Druga strana

Vučić u Parizu prodao Kosovo za sto miliona evra

Trgovac tuđom zemljom

Aleksandar Vučić i njegov politički i poslovni partner Hašim Tači postigli su dogovor o načinu na koji će se Srbija i formalno odreći Kosova. Na sastanku, koji je 13. marta održan u Parizu, utvrđena je i cena koju će Vučić naplatiti svoje usluge. Za svoje izdajničke usluge, predsednik Srbije će dobiti sto miliona evra, plus bonus iz poslovnih kombinacija.

Predrag Popović

Tajni sastanak održan je u pariskom hotelu „Ric". Na stolu su se našla sva strateška pitanja čiji rok za rešavanje ističe u maju. Predsednici Srbije i Kosova dogovorili su se oko redosleda poteza i uzajamnih političkih usluga.

Tači je insistirao na tome da poslanici s tzv. Srpske liste u kosovskom parlamentu omoguće ratifikaciju sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, što je osnovni uslov koji je Evropska unija stavila pred Kosovo kako bi bili započeti pregovori o pridruženju. Vučić je dokazao da je skroman i galantan kad trguje tuđim, odnosno srpskim interesima.

U zamenu za tu uslugu tražio je tri mesta u upravnom odboru „Trepče". Flagrantno priznanje kosovske međunarodne granice, kojim se definitivno priznaje nezavisnost albanske države, za Vučića vredi koliko i tri plate za njegove poslušnike iz Kosovske Mitrovice.

S druge strane, kad su njegovi interesi u pitanju, bio je mnogo zahtevniji.

Od Tačija je tražio da ispuni obavezu i pomogne da se konačno oformi Zajednica srpskih opština. S obzirom na to kako je ZSO definisana Briselskim sporazumom, od nje albanska vlast neće imati nikakvu štetu, a Srbi nikakvu korist. Politički će profitirati samo Vučić, koji će dobiti priliku da se u srpskoj javnosti predstavi kao heroj koji se izborio za implementaciju tog sporazuma.

Iako ZSO u praksi neće imati ovlašćenja veća nego ona kojima raspolažu sve ostale nevladine organizacije, Vučić će iskoristiti priliku za još jednu obmanu - eto, pet godina su sprečavali da se napravi Zajednica srpskih opština, ali naterao sam ih da to urade, mnogo sam jak.

Za utvrđivanje državnosti Kosova od suštinske važnosti je formiranje vojske.

- Srbija ni po cenu EU integracije ne treba da se saglasi sa formiranjem kosovske vojske. Što je mnogo, mnogo je. Srbija treba da insistira na prvobitnim pozicijama Zapada po pitanju kosovske vojske, a to je snažno protivljenje svakom njenom obliku. Moj savet srpskoj vladi bio bi da kaže Ne, Ne i Ne. Ukoliko to znači kraj napretka u procesu pristupanja EU, onda neka bude tako - rekao je agenciji Tanjug 17. marta Vilijam Montgomeri, bivši američki ambasador u Beogradu

Montgomeri je od osnivanja Srpske napredne stranke bio njen lobista. U poreskoj prijavi američkim državnim organima naveo je da SNS-u pruža savetničke usluge, kako bi „bolje razumeli koje su crvene linije u američkoj i evropskoj politici, koje ne smeju da se pređu", kao i da im pomaže pri uspostavljanju kontakata s pojedincima i organizacijama iz međunarodne zajednice. Za svoje usluge dobijao je mesečni honorar od 7.000 evra.

U odobrenju o savetovanju premijera Vučića, Montgomeri se obavezao Vašingtonu da neće raditi protiv američkih interesa. Dakle, gospodin Montgomeri, kao uticajni Republikanac, zna kakva je politika predsednika Trampa.

Vučić mu se javno zahvalio i na ovom „tvrdom" savetu, koji će upotrebiti za novu propagandnu prevaru. Iako se, tobož, protivi stvaranju Vojske Kosova, Vučić će i na to pristati. Odgovornost je već prebacio na Srbe koji žive na Kosmetu. Prema njegovim rečima, Albanci podmićuju srpske mladiće, daju im po 30.000 evra kako bi pristali da se uključe u Vojsku Kosova. Po Vučićevoj logici, ko pristane na to, taj je izdajnik. Izdajnik nije samo on, koji je stvorio atmosferu u kojoj Srbi na KiM na to teraju ucene lokalnih kriminalaca iz naprednjačke filijale tzv. Srpske liste.

Kao dobri, iskreni i verni koalicioni partneri, Tači i Vučić su se dogovorili i oko drugih načina uzajamne pomoći. Vučiću je veliku neprijatnost zadala najava španskog premijera da neće učestvovati na predstojećem samitu Evropske unije i država Zapadnog Balkana. Marijano Rahoj ne želi da se slika i rukuje sa Tačijem, jer bi to značilo da podržava strane separatiste, a istovremeno se bori protiv „svojih" iz Katalonije.

Vučić, kao što se videlo sto puta, nema političkih i moralnih problema da se rukuje, grli i pozira u društvu albanskih separatista s terorističkim pedigreom. Zato mu Rahoj ličnim primerom pravi problem, jer će srpske patriote zapitati kako je moguće da španski premijer može da odbije susret s Tačijem, a srpski predsednik na to s radošću pristaje.

Da se to ne bi desilo, Vučić je od Tačija tražio da zamoli turskog predsednika Erdogana da iskoristi svoj autoritet i utiče na Rahoja! Vučiću je važan samo marketing, kojim prikriva svoje veleizdajničke poteze. Interesi Srbije i Srba koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji Vučića zanimaju koliko i lanjski sneg u Čipuljićima. Za njega, to je samo roba za trgovinu, koja mu omogućava ogromnu zaradu.

Na pariskom sastanku s Tačijem utanačeni su i detalji poslovne saradnje. Tači je pristao da investira 300 miliona evra u propali projekat „Beograd na vodi". Novac će obezbediti kosovski mafijaški karteli, kojima je to odličan način da ga operu i ubace u legalne poslove. Vučić i njegov klan dobiće proviziju od 30 odsto, kao i nezvanični vlasnički udeo u poslovima na autoputu Niš-Priština-Tirana, što će ukupno iznositi više od sto miliona evra.

U subotu, 17. marta, na dan pogroma nad kosovskim Srbima, Vučić je nenajavljeno otišao u privatnu posetu SAD-u. Istog dana sa njim je otputovao i Hašim Tači za Njujork!

U odnosu na mogućnost da dograbi tolike pare, Aleksandru Vučiću je potpuno beznačajno upozorenje oca Anđelka. Kao što je Vučić sam priznao, on mu je savetovao da ne potpisuje sporazum s Tačijem, da ne prizna Kosovo, nego da podnese ostavku i beži. Na Anđelkovu i na žalost cele Srbije, Aleksandar Vučić je sve dalje od te opcije. Kasno mu je za bekstvo, to mu ne bi dozvolili poverioci.

Uostalom, Vučić tvrdi da će „sam, makar svi bili protiv" nastaviti da sprovodi svoje zamisli, pa neka mu kasnije „narod sudi".

Zaslepljen sjajem novca, Vučić ne vidi kakva mu se presuda sprema. S jurodivom, osvetničkom strašću, javno preti kako će strpati u zatvor mladiće koji su bacili deterdžent u fontanu na Slaviji. Iako je njemu fontana, očigledno, važnija od Kosova i Metohije, ima mnogo Srba koji misle drugačije, koji će mu suditi.

Vučić i Tači zvanične pregovore u Briselu nastaviće u petak, 23. marta. Istog dana u Kragujevcu će se održati meč rukometnih reprezentacija Srbije i Kosova, za devojčice uzrasta do 16 godina.

Rukometni savez Srbije je pristao da se utakmica odigra bez državnih obeležja i intoniranja himni. Policija neće dozvoliti da se u halu „Jezero" unose srpske zastave i transparenti s parolama o Kosovu.

Ovim postupcima Srbija je dokazala da i pre potpisivanja tzv. sporazuma o dobrosusedskim odnosima priznaje državnost albanske republike Kosovo. Reakcije javnosti testiraće maloletne rukometašice, koje nisu bile ni rođene u vreme NATO bombardovanja, kad je Aleksandar Vučić bio šef ratne propagande. Ako sve prođe bez problema, zasluge će pripasti ''mirotvorcu'' Vučiću. Ako bude nereda, biće krivi srpski huligani koji više veruju mitovima iz prošlosti, nego naprednjačkoj budućnosti Srbije.

Na tajni put u Pariz, Vučić je pošao u pratnji 36 telohranitelja. U neposrednom obezbeđenju, od koga se nije odvajao nijednog trenutka, nalazilo se osam pripadnika „Kobri", dok su ostali raspoređeni u tri sigurnosna prstena.

Iako je bio u prijateljskom okruženju, sa Hašimom Tačijem i njegovim saborcima iz UČK-a, Vučić se nije osećao bezbedno. On zna zašto.