Banat

   

Uspon sistemske korupcije u Zrenjaninu

 

Udri po komšiluku birokratskom toljagom

 

Čestita i plemenita duša danas nije dovoljan adut u borbi protiv korumpirane države. Poštenje, skromnost i dostojanstvo pojedinca nemilosrdno gaze udružene snage naopakog sistema, gde su zakonodavna, sudska i izvršna vlast moćno sredstvo kadrova ogrezlih u korupciji

 

Zoltan Horvat

 

Darinka Marin - Ostojin (73), penzionerka – samac, poreklom Ruskinja, iz male kuće zrenjaninske ulice Radoja Domanovića 47, proživljava i teško preživljava već 17 godina pravu golgotu od strane bahatog i osionog komšiluka koje, ničim izazvano, "uživa poverenje" nadležnih organa. Dušan Lalić, komšija iz susedne nezgrapne spratne kuće (brojevi 45 i 45/1), sa bratom Đuricom i članovima porodice, uporno i temeljno teroriše Darinku direktnim ometanjem njenog poseda. Zidovi Dušanove "originalno" sklepane dvojne kuće duboko ulaze u posed Darinkinog placa, prozora koji "gledaju" u Darinkin dnevni boravak je sijaset, otpadne vode iz kanalizacije komšijski "obogaćuju" dvorište penzionerke, od Dušanovih podstanara (u jednom trenutku čak 14) nema mira…

  Darinka prigušenim i plačnim glasom kaže da agonija sa komšilukom traje od 1996. godine, te tim povodom navodi da obilazi, uzduž i popreko, sve moguće inspekcije, službe, gradske zavode za urbanizam. Stigla je i po ko zna koliko puta do policije, suda, tužilaštva, podnela sijaset krivičnih prijava za neodgovorno, bahato i osiono ponašanje, koje se, papirološki, umesto klasičnog ometanja privatnog poseda preinačuje u zaklanjanje vidika i nešto manje svetla zbog komšijske zgrade.

Niko u Zrenjaninu ne staje u zaštitu ove uporne i dosledne penzionerke, retko poštene i skromne žene, vredne radnice koja je ostavila dubok trag na radnom mestu u fabrici ulja Dijamant. Pitaju je nadležni, ima li svedoke da potvrde njenu priču? Nema? "Još bolje", jer joj urnisanje ne gine na svim frontovima. Da li je prvi komšija, gosn Dušan, bivši dispečer i rukovodilac u ovdašnjoj firmi SIT u vremenu njenog žestokog rasturanja, tako jak i moćan "badža" u Zrenjaninu da mu niko ništa ne može? Ako izuzmemo obesna lupanja po Darinkinoj kapiji, razbijanje dela kuće krampom, kontinuirano razvaljivanje dela krova i lomljenje sve tri antene (Darinka je prestala da gleda tv program), deformisanje protočnog bojlera, rušenje žičane ograde između kuća, vulgarnosti, vređanja i verbalne napade sa pitanjima, jel ti, jednom nogom u grobu, misliš da možeš tek tako da tražiš pravdu...

Darinka može da bude sretna, što je uopšte...Bolesno živa.

Darinka navodi da je retko viđena hajka na nju počela 1996. godine kada Dušku Laliću i njegovoj supruzi Zlati, nakon najljubaznije molbe da to ne rade, nije dala saglasnost za izgradnju dvorišnog dela kuće. – Pozvala sam građevinskog inspektora Marina Leleja koji je 15. maja 1996. u zapisniku naveo da ne postoji ni jedan jedini urbanistički uslov za zidanje dvorišnog dela, čak je napisano da bi to bilo protivzakonito, navodi Darinka. – Nakon povratka sa mora, avgusta meseca iste godine, na svoje ogromno zaprepašćenje, zatekla sam u komšiluku sazidan dvorišni deo do prve ploče s tim što je retko ružan objekat 80 santimetara ušao na moj posed. Na predlog inspektora, tužila sam komšiju, čime sam se, (ne)očekivano, izložila sedamnaestogodišnjem šikaniranju. Kasnije se ispostavilo da Dušanova kuća ima i suvlasnika, brata Đuricu. Početak moje borbe za pravo na skroman život na svome, obeležila su i saznanja da su Lalići počeli da podnose brda lažnih dokumenata, pa su se tako u jednom trenutku kao vlasnici Dušanove kuće pojavili i Jovo i Kristina Mrđa iz Banatske ulice 128?!?

Darinkina borba prenela se u Gradsku kuću, tačnije u odeljenje za urbanizam.

Ljuba Seležan, načelnica odeljenja, u saradnji sa referentom Smiljom Radulov, počela je 1999. godine sa izdavanjem različitih rešenja po kojima se moglo zaključiti da je komšijina kuća "čardak ni na nebu ni na zemlji", odnosno da ima samo sprat, bez prizemlja?!? Koliko god je bilo dokumenata, svi su bili različiti, s tim što su se donosila nova rešenja bez prethodnog poništavanja prethodnih. Tri godine ranije, komšijin objekat nije imao dozvolu, a 1999. retroaktivno je izdata važeća dozvola za nadgradnju stambenog prostora.

Jelena Drakulić iz Zavoda za urbanizam nije zaostajala za gospođom Seležan, pa je i ona potpisala dva rešenja. Sledeće godine, "mađioničarke" zrenjaninskog urbanizma potpisale su i rešenje o navodnoj legalnoj kupovini dvojne gotove kuće Dušana Lalića od Miše i Marice Agatić?!?    

Kraj Darinkinih nevolja se nije nazirao, jer je "genijalnu" urbanističku mudrost pokazala i Veštak Erika, načelnica katastra saopštivši joj da, jednostavno, mora dati saglasnost za komšijsku gradnju, uz dodatnu "sitnicu", plac joj je smanjen za dva metra!!!

 - Podnela sam sijaset krivičnih prijava protiv gospođe Seležan i drugih nadležnih, stigla sam i do javnih tužilaca. Odgovor je, uprkos izveštaju kriminalističke policije iz Beograda o lažnoj Lalićevoj dokumentaciji, bio kratak, sumnjivo je, ali nema elemenata za gonjenje nadležnih. Napišite Vi Darinka, detaljno, šta je i kako bilo, pa ćemo videti. Imate li svedoke, Nemate? "Jao, šteta, a tako bismo Vam pomogli u stvari u kojoj ste, pa to i duduk vidi, apsolutno u pravu..".

Lipši magarče do zelene trave. Bio je to signal da Dušan otvoreno krene sa verbalnim vređanjima i napadima, pa je policija imala pune ruke posla. Policajci, najmanje dvojica, dođu, smire Dušana na dan, dva tri, pa opet po starom. Napadački, vulgarno, na zaštićenu ni od koga, penzionerku.

Koliko je u Darinkinom slučaju nastavak zaludne papirologije sračunato tretiran, govore i sledeći podaci: 2009. godine Ljiljana Pecelj – Luburić, naslednica Ljube Seležan, donela je zaključak da se odbacuje predmet Dušana Lalića...Nedugo zatim, odbacuje postupak legalizacije objekta se obustavlja, jer je Dušan posebnim podneskom odustao od podnetog zahteva…Iste godine prekida se postupak protiv Dušana Lalića...

Trećeg februara 2010. godine Ljuba Seležan u prisustvu Dušana Lalića u njenoj kancelariji piše zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole...Jula iste godine dozvoljava se Dušanu i Đurici Lalić produženje roka za dopunu dokumentacije u postupku izdavanja građevinske i upotrebne dozvole za stambeni i pomoćni objekat…

Ko je ovde lud?