Pismo Tanje Kedić sa
Instituta za KVB u Sremskoj Kamenici upućeno Vladi Srbije:
"Kamenica" nije ono što se
čini
Ovo pismo je upućeno Vladi Srbije
pre dva meseca. Odgovor nije stigao, iako su Bojana Pajtića oterali u ćošak u
kome strahuje i čuči, kao kad mačka pobegne na drvo. Oni koji su
omogućili da Bojan Pajtić pobegne u ćošak nemaju dovoljno energije da
stvar isteraju do kraja, niti se iko obratio da pomogne Tanji Kedić posle ovog
pisma Vladi Srbije. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević stalno
naglašava građanima preko svog EPP programa da se obrate Agenciji za borbu
protiv korupcije. Sve je mrtvo slovo na papiru, Pajtić i Čanak
trenutno imaju loše karte u rukama, ali povoljan trenutak i u životu i u
politici kratko traje.
Zovem se Tanja Kedić - visoko
strukovna medicinska sestra iz Novog Sada, zaposlena na
Institutu za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Ja sam neko ko je
zbog pokrajinske vlasti i samoživosti njihove predstavnice Prof. dr
Nade Čemerlić -Ađić kao direktorice Instituta za KVB
Vojvodine, i zbog maltretiranja od strane iste , bila primorana na
štrajk gladju.Štrajkovala sam u svojoj ustanovi u kojoj sam i zaposlena,
jer sam bila izložena višegodišnjem mobingu od strane rukovodećeg kadra, a to
više nisam mogla da trpim, i jer sam u tome videla jedini način da
mirno skrenem pažnju na svoj problem.Ali već prvog dana svog protesta
izazvala sam gnev pomenute direktorice, i ona me je prijavila policiji
zbog navodno njene ''ugrožene lične bezbednosti''. Privedena sam u policijsku
stanicu i 5 (pet) sati me zadržali na saslušanju zbog žene koju
nisam ni videla (moja direktorica) i koja nije htela pre toga ni da me
primi na razgovor, te nisam mogla imati ni priliku da joj uputim bilo kakve
pretnje.
Policija me je i vratila na Institut gde
sam nastavila štrajk glađu u trajanju od jedanaest dana, sve dok nisam
upropastila svoje zdravlje, i na nagovor lekara prekinula isti.
Nakon ovog događaja podignuta je i
krivična prijava protiv mene, i to 7. maja 2012 kada se očekivala pobeda Borisa
Tadića na izborima.Sudski proces koji se vodi protiv mene je bez osnova i
lažan, ali su to odradili njeni prijatelji iz Demokratske stranke.
Ipak, neću odustati od svoje borbe, iako
mi je na Institutu sve teže i teže. Od svog truda da se usavršim i
završim pomenute strukovne studije nemam ništa, već sam premeštena da
nosim kante medicinskog otpada, prosto rečeno da budem edukator u tretmanu
istog i da ga kao spremačica obrađujem…
Prošlo je tačno godinu dana od mog štrajka
glađu, ali i posle godinu dana sećam se svakog trenutka i svake noći ,
sama na stolicama u holu Instituta.Zaposleni koji su me obilazili radi
podrške su kasnije surovo kažnjavani, a svi koji su me pljuvali, su
nagrađivani. Direktorica me je, okružena svojim poslušnicima, svakodnevno
vređala i pretila mi , što je radila i mojoj majci.
Zbog svega ovoga Vas molim da mi omogućite
da me primi neko iz Vlade Republike Srbije jer imam još puno toga da
kažem, vezano za Institut koji je leglo korupcije, finansijskih
malverzacija, nepotizma, političkog i sindikalnog progona, i mesto
mučenja zaposlenih.Samo mali krug ljudi oko direktorice ima sve privilegije i
enormne zarade koje se kriju, a taj krug ljudi oko direktorice u principu
ništa ne radi i ne doprinosi. Većina su politički podobni ljudi
postavljeni po nalogu pokrajinskog DS-a. Pored svega, ja nisam i neću izgubiti
svoje ''JA'' , misliću i dalje isto.
Nisam kriva i niko nije imao pravo da urgira
da se protiv mene podigne lažna optužnica. DS sve može u pokrajini, ili je sve
mislio da može, ali je narod ipak odlučio drugačije i sve ide u tom pravcu.
Želela bih da ispričam i svoju priču koja
je vezana za LSV i DS, odnosno njihove ljude koji haraju na našem
Institutu.Hoću da znate das am ja jedna od retkih osoba u mom okruženju koja je
sama, bez politike, krenula u borbu protiv njih, drugi pevaju žalopojke i
čekaju da se nešto dogodi. Moja direktorica je postavljena od strane
pokrajinske vlade , pod palicom njenog bivšeg zeta Nenada Čanka.
.Postavio ju je i Dušan Elezović a velika je miljenica i Dragoslava
Petrovića.
Direktorica me zlostavlja iz sledećih
razloga.: Zato što nisam potkupljiva i imam svoje ''JA''; Zbog moje
sindikalne pripadnosti.; Zato što smetam njenim glavnim sestrama koje su
sve postavljene sa srednjom školom (ja sam završila Visoku Zdravstvenu
Školu strukovnih studija u Zemunu, sa prosekom 9,70).
Direktorkine glavne sestre su me ucenjivale
da na trećoj godini prekinem školovanje što ja naravno nisam pristala.
Da li možete da samo zamislite kako se
oseća neko koga bukvalno zlostavljaju četiri godine, i nema kome da se obrati
povodom toga?Takvih poput mene je dosta, ali nemaju hrabrosti da se javno
oglase.Meni je štrajk bio jedino rešenje da skrenem pažnju na svoj
problem, što je delimično uspelo, jer je medijski DS i rukovodstvo
Instituta dobilo mnogo negativnih komentara.
Morate, ipak, da zamislite kako mi je bilo
kad su me uniformisana lica pred pacijentima i osobljem Instituta priveli na
saslušanje, i kada sam se kao poslednji kriminalac vozila kolima
policije...
Direktorica meni i dalje
preti, tako što na svim jutarnjim sastancima javno saopštava kako će se sudski
proces protiv mene završiti, tako što ću ili biti proglašena ludom ili će
me smestiti u zatvor na više godina. Radi poređenja, Nenad Čanak još nije bio
ni u policiji a pretukao je na ulici iz čistog mira čoveka, i to javno priznao!
To znači da on sve može, jer ima političku moć, a mi mali ljudi nemamo
pravo ni na osnovno, a to su pravda i istina!
Neću odustati, ali nemojte da me pogrešno
shvatite - ne delim niti ću sebi dozvoliti da delim ljude po stranačkoj
pripadnosti, ali velika nepravda koju trpim me je naterala da ih tako
nazivam, jer su ovi ljudi političke partije iskoristili zarad lične
materijalne koristi, i svete se svima koji ne misle kao oni.
Videli ste Nenada Čanka kako se ponaša u
domu koji se zove Narodna Skupština Srbije. Isto tako se ponaša i njegova svastika,
na institutu za KVB Vojvodine - na isti takav način se obraća ljudima,viče i
vređa svakoga ko ima drugačije mišljenje. To je sve ista kuhinja
zajedno sa Pajtićevom novom savetnicom - Aleksandrom Jerkov!
S poštovanjem
Tanja Kedić