Lapovo
Kada se
granica jednom pređe zakoni i pravila ne važe
Pucači sa kukuruznih polja
Za ubistvo vlasnika menjačnice "Centar" u Kragujevcu, od četvoro uhapšenih dvojica su iz Lapova. Kako se priča, vlasnika menjačnice ubio je
mladi Miloš Solunac iz Lapova. Tako se priča. - Šta je to čudno? Veći kriminalac naređuje manjem. Oduvek je tako bilo. Kako je kriminal došao u njive? U
kakvoj su vezi kriminal i kukuruzna polja?
Piše: Miodrag Milojević
Počelo je davno. Počelo je još od roditelja. Ilegalni prelazak granice. Zatim, boravak u belom
svetu, rad na crno. Granicu su, znači, prešli
roditelji. Granica se samo jednom može preći. Posle
zakoni i pravila ne važe.
Bila je, to u suštini, pobuna protiv
jednog poretka. Privatna pobuna, bunt individualnih proizvođača. Bili su nezadovoljni, išli su ispred vremena, ispred rude. Izvršili su kontrarevoluciju.. Komunistički sistem
zamenili su kapitalističkim. Put po vertikali društva bio je zatvoren za Lapovce. Politički nepodobni, slabo obrazovani. Kad se
zatvori vertikala, ostaje horizontala. Znači, inostranstvo. U suštini, bilo je to bekstvo od stvarnosti. To
bekstvo, uz mukotrpan rad, donelo je dosta para. - Devize, bato. Šuške, šuške. Dovezli su prve ''mercedese.'' Društveni status ostaje nepromenjen. Plaćali su
"ko vuk kožom.'' Tako se izrazio jedan sagovornik. Podmićivali opštinare, profesore, sudije, advokate. Svako te poziva na raport. Prvo, šef
mesne kancelarije. Bili su ljudi sa
margine, sa zemljoradnje, ljudi na pola puta, stranci tamo i ovamo.
Logičan i očekivan
rasplet - od dva zla izabrano je manje.
Dosije
U ulazu, u mračnom okviru
metalnih vrata, stoji debeli diler,
nemarno obučen u suri džemper kao zemljoradnik. On i još neki dileri. Pobegla ženka ''espanjol bretona''. Čija je.
- Jel' ideš biciklom? - Kaka bicikla sada?
Idem na autonoge. Budite pozdravljeni.
- Gde su Solinci? - Solunci su ti preko pruge. Solunac je najpoznatije prezime u Lapovu. Pola Lapova čine Solunci.
I ona se smeška. Ljubazna mlada žena
prati me do pruge. Bledo lice, ali beli
zubi. Osmehuje se. Ona nigde ne radi. Rade ovi, preko, u inostranstvu. Kako
''preko''? - Mislim, preko ulice. Oni su u inostranstvu.
- Zašto si došao da nas pljuješ? Kakva droga, kakva ubistva? Imamo mi,
u Lapovu vedrije teme.
Imamo za tebe. Sad će radnici. Sad će ručak. Ajdemo na piće. - Kako
se priča, vlasnika menjačnice ubio
je mladi Miloš Solunac. Tako se priča. - Šta je to čudno? Veći kriminalac naređuje
manjem. Oduvek je tako bilo.
Posle jedanaest meseci istrage policija
uhapsila grupu mladića, koji su, po svemu sudeći, ubila Radmila Točića, zvanog Buca, vlasnika menjačnice iz Kragujevca. Među četvoricom uhapšenih
dvojica su iz Lapova. Jedan je Slađan Božinović, star 33 godine, drugi je Miloš Solunac, star 24 godine.
Marta prošle godine, u Kragujevcu, ispred suda, gde vrvi od
prolaznika, u pet popodne. Ispred
bronzanog, zelenog spomenika vojvodi Putniku. Preprečen mu je put vozilom. Postoji druga verzija. Po
pričanju očevidaca,
vlasnik menjačnice nije izašao iz
kola, nego se zaključao. Razbojnici su pokršili stakla, izneli ga napolje i odneli
tašnu sa 50 hiljada evra. Ako je bilo tako, onda
je to moralo dugo da traje. Dok su lomili
stakla, dok su ga izvukli. Bilo
je četvorica napadača. Svu
oni, saopštava policija, imaju debeo dosije u policiji.
Šta im je zajedničko? Morava. Zdravko Ramić, star 22 godine, je iz Ćuprije, a Boris Milošević, star 19 godina, je iz sela Bresja između Smederevske Palanke i Velike Plane. On
najmanje pripada Moravi. Menjačnica ''Centar'', samo ime kazuje, nalazi se u
samom centru Kragujevca, oko 20 metara od semafora. Pre semafora, raskrsnicu je
regulisao policajac sa pištaljkom, saobraćajac, stariji ljudi i danas govore - Kod saobraćajca.
Policija je saopštila da svi imaju debeo
dosije. Prvo što mi je palo na pamet
- oni se poznaju iz zatvora, radi se o klanu zemljaka. Zatvor je takva
sredina da pojedincu opstanka nema, pritisnuti od drugih zatvorenika, sklopili
su su savez kako bi opstali. Prvo što sam, po dolasku u Lapovo, pitao bilo je jesu li bili u
zatvoru? - Dosad nisu. Kako, onda, imaju debeo dosije? - Imaju, pre ovoga. Suđeno im je ali ništa nije dokazano.
Ćuprija je
poznata po ubistvima. Pre par meseci napadači su upucali Pampura, u kafiću ''Diznilend'' na železnom mostu što
podrhtava. Desno je beli brod adaptiran u restoran, levo
iz Morave vire mokre, krive grede kao
crni zubi.
Posle sam nekuda putovao. Pored mene sedi čovek iz Ćuprije. Priča da je
stvar u motorima. Policija, u selu kod Ćuprije,
pronašla motor ukraden sa salona iz Švajcarske. Najskuplji i najlepši, na
salonu. Nešto motora policija je pokupila. Neko je
otkucao policiji - usledila je zaplena.
U Ćupriji počinje obračun. Ko je izdao? Povod vatrenog obračuna je u poslu sa motorima.
Odkud motori, kako stižu? Kaže, motori
putuju zapečaćeni, pod blombom, oni ne vide carinarnicu. Što bi, opet, trebalo da znači da je carina umešana. Ali
i policija. Prvo je ispred zgrade suda u Ćupriji Pampur pucao u Žotinog sina. Zašto?
Sumnjao je da je Žotin sin izdao. Pred mnogo ljudi, u sred bela dana. Svedoka nigde nije bilo,
niko ne sme da svedoči. Dobri čovek iz Ćuprije priča: - Šta, Žotin sin, on ne predstavlja ništa. Sa Žotom sam dobar prijatelj, kućni prijatelj, sina ne poznajem. Znači, sina
nikada nije video u kući. Bio je simpatičan. Predstavlja sebe i mene kao kriminalce. -
Ja radim jedan pos'o, ti ne možeš da radiš moj pos'o, ja ti ne
dam. Moraš meni da plaćaš, da ti dam da radiš. Možda je moj pos'o bolji od tvog posla. Poslovi
su podeljeni. Znalo se, u Ćupriji. Surovi je radio iznude. Čovek simpatično priča: - Taći, za njega se ne zna koji je pos'o on radio. On ništa nije radio. On je bio samo gazda.
Taći i Surovi su ubijeni. Njih dvojica, uvek u najboljim odnosima. Završava priču da su kriminalci iz Ćuprije školovani. Počeli su da
studiraju fakultete. Najviše je završio Surovi.
Jednu godinu Ekonomskog fakulteta. Jedno je bitno. Najlepši i najskuplji motor, ukraden u Cirihu na
salonu, nije policija zaplenila u gradu Ćupriji nego
u selu pored Ćuprije. E,
tu je poenta!
Treće ubistvo
Menjačnica
''Centar'' i sud u Kragujevcu, gde se desilo
razbojništvo i ubistvo, neznatno su udaljeni. Deli ih nekoliko
zgrada, park, sud je dijagonalno, preko ulice. Ima menjačnica i menjačnica. Pre vlasnika menjačnice ''Centar'' ubijen je 7.
februara 2008. godine, opet u najstrožem centru Kragujevca, vlasnik menjačnice ''Sat'' Dragan Mišić zvani Gile. Mišić je razbojnika, Radišu J. zatekao na delu. Mišić je pokušao da savlada razbojnika, uhvatio se koštac s njim, savladao bi ga, ali je Radiša pucao. Ovo mu je treće ubistvo... Ima mnogo menjačnica. Da bi se ušlo u menjačnicu ''Sat'' treba proći kroz tunel od cipela, proći kroz obućarsku radnju. Menjačnica se zove ''Sat'', znači treba proći časovničarsku radnju. Posle ubistva menjačnica ''Sat'' je, nedavno, još jednom opljačkana.
Napadači su odneli pet hiljada evra. Ima mnogo menjačnica. Ima menjačnica u sporednim ulicama gde je slaba
frekvencija ljudi, ima menjačnica u slepim ulazima, u prolazima gde nikoga
nema.
Policija kaže da je pronašla
automobil ''reno klio'' kojim su napadači preprečili put Tošiću. Poslednji je 10. februara, u svojoj kući u Lapovu, uhapšen Miloš Solunac. Policija tvrdi da je upravo on
usmrtio Tošića. Policija
je saopštila da svako od četvorice ima debeli kriminalni dosije. Čak se sumnja da su udruženi po celoj Srbiji učinili veći broj razbojničkih krađa. Zdravku
Ramiću iz Ćuprije odgovara i za dva ubistva u pokušaju. Za drugu dvojicu se ne zna. U Lapovu saznajem da Božinović i Solunac zatvor u životu nisu videli. Jedan dan nisu proveli u zatvoru. Sačekali su Ramića u Batočini. Onda su zamenili tablice. Božinović,
organizator ubistva, je vozio jedan automobil,
ostala trojica bila su u drugom. Dogovorili su se da se pridržavaju
saobraćajnih propisa i voze oprezno da ne bi
skrenuli pažnju policije. Policija ne navodi da li u
odlasku ili u povratku. Mafijašima, koji su napad izveli na tako drzak i
bezobziran način, mnogo je bitna brzina kretnja. Da su
imali obzira, verovatno bi se potrudili da izbegnu strogi centar grada, mnoštvo prolaznika... Izabrali bi manje prometno mesto. Centar grada vrvi od šetača ali i od policije. Solunac i Ramić su parkirali auto na Trgu vojvode Putnika,
ispred glavnog ulaza u sud. Onda je
vlasnik menjačnice, Tošić, naišao svojom ''Škoda felicijom.'' Po dolasku u Kragujevac su, tvrdi policija, osmatrali menjačnicu
''Centar'' i pažljivo pratili kretanje suvlasnika menjačnice, Radmila Tošića. Čovek se može kretati
sa novcem ili bez novca.. Tošić je mogao biti ubijen sa pazarom i bez pazara. Iz Ćuprije i Lapova nemoguće je
pratiti vlasnika menjačnice u Kragujevcu. Ovu bandu je morao da navodi neko ko do tančina poznaje situaciju. Neko ko grad
i vlasnika poznaje mnogo bolje. Nije dovoljno poznavati vlasnika nego i
tašnu. Da li tašna puna
ili prazna? Nadajmo se da će dalja istraga otkriti pozadinu, logistiku,
pomagače, instruktore, organizatore...
Onda su navukli kapuljače. Postavili su prepreku. Onda su prišli maskirani, ubili vlasnika, uzeli tašnu,
pobegli.
U Lapovu ih znaju. Ali
slabo. Šokirani su, znaju neke druge veće kriminalce od njih.
Nemoguće je u
isti film spojiti centar Kragujevca sa poluseoskim ambijentom na periferiji
Lapova. Kako spojiti domaću živinu, traktor sa prikolicom, mlin čekićar i ubistvo u velikom gradu? Prema Lapovu Kragujevac jeste
metropola.
Ko su napadači? Šta su radili, kako su živeli. Iz kakvih su porodica? Nekoliko
praznih kafića u lapovu, to je sve. -
Milutina Solunac, zvani Muća, otac Miloša Solunca, nije loš čovek. Bavio se trgovinom, vodio prodavnicu. Za ovog malog ja nisam ni čuo.
Lapovci su lukav narod. Ali idemo dalje.
Slađan Božinović je iz porodice doseljene sa Kosova. Otac, Borivoje Božinović, je železničar. Solidno su situirani, otac mu je vlasnik zanatske radnje, izrađuje gipsane i rigips ploče. O Božinoviću se jeste pričalo da je kriminalac, vozio je po gradu nove
automobile, isključivo
marke ''BMV'' - Bori Božinoviću zameram, kako se nikad nije upitao
odakle to, kad mu sin nigde ne radi? I jedan i drugi su, verovatno, korisnici
droge i dileri.
Za mladog Solunca se odavno pričalo da
koristi drogu. Zbog droge mu je otac
bankrotirao sa prodavnicom. Nije zatvorio, nego je izdao drugom
vlasniku pod kiriju, da ga sin ne bi krao. Međutim, zvuči neverovato da ima prodavnicu u dvorištu. Da je ne obije. Lapovo o tome ne razmišlja. Prešao sam prugu,
prolazim pored prodavnice. Stoji crvena tenda. Prodavnica
normalno radi. Trebalo je ući unutra. Na ulazu crna železna kapija.
Prodavnica nosi naziv ''Forca plus.'' '' Marđo.''Vidi se, zidano je skoro. Dozidano još jedno odeljenje, verovatno magacin.
Veliko dvorište. Velika
ali niska kuća, pod snegom stoji kao raskopljena
knjiga. Tanjir sateliteske antene uperen u nebo.
Uhapšen Miloš Solunac. U Lapovu se o tome ne priča, nema
uobičajene nervoze.. Lapovo, to je nemirno Lapovo.
Kod Pevca
Imali bi Lapovci mnogo da pričaju ali neće. Zar da sada, kad su došli investitori, Lapovo izađe na loš glas? Zar da se pred Austrijancima, pred radnicima, Slovacima, pričaju o drogi i ubistvima. Zar su to teme za
Lapovo. Postoje vedrije teme..
Postavljeni stolovi, sve pod konac, po dva parčeta hleba. Sedimo u kafani i čekamo. Tu su radnici Česi, Slovaci, Poljaci, Hrvati, tu su i srpski
radnici. Njih šezdeset hrani se u restoranu ''Kod Pevca'' na igralištu Lokomotive.
Nailazi, za moj sto i seda Teša, čuveni fotograf. Teša, izbeglica iz Sarajeva. - Kume, pali mašinu, smesta da ideš
pravo kod kontejner? - Tešo, gde ideš?
U "Krmašpan". U Teški fotografu, kroz Lapovi kruži pesma: - Od kolevke, pa do leša
- Na usluzi. - Majstor Teša! Pružam
ruku preko stola - Ovo je Teša.
Zaboravio sam ga, Teša me poznaje. Ima odličnu memoriju. - Samo, Teša je pravi
majstor. Stvarno, radi dobre slike. I sa kamerom,dobro radi.
Stigli su
na ručak radnici. - Austrijanac je to. Daje im pola
sata da jedu. Znaš kako brzo jedu. Baš mi žao...
Konobar nosi crni sako. Ispod sakoa steže ga crn džemper, ali biće kravata, biće leptir mašna. Za sada ne
treba, šta će mu? Služi radnike.
Lapovci vole da se hvale. Konobar ne laže, konobar zna: - Nema Hrvata, nema Čeha, nema Poljaka. Radnici su Slovaci i Srbi iz Velike Plane. Ima i nešto naših. Izgrađuje se fabrika medijapan ploča. U startu će zaposliti trista radnika a ako posao krene hiljadu pa dve hiljade
radnika.
Konobar je svakodnevno sa radnicima: -
Slovaci imaju 12 evra po satu. Znači, za 10 sati 120 evra. Srbi imaju mnogo manje.
Nisam video Slovake. Srbi su bili na ručku. Konobar postavlja, čeka da Slovaci naiđu. Nisu ostavili dobar utisak, kao
da ne dolaze iz Evropske unije. Lapovci su se
razočarali: - Deluju bedno, bedno. Ali ne ovi naši
iz Velike Plane, oni ne deluju bedno.
Gde stanuju radnici: - Kako se ko snaš'o. Neki u motelu ''Stari hrast'', neki u Lapovu, kod privatnika. Lapovci su,
za tu namenu, kuće preuredili u apartmane.
Konobar: - Stanuju po pojedinim kućama, koje su ljudi sredili. Kao na primer, kod mene. Ovde, na igralištu
''Lokotive'' jedu. Hranimo 25 radnika. Cena 200 dinara
po osobi.
Konobar
se ne plaši ubistava.
- Neće oni mene. Zašta ću mu ja? Oni oće one koji imaju pare.
Krenulo je Lapovcima. Pored austrijskog ''Kromošpana'' stigla je domaća firma ''Forma ideale'' koja je otkupila
17 hektara.
Sve se vraća, sve se plaća. Tako govore Lapovci. Sad će početi selidba iz Kragujevca, Jagodine,
Svilajnca i tako to... Samo kad se čuje za Lapovo. - A pričali su - propalo Lapovo! Jeste, kad su
vladali komunisti.. O'prem malo!.. - Nego,
kakva je ovo slava? Vidim stoji kolač, flaša crnog vina. - Slava je. Sveta Tri Jerarha. Nego,
kaži ti men, prijatelju,
kako mi da vratimo monarhiju? Na primer Engleska, Holandija, Švedska.. - Čekaj, stani malo. Kud trčiš ki ždrebe pred rudi. Čekni malo da krenemo,
da pravimo iverice, medijapan ploče. Kromašpan... - Eve ih!
Idu. Druga tura. Slovaci.
Nisam ostao
na ručku sa Slovacima. Oni mnogo
brzo jedu.
Šta da se kaže. Zatvor nisu videli.
Dosije su stekli preko noći, u zatvoru. Šta da se kaže! Forca! Forca! Forca plus Božinović, plus ramić, plus Milošević, plus....Moralo bi da ima još pluseva.
Zašto su
investitori u Lapovu
Gradilište na periferiji Lapova, veliko, pravo gradilište. Ono što se gradi je kockasto, skockano, deluje
lako a visoko. Zemlja je toliko
plodna, stiče se utisak da građevina potonuti.. Mašine pokrivene zelenom folijom, stoje
parkirane u savršenom redu. Sve to vidim sa auto-puta, kroz vejavicu.
Investitor iz Austrije izabrao je lokaciju
kraj auto-puta ali van Lapova i to na 55
hektara. Lapovci kriju po kojoj ceni, ne stižem da ih
pitam. Ako se ne varam, nekad mi je neko rekao da je cena po aru bila 350 evra. Moram da proverim.
Zašto su kapitalisti izabrali Lapovo kad je, pet kilometara odavde, susedna opština - Batočina. Ravno je kao i ovde i besplatno. Batočina investitorima lokaciju nudi besplatno,
Kragujevac, takođe,
nudi besplatno. Sve u poslovnom
svetu ima svoju cenu. Ništa nema besplatno. Onaj ko nu di besplatno ispada
glup u društvu. Niko mu ne kaže da je lud, niko ne kaže da je
prevarant ali svi to misle.
Zašto se investira u Lapovo? Prvo, Lapovo je na auto-putu. Drugo,
investitori iz Austrije izbegavaju komunizam, oni su kapitalisti, hoće kapitalizam. Došli su u opštinu Lapovo gde su ljudi jednom
nogom na njivi, drugom nogom su na
Zapadu ili su već radili
na Zapadu. Polovina Lapova i danas radi u zemljama kao što su Austrija, Francuska, Švajcarska, Nemačka. Kapitalisti traže radnike koji malo pričaju a dobro rade, ne trebaju im rukovodioci. Lako je dokazati da je jedan crveni
Kragujevac pod komunizma bio privilegovan u odnosu na zapostavljenu, seljačku opštinu kao što je Lapovo. Ono, što u jednom vremenu značilo prednost danas predstavlja manu.
Ljudi iz Lapova, iz opštine Svilajnac, koja je odmah preko Morave u kapitalizmu žive gotovo pola veka. Oni, koji su nosili slike druga Tita i aplaudirali po trgovima, ostaće po trgovima.