Propadanje

Petnaest godina od početka likvidacije pet srpskih banaka, taj proces i dalje traje

Srbija, zavisna kolonija

Punih petnaest godina, svakoj vladi Srbije do sada stižu direktive iz evropskih i američkih centara moći, bankarskih i multinacionalnih korporacija, takozvanih međunarodnih institucija i svih drugih mehanizama za pritisak na male i obespravljene države. Srbija, dakle, dobija direktive, ne samo da se nešto izvrši, već ko, kada, sa kojim sredstvima i na koji način će to uraditi. Tako je dobila i naloge o likvidaciji pet vodećih srpskih banaka, koje ovde prikazujemo, uz napomenu da punih 15 godina traje njihova likvidacija (pojedini direktivni nalozi dati su na čistom hrvatskom jeziku, a i računarski program, po kojima će raditi pet banaka u likvidaciji su iz Đakova (Hrvatska)

Miodrag K. Skulić

U prošlom broju Tabloida doneli smo prikaz registracije tri nova privredna društva nastala od JP Železnice Srbije (Infrastruktura, Srbija voz, za putnički prevoz i Srbija Kargo, za prevoz tereta), uz posebno isticanje da je ta reorganizacija izvršena na osnovu Plana Svetske banke. Do tada smo smatrali da neko moćan izvan Srbije upravlja nama, ali samo u globalnim, posebno vojnim i diplomatskim i političkim pitanjima. Međutim, Vlada Republike Srbije donela je odluku u čijem zaglavlju izričiti stoji: "Na osnovu Plana Svetske banke". Kako je Srbija u mnogim "planovima" poslednjih petnaest godina bila predviđena za komadanje, tako su globalistički silnici najpre krenuli na domaće banke. U ovom broju objavljujemo scenario gašenja pet vodećih banaka u Srbiji koji je 2001. i 2002. godine dostavljen sa svim detaljima njegovog sprovođenja Narodnoj banci Srbije i Agenciji za osiguranje depozita. Srbija danas nije nezavisna država, već potpuno zavisna kolonija, što potvrđuje i sledeći diktat iz decembra 2001. i januara 2002. godine o gašenju pet srpskih banaka (Beobanke, Beogradske banke, Jugobanke, Invest banke i Borske banke). Petnaest godina traje proces njihove likvidacije i to je razlog zbog koga se treba osvrnuti na ovakav mehanizam sistematskog davljenja Srbije.

Pet srpskih banaka likvidirano je po nalogu iz inostranstva

Likvidacija pet vodećih srpskih banaka, isplanirana je u inostranstvu, to se sakrivalo od zaposlenih, glavnu ulogu su imali ljudi iz inostranstva, a da su Mlađan Dinkić, Božidar Đelić i Radovan Jelašić bili tek puki izvršioci tuđih naloga. To se jasno vidi iz dopisa koje je 12. decembra 2001. godine Džordž Mulineks poslao Vesni Džinić, tadašnjoj direktori Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka, kojim izdaje precizna upustva za sprovođenje, kako navodi "akcije bankrotstva pet banaka". Iz pisma koje je 7. decembra 2001. godine Đurđica Ognjenović, savetnik za osiguranje depozita u međunarodnoj finansijskoj instituciji DFID, uputila Vesni Džinić, direktoru Agencije, vidi se da je dan ranije, 6. decembra, održan sastanak sa viceguvernerom NBJ Radovanom Jelašićem, i da se već tada znalo da će 4. Januara 2002. godine biti pokrenut i stečajni postupak nad tih pet banaka. To dokazuju interni memorandum od 12. decembra 2001. godine i izveštaj od 7, decembra 2001. godine.

Prvi dokument, 12. decembra 2001. godine, naslovljen na Vesnu Džinić, poslat od strane George Mullinadzea, sa zaglavljem "Predmet: akcija bankrotstva pet banaka" počinje rečima: "...Sledećih nekoliko stavki moraju da se razmotre što je moguće pre. Timovi za pet banaka: Preporuka je da imamo timove uprave za bankrotstvo za svaku banku sastavljene kao što sledi: Vođa tima, advokat, menadžer za zatvaranje i otvaranje bilansa, menadžer za obaveze, menadžer za imovinu i menadžer za zgrade. Direktor banke Jugo Bor je pristao da ostane ako i kada banka bude u bankrotstvu. Ako on ima kvalifikovane ljude među svojim radnicima oni treba da budu odabrani, ako banka nema kvalifikovane ljude onda treba da mu obezbedimo ljude od radnika odavde iz Agencije. Zoran u Jugobanci je naveo da nije zainteresovan da ostane kao likvidacioni upravnik. Treba da naimenujemo nekoga na to mesto, možda Zoran može da preporuči nekoga iz Banke.

K tome, ja ću zamoliti Zorana da preporuči druge ljude iz banke da pomognu likvidacionom upravniku. Verujem da ste odabrali novog direktora u Beobanci i on je izjavio da je zainteresovan da bude likvidacioni upravnik. Zamolio bih ga da odabere osoblje od trenutno zaposlenih u banci. Razumeo sam da ne mislite da sadašanji direktor Investbanke ima sposobnosti da bude likvidacioni upravnik, ako je to tačno, onda treba da odaberemo osobu i da joj pomognemo da odabere tim koji će mu pomoći. Mislim da imate poverenje u novu osobu u Beogradskoj banci i treba da potvrdimo da je on zainteresovan da bude likvidacioni upravnik. Pod pretpostavkom da potvrdimo da je on zainteresovan treba da odaberete tim koji će mu pomoći od trenutno zaposlenih u banci.

Upravnici i njihovo osoblje treba da budu obučeni, uključujući i 6 ili 7 ljudi koje bismo zaposlili od intervjua koje smo Olivera i ja sproveli ove nedelje. Bill Thomas odlazi iz Beograda 14.12. a David Parker 22.12. Thomas se ne vraća do 04.01. međutim David se vraća 28.12. Ako je to moguće bilo bi dobro da iskoristite četvrtak i petak ove nedelje da obave obuku osoblja ovih pet banaka, dok je Thomas još ovde. Ako to nije moguće, onda David može sprovesti obuku sledeće nedelje I tokom kraja ove nedelje kada se vrati u Beograd.

Obezbeđenje

Važno je da odredite nekoga kao odgovornog za obezbeđenje u Agenciji i u pet banaka. Razgovarali smo sa osobom po imenu Mrvošević koji je trenutno zaposlen u Beobanci. On je advokat po obrazovanju i trenutno radi kao direktor obezbeđenja u Beobanci. Preporučujem da unajmite gospodina Mrvoševića kao direktora obezbeđenja u Agenciji i zamolite ga da pripremi plan za obezbeđenje u Agenciji i u pet banaka. Ja bi koristio kombinaciju policije i firmi za obezbeđenje, gospodin Mrvošević zna najbolje firme za ovaj posao.

Automobili

Biće nam potrebno korišćenje tri automobila sledećih šest meseci. Oni će biti korišćeni za prevoz osoblja do Bora, prenošenje poruka u okolini Beograda. Predlažem da uzmete ove automobile iz četiri banke u Beogradu.

Uputstvo za likvidaciju

Tražio sam od Jelene da obezbedi verziju ovog upustva na srpskom jeziku. Neki misle da je to uputstvo predugačko i detaljno. Dejvid i Bil će pripremiti izvršni sažetak ovog upustva na oko pet stranica. Obuka će se bazirati na ovom sažetku. S obzirom na broj banaka koje idu u bankrot veoma je važno da budemo što konstruktivniji i zahtevamo od likvidacionih upravnika da pripreme kratke pisane nedeljne izveštaje.

Da li treba da pripremimo koncept rada i ugovora za ZOP? Moramo da budemo sigurni da obe strane ZOP i Agencija, shvataju koje dužnosti treba da budu izvršene, datum i banke koje su uključene.

Ugovarači

Moramo da postavimo Ugovore za različite banke. Postoje sukobi interesa koji će diktirati neka postavljena. Da li želite da provizija odrededi ove odluke ili vi ili Olivera želite da budete umešači.

Socijalni program

Imperativno je da socijalni program za zaposlene u bankama bude napravljen. Novac je obezbeđen za plaćanje i zaposleni u Birou rada su svesni programa i kako ga treba sprovesti. Ukoliko ovo ne bude urađeno kako treba imaćemo nezamislive društvene nemire. Moramo da u svakoj banci obezbedimo letak sa detaljima programa i kako zaposleni može da započne proces primanja otpremnine itd.

Informacija deponentima

Pre intervencije važno je da u svakoj filijali banke obezbedimo informacije sa detaljima šta će se desiti sa depozitima i gde i kada će sredstva biti raspoloživa. Veoma je važno da dovoljno sredstava bude na raspolaganju institucijama za plaćanje.

Pitanje poreza

Kao što ste upoznati sredstva koja obezbeđuje Svetska banka ne smeju se koristiti za plaćanje poreza bilo kakvim Vladinim institucijama u Jugoslaviji. Mnogo puta smo bili uvereni da Republika Srbija ne može naplaćivati nikakve takse, ipak, prema mojim saznanjima ovo obećanje nije dato napismeno. Moje mišljenje je da nijedan od ugovarača ne može potpisati Ugovor bez pismene potvrde da nikakvi porezi neće biti razrezani...".

"Testiranje porograma" ili potraga za deponentima?

U drugom dokumentu koj je naslovljen na Vesnu Džinić, a kopija dostavljena Vlastimiru Stankoviću, Anki Gajić, Gordani Soroka (uputila Đurđica Ognjenović, DFID Savetnik za osiguranje depozita), piše sledeće: "...Dana 6. decembra održan je sastanak s viceguvernerom Jelašićem u vezi namirenja deponenata 5 banaka nad kojima će biti pokrenut stečajni postupak 04. januara 2002. godine na kojem je zaključeno: da će Agencija što hitnije održati sastanak sa predstavnicimna IT sektora navedenih 5 banaka i sektora poslova s građanima radi procene njihove IT opreme, obrade i mogućnosti pripreme podataka prema predloženim formatima, a radi uspostave informacionog mosta podataka između banaka i Agencije i banke na koju će se preneti podaci ili koja će da isplaćuje osigurane depozite-da će NBJ čim prije održati inicijalni sastanak, razgovor s predstavnicima Poštanske Štedionice na koju bi prema dokumentu od 29. novembra trebalo da se prenesu svi depoziti fizičkih lica, radi procene mogućnosti, IT opremljenosti i načina na koji će će prenos depozita biti ostvaren. Da će NBJ hitno, nakon održanog sastanka s Poštanskom Štedionicom, a najkasnije do ponedeljnika, 10. decembra odlučiti na koji način će se kompenzirati građani - prenosom depozita, isplatom putem Naloga za isplatu ili na neki drugi način, kako bi se čim prije započele pripreme.

Temeljem gore navedenih zaključaka, Agencija je 7. decembra u 9 sati održala sastanak sa predstavnicima 5 banaka - IT stručnjacima i stručnjacima iz sektora za poslove sa građanima. Prezentiran im je format traženih podataka, te su banke zamoljene za saradnju i da prema predloženom formatu podataka koje moraju da dostave u Agenciju da procene koliko je vrijeme potrebno za obradu tih podataka, te da eventualno uoče probleme, poteškoće i navedu procenu I alternativni način dostave podataka. Tražene podatke - predloženo je da to budu podaci na nivou jedne filijale svake od banaka - budu pripremljeni do sledećeg četvrtka, 13. decembra.

U međuvremenu će softverska kuća Dialog Đakovo , Hrvatska - koja je prodala Agenciji prava korišćenja programa za isplatu depozita, biti kontaktirana radi svih mogućih oblika pomoći - kontakata s poslovnim bankama, eventualnog sastanka s njima radi što kvalitetnije procene dostave podataka, treninga rada s programom, učitavanja podataka i prenosa istih na banku preuzimatelja depozita ili banku isplatitelja depozita, te će prema njihovoj proceni ili njihovi predstavnici doći, prema dogovoru u Beograd, ili će se probni (testni) podaci dostaviti njima direktno. Predlažem da kontakt osoba u Agenciji s kojim će banka da komuniciraju u međuvremenu i koje će takođe biti kontakt sa mnom, odnosno s programerima iz Hrvatske, bude gđ-a Anka Gajić i gosp. Vlastimir Stanković.

Iz razgovora s poslovnim bankama uočeno je da bi moglo da bude sledećih problema: konačna obrada podataka s datumom otvaranja stečajnog postupka ne može da bude u roku nekoliko dana. Iz nekoliko razloga u većini banaka je obračun i knjiženje kamata po depozitima građana godišnji, te se provodi nakon 1. januara i traje po nekoliko dana - tako da sam obračun kamata i pripis ne može da bude gotov do 4. januara, takođe knjiženje realizovanih čekova provodi se i do 15 dana po izdavanju, pa čekovi izdani 30 decembra, mogu biti proknjiženi tek oko 15 januara; Većina banaka za veliki broj depozita uopšte nema podatke o matičnom broju deponenta i drže da ga ne mogu ni na koji način, osim od samim deponenata dobiti. A to bi mogao da bude problem, jer je matični broj deponenta jedan od obaveznih podataka da bi se mogli sublimirati svi depoziti jedne osobe; Iako je bankama rečeno da svi ovi podaci trebaju biti radi testiranja novog programa koji je Agencija nabavila i radi procene strukture depozita, radi eventualne odluke o povećanju osiguranih depozita - dakle, nije bilo niti naznake da podaci trebaju radi isplate njihovih deponenata, međutim uočeno je das u pojedini predstavnici banaka vjerovatno svjesni da je riječ upravo o stečaju njihovih institucija, te je moguće da bojkotuju saradnju i dostavu podataka.

Osobno procenjujem da banke u roku od nekoliko dana od otvaranja stečajnog postupka nisu u mogućnosti imati obrađena tačna stanja za dan stečaja, već u roku i do 15-20 dana od dana stečaja, uz svu suradnju i spremnost za suradnju, temeljem testnih koje će proceniti i pomoći u proceni I IT stručnjaci postoji mogućnost velike zbrke u dostavljenim podacima, te valja razmišljati i o drugoj mogućnosti uspostave IT mosta. Što bi se ukoliko banke dostave testne podatke kao što je dogovoreno do 13 decembra već biti procenjeno sledećeg tjedna, bez uske saradnje s bankom na koju bi se transfer depozita trebao raditi i procene njihovih IT mogućnosti nije moguće odrediti za koliko dana Agencija može organizirati isplatu ili prijenos...

Ukoliko su podaci dostavljeni od banaka prema Agenciji upotrebljivi tj. da su u format koji je tražen, te ako banka na koju se depoziti prenose informatički spremna, sposobna da ih preuzme, Agencija može u kratkom roku od 5-7 dana da pripremi obrađene podatke za transfer. Međutim, ukoliko podaci ne budu dostavljeni na način na koji je zatraženo, učitavanje podataka će biti otežano i nije moguće proceniti koliko treba za ispravak. Ukoliko se ide na isplatu depozita slanjem Naloga za isplatu, što smatram neekonomičnim zbog malih iznosa, a velikog potrebnog vremena i novca za pripremu, potrebno je mnogo duže vremena (možda i više sedmica).

Prvi i osnovni preduvjet za organizaciju transfera ili isplate svih depozita jesu konačni obrađeni podaci dostavljeni na zatraženi način, kao i pripreme (informacijske i organizacione) same banke na koju će se izvršiti transfer ili koja će isplaćivati depozite. Ukoliko podaci koji se dostave nisu kao traženi - dakle, ako čekovi nisu proknjiženi u roku od nekoliko dana, ili ako kamate nisu obračunate i pripisane, bespredmetna je dostava podataka, odnosno ponovna dostava nakon 20 dana, jer je tada dostava podataka - zapravo dostava netačnih podataka i ako bi Agencija ili bilo tko drugi po njima postupao, nastala bi zbrka i nepoverenje štediša...".

Treba napomenuti ovde da se ova prepiska dešavala 7 decembra 2001. godine, i da se do današnjih dana vuče postupak likvidacije ovih banaka, a model njihovog komadanja primenjen je i na državna preduzeća, državne ustanove i na celokupno srpsko društvo.

Operacija bankrotstva i srpska privredna katastrofa

Kada su 4. Januara 2002. godine četiri srpske banke: Beobanka, Investbanka, Jugobanka i Beogradska banka, stavljene u stečaj, a zatim 13 februara te godine i Borska banka, na čelo uprave tih banaka stupila je Agencije za stečaj i osiguranje depozita, u kojoj su zaposleni bili "pioni" inostranih moćnika, pa su kao izvršioci prihvatali planove iz inostranih kuhinja i do detalja ih realizovali.

Kako je odmah, nakon toga, otvoren postupak privatizacije društvenih preduzeća, a među njima i giganata srpske privrede i nosioca razvoja Srbije, Agencija za stečaj i depozite banaka, postala je vlasnik više od hiljadu velikih privrednih preduzeća i davala saglasnost na procenu kapitala tih preduzeća, koju su obrađivali Đunić, Vlahović, Živana Olbina i drugi. Hipoteke i menice sa kojima su raspolagale ovih pet banaka, stavljene su van snage. Počela je rasprodaja. Setimo se samo odluke predsednika Upravnog odbora te Agencije, gospodina Miroljuba Labusa, koji je istovremeno bio i potpredsednik savezne vlade, koji je 15 minuta po isteku radnog vremena u Trgovinskom sudu u Beogradu, dao saglasnost da se za 22,5 miliona dolara proda u direktnoj pogodbi Železara Smederevo, iako je odluka Upravnog odbora doneta tog dana, tek u 21 čas uveče. Tako je Investbanka izgubila potraživanje više od pola milijarde dolara.

Obaveze RTB Bor danas prema Borskoj banci, AD u stečaju

Borska banka, AD u stečaju je od 13. februara 2004. godine i baš zbog njenog potraživanja od Rudarsko topioničarskog basena Bor, nije se mogao zaključiti ovaj stečaj. Na dan 31. maja 2015 godine matično društvo (RTB) imalo je obaveze prema toj banci u stečaju 5,4 milijarde dinara, Topionica i Rafinacija (TIR) dve milijarde dinara, Rudnik bakra Majdanpek 14,2 milijarde dinara i Rudnici bakra Bor 5,8 milijardi dinara, što iznosi 27,4 milijardi dinara ili 228 miliona evra. Pored toga, RTB Bor, ima obavezi i prema još tri banke u stečaju: Beogradska banka 3,9 milijardi dinara, Jugobanka 458 miliona dinara i Anglo Yugoslav bank, London, kao filijali Beogradske banke 285 miliona dinara. I te obaveze dostigle su skoro 40 miliona evra.

Sve ove obaveze, za banke u stečaju, prema Unapred pripremljenom Planu reorganizacije u iznosu od 268 miliona evra, treba da budu otpisane 90 odsto, a da onih deset odsto bude plaćeno u pet godišnjih rata po dva odsto. To praktično znači da će se otpisati 241 milion evra, a da će se ostatak od 27 miliona evra, isplatiti u pet narednih godina po 5,4 miliona evra. Eto kako se postupa u interesu poverilaca Borske banke, AD u stečaju, pa i poverilaca četiri velike banke u stečaju.

Ko je danas poverenik Agencije za depozite u ovih pet banaka u stečaju

Danas su poverenici Agencije za depozite, koja je stečajni upravnik u ovih pet velikih banaka u stečaju: Katarina Krstić u Beobanci, AD u stečaju, Gordana Dinić u Investbanci, AD u stečaju, Rada Divac u Jugobanci, AD u stečaju, Vesna Đurić u Beogradskoj banci, AD u stečaju i Bernardica Jovanoski, u Borskoj banci, AD u stečaju. Na kraju 2014. godine u stečaju ovih pet banaka bilo je angažovano 136 lica, dok je godinu dana ranije bilo 162 zaposlena na poslovima stečaja, evidencije stečajnih dužnika I poverilaca i pomoćnim poslovima.

Kolika je vrednost imovine i obaveza ovih banaka bila na kraju 2014. godine

Ukupna knjigovodstvena vrednost preostale imovine ovih pet banaka u stečaju na dan 1. Januara 2015. godine iznosila je 700 miliona evra, od čega 24 miliona evra nepokretna imovina, oprema, inventar i vozila, a različito čine potraživanja od komintenata. Ukupne evidentirane obaveze ovih pet banaka u stečaju na taj dan iznose milijardu i 315 miliona evra, pa proizlazi da će očekivani gubitak biti oko 615 miliona evra, ako se ne otpisuju potraživanja sa 90 odsto, kao u slučaju RTB Bora. Tvrdimo da su se domaćinski vodili stečajevi da bi čist neto dobitak, nakon oporezivanja, kod ovih pet banaka iznosio milijardu evra. Ali, istovremeno tvrdimo da Labus, Đelić i Dinkić, lica bez ikakvog poznavanja bankarstva i privrede, bez ikakvih analiza i bez ikakvog pravnog osnova, prisili su sud da proglasi dirigovani stečaj.