Nestajanaje

Knjiga Branislava Gulana, ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države (23)

POGLED NA MALINE U SVETU I SRBIJI

Branislav Gulan je član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, Naučnog društva ekonomista Srbije i Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, novinar, književnik i publicisa, koji se pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće, Društva novinara Vojvodine u 2019. godini! U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Autor je za knjigu dobitnik nagrade ,,Darodavnica'', najvišeg priznanja Društva za narodno prosevivanje ,,Svetionik'' iz Kragujevca. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se dopunjeno izdanje upravo prirpema.

Branislav GULAN

Zahtev da bude strateški proizvod!?

Malina je realno i strateški proizvod u Srbiji, ali taj status nemože da dobije jer to podrazumevaju artikli koji obezbeđuju prehramgenu sigurnost staovništva.Posle višegodišnjeg čekanja Vlada je formirala tim za unapređenje proizvodnje i tržišta maline. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. Najveći problem srpskog malinarstva je nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i gljivica truleži. Ove godine biti najveći problem kako i gde epronaći radnike kako bi se rod obrao na vreme

Proizvođači malina već punu deceniju traže od Skupštine Srbije da malina dobije status strateškog proizvoda, s obzirom da je vrednost njenog izvoza oko 200 miliona evra godšnje, i da je na njenoj proizvodnji zaposleno 35.000 ljudi sa punim radnim vremenom. Uz to proizvodnja malina služi i kao dopunska zarada radnicima sa niskim primanjima, kao i da ta proizvodnja ima visoko uccešće u ukupnom prihodu nekih opština, kao što je Arilje.

Malina je veoma važna i u regionalnom razvoju, jer je pretežno koncentrisana u brdskom području zapadne Srbije, čiji je region zaostao tokom poslednje tri decenije.

Subvencije države ne prave razliku između ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje u brdskim predelima i intenzivne u žitorodnim krajevima, gde se koriste mašine. Po proizvodnji maline, proteklih godina zauzimali smo treće mesto u svetu. Ostvarena proizvodnja malina u 2018. godini bila je veća za 11,5 odsto u odnosu na 2017. godinu.

Od ukupnog agrarnog izvoza koji je u 2018. godini bio oko 3,3 milijarde dolara izvoz malina je bio veći od 230 miliona dolara. Slično je bilko iu 2019. godini kada je izvezeno agrarnih proizdoa u vredbsoti od 3,6 milijardi dolara. U proteklim godinama bile su povećane i površine pod malinama. Međutim, sad je zabeleženo da se krče zasadi, posebno u Vojvodini.

U 2020. godini očekvaio se rod od oko 60.000 tona. Međutim, sredinim maja 2020. Led je obrao deo roda. Ista meta, isto odstojanje kao i prethodnih godina što se tiče maline. Berba je počela, a otkupna cena ovog voća ponovo je nepoznata. Procena stručnjaka je da će prinos biti oko sedam, osam tona po hektaru, ukoliko nebo sve ne pokvari.

Uništen ceo rod maline?

Nije sigurno, ali postoji verovatnoća da je uništen ceo rod maline usled obilnih padavina u dolinama pored Moravice na zapadu zemlje, kao i drugog voća, ali i krompira, kukuruza i ostalog povrća, kaže predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović i navodi da je stanje alarmantno, a da je voda odnela i puteve, objekte, štale i grla stoke.

U celoj dolini, od Požege do Ivanjice, svi zasadi su uništeni, putevi u prekidu, prekinuti su dalekovodi, a stubovi su, kako navodi - pali u Moravicu. "Sve što je zasađeno u dolinama pored Moravice je odneto. Ceo rod maline u Arilju, Požegi, Guči, Lučanima, Kosjeriću, Bajinoj Bašti i drugim mestima je posle ovoliko vode završena priča", kazao je Radović uizjavi za javnost. Dodaje da i ono što je eventualno ostalo pitanje je do kada će trajati, jer je mnogo vode palo, a ako ogreje sunce, sve će biti sprženo.

On je obišao pojedina mesta dokle se moglo stići s obzirom da je voda poplavila puteve i naveo da su pojedini ljudi iz Ivanjice otišli na posao u Požegu i Arilje, a da je sad pitanje kako će se vratiti. "Voda nosi sve pred sobom, tu nema spasa. Stanje je alarmatno, nezapamćeno", rekao je Radović i dodao da stariji u tom kraju kažu da je danas gore nego u vreme poplava 1965. i 2005. godine.

Berba malina počela je krajem juna 2020. godine, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović. „U zlatiborsko-moravičkom području skoro svaki dan pada kiša, praćena vetrom, a povremeno i grad, posle čega naglo raste temperatura i malinjaci na koje nisu primenjene sve agrotehničke mere suše se, a maline prevremeno sazrevaju", rekao je Radović.

„Troškovi održavanja malinjaka su ove godine 30 odsto veći, a rod će biti manji po proceni u ovom trenutku za 20-30 odsto", rekao je Radović. „Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od od 220 dinara po kilogramu", rekao je on. Radović je rekao da će veliki problem biti i obezbediti radnike za branje jer ih nema dovoljno iako je dnevnica do 3.000 dinara, uz smeštaj i hranu

Očekivanje: Od malina 250 miliona dolara?

Tek svake treće-četvrte godine proizvođači "crvenog zlata" imaju razloga za zadovoljstvo. Berba malina počinje u nižim predelima, i biće u punom jeku krajem juna, a otkupljivači su ponudili akontnih od 200 do 250 dinara za kilogram novog roda.

Novac od otkupa naći će se u džepovima gotovo milion građana Srbije - malinari i njihove porodice, iscrpljeni prethodnim lošim sezonama, napokon će naplatiti velika ulaganja i mukotrpan rad u zasadima.

Berba malina omogućiće poljoprivrednicima da, posle dugog posta, unaprede svoje malinjake, da zanove mehanizaciju, a dobra sezona za većinu proizvođača je prilika da deci obezbede letovanje, da "sravne" porodični budžet, ukratko - da malo odahnu i osete dobrobit od svoga rada. Podsetimo, prošle godine otkupna cena bila je svega od 65 do 170 dinara.

Od ovogodišnje cene korist je, kako saznajemo, velika i za državu - očekuje se da će izvoz "crvenog zlata" u Srbiju "uvesti" oko 250 miliona dolara. U maju, grad je u okolini svetske malinarske prestonice Arilja, oko Lučana, Ivanjice i Užica, oštetio mnogobrojne zasade.

Međutim, većina malinara je osigurala svoje zasade, a dosadašnja praksa je pokazala da se šteta može naplatiti bez većih problema. - Očekujemo da će roda biti za 30 odsto manje nego prošle godine, jer je zbog epidemije oko 10 odsto zasada ostalo neobrađeno. Cena koju mi tražimo je od 1,75 do 1,83 evra za kilogram, i to dugoročno, za 10 narednih godina. Većina hladnjačara širom Srbije u ovom trenutku nudi akontnih 250 dinara - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Sa jedne od prethodnih berbi "crvenog zlata" u ariljskom kraju Godišnji rod na nivou Srbije je od 80.000 do 120.000 tona, na ukupno 15.000 hektara pod zasadima. Potražnja stranih tržišta je dobra.

Rod je podbacio u Čileu i Poljskoj, pa globalni deficit još jednom Srbiju može da izbaci u sam vrh svetske proizvodnje. Oko 60 odsto roda srpski hladnjačari izvoze u Nemačku, a zatim u Francusku i ostale države Evropske unije. Iz tih država se srpske maline, kao gotov proizvod, reeksportuju širom sveta.

Čak i Čile, kao jedan od najvećih konkurenata na globalnom tržištu, sve više uvozi maline iz Srbije. U ariljskom kraju, odakle u svet odlazi najviše "crvenog zlata", vremenske prilike, bez naglih smena letnjih kiša i jakog sunca, povoljno su uticale da malina "dobro ponese". Prinos po hektaru varira od sedam do 12 tona, u zavisnosti od kvaliteta zasada.

Neuspešne rakete!

Iako su voćnjaci branjeni raketama, u tom reigonu je ispalejno oko 750 raketa, to niej bilo dovoljno. Pred sam početak berbe maline u mačvanskom kraju objavl1ena je vest da je jedna hladnjača ponudila proizvođačima 250 dinara za ekstra klasu ovog voća. Za sada je sa ovom ponudom, navodno, izašla samo jedna hladnjača iz Pančeva. Ovo je više nego dobra vest za proizvođače, kojima je prošle godine, u isto vreme, za malinu najpre nuđeno svega 100 dinara. Inače, prosečna prošlogodišnja cena dostigla je kasnije između 160 i 180 dinara.

Tek svake treće-četvrte godine proizvođači "crvenog zlata" imaju razloga za zadovoljstvo. Berba malina počinje u nižim predelima, i biće u punom jeku krajem juna, a otkupljivači su ponudili akontnih od 200 do 250 dinara za kilogram novog roda. Novac od otkupa naći će se u džepovima gotovo milion građana Srbije - malinari i njihove porodice, iscrpljeni prethodnim lošim sezonama, napokon će naplatiti velika ulaganja i mukotrpan rad u zasadima.

Berba malina omogućiće poljoprivrednicima da, posle dugog posta, unaprede svoje malinjake, da zanove mehanizaciju, a dobra sezona za većinu proizvođača je prilika da deci obezbede letovanje, da "sravne" porodični budžet, ukratko - da malo odahnu i osete dobrobit od svoga rada.Podsetimo, prošle godine otkupna cena bila je svega od 65 do 170 dinara. Od ovogodišnje cene korist je, kako saznajemo, velika i za državu, očekuje se da će izvoz "crvenog zlata" u Srbiju "uvesti" oko 250 miliona dolara.

Malina leči rak!

Sad očekujemo da se potvrde i preliminarni rezultati, dobijenu SAD i u Srbiji o lekovitim svojstvima ove voćke, pa će se njena potrošnja u svetu udvostručiti. To je velika šansa za Srbiju da poveća devizni prihod od ovog voća, ali i šansa za malinare da imaju veću zaradu. Američka agencija USAID ima za cilj da se pristupi izradi studije o pozitivnim efektima maline na zdravlje ljudi. Jer, dosadašnja istraživanja u nekoliko instituta pokazala su da plodovi ovog jagodičastog voća imaju citostatičko dejstvo, dodaje dr Siniša Radulović iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Jer, sastojci tog voća, kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ističe elatinska kiselina, pokazali su se kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Konzumiranjem maline može da se zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice...

Pomoćnik ministra poljoprivede Nenad Katanić, se slaže da je malina realno strateški proizvod. Međutim, država to nemože da prihvatiti, jer takav status podrazumevaju proizvodi koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost stanovništva. "Ne treba očekivati da će država za robne rezerve otkupljivati maline, niti može da se meša u određivanje cene između proizvodjača i otkupljivača", rekao još prilikom podnošenja prvog zahteva malinara za dobijanje ovog statusa, 2013. godine.

Katanić je tada najavio da će država podsticati unapređenje proizvodnje, prerade i transporta i preporučio gajenje novih sorti, sa kojima će se sezona branja produžiti sa četiri do šest nedelja na pet meseci, što će omogućiti povoljnije cene.

On je istakao da se mora povećati prodaja zamrznutih malina u rinfuzi, gde Srbija gubi konkurentnost, kao i prodaja prerađevina od malina gde može da se ostvari veća dobit. Tadašnji predstavnici udruženja "Srpska malina" i "Vilamet" nisu baš bili zadovoljni odgovorom da država ne može da pomogne oko otkupa, pa su postavili pitanje zašto je dozvolila da budu ukinute zemljoradničke zadruge koje su se time bavile.

Poljoprivredni stručnjak dr Aleksandar Leposavić je ocenio da je najveći problem srpskog malinarstva nedostatak kvalitetnog sadnog materijala i gljivica truleži. On je predložio da se uvede kontrola svih matičnih zasada i da se pojača fitosanitarna kontrola prilikom uvoza sadnica. U 2011. i 2012. godini Srbija je, dva puta iz Engleske uvezla zaražen sadni materijal, koji je prošao inspekciju. Leposavić je predložio da se uvede podsticaj za svaki izvezeni kilogram maline, bez obzira gde je proizveden, i da se formira nacionalni savet za malinu koji će preporučivati vrste novih proizvodnih tehnologija i odabir sorti.

Poštovanje sela: Spomenik seljaku i seljanki!

Stanovnici Glavinaca, sela podno planine Juhora, podigli su u centru sela spomenik srpskom seljaku i seljanki, jedinstven u Srbiji. Ovih dana, s obzirom na to da još preti zaraza virusom korona, stavili su im na lice medicinske hirurške maske. Spomenik je delo akademskog varaja Ivana Markovića, prikazuje seljaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemljanom posudom za vodu) u levoj ruci. Iza njega, na oko metar. Ide žena, zabrađena maramom, s korpom hrane, u desnoj i malom motikm u levoj ruci.

Odbornik u Gradskoj skupštini u Jagodini Zoran Gligorijević izjavio je da su spomenik 2017. godine podigli meštani u znak zahvalnosti selu i tradiciji. Spomenik se nalazi na regionalnom putu Jagodina - Rekovac, na raskrsnici puteva koji vode ka Jagodini, Kragujevcu, Rekovcu i planini Juhor.

Ono što je neosporno jeste da je Srbija i dalje veliki izvoznik zamrznute maline. Izuzev, kada se desi kao ove godien da proizvodnaj strada od ćudi vremena, ali I zbog toga što malinjaci nisu zaštićeni mrežema. Vrednost izvoza zamrznute maline u periodu 2010-2015. godine je 241 miliona dolara. Izvoz od 2014. godine do 2016. godine je bio od 277 miliona dolara, a rekordnih 309 miliona dolara Srbija je dostigla u 2015. godini. Jedino Čile ostvaruje veću jediničnu vrednost izvoza od Srbije dok je druga Poljska koja ima konkurentniju cenu zbog manjih troškova proizvodnje.

Kontinuitet u svetskom vrhu

Srbija je treća najkonkurentnija zemlja kada je reč o malinama pokazala je studija o konkurentnosti poljoprivrede Srbije koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ. Ona već decenijama održava kontinuitet prisustva u samom svetskom vrhu proizvođača izvoznika ,,crvenog zlata''. Za to su, pre svega, zaslužne inovacije koje su Srbiju napravile jednom od svetskih velesila u malini.

U pomenutoj studiji navodi se da Srbija povećava trgovinu svežom malinom (30 odsto brže od svetskog proseka), a i intenzivno se podižu zasadi sa dvorodnim sortama. U zamrznutoj malini i pored pada izvoza 2016. godine u odnosu na prethodnu godinu Srbija je bila svetski lider ispred Poljske i Čilea.

Do ovako dobrog plasmana srpske maline na svetsko tržište došlo je, kako se navodi u objavljenoj studiji, pre svega, zbog specijalizacije proizvođača. Oni su postepeno povećavali proizvodnju, i počeli da ostvaruju ugovore, dugogodišnje odnose i poverenje sa hladnjačama. Takođe, počeli su da primenjuju dobru poljoprivrednu praksu koja se u sve većem broju slučajeva dokumentuje Global G.A.P. certifikacijom. S druge strane, određeni deo proizvođača koji su shvatili da malina nije idealno rešenje za njihove prihode odustaje ill se prebacuje u druge proizvodnje.

Srbija ima veoma dobre uslove za uzgoj maline i pored toga ulaže u inovacije. Iz tog razloga razvila se konkurencija od strane preduzetnika proizvođača i preduzetnika hladnjačara, ali se istovremeno razvila i kooperacija između njih. Uspeh sektora malinarstva zasniva se na razmeni, saradnji i uključenosti velikog broja proizvođača i kupaca, navodi se u studiji konsultantske kuće SEEDEV.

Na isti način kao što se to desilo 1970-tih dešava se poslednje tri godine. Nakon 40 godina inovacije su se vratile u sektor i one će ga najverovatnije i spasiti ovaj proizvod. Tehnologija gajenja maline je napokon iskočila iz šeme. Podignuto je nekoliko desetina hektara maline pod plastenicima za tržište, a u Vojvodini postoje već centri gajenja dvorodih sorti.

Koje su prepreke za razvoj malinarstva? Budućnost malinarstva ugrožena je time što se od države traži da reguliše odnose. Najveća opasnost za ovaj sektor su i pojedini proizvođači koji nisu razumeli prirodu konkurentnosti maline, pa stalno insistiraju na ulozi države da koordinira, posreduje, subvencioniše i preraspodeljuje.

Malina stigla iz Amerike

U Srbiji, malina se gaji od 1880. godine, kada su naši iseljenici doneli prvu kultivisanu sortu ,,marloboro'', najpre u valjevski, anešto kasnije i u čačanski kraj. Proizvodnja u Srbiji beleži izuzetno visoku stopu rasta od 1981. do 2014. godine, a 2015. godine u našim malinjacima iznosio je više od 100.000 tona roda.

Odmah se postavlja i pitanje koliko košta podizanje novog zasada malinjaka po cenama srpskog tržišta. Tako bi za hektar novog malinjaka (pod uslovom da imate njivu) na ime troškova (sadnice, đubrivo, stubovi, žica...) voćar morao da uloži 9.375 do 10.000 evra. Troškovi usluga (radovi na terenu, oranje, drljanje, dovoz vode...) iznos 1.925 do 2.000 evra, dok se za radnu snagu mora izdvojiti 2.760 do 3.000 evra.

To ukupno, po najnižim cenama iznosi 14.222 evra za hektar novog zasada, ali tu troškovima nije kraj, ako se želi sigurna proizvodnja. Jer, ugradnja programiranog sistema za zalivanje kap po kap košta dodatnih 7.000 do 9.000 evra, a protivgradna mreža još blizu 20.000 evra po hektaru.

U kom pravcu će se dalje razvijati malinarstvo zavisi u velikoj meri i od agrarne politike i onih koji je sprovode. Da li će ona prestati da učestvuje u pregovorima o cenama, donošenju različitih strateških odluka i dokumenata ili će raditi na sertifikaciji sadnog materijala, rešavanju problema registracije pesticida, rešavanju sive zone u otkupu i drugog.

Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. U tom slučaju veliki deo energije koji se troši na sukobe mogao bi da se investira u inovacije u proizvodnju i na tržištu, organizovanije nastupanje u izvozu, ali i da se povećava potrošnja maline na domaćem tržištu.

Srbija i uvozi maline... ? Prošle 2019. godine izvoz zamrznutih malina iz Srbije bio je vredan 234 miliona dolara. To je više od trećine od ukupno izvezenog voća u vrednosti od 620 miliona dolara. Najveći izvoz malina je u EU gde je je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.

U sezoni koja je na pragu u hladnjačama od 60.000 tona roda 2019. godine nema ni pet odsto! Jer, kamioni svaki dan idu u izvoz, pošto je na svetskom tržištu tražnja sve veća.

Nevreme uništilo 30 odsto roda, cena raste

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30 odsto roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je rekao za javnost da su vlasnici hladnjača „prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 do 2,70 evra po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100 odsto višoj nego što su kupovali".

Radović je naglasio da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu. „Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija", rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije. Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi. U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do deset dana, a radnike je teško naći.

„Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima", rekao je Radović.

Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva prema njegovim rečima tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede „jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta". Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

„Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet tona", rekao je Radović.

Treba istaći da Srbija i uvozi maline. Taj uvoz ima rastući trend pa je u 2016. godini bio 3,5 puta veći nego u 2010. godini. U prvih deset meseci 2017. godine, ostvareni uvoz malina je dostigao 10.990 tona i gotovo duplo je premašio celokupan uvoz ostvaren u 2016. godini. Prema podacima Uprave carina, ostvareni uvoz je u 2015. i 2016. godini bio je veći nego što to proizlazi iz dostavljenih podataka Ministarstva poljoprivrede, tako da je, prema ovim podacima, u 2016. godini ukupno uvezeno 7.589 tona svežih i zamrznutih malina.

Uvoze se prevashodno zamrznute maline (preko 98 odsto), dok je uvoz svežih malina zanemarljiv. Malina se najviše uvozi iz Bosne i Hercegovine (70-75 odsto), oko 13 odsto u 2016. i 2017. godini dolazilo je sa Kosova i Metohje, dok se znatno manje količine uvoze iz Bugarske i Crne Gore. Za oko 10 odsto ukupnih uvezenih količina, prema carinskoj deklaraciji, evidentirano je poreklo iz Republike Srpske.