Bankrot
Uspešno uništavanje Vojvođanske banke i troškovi njenih slobodnih promotera
I banka dužna ko Grčka
Pre nekoliko godina Vojvođanska banka je izgledala toliko stabilno da je izgledalo nemoguće uništiti je. A onda je Mlađan Dinkić u igru uveo svoje prijatelje, međunarodne mešetare i lopove, pa je ono što je bilo nemoguće ubrzo postalo realno! Rukovodstvo ove banke novac svojim prijateljima
deli i šakom i kapom, tako da ne čudi da je ova nekada ugledna finansijska institucija na korak od
insolventnosti. Posle će i njoj u pomoć morati da priskače Narodna banka Srbije,
novcem iz budžeta koji pune svi građani Srbije
Igor Milanović
Vojvođanska
banka a.d. (VOBN) je nekada bila jedna od najuspešnijih domaćih banaka, toliko uspešna da je preživela i seču banaka Mlađana Dinkića. Grčka NBG grupa
je 31. decembra 2006. preuzela većinski paket akcija VOBN-a i
onda su kola krenula nizbrdo. Ljudi koji su uspeli da upropaste onako divnu
zemlju kao što
je Grčka, imali su još lakši
zadatak da sahrane banku iz panonske nizije.
Ono što je stiglo u Srbiju da vodi Vojvođansku banku, zaposleni sa iskustvom su procenili na "ž klasu" grčkog bankarstva, ali su se prevarili. To
su sasvim solidni bankari koji su dno dna samo kada se mere sa poštenim stručnjacima koji bi da sačuvaju povereni im
finansijski institut. Kao lopovi, oni su sam vrh. Grcima je stalo samo da ovde
pokradu što je moguće više para, kada im je Dinkić već
tako povoljno otvorio vrata ovdašnjeg tržišta, i da zatim odu nazad na svoja suncem okupana ostrva. Grčku će da konsoliduje Evropa, a Srbija lako može
da postane kolateralna šteta visokih evropskih
finansija.
U vreme preuzimanja VOBN je odlično
poslovala, a nagomilani kapital su grčki vlasnici krčmili nekoliko godina. Konačno, 2009. "mudri"
grčki menadžment uspeva da ostvari prihod od do tada nezamislivo smešnih 299 miliona dinara, da bi već sledeću, 2010. godinu, banka završila sa gubitkom od preko
milijardu dinara. Ovim se VOBN svrstala na drugo mesto po visini gubitaka
svih grčkih banaka u Srbiji (neuspešnija od nje je bila samo Alpha banka).
Pošto grčki menadžment, potpomognut domaćim lenjoguzima, nije
imao nikakvu strategiju poslovanja, osim surovog izvlačenja
para iz Srbije, ni sledeći period nije bio ništa uspešniji. Već u prvom kvartalu
2011. VOBN uspeva da napravi gubitak od gotovo nemogućih 829 miliona dinara, odnosno 10.000.000 dinara (100.000 evra) dnevno?! Čovek stvarno mora da bude nezamislivo glup ili pokvaren pa da postigne
ovako nešto.
Osnovni razlog gubitaka je što nema prihoda od privrede,
a tu ništa nije uspeo da promeni ni novokomponovani član
Izvršnog odbora Vojvođanske banke Vojislav Vojin Lazarević, budući da on posluje samo sa osobama s one strane zakona, koje pare ne drže po bankama.
Svi plasmani u čijem je davanju učestvovao Lazarević su nenaplativi. Jedan
takav primer je milionski kredit dat Stankomu koji je sa svojim
poslovnim partnerom Delta Legalom više
puta prodavao iste stanove i tako prevario stotine građana
Beograda, ostvarivši protivzakonitu dobit od desetak
miliona evra. Direktor i vlasnik Delta Legala Aleksandar Lukić je završio u zatvoru, ali pare nikada nisu vraćene
ni prevarenim kupcima niti Vojvođanskoj banci.
Menadžment je u međuvremenu tako izmenio organizaciju rada sa privredom, da taj sektor u
VOBN-u faktički više ne postoji. U decembru 2010. otpušten
je veći broj tamo zaposlenih, a neotpušteni nisu uopšte organizovani, tako da ništa ne rade.
Direktor sektora Zlatko Milikić je upropastio sve što je mogao, a onda je banku napustio sa visokom
otpremninom i automobilom, zahvaljujući ugovoru koji je
imao sa menadžmentom koji ga je sve vreme hvalio kao najvećeg
stručnjaka. Posle Milikića nije izabran novi
direktor za rad sa privredom, tako da se pretpostavlja da Grci nameravaju
potpuno da ugase ovaj sektor.
Ili radnike na ulicu, ili
ključ u bravu!
Bez obzira na to što
VOBN posluje akumulirajući zastrašujuće gubitke, menadžment je odlučio
da broj zaposlenih u centrali poveća sa 469 na 829
radnika, ali da istovremeno ugasi više od dve trećine filijala po zemlji, tako da se mreža
ove banke sa 204 svela na samo 64 poslovne jedinice. U ovom postupku su na
ulicu izbačena 1032 zaposlena, a pitanje je: kako to menadžment zamišlja da poboljša poslovanje ukidanjem šalterske
službe banke?
Onda Marinos Vatis, predsednik Izvršnog odbora banke, počinje da priča kako je bolje otpuštati višak zaposlenih nego staviti ključ u bravu cele banke,
iako je on upravo to učinio gotovo ukinuvši rad sa strankama. Uprkos katastrofalnom poslovanju banke kojoj je na čelu, pomenuti Vatis mirno spava i to u stanu u „pametnoj kući" podno hotela Moskva u Terazijskom parku u Beogradu, za čije iznajmljivanje VOBN mesečno plaća 3.500 evra.
Tek posle nedavnog pisanja Tabloida o
marifetlucima u VOBN-u menadžment je odlučio da članovima IO smanji plate, i to ne zbog lošeg
poslovanja, već zbog sumnje da nama dostavljene informacije potiču
od njih. Iako su ovom kaznom izgubili nekoliko prosečnih
srpskih mesečnih plata, trutovi iz Izvršnog odbora i dalje zarađuju više nego dobro i prihodi im se još uvek mere
desetinama hiljada evra.
Da je u pitanju manje glupost, a daleko više kriminal, kada se radi o poslovanju VOBN, pokazuje i primer sa poslovnim
prostorom na beogradskom trgu Nikole Pašića, koji je banka držala u zakupu na rok od 30
godina uz simboličnu kiriju za taj deo grada. Poslovnica
je napuštena da bi se zatim pedesetak metara dalje, u Domu sindikata
uzeo prostor u zakup od čije visine se vrti u glavi,
a i uši otpadaju. Na Terazijama je VOBN od Miloša Ljušića iznajmila prostorije po nerazumno visokoj mesečnoj kiriji od 25.000 evra, pa je menadžment
posle prozivki o nedomaćinskom poslovanju uspeo da
izdejstvuje smanjenje rente na isto tako nerazumnih 22.000 evra mesečno, pa se time još i hvali!
Kole, kako god okreneš...
Iako niže gubitke Vojvođanska banka je odlučila da kupi Brodogradilište Apatin, za koje je bio zainteresovan i vojvođanski
tajkun Miodrag Kostić Kole. Brodogradilište ima dugove u visini od 1,3 milijarde dinara, a najveći poverilac je upravo VOBN. Cena po kojoj je brodogradilište kupljeno je 230 miliona dinara, što
je 39,36
odsto od vrednosti apatinskog brodogradilišta, koje je procenjeno na 584.279.000 dinara.
U
drugom krugu prodaje neposrednom pogodbom, održanom sredinom februara, pored Vojvođanske banke učestvovali su i predstavnici novosadskog MK Komerca, u vlasništvu Miodraga
Kostića, koji je za kupovinu apatinskog
brodogradilišta ovom prilikom ponudio
130 miliona dinara.
Interesantno je da
je u prvom krugu jedini ponuđač bio MK Komerc, koji je tada ponudio 150 miliona dinara, dakle 20 miliona više nego u drugom krugu.
Prodaju je tada prigovorom zaustavila Vojvođanska banka, tako da se sumnja
da je iza kulisa Kole napravio
dogovor sa Grcima da im
prepusti brodogradilište, a oni njemu
u zamenu šećerane.
Malo društvo grčko-srpskih interesa
Pored
predsednika Marinosa, Vatisa Izvršni odbor
Vojvođanske banke čine još: Atanasios
Makris i Efstratia Fountoukou, kao i dva
Srbina: Milan Vukičević i Vojislav Lazarević.
Uz pomenute "stručnjake" na čelu banke, u njenoj
propasti značajno učestvuju i članovi
Upravnog odbora, od kojih su
opet trojica iz Grčke: Agis
Leopoulos (predsednik), Antimos Tomopoulos i Dimitrios Frangetis,
dok su dvojica
iz Srbije: Darko Spasić i
Milan Parivodić.
Radnici Vojvođanske banke pišu redakciji Tabloida
Šta zna Kemo šta je 62.000 evra!?
Poštovana
gospodo,
Samo
nas nekoliko u Vojvođanskoj banci zna za jedan, slobodno recimo, neponovljivi
skandal sa klijentom Vojvođanske banke, čije ime je poznato širom nekadašnje
Jugoslavije. Ta bruka najbolje i najrečitije govori o brojnim metodama
uništavanje ove nekada ugledne bankarske institucije...
Naime,
sve je počelo tako što je slavni sarajevski muzičar Kemal Monteno svojevremeno
postao klijent Vojvođanske banke. Ali ne običan klijent, nego onaj ugledni,
reprezentativni, koji u stvari u javnosti promoviše ovu ustanovu...
U to ime, dobio je od banke specijalnu
platnu karticu kojom je plaćao
gde god se u zemljama regiona našao.
Tako je, uživajući privilegije ekskluzivnog
klijenta, potrošio celih 62.000 evra!
Kad je neko od nadležnih shvatio
koliki novac troši ova poznata
ličnost, nastala je čitava istraga unutar
banke! Beogradska filijala u kojoj mu je izdata kartica,
pravdala se da je jednostavno "zaboravila" da obavesti kreditni biro
o tome da Monteno na računu nema para, ali i da je
tražila, pune dve godine, da mu
se iz tog razloga kartica blokira!
Usred
nastalog haosa, kad je menadžment otkrio šta se desilo, hitno je suspendovao Vesnu
Pavlicu, direktorku filijale u Resavskoj ulici u Beogradu, i to na tri
meseca, a filijalu zatvorio! Posle isteka suspenzije, valjda za nagradu,
Pavlica prelazi na funkciju rukovodioca filijale u Kralja Milana u Beogradu! Ko
zna kome će tamo da poklanja pare?
Kad
su iz menadžmenta banke konačno, posle dve godine, otkrili da Kemal Monteno i dalje plaća istom
karticom, pokušali su sa njim da stupe u
kontakt, ali se on nije javljao ni na jedan banci poznati telefon! Pošto je Kemal imao dva organizovana koncerta, u Novom Sadu i Beogradu, banka
je to iskoristila i na kraju sa njim sklopila ugovor o vraćanju para, koji nema nikakvu vrednost!
Interesantno
je da je Monteno održao oba koncerta, pokupio
pare od ulaznica, i ponovo otišao iz Srbije, pokazavši banci šipak! Ugovor sa
Vojvođanskom bankom, koji mu je i
to omogućio, potpisao je direktor pravne službe Dušan Lalić, koji se u slobodno vreme hvali kako je zet Miroljuba Labusa.
Ali to nije kraj: Grci su tek nakon dve godine saznali da
popularni Kemo koristi neovlašteno platnu karticu njihove banke. Kemo je bio
svestan da nema para na kartici, ali je istovremeno bio svestan da može da
koristi karticu, tj. da podiže novac u neograničenim količinama. A to je činio,
verovali ili ne, svakog dana, i to na jednom od bankomata u Zagrebu! Dnevno je
podizao 1.000 evra! Shvativši i sam da ima posla sa neukim i nesposobnim bankarima
u Srbiji, jednostavno je uživao privilegiju "ekskluzivnog klijenta",
na koju je uvek mogao da se pozove...
Teško je i poverovati da je neko tako dunđerski
uradio svoj posao, kao Grci koji vode ovu i ovakvu ekipu Vojvođanske
bank", ali...
Kada su stručnjaci iz Grčke shvatili da su u minusu za
62.000 evra, i da je minus napravljen baš na Keminoj kartici, počeli su da ga
traže. On se nije u početku javljao na telefone fiksne i mobilne telefonije u
Hrvatskoj. Do njega su došli tek kad su u sredstvima informisanja saznali da
organizuje veliki solistički koncert u Srbiji (u Beogradu i Novom Sadu).
Kako
je samo hrabar Kemo, zna da duguje tolike pare, a dolazi da u istoj zemlji drži
koncert. Svaka mu čast! Koncert održao, al, pare nije vratio! U međuvremenu se
uključio i jedan "srpski stručnjak", direktor pravne službe, zapravo,
Dušan Lalić, već pomenuti zet nekadašnjeg ministra Miroljuba Labusa. Lalić se,
inače, u poslovnim kontaktima predstavlja i preporučuje kao "zet Miroljuba
Labusa", te je sa tom "referencom" i ovoga puta nastupio u
nameri da "reguliše poslovni odnos Kemala Montena i oštećene banke".
Čim
se on toga posla uhvatio, postalo je jasno da od toga neće biti ništa! I kako
bi, kad je Vojvođanska banka sa Vojinom Lazarevićem i nekim "neutvrđenim Grcima",
postala jedno veliko leglo kriminala. Skandal sa poznatim pevačem samo je jedna
od slika opšte ludnice u ovoj bankarskoj instituciji. A ima ih puno, i sa
znatno većim ciframa. Zašto na to ne reaguje NBS ili MUP, to je već druga
priča...