Mafija
Povodom "slučaja satelit" teškog desetine miliona
evra i još teže blamaže države
Sve će to narod lansirati
Zemlja u kojoj živimo, u
kojoj političke stranke svojim najodanijim članovima obezbeđuju funkcije i
egzistencije, odnosno u kojoj pripadnost stranci predstavlja najsigurniji način
za brzo društveno napredovanje i brzo sticanje imetka, dokaz je da se u Srbiji
u "sistemu bez sistema"
veoma, veoma lako manipuliše građanima. To je neograničen prostor za
korupciju. Zgodan okvir u kome je sve moguće, pogotovo u Vojsci
Pukovnik Milan Jovanović
Ovakvo
stanje u Srbiji ponajviše odgovara njenom predsedniku, premijeru, Vladi,
ministrima (posebno ministru odbrane), republičkim poslanicima, vladajućoj
koaliciji, ali i opoziciji. Ovakvo stanje ni od koga ne zahteva veće napore. Građani Srbije postali su građani drugoga reda, građani malih
potreba, građani koji ne treba da idu napred i građani koji nemaju potrebe i
prava da se razvijaju.
Naša
zemlja se nalazi među četri najsiromašnije zemlje Evrope; stopa nezaposlenosti
je među najvišima u svetu; inflacije je u rangu najsiromašnijih afričkih i
najnerazvijenih azijskih zemalja; po izvozu smo potpuno inferiorni u
međunarodnoj razmeri.
Vojska
se nalazi van svake kontrole (civilne, vojne) i svih državnih interesovanja. Stavljena je u ruke Dragana Šutanovca. "Najveći
vojni strateg" koga je Srbija ikada imala, "američki
kursista" i "Nato lobista", potpomognut kumom - "vrhovnim
komandantom i partijskim liderom", okružio se kumovima, partijskim
istomišljenicima i savetnicima i - radi šta hoće. Eliminisao je svu kreativnu
pamet. Dodatno je birokratizovao, kriminalizovao i familijarizovao Ministarstvo
odbrane i Vojsku Srbije, postavši tako sa svojim kumom centar moći i bastion organizovanog
kriminala u državi Srbiji. Stvorena je
posebna "Šutančeva vojno-odbrambena oligarhija" koja presudno
utiče na život i rad u zemlji.
Ovih
dana su se obistinila predviđanja pojedinaca iz Ministarstva odbrane, koji su
još daleke 2003. godine (za vreme ministarskog mandata Borisa Tadića)
upozoravali da će se Srbiji obiti o glavu šurovanje sa izraelskim kompanijama,
kako u vezi sa nabavkom nove telekomunikacione opreme kojom sistem veza treba
da se uspostavi na novom frekvencijskom opsegu (o čemu je bilo reči u jednom od
prethodnih brojeva), tako i u vezi sa zakupom satelita.
Setimo
se samo kako su se odvijali događaji sa tim, sada već legendarnim zakupom? Pođimo redom.
- Priprema terena za zakup satelita počela 2003. godine, u vreme urušavanja
sistema odbrane državne zajednice SCG i Vojske SCG (u periodu nezakonitog
uništenja većeg broja raketa, bez prethodnog opremanja VSCG novim borbenim
sistemima) kada je ministar odbrane bio Boris Tadić.
O
zakupu satelita tada je stvorena atmosfera da to od nas zahteva NATO, odnosno
da je to direktiva NATO.
- Prvoslav Davinić je 4. juna 2005. godine u Parizu potpisao ugovor po
kojem je of-šor kompaniji sa Devičanskih ostrva "Kamira Krik
korporejšn", kao ministar odbrane, dao ovlašćenje da u ime državne zajednice
SCG zaključi posao o zakupu satelita sa Izraelcima.
- Potpisivanje ugovora Davinić nije
izvršio ni tajno ni samoincijativno. Nije izvršio nikakvu zloupotrebu
službenog položaja. Potpisivanju ugovora su prisustvovali Davinićev
nadređeni i Davinićev podređeni. Dakle, potpisivanju su prisustvovali predsednik
Saveta ministara i šef ministru odbrane Daviniću Svetozar Marović, ministar
odbrane Prvoslav Davinić i njegov pomoćnik Marko
Janković.
Zvanično
objašnjenje koje se tiče poveravanja posla of-šor kompaniji sa Devičanskih
ostrva nikada nije dato.
- Na
osnovu Zaključaka sa 22. sednice Vrhovnog saveta odbrane zavedenim pod br.
22-12, održane 30. marta 2005. godine (pod oznakom Odbrana, službena tajna,
Strogo poverljivo) pod tačkom "Informacija o borbenoj gotovosti Vojske
Srbije i Crne Gore za 2004. godinu", u jednom od stavova piše:
"U cilju podizanja ukupnog finansijskog i materijalnog potencijala
Vojske, VSO podržava preduzete aktivnosti Ministarstva odbrane na prodaji
imovine, opreme i naoružanja."
U drugom od stavova piše: "U cilju poboljšanja bezbednosne
sigurnosti zemlje i borbene gotovosti Vojske Srbije i Crne Gore, VSO podržava
aktivnosti Saveta ministara za angažovanje satelita u zakup."
U potpisu navedenog zaključka
stoji: Sekretar general-major Ljubiša Jokić.
Na osnovu pomenutih zaključaka, Savet ministara tadašnje države dao je
odobrenje za potpisivanje ugovora Daviniću.
- Po izbijanju "afere
satelit" niko od nadležnih u Srbiji nije trebalo
da bude iznenađen. Boris Tadić, Vojislav Koštunica, Miroljub Labus, Predrag Marković, a
kasnije Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, Dragan Šutanovac... bili su upoznati sa
dešavanjima.
Kao
najodgovorniji u ovoj državi, imali su zakonsku obavezu, ustavna ovlašćenja,
vremena, zakonske mogućnosti - da na vreme preduzmu adekvatne mere.
O
potpisivanju ugovora, pored napred navedenih, bili su upoznati i Svetozar
Marović i Filip Vujanović iz Crne Gore, koja je u vreme potpisivanja predmetnog
ugovora još bila članica državne zajednice SCG.
Svi
oni, a posebno nabrojana bivša i sadašnja politička vrhuška iz Srbije, mnogo
su, mnogo odgovorniji od samog Davinića pa treba i da odgovaraju pre Davninića.
- I pored više opomena za
plaćanje prve rate u iznosu od 4,6 miliona evra, Izraelci su pre
pokretanja arbitraže u najboljoj nameri više puta nudili nagodbu da se
sporno pitanje dogovorno reši. Čak su odredili i jun 2006. godine kao "mesec
tolerancije" za postizanje dogovora. Umesto ugovora o zakupu satelita
Izraelci su ponudili promenu namene ugovora. Tada je bilo reči o nabavci
protivgradne opreme, vatrogasnih kola za MUP, "motorola" za Vojsku i
nabavci sistema za navodnjavanje. Sva oprema koju su Izraelaci ponudili Srbiji
bila je tada, a i sada je potrebna. Razlozi zašto
Vlada nije blagovremeno reagovala sada su više nego jasni.
Priče
pojedinaca da se ta stvar zataškavala zbog opstanka državne zajednice Srbije i
Crne Gore najobičnije su nebuloze i priče za malu decu.
- Srbija je izgubila spor pred
arbitražom u Parizu i presudom je obavezana da plati izraelskoj kompaniji oko
45 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita.
- Naša
zemlja se potom žalila Londonskom sudu, ali je izgubila
i taj spor i iz budžeta će
morati da plati 1,38 miliona dinara na ime sudskih troškova.
- Naš ambasador u Izraelu Mile Isakov
redovno je obaveštavao predsednika Tadića, premijera Koštunicu, Vladu, javnog
pravobranioca Milana Markovića o "slučaju satelit" i ponudama
Izraelaca, o mogućnosti nagodbe i za manju sumu novca.
Mogla se napraviti nagodba koju su nudili Izraelci i to upola cene. Neko je morao da se upita zašto se to ne uradi, ali to bi onda značilo da nema ništa od 20 miliona evra provizije.
Umesto
nagodbe sa Izraelcima, državni vrh Srbije je našem ambasadoru u Izraelu Miletu
Isakovu naložio da se u to ne meša, da je to viši državni interes, da je to...
a kasnije su ga opozvali.
Po
povratku u zemlju, Mileta Isakova, našeg bivšeg ambasadora u Izraelu, najviši
državni organi (predsednik države Boris Tadić, predsednik Vlade Mirko Cvetković
i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić) nisu našli za shodno ni da prime,
kao da u Izraelu nikada nismo imali ambasadora.
Očigledno je da je neko hteo sam da kontroliše situaciju. Pušteno je da se izgubi sudski spor
kako bi iznova bila uplaćena cela suma, ali sada po osnovu sudskog rešenja.
Tako se sada ponovo stvorilo preko 20 miliona evra, koje bi neko sada mogao i
"trebalo" da preuzme na ime provizije.
To nesumnjivo više
ne može biti Davinić niti bilo ko iz kombinacije iz onog
vremena. To može biti samo neko ko je sada u igri. Taj koji je sada u igri uspeo je
da stopira - odloži - i sudski postupak protiv Davinića. Taj neko koji je sada
u igri je veoma moćan u državi Srbiji. Štaviše, odredio je tačan datum (21. maj 2010. godine)
do kada protiv Davinića mora da bude podignuta
optužnica. Stopirao je nagodbu sa firmom Imidžsat u vezi sa zakupom satelita zbog očekivanog
novca od provizije.
Izvot
Tabloida iz neposrednog okruženja Svetka Kovača, direktora
Vojno-bezbednosne agencije, o ovom slučaju kaže: "Čitalac novinskih
izveštaja o reakcijama javnosti i zvaničnika Vlade povodom presude o obavezi
plaćanja 45 miliona evra zbog nepoštovanja ugovora o iznajmljivanju satelita i
ko je sada sve u igri... može zaključiti da je najasniji odgovor u stilu one
narodne 'koga svrbi taj se češe' ili 'babi se snilo što joj milo' dao - Dragan
Šutanovac".
Podsetimo
se.
Šutanovac
je u Vršcu izjavio:
"Afera u vezi sa iznajmljivanjem izraelskog satelita dobila je
neočekivani epilog pred sudom u Londonu. U ovom trenutku ne mogu da dam odgovor
kako će se ta stvar završiti, ali Republičko javno pravobranilaštvo je
pokrenulo postupak da se nađe izlaz iz teške situacije u kojoj se nalazimo.
Nikakvo opterećenje koje Srbija
mora da plati zbog afere 'satelit' neće ići na teret Ministarstva odbrane".
Šutanovac
je, na konferenciji za novinare povodom završetka konkursa za upis nove
generacije kadeta na Vojnu akademiju i VMA, izjavio:
"Vojska Srbije spremna je da, ukoliko postoji takva mogućnost, na ime
izgubljenog spora sa Izraelom o zakupu satelita, dobije u kompenzaciju
proizvode vojne industrije ove zemlje".
"Ne vidim kako je moguće da
država dođe u situaciju da duguje toliki novac, a da neko ko je zloupotrebio
službeni položaj još nije pozvan na odgovornost" .
"Svaka odgovornost je
individualna, a pogotovo je to slučaj kada nešto volšebno bude potpisano, a
kasnije javnosti saopšteno da u pitanju nije valjan ugovor. O ovome sam govorio
pre dve godine u vladi Vojislava Koštunice i izdao sam nalog da se pronađu stenogrami o tome" .
"Vojna industrija Izraela je među najboljima u svetu. Zato je Vojska Srbije voljna da joj deo sredstava,
koji dugujemo u ovom postupku, bude kompenzovan kroz robu. To će biti moguće ukoliko presuda
podrazumeva da srpska strana, umesto zakupa satelita, ostvari neku drugu
korist, poput vojne opreme".
Napred
pomenuti naš izvor kaže: "Pažljivom analizom napred
navedenih izjava (i pružene podrške datim izjavama od pojedinih članova Vlade)
sa sigurnošću se da zaključiti ko je taj neko tako moćan u Srbiji i u
svetskim razmerama tako jak da na ime izgubljenog spora za državu Srbiju
preokrene situaciju tako da lični i stranački interesi budu namireni, država da
zaradi, a vojska opremi vrhunskom vojnom opremom i naoružanjem".
Lepi
planovi i želje, zar ne?
Naš
izvor kaže: "Siguran je da će za nekog moćnog u Srbiji u
pomenutoj realizaciji učestvovati tzv. 'integrator odbrambene industrije'
koji će mu na osnovu 'zakonske i ustavne' Uredbe o sredstvima posebne namene, za
'zakonski'
određenu proviziju od 1,5
odsto, ispuniti planove i želje".
I
dalje: "To će zasigurno biti
veliki uspeh. Ako imamo u vidu da će 1,5 odsto od 46 miliona evra po već
isprobanoj 'računici' (remont aviona u Libiji, o čemu je pisano u prethodnim
brojevima) tzv. 'integratora odbrambene industrije' izneti - preko 20
miliona evra. Spor će biti rešen tako da će biti zadovoljeni lični i
stranački interesi 'nekog moćnog u Srbiji', biće zadovoljena izraelska
kompanija Imidžsat i biće zadovoljen tzv. 'integrator odbrambene
inustrije' ".
Dakle,
biće para. Biće para čak i za izbore. Biće para, ali ne za državu Srbiju i njenu vojsku, ako je
još uvek ima... Državi i vojsci nisu potrebne pare jer je "taj
tako moćan u Srbiji" i stranka kojoj pripada, trenutno i država
i vojska, i kadija i sudija, i bog i batina...
Naš
izvor kaže: "Nesporna je činjenica da Dragana Šutanovca i njegovog
'pomoćnika za pranje para' Iliju Pilipovića (inače nenadmašne mahere za
pljačku državne i vojne imovine 'na zakonitoj osnovi') odluka suda iz
Londona nije iznenadila, ali je po njima došla nekoliko meseci ranije, čime je
'Šutanovčevoj vojno odbrambenoj oligarhiji' i stranci na izvesno vreme
pokvarila i pomrsila račune. Svejedno je da li se radi o ličnim ili stranačkim interesima. To
je najmanje bitno. Bitna je druga stvar, koja je u nastaloj situaciji, od
strane ministra odbrane i njegovog kuma, dobra za njihove interese i veoma brzo
osmišljena i pripremljena".
"Nakon učestalog pisanja o organizovanom kriminalu u Ministarstvu
odbrane i Vojsci Srbije i obraćanja grupe oficira i civilnih lica iz
Ministarstva odbrane poslanicima, stranim ambasadama i sredstvima informisanja,
u Ministarstvu odbrane, Sektoru za materijalne resurse, Upravi za snabdevanje,
od sredine maja, po ličnom naređenju ministra Šutanovca, sa već unapred
napisanim pozitivnim nalazom boravi materijalno-finansijska inspekcija,
koju predvodi pukovnik Slavko Stojković, a čiji je načelnik pukovnik
Žigić" (verovatno budući generali).
Naš
izvor kaže: "Poznato je da je na lično insistiranje ministra Šutanovca
pomenuta materijalno-finansijska inspekcija vršila materijalno-finansijsku
kontrolu Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za
snabdevanje u vreme sukoba ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba
general-potpukovnika Zdravka Ponoša... da je pomenuta inspekcija bila u sastavu
glavne inspekcije (čiji načelnik je general Radojčić) i sastavu budžetske
inspekcije kojom prilikom je donet pozitivan 'montirani' nalaz o
materijalno-finansijskom poslovanju u Ministarstvu odbrane. Pošto se pod
direktnim uticajem i kontrolom ministra odbrane Dragana Šutanovca nalaze
bezbednosni organi, materijalne, finansijske i druge vojne inspekcije ovo je
izvanredan i jedini način da se javnost obmane i uveri da se u Ministarstvu
odbrane radi zakonito". Da li je baš tako?...
Naš
izvor kaže: "Čini se da će i ova afera završiti na novinskim stupcima.
Vlada Srbije i 'integrator odbrambene industrije' dogovoriće se sa Izraelcima i biće svi igrači namireni. Biće svi
vuci siti i ovce na broju. Ostaće nejasno zašto je Šutanovac ovako ishitreno
reagovao i sredstvima informisanja dao nepotrebno izjave koje mogu da mu se
obiju o glavu. Ako, zaslužio je. Ovih dana je
pod velikim stresom. Naveliko se priča o velikim malverzacijama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Naš narod kaže - gde ima dima ima i
vatre".
Isto
tako: "U krugovima bliskim 'slučaju satelit' veruju da Davinić nikada
neće biti osuđen. Smatra se da zna previše o brojnim malverzacijama koje su
prethodile aferama 'pancir' i 'satelit', te da ne sme biti stavljen u situaciju
u kojoj bi mogao da kaže sve što zna i što u ovom trenutku ne bi išlo u prilog
vladajućoj oligarhiji".
Konačno,
zašto je ministru Šutanovcu, iako je Vlada donela neustavnu i nezakonitu Uredbu
o sredstvima posebne namene, čime je njemu i njegovom kumu omogućila nesmetanu
pljačku vojne imovine na "zakonskoj osnovi", bilo potrebno da se
povodom afere "satelit" prvi oglašava!? Nije bilo potrebno ni da se po
tom pitanju oglašava gospođa Milana Rakić, bivša sekretarka Ministarstva odbrane, a sada, prema nezvaničnim
informacijama, službenica američke ambasade (inače, u vreme kada je Boris Tadić
bio ministar odbrane, kao njegova ljubimica i mezimica bila je dovedena na
mesto vojnog pravobranioca. Dolaskom Davinića
za ministra odbrane, na insistiranje Tadića
postavljena je na mesto sekretara tog ministarstva).
Nije
imala potrebu da svojim oglašavanjem pravda Ministarstvo odbrane, osim ako nije
pobrkala lončiće i mislila na jednu drugu aferu, kojoj je, pored
Šutanovčevog kuma Ilije Pilipovića, kumovala, a koja se odnosi na prodaju
naoružanja po više od 30 odsto nižim cenama Jugoimport Montu iz
Podgorice (sadašnjem MDI) zbog "viših državnih interesa", a
čiji deo isporuke Ľe završio na Kosovu (o čemu je takođe bilo reči u jednom od
prethodnih brojeva). Radi se o odobravanju aktivnosti Ministarstva odbrane na
prodaji naoružanja po Zaključku Vrhovnog saveta odbrane br. 22-12 od 30. marta
2005. godine odobren (to je isti onaj zaključak VSO kojim su odobrene
aktivnosti za uzimanje satelita u zakup).
U
Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije nakupilo se mnogo afera. Ministarstvo
odbrane i Vojska Srbije kod građana Srbije zbog toga imaju
sve manje ugleda. Tvrdnja da je odziv za prijem novih kadeta na Vojnu akademiju
i VMA dokaz da se poverenje u Vojsku vratilo čista je zabluda i ministrova puka
želja. Vojska je u ovom trenutku jedna od socijalnih kategorija, u kojoj
socijalno najugroženiji u ovoj zemlji pokušavaju da nađu trenutno
egzisticijalno rešenje i privremeno uhlebljenje.
Najbliži saradnici, uvlakači, tzv. stručnjaci
su ministra Šutanovca "ubedili" da je pisanje o organizovanom
kriminalu u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije delovanje nekakvih snaga iz
senke, stranih plaćenika, špijuna, da je u ovoj zemlji privreda u procvatu, da
proizvodnja nije bila nikad veća, da je izvoz u zaletu, da je zaposlenost
velika a nezaposlenost minimalna (nije zaposlen samo onaj ko neće da radi), da
je studiranje besplatno, da svi imaju redovne i visoke plate, da su
manipulacije i lopovluk iskorenjeni, da se hapse kradljivci, lopuže, švarceri,
da je privatizacija sprovedena uspešno, da imamo jake domaće banke...
Ipak,
u "sistemu bez sistema", bez jasnih ciljeva, programa, određenih
prioriteta, zakonskog okvira, pravne države i odgovornosti, uz bahatost
vojno-političkog vrha države prema javnom interesu, građanima, sistemu odbrane
i bezbednosti, novcu poreskih obveznika, odgovornost "vrhovnog
komandanta - predsednika" Borisa Tadića, "ministra odbrane"
Dragana Šutanovca i "vlade" Mirka Cvetkovića kad-tad mora doći na
dnevni red. Najkasnije kada se budu presabirale izgubljene godine u kojima je,
uz kršenje Ustava, zakona, urušavanje odbrambenog sistema, uništavanje Vojske,
organizovani kriminal i neviđenu pljačku, njihova zajednička glavna tema bila
kako da sačuvaju vlast, umesto obećane brige o narodu čija jedna trećina sada
živi na ivici gladi, a druga trećina gladuje. Kome su potrebni takvi političari, stranke, predsednici, ministri, nije teško odgovoriti.