(P)likovi

Mreža puna krupnih riba: skica za portret Vučićeve trgovačke i druge poslovne mafije i njenih protagonista

BOGATAŠI, I STRANI I NAŠI

Kad ga neminovni pad uskoro udalji sa vlasti, kao što je trajno udaljio svakog tiranina u istoriji tiranije, Aleksandar Vučić će ostaviti iza sebe jednu klasu novobogataša koja je već razapela svoje poslove po regionu i van njega, i koja se već "pritajila" u očekivanju sudnjeg časa režima koji ih je stvorio. Neki od njih će sigurno da finansijski prežive, spremaju se na korumpiranje novih vlasti, ukoliko im se to učini mogućim. Neki od njih su već u bekstvu, što od realne mogućnosti da Vučić ubrzo padne sa vlasti, što zbog krivičnog gonjenja u drugim državama. Najveću cenu svega ovoga, platiće takozvani "obični ljudi", građani ove i susednih država koji decenijama nisu imali ništa od života osim plate (ako su je imali) i računa. Mnogo od njih nisu znali da ih je jedan veliki, zajednički bunt protiv bede, mogao učiniti moćnima.

Nikola Vlahović

Na dan 9. jula 2024. godine u Beogradu, sastao se srpski diktator Aleksandar Vučić sa Odil Reno-Baso, predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a razlog ovog susreta službeno je „opisan" kao „razgovor o prioritetnim projektima i ulaganjima u okviru projekta EXPO 2027".

Neslužbeno, jer nema ni govora da će to Vučićeva kriminalna propagandna soldateska da saopšti, ovo znači da se "Vođa" opet zadužuje, ovom prilikom barem milijardu evra, a računa on i da će se EBRD pojaviti i kao investitor u projektu EXPO 2027. Kako izvori ovog magazina saznaju, taj dogovor je već postignut. Ukratko, biće ove svetske izložbe u Beogradu, a na njoj će EBRD zaraditi znatno više nego Srbija (ukoliko uopšte zaradi, jer je velika verovatnoća ogromnih gubitaka).

Ali, ni to nije sve, jer je predsednicom Evropske banke za obnovu i razvoj sa obe ruke prihvatila Vučićevu molbu da njena lihvarska institucija kreditira „prioritetne projekte u oblasti energetike i infrastrukture, reformskoj agendi i Planu rasta Zapadnog Balkana" što u slobodnom prevodu znači da će EBRD biti uskoro ključni poverilac, nezaobilazni faktor dužničkog ropstva sadašnjih i još nerođenih generacija građana Srbije.

Skoro jednu deceniju ranije, u Sarajevu, povodom jednog poslovno-političkog skupa pod nazivom „Biznis forum" (13, maj 2015. godine), kome je "nazočio" i Aleksandar Vučić, ovaj tiranin je stao za govornicu i kazao između ostalog i ovo: "Možemo kao jedno ujedinjeno tržište da privučemo mnogo više investitora iz zapadnih i islamskih zemalja. Trenutno je trgovinska razmena Srbije sa zemljama regiona oko 20-30 odsto, ali se može unaprediti".

Pogubne posledice stvaranja trgovačkih klanova i čitavih mafija, sa kojima je Vučić u Srbiji i čitavom regionu sklopio ovakve i slične saveze i kojima je otvorio sva vrata za pljačku naroda i države, vidljive su danas na svakom koraku.

Naime, u Srbiji su hrana, sredstva za ličnu higijenu, garderoba, tehnika i sva roba široke potrošnje skuplji nego u najvećim i ekonomski najjačim državama Evrope. Recimo, u Španiji, Holandiji ili Francuskoj sve cene prehrambenih proizvoda upadljivo su jeftinije nego u Srbiji. Ne treba ni da pominjati da su u Srbiji niže plate nego u bilo kojoj državi Evropske unije i da sa njima niko ne može živeti pristojnim životom. Gorivo u Vučićevoj Srbiji skuplje je nego u Austriji i Nemačkoj. Obična kafa-espreso, skuplja je u Beogradu i Novom nego na Hvaru ili u Opatiji.

Došlo je i do javnog "nesporazuma" između otuđene guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Cice Tabaković (koja kaže da su trgovačke marže previsoke), i "malog" ministra trgovine Tomislava Momirovića (koji kaže da nisu). Ko od njih laže? Jedno je sigurno: divljačka, antisocijalna i uopšte antiljudska politika njihovog neprikosnovenog šefa njih uopšte ne pogađa. Država Srbija je u rukama organizovanog kriminala, a instrument tog kriminala je njegovo "političko krilo", Vučić i SNS.

Marže u Srbiji su najviše u Evropi jer su svi uvoznici i dobavljači Vučićevi tajkuni, partija, bratija i mafija kao što je, recimo, dobro poznati Vučićev tajkun ("Luki komerc" iz Pećinaca) i na stotine i hiljade malih i velikih novobogataša. Na svu uvoznu robu oni imaju monopol u Srbiji a za domaću dobijaju nabavke iako nisu najpovoljniji. Tako su cene u Srbiji najviše u Evropi a narod Srbije najsiromašniji jer je opljačkan od ove vlasti.

Obično se smatra da je nedostatak konkurencije glavni problem, ali, pored toga, tu su Vučićevi trgovinski karteli kojih ima u svim poslovnim sektorima (banke, osiguranja, trgovinski lanci, uvoznici, izvoznici...). Njegov režim im je stvorio takav ambijent kako bi imao legitimitet da uzima procenat od svih, kako i pripada glavnoj ličnosti pašaluka. Još jedan faktor u Vučićevoj kockarnici na sličnom principu otimačine funkcioniše: njegov režim se "ugrađuje" (od običnih uličnih lokala SUR, STR i slično pa dalje "po vertikali"). Njegov režim smišlja na godišnjem nivou po desetak novih taksi kako za građane tako i za privredu.

Prehrambeni proizvodi iz Srbije jeftiniji su van Srbije! U zemlji proizvođača skuplje, u zemlji koja uvozi taj proizvod, jeftinije! Jednostavan primer: u Crnoj Gori potrošači isto dugotrajno mleko kupuju za 116 dinara, dok je u Srbiji njegova cena 150 dinara. Dakle, više od 40 odsto! Kutija "Plazma" keksa u zemlji proizvođača, Srbiji, skuplja nego u državama regiona. Ista situacija je i sa uvoznim proizvodima. U Srbiji građani maslinovo ulje „Monini" plaćaju duplo više nego isto ulje i iste količine u Torontu, iako se Beograd nalazi bliže „Monini" fabrike. Ovakvih primera je mnogo. Lista je predugačka, nepregledna. Iz ovih primera lako je zaključiti je da je reč o astronomskom „ugrađivanju" Vučićeve trgovačke mafije u svaki proizvod, još pre nego što izađe iz fabrike.

Sami proizvođači su takođe privilegovani brojnim subvencijama i "poticajima", opet na štetu srpskih poreskih obveznika, svakog građanina pojedinačno. U ovom razbojničkom zabranu, što Vučićeva Srbija ustvari jeste, robovski položaj krajnjeg potrošača pretvoren je u patološko stanje: narod živi naviknut na egzistencijalni minimum.

Prema službenim podacima Ministarstva finansija, šest trgovinskih lanaca Srbiji: Delez (Delhaize), Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro ostvarili su profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra) u 2023, godini u kojoj je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ovih šest trgovinskih kompanija imalo 87 miliona evra čiste zarade.

Ako je ovo "sabralo" lažljivo i kriminalizovano Ministarstvo finansija Srbije, na čijem je čelu osvedočeni kleptokrata, Siniša Mali, finansijski konsiljere Vučićeve mafijaške familije, onda na tu zvaničnu zaradu ovih šest trgovinskih odmah treba dodati barem još 50 odsto.

Među navedenih šest trgovinskih lanaca ne nalazi se jedan od "tržišnih lidera" i prošlogodišnji drugoplasirani, trgovinski lanac Lidl. Ova nemačka kompanija poslovnu godinu je završila u martu ove godine, tako da njeni finansijski izveštaji još nisu dostupni.

Vučićev režim se sprda sa građanima, pa im povremeno podmetne navodno "veliki slučaj", umesto stvarnog obračuna sa trgovinskom mafijom (jer, kako bi drukčije kad je ta mafija njegova!). Tako je ovih dana Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, navodno nakon višemesečnog predistražnog rada, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i Službom za borbu protiv organizovanog kriminala, uhapsilo osam osoba, među kojima bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu prosvete Srbije, pod sumnjom da su počinili krivična dela trgovine uticajem i zloupotrebom službenog položaja.

"Nešto im se zamerio", priča narod na jugu Srbije. Znaju ljudi da režim ne hapsi poslušne i kad milione kradu, ali kad im se neko suprotstavi, "uhapsiće ga i za ukradenu čokoladu".

U godini za nama, pored rasta ekstra-profita, svi pomenuti trgovinski lanci beleže i dvocifreni rast prometa. Cene rastu, profiti rastu, a građani rade samo da plate hranu. Doslovno ih kao robove umorne sa posla privode u "prehrambene lance" kojima robuju i za koje rade.

Vodeći su Univerexport i Metro, koji su uvećali, procentualno gledano, prihode od prodaje robe za skoro petinu, a slede ih marketi Delhaize u kojima se prodavala roba 15 odsto više nego godinu dana ranije.

I dok jedni robuju i gledaju kako da održe goli život, drugima je Vučićev režim promenio život, postali su bogovi na zemlji, ne znaju koliko su bogati i koliko će tek biti bogati ako im ovo "zlatno diba" potraje još malo.

Takav jedan primer je i izvesni Nebojša Petrić, vlasnik firme "Promist" koja se još devedesetih godina između ostalog bavila uvozom veštačkog đubriva preko Albanije i Crne Gore u Srbiju. Petrić je "i Vučićev i Dodikov biznismen". Već 2012. politički (ili po službenoj dužnosti) prilazi SNS-u kada i počinje njegova "decenija snova" koju su neki pogrešno tumačili kao poslovni uspeh. Jer, ustvari, Vučić i SNS prave od Petrića multimilionera. Izdašna državna kasa Republike Srbije, naivni narod i dugačke ruke režimskih klanova, dale su Petriću odrešene ruke da se nesmetano bogati.

Postao je Petrić jedan je od vlasnika kompanije Galens (koju su 2004. osnovali braća Aleksandar i Bojan Galić), i to preko firme svoje supruge Sanje 2014. godine. Galensovu "Pupinovu palatu" u Novom Sadu Novosađani nazivaju Dodikovom palatom, upravo zbog činjenice da je zapravo aktuelni predsednik BiH entiteta Republika Srpska, pravi investitor. Petrić ima i druge biznise pa se tako bavi i građevinom a njegov projekat "Novi Sad na vodi", izazvao proteste u tom gradu. Njegova supruga postala je poznata javnosti nakon što je objavljeno da je na Fruškoj gori kupila 205 parcela, delom u sklopu samog Nacionalnog parka. Kompanija za svega nekoliko godina od prosečne firme, prerasla u giganta čije investicije su „teške" stotinama miliona evra. Za to su im bile potrebne samo dobre političke veze i prijatelji na pravim pozicijama.

Petrić to ovako između ostalog i ovako radi: kamioni koji prevoze veštačko đubrivo iz luke Drač u Albaniji, bili su ne jednom zadržani na terminalu crnogorskog Zetatransa radi pregleda-skenera, koji na kraju nije ni obavljen već su kiperi pušteni da idu dalje za Srbiju. Zemlja porekla đubriva je Turkmenistan, a kupac je upravo Petrićeva firma „Promist". Bio je dovoljan jedan telefonski poziv.

OCCRP (Istraživačka organizacija koja se bavi organizovanim kriminalom i korupcijom), u junu je objavila tekst o uvozu fosfata (ključnog sastojka đubriva) iz Sirije u Evropu, koji je kako navode poslednjih nekoliko godina u porastu. U tekstu koji nazivaju "krvavom trgovinom" navode da Sirija ima neke od najvećih poznatih rezervi fosfata a među uvoznicima su Srbija, kao i članice EU Italija, Bugarska, Španija i Poljska. Uvoznik je bila i Ukrajina sve do početka rata.

Ovih šest zemalja, prema podacima do kojih je došao OCCRP, od 2019. uvezle su sirijskih fosfata u vrednosti od preko 80 miliona dolara. U Srbiji, kako navodi OCCRP - najvećem kupcu sirijskih fosfata u Evropi poslednjih godina, jedan od uvoznika bila je jedna bivša kozmetička kompanija. Prema pisanju OCCRP srpski poslovni registar pokazuje da je kompanija uvezla proizvode u vrednosti od oko 30 miliona dolara iz Sirije 2021. godine. Stvoreni monopol i „povoljna klima" (Vučićeva diktatura), učinili su od ovog prosečnog „poslovnog čoveka" multimilionera koji ima sve razloge da se klanja režimu koji ga je podigao u nebesa. Istina, Petrićeva „priča" počela je dosta davno, u vreme vladavine Slobodana Miloševića i njegovog ministra Radomana Božovića, ali ovaj sadašnji „Vučićev Petrić" nije mogao ni da sanja ovoliki novac u ono vreme.

Jedan sličan, „Dodikov Srbin", takođe je imao puno sreće da se dokopa nekretnina u Srbiji. Naime, Nenad Nešić, predsednik Demokratskog narodnog saveza (DNS) i ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine (BiH), sa suprugom Majom ima stan i kuću u Novom Sadu u Srbiji koje nije prijavio u izjavi o imovinskom stanju koju je popunio pre preuzimanja ministarske pozicije. Nije prvi put da Nešić zaboravlja da prijavi sve što ima. Krajem 2021. Nešić je prećutao da ima firmu „N-group" koju je osnovao 2016. Ovu firmu nije prijavio u imovinskom kartonu koji je dostavio Centralnoj izbornoj komisiji 2018. godine nakon što je izabran za poslanika u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

Tada je prijavio stanove u Novom Sadu u Srbiji i u Budvi u Crnoj Gori kojeg je navodno u međuvremenu prodao. Piše u njegovoj biografiji da je diplomirani pravnik i da je profesionalnu karijeru započeo kao pripravnik u "Centru javne bezbjednosti Istočno Sarajevo" 2006. godine. Nakon godinu dana pa sve do 2014. radio je kao inspektor Kriminalističke policije u ovoj instituciji. Te godine se učlanjuje u DNS. Dve godine posle je postavljen za v. d. direktora Javnog preduzeća „Putevi Republike Srpske" što je radio (često u investicijama sa "Putevima Srbije") sve do 2020. kada postaje predsednik DNS-a.

U januaru 2023. godine Nešić je imenovan za ministra, a pre toga je imao obavezu da Savjetu ministara BiH dostavi popunjenu izjavu sa podacima o radnom iskustvu, obrazovanju, stranačkoj pripadnosti i imovini koju poseduje u BiH i van nje.

Neprijavljeni stan od 98 kvadrata smešten je u užem centru Novog Sada, dok se kuća od 177 kvadrata nalazi u mirnom naselju sa druge strane Dunava, blizu Petrovaradinske tvrđave, istorijskom simbolu ovog grada.

Nešić je u obrascu izjave napisao da poseduje dva stana od 182 i 164 kvadrata te dve garaže od po 13 kvadrata u Tivtu, u Bokokotorskom zalivu u Crnoj Gori. Prijavio je i zemljište u Novom Sarajevu i u Istočnom Sarajevu. Naveo je da je vlasnik trgovačke firme „N-group" u kojoj je direktorka njegova supruga. Takođe, Nešić je naveo i da je direktor firme „N trade" koja je u vlasništvu njegovog brata Predraga. Dodao je da je brat direktor firme „Energoinvest-automatika" koja se bavi iznajmljivanjem mašina i opreme. Otac Rade je vlasnik trgovačke firme „Dar-Company". Državna agencija za istrage i zaštitu (SIPA) proverava tačnost podataka koje su kandidati za Savet ministara BiH naveli u izjavama. Međutim, proveravaju samo imovinu koja se nalazi u BiH.

U SIPA-i su ranije novinarima rekli da ako i pronađu da pojedini podaci nisu istiniti, to navode u konačnom izveštaju koji prosleđuju mandataru za sastav Savjeta ministara BiH. On dalje odlučuje kako će postupiti u skladu sa dobijenim informacijama i o tome ne obaveštava SIPA-u. Ovo nije prvi put da Nešić zaboravlja da prijavi sve što ima. A, ima znatno više od onoga što je istraženo, i to uglavnom na teritoriji Srbije i na jadranskoj obali u Crnoj Gori.

Kakav je uticaj kriminalnog Vučićevog režima na takozvani „poslovni ambijent" u Srbiji pisalo je 2023. godine u nedeljnom dodatku New York Timesa (NYT). Tamo je, naime, objavljen opširan članak o kriminalnim "elitama" kao svojevrsnim moderatorima političkih zbivanja u Srbiji, iz čijih se redova regrutuju zločinački (narko) karteli, koji deluju kao virtualna produžena ruka vladajućih elita.

Prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu koji je 26. septembra objavila Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), Srbija je po tome treća u Evropi, odmah iza Ukrajine! Inače, GI-TOC je međunarodna nevladina organizacija za razvoj strategija za borbu protiv organizovanog kriminala sa sedištem u Ženevi i njen Globalni indeks za 2023. godinu ukazuje kontinuirani rast organizovanog kriminala na globalnom nivou, pri čemu 83 odsto svetske populacije živi u uslovima visokog kriminala.

U izveštaju za Srbiju, ukazuje se da je zemlja tranzitno čvorište za heorin i kokain, što uključuje više organizovanih kriminalnih grupa, kao i da postoje dokazi da kriminalne grupe iz Srbije sarađuju sa krminalnim grupama u susednim državama, te da zajedno čine „mrežu koja je povećala količinu kokaina koji se krijumčari iz Latinske Amerike a povezana je sa distribucijom kokaina u centralnoj Evropi".

Ukazuje se takođe da Srbija ostaje jedan od najvećih proizvođača oružja u Istočnoj Evropi, dok se vatreno oružje preusmerava u ilegalno tržište.

Srbija je u izveštaju prepoznata kao "izvor, tranzit i destinacija" za žrtve trgovine ljudima.

"Žene i deca su izložena seksualnoj trgovini, uključujući dečji brak, u susednim zemljama, dok se trgovina muškarcima obično odvija radi prisilnog rada, uglavnom u građevinskoj industriji", navodi se u izveštaju. Dodaje se da se strani (isključivo muškarci) radnici, uglavnom iz Vijetnama i Indije "susreću sa prinudom rada u Srbiji". Od zemalja regiona, iza Srbije je po Globalnom indeksu organizovanog kriminala Crna Gora, koja se nalazi na petom mestu u Evropi (od 44 zemlje). Slede Bosna i Hercegovina (zauzima osmo mesto u Evropi), Albanija (na petnaestom mestu), Hrvatska (na šesnaestom mestu u Evropi) i Severna Makedonija (na osamnaestom mestu u Evropi).

Jedna od "specifičnosti" Vučićeve enklave na Balkanu, koja se maligno širi na region, jeste činjenica da svaka treća firma registrovana u APR u Srbiji nema nijednog zaposlenog radnika! Srpska privreda dobija novo obeležje - firme bez zaposlenih. Njihov broj danas je znatno veći nego kad je tu „modu" uvela Vučićeva „demokratija".

Slobodni univerzitet u Berlinu, još osamdesetih godina prošlog veka napravio je definicije „strukovnih mafija", pa se tu između ostalog preciziraju definicije nekoliko njih. Na primer, politička mafija se odnosi na zločinačko udruživanje nosioca političke vlasti kroz institucije Sistema - političara i partija, radi ostvarivanja svojih interesa kriminalnim metodama korupcije, pretnje, ucene, sile.

Ekonomska mafija je udruživanje poslovnih ljudi i firmi za ostvarivanje dobiti kriminalnim putem, monopolima i interesnim lobiranjem za ostvarivanje neprincipijelnih mogućnosti.

Birokratska mafija je udruživanje državnih činovnika i birokarata u pljački naroda kroz sistem propisa i zakona, direktan mito, korupciju, dirigovane javne nabavke i tako redom.

Bezbednosna mafija se odnosi na organizovani prelazak bezbednosnih poluga države; državne bezbednosti, policije, vojske i sudova u kriminalne vode i saradnju sa kršiteljima zakona.

Kriminalna mafija je ona stvarna mafija i banda stvarnih kriminalaca koji se bave klasičnim kriminalom; krađama, iznuđivanjima, prostitucijom, prevarama, klađenjima, dilovanjem droge, ucenama. Vučićeva diktatura učinila je ovaj zbog raznih mafija znatno bogatijim, dodajući svoje "inovacije". Ali, kako sve one stoje pod komandom jednog tiranina, lako je onda odrediti ko je prvooptuženi. Ali, treba doći do procesa.

Glosa

Vrhunac Vučićeve crne sprdnje sa Srbijom je novo povećanje mesečne takse za Radio televiziju Srbije (RTS). Umesto 299 dinara, 349 dinara, stoji u predlogu izmena zakona koji je 4. jula 2024. usvojila Vlada Srbije. "Imajući u vidu porast svih troškova poslovanja javnih medijskih servisa izazvanih makroekonomskim kretanjima i globalnom ekonomskom situacijom, kao i da je visina takse na nivou od 2020. godine, predlaže se da se visina poveća na 349 dinara mesečno, što je nominalno uvećanje od 50 dinara mesečno", navodi se u predlogu.