posle kojih samo obrazovani i stručni dobijaju azil, a ostali moraju da se vrate u zemlju u kojoj su registrovani, dakle u Srbiju. Nemačka, kao i ostale države, zadržaće kvalitetnu radnu snagu, a kriminalce i džihadiste deportovaće u sabirni centar.

Prve posledice Vučićeve rasprodaje vide se širom Srbije. Incidenti, koje su ranije migranti izazivali u i oko 17 kolektivnih centara ili na graničnim prelazima, danas su svakodnevna pojava u mnogim gradovima i naseljima, od Niša do Subotice.

Napadi su učestali u poslednje vreme. Po nalogu vlasti, policija takve slučajeve ignoriše, tužilaštvo ne postoji, a režimski mediji ćute. Žrtve mogu da se oglase samo na društvenim mrežama.

Poslednji majski vikend bio je buran u Beogradu. Prvo je u noći 29. na 30. maj, u Studentskom parku, u centru glavnog grada, grupa od osam migranata noževima i motkama izvršila razbojništvo.

- Moja ćerka se, sa svojim društvom, nalazila u Studentskom parku. Napala ih je grupa od 7-8 migranata, koji su imali noževe i motke. Tražili su da im daju telefone i novčanike, što su oni u prvi mah odbili. Onda je krenuo haos, gde su ćerkinu drugaricu bacili na asfalt, a druga, koji je pokušao da ih zaštiti, pretukli su. Uzeli su im novčanike, dokumenta i telefone i pobegli u pravcu donjeg Dorćola. Kad je stigla policija i obavila razgovor s njima, iako su bili preplašeni, istraumirani i povređeni, policajce je zanimalo šta oni traže u Studentskom parku u tri sata noću. To su mladi ljudi od 20 godina, nisu radili ništa nezakonito, nikome nisu smetali. Policija se nijednog trenutka nije potrudila da požuri i nađe počinioce ovog krivičnog dela, nisu ni pokušali da lociraju ukradene mobilne telefone. Uzeli su izjave, seli u auto i otišli, ostavljajući ih u parku, opljačkane i povređene.

U Urgentnom centru, gde su bili na pregledima, jedna lekarka je rekla da je to bio treći napad migranata tog dana. Na povratku kući, taksista je ispričao da se desio napad na 12-godišnju devojčicu, kojoj su oteli ranac. Ovo upozorenje pišem kao roditelj dvoje dece. Na moju veliku žalost, omladinu u našem Beogradu i državi Srbiji nema ko da zaštiti od migranata koji pljačkaju i biju - napisala je Aleksandra Stefanović.

Napadnuti Vojislav i Bojana, za Srbin.info, ispričali su sve detalje tog napada. Vojislav je imao modricu na licu, od udarca motkom, a Bojana povrede po telu.

Dva dana kasnije, dvojica migranata su tokom liturgije upali u crkvu Aleksandar Nevski, takođe u centru Beograda. Kad su ih primetili, građani su uspeli da jednog savladaju i zadrže, dok je drugi pobegao.

- Dok je trajala liturgija, upali su u crkvu i oteli dve tašniče i tri mobilna telefona. Videvši šta se dešava, ljudi su uspeli da jednog od njih uhvate i oduzmu mu mobilne telefone i novac koji je ukrao. Drugi je uspeo da pobegne. On je odneo dve tačnice. U jednoj je bilo 3.500, a u drugoj 18.000 dinara, odnosno cela penzija jedne žene. Eto, ništa im nije sveto, ni liturgija - ispričao je Vajo Jović, starešina hrama Svetog Aleksandra Nevskog.

Tri migranta su, takođe u centru Beograda, na uglu Sremske i Knez Mihailove ulice opljačkali 47-godišnjeg muškarca. Migranti su ga opkolili i tražili da im preda novčanik. Kad je odbio, napali su ga, oborili na beton i šutirali. Prevezen je na ortopediju Urgentnog centra, gde su mu sanirane povrede, a policija "radi na osvetljavanju incidenta".

Beograđanka Sanja Pešić na Fejsbuku je opisala neprijatnost koju je doživela.

- Na raskrsnici na kraju Južnog bulevara, autu su pritrčala četiri "predivna" migranta. Jedan ispred kola, dvojica sa strane, pored vrata, a jedan pozadi. Izleteli su iz šumice kod pumpe, brzi kao panteri, vrlo organizovani, kao u akcionim filmovima. Sva sreća da pritisnuh odmah taster za unutrašnjih ključ. Legoh na sirenu kao luda.Toliko sam se uplašila da sam krenula da gazim onog ispred. Odskočio je kao majmunče. Nestali su kao da ih nikad nije bilo. Pokidali su mi kvaku na vratima. Pazite se migranata! Raskrsnica je mala, mračna, nepregledna i nije pokrivena kamerama. Roditelji, nemojte da puštate decu da se noću peške vraćaju kući, ni u grupi - napisala je Sanja Pešić.

Slični incidenti zabeleženi su u Nišu, Vranju i Pirotu. U Svrljigu migranti rade šta hoće, naročito noću. Niko ne sme i ne može da im se suprotstavi. Magazin Tabloid je već izveštavao o vandalizmu u sremskim selima, gde su migranti u po bela dana upadali na gazdinstva i pred očima vlasnika otimali stoku. U žurbi, živim ovcama su otsecali noge i odnosili ih, ostavljajući unakažene životinje da se pate.

To se dešava i u Banatu. U pograničnim mestima Majdanu, Rabi i Banatskom Aranđelovu ima više migranata nego starosedelaca. Uselili su se u sve napuštene kuće. Zbog sve češćih sukoba, pojačano je prisustvo policije, ali meštani prikupljaju potpise za peticiju, kojom traže od vlasti da ih zaštiti. Peticiju su predali predsedniku opštine i načeniku policijske uprave Novi Kneževac.

- Želimo da živimo bezbedno, jer je mnogo migranata u Majdanu i Rabi. Ima mnogo staračkih i samačkih domaćinstava. Bojimo se da izađemo na ulicu. Ne znamo šta hoće migranti, plašimo se da će nastati neka nevolja - rekla je Ela Đermant, inicijatorka peticije, za portal pannonrtv.com.

Na šta su migranti spremni, svedoči porodica Cvejić, u čiju vikendicu često svraćaju nezvani gosti. U prvo vreme, migranti nisu pravili veliku štetu, samo bi odneli neki predmet iz vikendice. Dešavalo se da dođu i kad su vlasnici tu, pa traže vodu, malo novca i cigareta. Međutim, sad je vikendica devastirana.

- Sve razbijaju i uništavaju. Nema posude u koju nisu vršili nuždu. Nedavno smo na stolu zatekli krv i dlake. Ubili su psa, isekli ga i ispekli na roštilju u dvorištu. Iza kuće smo našli lobanju. Zvali smo policiju. Patrola je došla, ali nisu bili zainteresovani ni da nas saslušaju. Nisu napravili zapisnik, samo su nešto snimali mobilnim telefonom. Inspektor nije hteo da uđe u kuću, da ne uprlja cipele. Rekao je da podnesemo prijavu protiv NN lica i da tražimo nadoknadu štete. Kad sam mu rekla da neću podnositi prijavu protiv NN lica, jer se zna ko je pustio migrante i ko dobija pare za njih, inspektor mi je zapretio da će me uhapsiti - ispričala je Velinka Cvejić.

U njenom svedočenju opisan je ceo zločinački sistem, koji primenjuje naprednjačka vlast. Po nalogu i pod uticajem Aleksandra Vučića, policija ne radi svoj posao, ne štiti građane koji je plaćaju. Naprotiv, policajci često odbijaju da izvrše uviđaj, a ako baš moraju da to urade, ne daju zapisnike, da ne ostavljaju trag zločina migranata.

Umesto da privode pravdi izvršioce krivičnih dela, policija zlostavlja žrtve, kao što se videlo na primeru omladinaca koji su napadnuti u Studentskom parku i vlasnika uništene vikendice.

Prema svedočenju nekih od napadnutih meštana Šida, policajci su im objasnili da je podnošenje krivičnih prijava i procesuiranje migranata besmisleno, pošto se ne zna ni njihov pravi identitet, pa nema razloga ni da se hapse i pritvaraju.

Vlast štiti kriminogene migrante, policija i pravosuđe ne rade, a preko režimskim i soroševskih medija plasiraju se laži protiv žrtava napada.

"Ovako maloumnici šire lažne vesti, ne nasedajte. Na raznim portalima mogu se pronaći vesti koje govore o tome kako su migranti nasilni, te kako napadaju naše građane, naročito žene, te kako kod sebe imaju hladno oružje - noževe i šrafcigere, ne prezajući da ih upotrebe. Iako zvanični podaci govore da su napadi migranatana na naše građane izolovani slučajevi i da su daleko ređi nego napadi ovdašnjih kriminalaca i huligana, stalno se pojavljuju vesti koje govore o tome da migranti postaju sve nasilniji", navodi se u tekstu Kurirovog portala Espreso.

Iste laži plasira i BBC na srpskom jeziku, koji uređuje ekipa sorošoida s bivšeg B92. "Fotografije, video klipovi, vesti i druge objave na društvenim mrežama sa netačnim i manipulativnim informacijama o vakcinama, korona visusu, migrantima i drugim temema šire se intenzivnije nego pre pandemije. Prošle nedelje društvenim mrežama se raširila vest pod naslovom 'Država kupuje kuće migrantima u opštini Alibunar', koju je najpre objavio sajt Mediagrup, a zatim prenelo još tri sajta koji su i ranije objavljivali sličan sadržaj Linkovi sa ovih sajtova podeljeni su oko 1.500 puta, mahom u anti-migrantskim i nacionalističkim Fejsbuk grupama i stranicama. Mnoge od njih imaju više desetina hiljada članova. Međutim, nijedna kuća za migrante u opštini Alibunar nije kupljena, potvrdili su za BBC iz Komesarijata za izbeglice i migracije", navodi se u tekstu punom laži.

Ne samo u Alibunaru, migranti kupuju kuće i u okolnim opštinama Plandište i Bela Crkva. Komesarijat pronađe odgovarajuću kuću, najčešće napuštenu ili ruiniranu. Kad se s migrantima potpiše predugovor, Komesarijat plati troškove, a opština se odrekne taksi. Iako Cucić i njegova saradnica Svetlana Palić to demantuju, postoje brojni svedoci.

Uostalom, i u Komesarijatu već se primila izreka "u Cucića su kratke noge". Laže čim zine. Nedavno, kad je izbila pobuna migranata, sinhronizovana u centrima u Obrenovcu, Krnjači i Preševu, Cucić je tvrdio da nije bilo sukoba s policajcima i vojnicima.

Ako je u pravu, zašto je Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo istragu protiv srpske Žandarmerije pod sumnjom da su njeni pripadnici naneli teške telesne povrede grupi migranata, koji su pokušali da pobegnu iz kolektivnih centara?

Cucić i njegovi soroševski medijski saborci ne mogu da objasne šta znači "lažni video snimak". Šta je lažno na snimku iz Obrenovca, na kome se vidi kako dvojica migranata sa šipkama u rukama jure nekog mladića?

Da li je lažan i snimak kako migranti zaustavljaju autobus, udaraju u vrata i prozore, urlajući "Alahu Ekber" i rukom pokazuju da će preklati putnike?

Takođe, Dušan Mašić, urednik BBC-a na srpskom, ne bi mogao da u Veliku Britaniju uđe ilegalno, a ako bi to pokušao, ne bi se dobro proveo. Ipak, to ga ne sprečava da svakoga ko traži da se poštuju zakoni Srbije naziva lažovom.

Pod režimskom torturom, u koju su uključene državne institucije i gotovo svi mediji, u Srbiji je zavladao potpuni muk, o problemima koje izazivaju migranti niko ne sme da priča. Opozicioni političari ćute, ne žele da se zamere mentorima iz soroševskih krugova u Briselu, Berlinu i Vašingtonu. Ćute i javne ličnosti.

U Srbiji niko ne sme da se ugleda na primer Alena Islamovića, bivšeg pevača Bijelog dugmeta, koji je odlučio da u rodnom Bihaću formira političku organizaciju kako bi se suprotstavio "poplavi migranata".

- Ulazim u politiku, jer nam zbog migranata preti totalni haos. Svojim gradom više ne smem da prođem od migranta. To su sve mlađi momci s rančevima, ne zna se šta u njima nose. Ljudi čak ne smeju da izađu na svoje male plantaže, na kojima štetu prave migranti. Oni se ničega ne boje, uništavaju sve što mogu i time izazivaju haos i izražavaju revolt, jer ih Hrvati ne puštaju preko granice. Nekontrolisano lože vatre, već su zapalili četiri ili pet objekatata. Ljudi su očajni, a vlast ne čini ništa. Nedavno su pretukli bubnjara moje grupe. On se vraćao kući, bilo je oko osam sati uveče i u haustoru ispred svog stana zatekao je četvoricu migranata kako provaljuju u komšijski stan. Obratio im se na engleskom, želeći da ih zaustavi, ali oni su skočili na njega, počeli da ga šutiraju, udaraju pesnicama. Pobegli su, on je pozvao policiju, tako pretučen i krvav. Kada su došli, rekli su mu da od tog njegovog zahteva se ti migranti privedu nema ništa, praktično nije moguće pohvatati ih, što je i tačno - ispričao je Islamović za Sputnjik.

U Srbiji niko ne pokušava da štiti zakon i građane. Migranti su, kao što je zabeleženo, u beogradskim hramovima pljačkali, ali ćute i SPC i SANU. Ćute svi, osim pojadinaca, koji su lično ugroženi.

Na političkoj sceni radikali ponekad dignu glas i upozore na probleme s migrantima, a i to samo da bi prikrili nedostatak kritike režima zbog odnosa prema Kosovu i Metohiji.

Koliko je tragično stanje vidi se iz činjenice da migrante pokušava da obuzda samo ministar odbrane Aleksandar Vulin.

Sredinom maja, posle pobune i bekstva nekoliko desetina migranata iz više prihvatnih centara, Ministarstvo odbrane je raspisalo tender, kojim je naručilo 2,5 tone žilet-žice debljine 700mm, 1.521 metar rebrastog gvožđa u šipkama debljine 20 mm i 50 kg pocinkovane žice za vezivanje. Prema dokumentaciji, taj materijal je namenjen za postavljanje ograda oko prihvatnih centara za smeštaj migranata i azilanata.

Javna nabavka žilet-žice uznemirila je nevladine organizacije, koje su pozvale Ministarstvo da odmah obustavi kupovinu. Premijerka Ana Brnabić je rekla da "u ovom trenutku ne zna da li će žica biti korišćena za migrantske centre".

Pod pritiskom soroševskih političara, medija i predstavnika NVO, Ministarstvo odbrane je obustavilo postupak nabavke, s objašnjenjem da su "objektivni i dokazivi razlozi, koji se nisu mogli predvideti u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča, uticali da prestane potreba za predmetnom nabavkom".

Ideja je propala, ali ostalo je zapamćeno da je samo Vulin pokušao da žilet-žicom ogradi prihvatne centre i spreči migrante da beže kud koji. Ako je Vulin najnormalniji u vlasti, Srbiji se crno piše.

Za razliku od Vulina, Aleksandar Vučić očekuje da migranti podignu stopu nataliteta i poboljšaju demografsku sliku.

Možda očekuje da se njegova ćerka Milica uda za nekog Pakistanca ili Alžirca.

Vučić tvrdi da su "Srbi ksenofobični, imaju prevaziđene, zaostale i necivilizacijske stavove o pripadnicima drugih naroda, vera i kultura, a to moramo da menjamo". Eto mu prilike da, uz pomoć Milice, dokaže spremnost da se menja.

Migranti, očigledno, nemaju nameru da se menjaju. Osim dve iranske porodice, koje su pristale da budu upotrebljene u političkim kampanjama, ostalima ne pada na pamet ni da pokušaju da se socijalizuju. Oni su u Srbiji zarobljeni, ne žele da žive ovde. A, ako baš budu prinuđeni, uradiće to po svojim pravilima i običajima.

Srbijom prolaze uglavnom mladi, vojno sposobni muškarci, uglavnom bez porodica, bez žena i dece.

Izgledom i ponašanjem produbljuju uverenje da su to pripadnici poraženih snaga Islamske države i sličnih terorističkih organizacija.

Da li je to tačno, ne znaju ni srpske bezbednosne službe. Migranti su sa sobom poneli mobilne telefone, prospekte Soroševog projekta "Welcome to Europe" i platne kartice, među kojima su i one koje izdaje srpska Poštanska štedionica. Poneli su i rančeve s malo odeće, ali zaboravili su samo lične dokumente. Srbija nema načina i mehanizme kojima bi mogla da izvrši bezbednosnu proveru i utvrdi identitet ilegalnih migranata. Ne zna se koliko će ubica i kriminalaca uskoro dobiti srpsko državljanstvo, kuće i posao u Srbiji. O tome niko ne brine.

Država je svoje građane prepustila na milost i nemilost nezvanim gostima. Opozicione stranke ne smeju da se bave tim problemom. Građani su prepušteni sami sebi, pa im ne ostaje ništa drugo, nego da fotografišu i snimaju migrante ili ono što ostane iza njih i da na društvenim mrežama objavljuju svoje tužne priče.

Aleksandar Vučić je najavio da će do 2028. godine u Srbiji biti isti broj srpske i migrantske dece. Sve ostalo što je obećavao, slagao je, samo ovaj projekat vredno ispunjava.

Možda će i uspeti da ga završi i da zauvek promeni istoriju Srbije. To će se desiti ako Srbi prihvate njegov predlog: "Ko nije zadovoljan, neka ide". Međutim, ako svi, koji nisu zadovoljni, ostanu i suprotstave se pomahnitalom diktatoru i njegovom zločinačkom uređenju, Aleksandar Vučić će biti okružen Vulinovom žilet-žicom.

antrfile

Trajno satiranje Srbije

Sve se više otkriva međunarodnih sporazuma koje naša vlast pokušava da sakrije od naroda, a isti se skoro isključivo odnose na migrante i migrantsku krizu. U prošlom broju smo pisali o sporazumu sa Austrijom o povratku lažnih izbeglica koje su preko naše teritorije dospeli u tu zemlju. Postojanje tog sporazuma zvanično naša vlast još uvek nije potvrdila, niti je javnosti objasnila zašto se njegovo postojanje krije.

- U međuvremenu smo otkrili još jedan sporazum o kome niti je obaveštena javnost, niti uopšte postoji namera da o njemu raspravlja Skupština Srbije. Za razliku od Srbije, Evropska Unija ovakve dogovore ne krije, pa smo do postojanja ovog sporazuma došli upravo zahvaljujući njenoj arhivi.

- Ovdašnja javnost je delimično, preko sredstava informisanja bila obaveštavana o početku saradnje Srbije sa Fronteksom, službom EU za obezbeđivanje granica. Poznato je da su u leto 2018. pripadnici Fronteksa zajedno sa pripadnicima MUP-a Srbije obilazili našu granicu sa Severnom Makedonijom, a i pričalo se tada o nekakvom sporazumu koji treba da bude zaključen. To bi, otprilike, bilo sve što znamo iz domaćih izvora.

- Sveobuhvatni sporazum o saradnji potpisan je 19. novembra prošle godine. Kako u njemu stoji, potrebno je još da ga odobri Parlament Evropske Unije. O istom takvom odobrenju Skupštine Srbije u Sporazumu nema ni reči, ono nije predviđeno, niti neophodno (kako smatraju naši vlastodršci). Potpisnik i ovog Sporazuma u ime vlade Srbije bio je Nebojša Stefanović.

- U Briselu postoje zapisnici sa brojnih sastanak ministra Stefanovića i raznih predstavnika kako Komesarijata EU za izbeglice, unutrašnje poslove i državljanstva, tako isto i nadležnog Saveta ministara unutrašnjih poslova zemalja članica EU. Pregovori su po tim informacijama trajali do avgusta 2018. Predlog Sporazuma o statusu (kako je zvaničan naziv) ministar Stefanović i nadležni komesar Dimitris Avramopulos potpisali su 20. septembra 2018, bez da je o tome obaveštena Skupština Srbije. Nekoliko meseci kasnije, tačnije 22. januara 2019, Savet EU je odobrio ovaj sporazum i on je, kao što je rečeno, konačno potpisan u novembru te godine.

svim ovim mnogobrojnim pregovorima naša vlada je ćutala.

- Razlog za ovakvo ponašanje naših vlasti možda leži u delu Sporazuma koji predviđa angažovanje snaga Fronteksa na terenu, jer logistička i savetodavna pomoć našoj policiji pri obezbeđivanju granica i zaustavljanju migranata ne deluje sporno. U pomenutom delu je predviđeno stacioniranje snaga Fronteksa isključivo na granicama Srbije sa nekom EU zemljom.

- Ako se radi, navodno, o pomoći Srbiji da spreči dalji dolazak migranata, zašto je namerno izostavljena granica sa Severnom Makedonijom (odakle nam dolazi daleko najveći broj izbeglica) i to uprkos činjenici kako EU i sa tom zemljom ima sličan sporazum?

- Odgovor leži u činjenici kako Fronteks ne treba da nam pomogne da sprečimo ulazak migranata u Srbiju, već njihov izlazak iz Srbije i to na teritoriju neke EU države (na prvom mestu Mađarske i Hrvatske).

- Osim toga, sam Avramopulos je pre nekoliko godina odao tajni plan Brisela da se nedostatak radne snage u EU ublaži dovođenjem stanovništva sa prostora Balkana, a da se, zauzvrat, tako depopulizovane teritorije nasele izbeglicama sa istoka (Magazin Tabloid je već pisao o tome).

- Kako režim Aleksandra Vučića ne sme narodu da prizna da je teritorija Srbije predviđena za rezervat izbeglica iz Azije i Afrike koje EU ne želi da prihvati, odlučio je da pomenuti Sporazum ne prezentira javnosti.