Tabloid istražuje

Rudna nalazišta litijuma kod Loznice su plen koji Vučić ne ispušta

Stranoj kompaniji nalazišta i profit, Srbiji - nada

Za osam i po godina vlasti, Aleksandar Vučić je od Srbije napravio koloniju multinacionalnih kompanija. Kad padne, iza sebe će ostaviti pustinju. Posle rasprodaje vojvođanskih oranica Arapima, planinskih reka kumovima i ortacima iz naprednjačkog kartela, RTB „Bora" i smederevske Železare kineskim zagađivačima, Vučić pljačku i trovanje države nastavlja u partnerstvu s britansko-australijskom kompanijom „Rio Tinto", koja se priprema za početak eksploatacije rude u jadarskoj dolini. Po minimalnoj ceni, Srbija je dala strateške rudne resurse, a, kad oni budu izneti, ostaće joj jalovina, ekološki genocid u Podrinju i trajno onemogućen normalan život ljudi u tom kraju. Pojedine političke organizacije i udruženja građana pokušavaju da spreče taj projekat, koji zajedničkim snagama sprovode „Rio Tinto" i Vučić.

Predrag Popović

Po Ustavu Republike Srbije, prirodna bogatstva su u državnoj svojini.

Po mišljenju Aleksandra Vučića, nije bitan Ustav, nego njegov lični interes. Gaženjem ustavnih i zakonskih odredbi vladar je omogućio domaćim i stranim kompanijama da prigrabe opšta dobra.

Izmenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu stvoreni su uslovi za rasprodaju oranica. Više od 90 odsto resursa pijaće vode dato je pod koncesiju stranim firmama, američkoj „Koka-koli" i kompanijama iz Nemačke, Francuske i Holandije.

Vlada je izdala dozvole za izgradnju 856 mini hidroelektrana, koje će naneti nesagledivu štetu eko-sistemu.

U poslednje tri godine na udaru se nalaze rudna bogatstva Srbije. Oko 70 kompanija iz celog sveta sprovodi istraživanja ruda i minerala na oko 150 lokacija, a rudarske aktivnosti se obavljaju na oko 250 eksploatacionih polja.

Procenjuje se da Srbija raspolaže sa oko dva miliona tona olova i cinka, desetak miliona tona bakra, dvadesetak tona zlata i oko četiri milijarde tona uglja. Sve to na stranu. Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Zorana Mihajlović i njeni saradnici iz Ministarstva energetike i rudarstva najavljuju „veliki bum u rudarskom sektoru" i „ulazak u litijumsku groznicu", sve u partnerstvu sa stranim kompanijama „Rio Tinto" i „Jadar litijum".

Nada u „litijumsku groznicu" izazvana je Vučićevom grozničavom potrebom da se ugradi u još jednu, dosad najveću, otimačinu javnih resursa. Rudna nalazišta litijuma su plen kakav Vučić ne želi da propusti.

Britansko-australijska kompanija „Rio Tinto", sa sedištem u Londonu, nedavno je objavila da je privela kraju geološka istraživanja nalazišta litijum borata u Jadru. Prema njihovim podacima, rezerve rude iznose 16,6 miliona tona, koja sadrži 1,81 litijum-oksida i 13,4 odsto bor-trioksida. Procenjeno je da u jadarskoj dolini ima još 55,2 miliona tona tih minerala. Eksperti „Rio Tinta" su zaključili da je iz te količine rude može da se izdvoji potreban koncentrat litijuma da bi posao bio isplativ, pa su najavili početak eksploatazije za kraj 2024. ili početak 2025. godine.

Do tada, „Rio Tinto" će uložiti dodatnih 200 miliona evra u nastavak istraživanja, izradu studije izvodljivosti, overavanje rezerve, apliciranje za dozvolu za izgradnju rudnika i prilazne infrastrukture. Naravno, ta kompanija ne navodi koliko novca je izdvojila za podmićivanje političara iz vlasti i ostalih promotera njihovog posla, a ta cifra sigurno nije mala, s obzirom da je pretpostavljena vrednost projekta skoro 1,5 milijardu evra.

Nalazište kod Loznice vredi, prema prvim procenama, oko 10 milijardi dolara. Pored te, „Rio Tinto" i „Jadar litijum" zainteresovani su za lokacije u Istočnoj Srbiji, od Zaječara do Vranja.

Ekonomski sajt „Blumberg" objavio je rezultate preliminarnih istraživanja američkog Geološkog instituta, koja pokazuju da Srbija ima najveće rezerve litijuma u Evropi, čak do 200 miliona tona. U tekstu pod naslovom „U zaboravljenom kutku Evrope možda je zakopano bogatstvo", navodi se da su te rezerve „dovoljno velike da evropskom kontinentu pomognu u utakmici sa Kinom, najvećim proizvođačem litijum-jonskih baterija, električnih automobila i telekomunikacione opreme.

Proizvodnja litijuma, osnovnog sastojka baterija za mobilne telefone poput „Ajfona", eko-automobile „Tesla", pa i satelite, samo u 2018. godini je porasla za 25 odsto, a očekuje se da će se potražnja u narednih 10 godina povećati za osam puta. Cena litijum karbonata se utrostručila u poslednje dve godine, pa danas tona košta 12.800 dolara.

Nalazišta litijuma, koji ekonomisti nazivaju „zlatom 21. veka", u Srbiji su otkrivena 2004. godine. Tokom potrage za uranom, u Jadarskom basenu je slučajno pronađen specifičan mineral, koji sadrši rude bora i litijuma. Tri godine kasnije, taj mineral je registrovan pod nazivom jadarit.

Kompanija „Rio Tinto" je odmah reagovala i, preko ćerke-firme „Rio Sava" počela istraživanja u koja je dosad uložila oko 90 miliona dolara. Neko vreme najavljivane su velike investicije, otvaranje rudnika i početak podzemnih radova, da bi „Rio Tinto" naprasno odustao od posla.

Novi interes za Srbiju pojavio se dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Vlada Srbije i „Rio Tinto" su 2017. godine potpisali Memorandum o saradnji na projektu „Jadar".

- Litijum je jedna od najvećih nada za Srbiju. Nada se da će se posao ubrzati, kako bi se što pre pokrenula proizvodnja - rekao je Aleksandar Vučić.

Do ubrzanja je došlo tek nedavno, posle Vučićevog potpisivanja tzv. Vašingtonskog sporazuma. Američka razvojna agencija je otvorila kancelariju u Beogradu i najavila nekoliko spekatularnih projekata. Na dnu tog spiska, da ne privuče pažnju javnosti, nalazi se i projekat vezan za istraživanje i eksploataciju litijuma u Srbiji. Istaknute su i medijski promovisane investicije od po tri ili pet miliona dolara, a nije ona od 1,5 milijarde evra. Ima mnogo razloga za prikrivanje posla u Jadarskom basenu.

Osim zarade, koju će uzeti „Rio Tinto", sporno je sve ostalo u tom projektu. Predstavnici britansko-australijskog giganta već se pripremaju za početak eksploatacije rude, a nema nikakvog ugovora s Vladom Srbije, ili se za njega ne zna. Nisu definisana prava i obaveze, ceo posao je prekriven velom tajni.

Umesto da se hvali ulaskom u tako značajan projekat, menadžment "Rio Tinta" je odbio poziv "Blumberga" da saopšti kakvi su planovi i očekivanja. Sestrinska kompanija "Jadar litijum", čije sedište je u Australiji, još opreznije krije tragove. Ne zna se ni ko su njeni vlasnici. Firmu zastupa američka investiciona banka "JP Morgan Čejs", koja, takođe, odbija da otkriva detalje poslovnih kombinacija u Srbiji. Umesto stranih investitora, govore srpski političari i podobni eksperti, koji u načelu hvale projekat "Jadar", a u pojedinostima prikrivaju sporne činjenice. Niko ne nudi odgovor na pitanje - kakvu će korist imati Srbija.

Vučić tvrdi da je "litijum najveća nada za Srbiju". Aleksandar Antić, bivši ministar energetike i rudarstva, pričao je kako će "ta investicija, bez dileme, promeniti Srbiju", a njegova naslednica na čelu resora, Zorana Mihajlović, ističe da će proizvodnja litijuma udvostručiti učešće rudarskog sektora u BDP-u. Iza tih opštih mesta nema nijedne konkretne činjenice, koja može da nagovesti da će Srbija zaista imati korist od eksploatacije "belog zlata".

Koncesije za istraživanje i eksploataciju sirovina odobravaju se maksimalno na 30 godina. Po zakonu, država naplaćuje rudnu rentu od sedam posto. Pod takvim uslovima, za Srbiju nema zarade, koja bi mogla da se nazove "najvećom nadom".

Ako strani investitor organizuje proizvodnju tako da samo izvlači koncentrat litijuma i transportuje ga u svoje pogone širom sveta, neće biti veće koristi za državni budžet.

Da bi posao bio unosan, neophodno je da pogoni za preradu budu podignuti u Srbiji. O tome je nedavno govorila i premijerka Ana Brnabić.

- Vlada Srbije i kompanija "Rio Tinto" traže strateškog partnera, koji bi u Loznici otvorio fabriku za proizvodnju električnih baterija ili električnih automobila. Na korak smo i do konkretnih sastanaka sa određenim kompanijama koje smo identifikovali. To je jedna važna komponenta ovog projekta. Treći partner će koristiti litijum i sve ostalo iz hemijskog postrojenja kompanije "Rio Tinto" kao osnovu za dalji, finalni proizvod, koji će podići ukupnu srpsku ekonomiju. Nadam se da smo bliži investicionoj odluci kompanije "Rio Tinto" o izgradnji hemijskog postrojenja, čiji početak izgradnje može da se očekuje krajem 2021. godine, što je značajno za Loznicu i čitav region - rekla je Brnabić.

Drugim rečima, Vlada Srbije je odlučila da "Rio Tintu" omogući da pod koncesiju uzme Jadarsku dolinu i da pokrene eksploataciju litijuma, a da korist države i građana ostane na nivou nade. Kad bi štitila interese Srbije, vlast bi obavezala investitora da ovde podigne proizvodne pogone, a ne da se samo zadovolji rudnom rentom i, naravno, nadom. Međutim, suštinski štetnu investiciju u javnosti opravdavaju, pored političara iz vlasti, i stručnjaci poput Vojina Čokorila, profesora na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.

- Nigde u svetu istraživanja i eksploataciju nalazišta ne rade zemlje snage kao što je naša. Tu su ulaganja na stotine miliona dolara i zato postoje velike svetske firme koje se bave geološkim ispitivanjima. Suština je da se uzme adekvatna rudna renta i to je cela filozofija takvih aktivnosti. "Rio Tinto" vodi jedan od najvećih projekata koji se u poslednjih pola veka desio u Srbiji, da eksploatacija tako značajnog minerala može da donese veliki prosperitet svakoj ekonomiji. Dobro je da ovde dolaze takve firme, zato država mora da im omogući da dođu do rudnih polja - kaže nezvanični portparol strane kompanije Čokorilo.

Na isti način, istog investitora promoviše i savetnik u Udruženju za rudarstvo Privredne komore Srbije Miroslav Ignjatović.

- "Rio Tinto" je izuzetno velika firma i ona će, verujem, voditi računa o zaštiti životne sredine. Ja sam bio na tom lokalitetu i video sam da su oni maltene merili zvuk i koliko njegova jačina utiče i na kom rastojanju u odnosu na najbliže kuće. Ukoliko se poštuju sve zakonom propisane mere nema razloga da bilo ko strahuje da će doći do zagađenja. O tome najviše treba da vodi računa rudarska inspekcija, kao i Ministarstvo za zaštitu životne sredine - kaže Ignjatović.

Kakva "maltene zaštita ekologije" može da se očekuje pokazuje odnos srpske vlasti prema stranim investitorima u Smederevu i Boru. Svojevrsnim leks specijalisom, usvojenim u Narodnoj skupštini, kineski vlasnici smederevske Železare oslobođeni su obaveze da poštuju Zakon o upravljanju otpadom. Šljaku istovaraju na obali Dunava, čime zagađuju i reku i zemljište. Pored toga, izduvne materije iz fabričkih dimnjaka u smederevskom kraju napravile su atmosferu sličnu onoj na Marsu, sve je crveno, otrovano i nepodobno za život.

"Rio Tinto" je velika firma, Srbija mora da mu omogući da ovde investira, kažu "stručnjaci", podobni i tom rudarskom gigantu i srpskoj Vladi. O tome šta i kako radi "Rio Tinto" izveštavali su svetski državnici i ugledni mediji.

U reklamnim prospektima, "Rio Tinto" se predstavlja kao dobar komšija, "fokusiran na održivi razvoj, ekonomski prosperitet, socijalnu dobrobit i snažne sisteme upravljanja i integriteta..."

Kompanija navodi da je "izvrsnost u ekološkim performansama presudno za poslovni uspeh, gde god je moguće sprečavamo ili umanjujemo i ispravljamo poremećaje životne sredine". Praksa demantuje proklamovane stavove iz marketinških objava.

Mediji su zabeležili brojne primere kršenja ljudskih i radnih prava i ugrožavanje ekologije od strane "Rio Tinta".

Na tom crnom spisku nalaze se slučajevi širom sveta, od Papue Nove Gvineje, Namibije, Kameruna, Madagaskara, Indonezije, Sjednjenim Američkim Državama, pa i u Australiji, gde je uništio 46.000 godina stare pećine Aboridžina.

Istorijski spomenici, od suštinske važnosti za kulturu australijskih domorodaca, u klisuri Jukan, u regiji Pilbara, srušeni su prilikom radova na proširenju rudnika. "Rio Tinto" se izvinio za kiks izazvan eksplozivom i nastavio da radi. Britanski dnevnik Gardijan je u izveštaju o tom događaju naveo da je "Rio Tinto" znao vrednost "onoga šta uništava, ali ga je ipak razorio".

- Ne samo u Australiji već i globalno, "Rio Tinto" je demonstrirao nivo arogancije prema demokratski izabranim vladama u svetu. Menadžeri te kompanije misle da oni vladaju, da su oni iznad političke vlasti i društvenih normi - rekao je bivši australijski premijer Kevin Vud u intervjuu za CNN.

Na nekim lokacijama "Rio Tinto" je naneo štetu ekološkom sistemu, milijardama tona jalovine uništio je polja i reke. U Indoneziji je, zbog takvih problema, lokalno stanovništvo podiglo pobunu u kojoj su uništene mašine "Rio Tinta".

Međutim, britansko-australijski gigant je omogućio nastavak radova pod zaštitom vojske i policije. Kompanija je uložila 55 miliona dolara u vojnu infrastrukturu i vozila, a u znak zahvalnosti dobila je dozvolu da nastavi s uništavanjem životne sredine.

Nije poznato koliko je "Rio Tinto" investirao u srpske političare, odnosno u Aleksandra Vučića. Pošto je korupcija osnovna Vučićeva delatnost, osnovana je sumnja da je to doprinelo da "Rio Tinto" dobije licencu na podzemnu eksploataciju 60 kvadratnih kilometara kod Loznice.

Stanovnici tog kraja imaju razloga za brigu. Istovar jalovine trajno će uništiti poljoprivredu i izazvati zagađenje reka Jadar i Drine. "Jadar i Rađevina i ceo region se nalaze u ogromnoj opasnosti od strahovitog zagađenja i potpunog uništenja i nestajanja zbog planiranog otvaranja rudnika litijuma", navodi se u "Proglasu" udruženja "Zaštitimo Jadar i Rađevinu" i organizacije KORS, koji je nedavno objavio i naš Magazin Tabloid.

- Zahtevamo da se povuče odluka o prostornom planu posebne namene za Jadar, kao nelegitimna, jer većina građana nije bila uključena. U demokratskoj zemlji nije moguće odlučivati o životu i imovini ljudi bez da se oni pitaju. Takođe, zahtevamo da se uradi ekonomska i ekološka analiza alternativnih programa razvoja, kao i analiza gubitaka u periodu posle zatvaranja tog rudnika, jer zagađenje, koje će izazvati ovaj monstruozni projekat, neće samo tako nestati. Tražiti zaštitu od "naših" institucija je čist mazohizam i gubljenje vremena, jer su one od prvog dana saučesnici u ubijanju ne samo Jadra i Rađevine, nego mnogo šireg područja. Stavimo im do znanja da su nepoželjni i da idu odavde. Što su bušili, bušili su, nema više" - navodi se u "Proglasu".

Ta udruženja organizovala su "okrugli sto" u beogradskom Medija centru, kako bi o štetnosti otvaranja rudnika litijuma diskutovali s predstavnicima kompanije "Rio Tinto", Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva energetike i rudarstva. Investitor i vlast nisu bili zainteresovani za dijalog, niko se nije pojavio da bar lažima pokuša da amortizuje nezadovoljstvo i zabrinutost građana.

Umesto toga, resorna ministarka Zorana Mihajlović izdala je saopštenje u kome je navela da će u projektu "Jadar" biti poštovani "najviši evropski standardi zaštite životne sredine". Slična saopštenja je štancala i kad su kineski investitori dolazili u Bor i Smederevo. Njihovo poštovanje ekoloških standarda doprinelo je katastrofalnom zagađenju životne sredine.

Poput vlasti, većina opozicionih stranaka ignoriše probleme koji prete Podrinju. "Predviđenim štetnim posledicama po zdravlje ljudi i prirode" bavi se Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje. Đorđević je pozvao ministarku Mihalović da prestane s obmanjivanjem javnosti i da pruži konkretne odgovore na pitanja o spornim delovima projekta u lozničkom kraju.

- Građani Srbije dobro znaju kako SNS poštuje životnu sredinu, sa uništavanjem stotina reka mini hidroelektranama i sa zagađenjim vazduhom od koga se davimo svaki dan. Kompanija "Rio Tinto", koja hoće da kopa u Podrinju, poznata je širom sveta po kršenju ekoloških standarda, zbog čega je proterana iz više zemalja. Ministarka Mihajlović treba da odgovori koliki milijardi tona jalovine će ostati Srbiji nakon završetka iskopavanja i koliko kubnih metara otpada će se svakodnevno ispuštati u Jadar i Drinu. Zašto su studije o tom projektu službena tajna? Takođe, važna pitanja su zašto se u Radnoj grupi Ministarstva nalaze strane diplomate, a nema predstavnika lokalne zajednice, ekoloških udruženja i stručnjaka iz te oblasti? Ministarka kaže da dižemo paniku. Ako to i radimo, panika je opravdana, to znaju stanovnici Bora, Smedereva, Zrenjanina, Stare planine i drugih mesta na kojima je vlada SNS-a počela projekte koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje građana Srbije - tvrdi Đorđević, koji garantuje da se neće sprovesti projekat "Jadar", jer "nema sile koja će pobediti srpski narod".

Na opasnost koja preti otvaranjem rudnika litijuma upozorava i prof. dr Duško Kuzović. Na tribini o zaštiti životne sredine, koju je nedavno organizovao pokret Dveri, dr Kuzović je izneo zahtev da se hitno obustavi projekat "Jadar".

- Gde god je radio, "Rio Tinto" je stvorio probleme. Protiv te kompanije nisu protestovali nezadovljni stanovnici nekih afričkih i azijskih država, nego i Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Pogledajte poruke na njihovim transparentima: "Rio Tinto - prestani da kršiš obećanja opštinama" i "Rio Tinto - poštuj radnike i naše zajednice". Ako u Americi i Engleskoj ne poštuju svoju reč i ugovore, kako će to raditi u Srbiji!? Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i cela Vlada Srbije, uveravaju nas da možemo verovati "Rio Tintu". Očigledno je da više ne možemo verovati ni Vladi Srbije. Zato zahtevamo obustavu projekta "Jadar". "Rio Tinto" mora da shvati da ga narod neće u Srbiji. Ni danas, ni sutra. Neka obustave radove i odu iz naše domovine. Reakcija naroda biće sve jača i žešća. Samo zajedno možemo ih pobediti. Samo ujedinjeni i složni, komšija uz komšiju, bez podela i svađa, možemo odbraniti pravo na normalan život u svojoj domovini - kaže Kuzović.

Boško Obradović, predsednik Srpskog pokreta Dveri, na tribini "Politička ekologija i zeleni patriotizam", istakao je kako će ta organizacija dejstvovati na terenu, svuda gde je ugrožena životna sredina.

- Naša prirodna politička platforma je upravo ekološki, zeleni patriotizam i konzervatizam, zato ćemo sprovoditi akcije u svim ugroženim sredinama, od Rakite i Stare planine, preko Loznice i novog poduhvata po zlu čivene strane multinacionalne korporacije "Rio Tinto" do urbanih zelenih intervencija u Nišu, Beogradu i Čačku - rekao je Obradović.

U svim dosadašnjim slučajevima ugrožavanja životne sredine vlast je ostala gluva i slepa za interese građana. Domaćim i, naročito, stranim investitorima je omogućavala da zanemaruju i krše zakone i propise, a proteste građana je sputavala hapšenjima, presudama i medijskom harangom. Ako je to primenjeno u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, gde su ostvarene stostruko manje investicije od one koja se priprema u Jadarskoj dolini, jasno je da će vlast po svaku cenu zaštiti interese kompanije "Rio Tinto".

Prema Zakonu o javnoj svojini, vode, rečni tokovi, mineralni i druge geološke sirovine definisani su kao prirodna bogatstva, koja ne mogu da se otuđe iz vlasništva Republike Srbije. Na te resurse može da se dobije koncesija ili pravo korišćenja, ali pod zakonom propisanim uslovima i na transparentan način. Kao i u drugim slučajevima, od građana su sakriveni detalji ugovora o licenci koju je dobio "Rio Tinto" za otvaranje rudnika kod Loznice.

Rasprodajom strateških resursa, kao što su zemljište, voda i rude, Aleksandar Vučić je pretvorio Srbiju u okupiranu koloniju u kojoj ljudi rade za hranu, kao u svakom robovlasničkom sistemu. Kad "Rio Tinto" završi posao, kad iznese "zlato 21. veka", Srbiji će ostati jalovina, zagađena životna sredina i naprednjačka pošast. Taj scenario može da se spreči samo hitnim promenama, koja će omogućiti pokretanje istraga kriminala i korupcije, sudskih postupaka i sprovođenje kaznenih mera.

Za mnoge naprednjake bi bila primerena kazna da rade u uslovima kakvi vladaju u rudnicima "Rio Tinta". Zakon to ne dozvoljava, ali bolje nisu ni zaslužili.