Postdemokratija

DOČEK NOVE ...VAKCINE

Umesto Dočeka Nove godine, koji je rizičan zbog epidemije, ovoga puta vlast će nam prirediti Svečani Doček Nove vakcine! Važno je da se nešto proslavlja, a kad je već tako najbolje je da se slavi neki veliki uspeh predsednika Vučića, kao što je, recimo, nabavka vakcine. U situaciji kada su najveće države razgrabile vakcinu protiv korona virusa, on obećava da će je obezbediti i za Srbiju do kraja godine. Ukoliko uspe da nabavi makar i simbolične količine, biće to proglašeno za pravi podvig i još jednu njegovu veliku pobedu, a on za spasioca, jer se, nimalo slučajno, virus sasvim oteo kontroli poslednjih mesec dana. Stoga sam ubeđen da je sve isplanirano tako da bi za Novu godinu moglo biti pompezno organizovano nešto kao svečani početak vakcinacije i da će to biti prenošeno preko svih televizija sa nacionalnom frekvencijom, kao događaj godine. On nema ništa drugo da ponudi, a Show must go on! - tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador Srbije u Izraelu

Piše: Mile Isakov

Mogao bih da se kladim da će pred Novu godinu nešto spektakularno da nam se priredi sa vakcinom protiv korona virusa koji hara svetom, Evropom, pa i Srbijom. Prosto, moramo mi biti prvi u region koji će je dobiti, a onda neko i primiti jednu inekciju pred kamerama, makar unutra bila i ona obična protiv gripa. I uopšte me ne bi iznenadilo da taj prvi heroj bude baš Aleksandar Vučić, osim ako njegovi izraelski savetnici ne procene da bi to bilo malo previše i da bi moglo biti protumačeno da se u strahu prvo postarao za sebe.

U tom slučaju vakcinu će primiti neka bakica, kao u Engleskoj, ali obavezno pred kamerama i u njegovom prisustvu. Biće tu svakako i torta u obliku velike injekcije ili tako nečeg simboličnog, kao ona covid bolnica od šećerleme, sa kojom se nedavno slikao.

Najavu za takav scenario već je obavila premijerka, Ana Brnabić, koja je jednog dana saopštila da kod nas vakcina neće stići do jeseni iduće godine, a odmah sutra sama sebe demantovala izjavom da ćemo je dobiti do kraja ove godine, kako je i obećao predsednik Vučić. I sad nema nazad, ako je predsednik to obećao tako mora biti. Kao kod Čehova, vakcina koja se pojavi u prvom činu, mora nekog ubosti na kraju predstave.

Naime, u trenucima iskrenosti Brnabićka, je na jednoj konferenciji za medije rekla kako su joj vodeći ljudi jedne svetske farmaceutske kompanije, saopštili da mi možemo dobiti koliko hoćemo njihove vakcine, ali tek u trećem ili četvrtom kvartalu sledeće godine, jer sve količine su već rasprodate.

Odmah sutradan, morala je da se ispravi tvrdeći da je došlo do pogrešne interpretacije njene izjave. To, doduše jeste tačno, ali važi samo za tu jednu kompaniju, čime je navodno htela da pokaže kakva je otimačina na sceni i kako je teško doći do vaccine.

Međutim, pošto naš predsednik Vučić ima veliki ugled u svetu i sa svima pregovora, mi ćemo sigurno prve količine dobiti do kraja godine, kao što je predsednik i obećao. Morao je odmah i Vučić da se oglasi tim povodom, pa je ustvrdio da ćemo do Nove godine dobiti sigurno dve vrste vakcine, a on lično veruje i tri. Reče i da će Vakcinacija početi najkasnije u januaru, a da on misli da će to biti i ranije, dakle već u decembru. I kako sad da se taj istorijski događaj ne obeleži kako i dolikuje.

Treba, dakle, očekivati spektakularni početak vakcinacije za Novu godinu, a onda ćemo popričekati da do nje zaista i dođe, verovatno do jeseni sledeće godine, kao što je Brnabićka nesmotreno najavila. Ali, navikli smo već, jer tako je sa svim Vučićevim obećanjima. Pompezna najava uz počasnu paljbu ćorcima, a onda ništa od toga.

Tako će biti i sad sa prvom vakcinacijom, ona će se svakako dogoditi čak i ako vakcina ne stigne, fingirano sa nekom drugom tečnošću. Šta zna narod šta je prava vakcina, a onima koji nas mesecima lažu o broju zaraženih i preminulih, nije nikakav problem da nam predstave i lažnu vakcinu.

Objektivno, Vučić nema šta drugo da ponudi narodu za Novu godinu, čak ni pristojan doček. Potrošio je sve fore i fazone, sve atentate na njega i sva moguća obećanja, pa i novce, deleći ih iz helikoptera i kome treba i kome ne treba. A mora nešto, navikao je. Pošto je sad situacija mnogo teža nego što je tada bila i njegova predstava mora biti još spektakularnija. Narod bi rekao - Na ljutu ranu, ljuta trava.

Ne bih se iznenadio da je upravo zbog tog efekta njegov Krizni štab, poslednjih meseci na ranu dosipao malo soli umesto lekovite trave. On jednostavno bez takvih poteza ne postoji.

Istovremeno, na taj način skreće pažnju sa problema koji se svakodnevno pojavljuju kao posledica njegovog bahatog rasipništva u obećanjima. I kod kuće i po svetu.

Ovih je dana, na primer, na naplatu pristigao jedan od računa iz Briselskog sporazuma, po kojem EPS sve svoje poslove na severu Kosova, mora da preda kosovskoj elektrodistribuciji. Tako će Srbi koji žive u nepostojećoj Zajednici srpskih opština, koju im je obećao još pre šest godina, već od sutra struju dobijati iz Prištine, umesto iz Srbije, koju su do sada dobijali džaba.

Sad će morati da plaćaju za sva njegova lažna obećanja. O tome, naravno, državni mediji ni slovca, ali ko sad da brine i o kosovskim Srbima, kad je život u pitanju.

Nekako u isto vreme u posetu mu je došao Sergej Lavrov, sa brojnim pitanjima o obećanjima koja je dao čučeći u Beloj kući ispred sad već bivšeg predsednika Amerike.

Možda će mu Lavrov pokloniti i jednu kutiju ruske vakcine protiv korone, tek da bi se trenutno izvadio za obećanja data građanima Srbije, ali taj poklon će ga skupo koštati i neće moći da plaća obećanjima. Za svaku narednu isporuka nešto većih pakovanja vakcine Sputnik, pored novca, moraće da plati i konkretnim potezima, kao što je bilo nedavno glasanje u Ujedinjenim Nacijama protiv osude ruske okupacije Krima.

To je verovatno bio uslov da Lavrov uopšte dođe u Beograd, kako bi Vučić mogao da Bajdenu i novoj administraciji u Vašingtonu pokaže da on ima zaštitu i da oni neće tek tako moći da ga vuku za uši zbog navijanja za Trampa. Naravno i to će da ga košta, ali najveću cenu će ipak da plate građani Srbije, kao što se to konkretno vidi na primeru Srba na Kosovu.

Ako Vučić, kojim slučajem, ipak ne bude mogao da organizuje nešto posebno za Novu godinu, onda će je zabraniti. I to je potez koji njega stavlja u prvi plan. Nepopularan, ali baš zbog toga može biti predstavljen kao herojski čin, jer za opšte dobro.

U tom slučaju reklamna parola će da glasi:Toliko mu je stalo do zdravlja nacije, da je spreman da se žrtvuje zbog toga. Pošto ima mnogo nerazumnih i neodgovornih građana, koji spremaju novogodišnje žurke po zakupljenim hotelima, lokalima ili vikendicama, on mora da zaštiti većinu čestitih ljudi koji poštuju mere za suzbijanje epidemije, pa makar ga to koštalo gubitka glasova, pa i vlasti. Tako će to biti predstavljeno, mada će to uraditi samo ako će mu to doneti nove glasove.

To je, naravno, stvar procene koju će mu dati njegovi istraživački timovi koji se svakodnevno bave praćenjem raspoloženja naroda, ali ne treba mnogo računati da bi se zaključilo koliko je onih koji sebi mogu da priušte takav luksuz za doček Nove godine, a koliko onih koji to nisu u mogućnosti i koji bi se pakosno obradovali takvoj zabrani.

Dakle, i zabrana novogodišnjih proslava, ako do nje dođe, biće proračunata prevara, kao i obično sračunata na oduševljenu podršku sirotinje raje, odnosno ogromne većine onih koji ne bi mogli nigde na doček ni da nema pandemije.

Međutim, ta većina je kao utešnu nagradu već tradicionalno dobijala priliku da Novu godinu dočekuje i proslavlja na gradskim trgovima, gde su besplatno mogli da prisustvuju koncertima najpoznatijih i njabolje plaćenih estradnih zvezda, što sada neće biti moguće.

Treba, dakle, pronaći adekvatnu zamenu za taj masovni karneval kojim se stvarao privid sveopšteg zadovoljstva i optimizma sa kojim se ulazi u Novu godinu. To u uslovima, straha, apatije, anksioznosti i depresije, zbog brige za život i zdravlje ili zaposlenje i egzistenciju, nije ni malo lak zadatak. Zato, posebno znajući Vučićevu sklonost estradnom i tabloidnom populizmu, u svakom slučaju treba očekivati radikalne poteze.

Jedan od takvih, na koje lično tipujem, je lažni početak vakcinacije. Mnogo je reči potrošio kako bi našem narodu predstavio svoje nadljudske napore da se među prvima u svetu dokopa tih vakcina, da bi tek tako propustio priliku da sa time poentira sad kad je najdramatičnije. Pa i to, što su cifre zaraženih toliko nerazumno skočile, kanda je deo scenarija za trijumfalni nastup spasioca.

Već u prošlom broju sam izneo utisak da je vlast očigledno promenila taktiku, da je odustala od napora i troškova za suzbijanje epidemije, a sve karte bacila na vakcinu. Pa ko preživi pričaće. I slaviti Vučića.

Ne želim da ih optužujem, kao oni što za svoje protivnike tvrde da su navijali za koronu protiv svog naroda, ali da nisu preduzeli ništa da spreče ovaj talas koji preti da nas potopi, nisu. To sad priznaju i najposlušniji članovi Kriznog štaba, koji sve otvorenije govore o tome kako im političari nisu odobrili ozbiljnije preventivne mere, koje su predlagali još pre mesec dana, a koje se sada, sa velikim zakašnjenjem, uvode i to ne potpunosti.

Katastrofična situacija koja je na taj način stvorena, kada se čini da nam nema spasa, najbolja je prilika za pojavu princa na belom konju koji donosi lek koji sve leči.